Претражи Живе Речи Утехе

Пише: ђакон Павле Љешковић Недјеља је и тмуран, кишовит децембарски дан у Будви. Истовремено је и прилично топло за ово доба године. Што због чињенице да недјељом не раде продавнице, што због тога што је продавачица необично разговорљива и весела, испред трафике се формирао повелик ред. У њему се налази тридесетогодишња жена, чије подочњаке не успијева да прекрије свјеже нанесена шминка. Ту је и педесетогодишњи, нервозни човјек који свако мало подиже своју лијеву руку, гледајући у часовник. За разлику од њега, два дјечака, који са собом носе прибор за пецање, прилично су весела, док разговарају са униформисаним полицајцем, који се враћа кући из ноћне смјене. Иза њих је замишљена жена у позним седамдесетим годинама, коју та читава колона испред ње уопште не брине, па, полако и стрпљиво чека свој ред. На самом крају шаролике и необичне колоне је човјек у мантији, средњих година. У трафици је са продавачицом и њена једнако весела другарица. Између њих је импровизовани сточић на којем се налазе двије чаше из кафе-апарата који је наслоњен уз саму трафику. Након што се поздравио са дјечацима, који су се, купивши грицкалице и жвакаће гуме, удаљили у правцу Словенске плаже, полицајац је упитао продавачицу за разлог њеног необично веселог расположења. Значајним тоном му је одговорила следеће: “Јутрос је мој муж коначно потписао папире за развод и одселио се из нашег стана. Мјесецима сам га убјеђивала да то учини! У једном моменту сам прекинула да му спремам оброке и перем веш. Чак сам у потпуности престала да комуницирам са њим! И баш када сам изгубила сваку наду, јутрос када сам устала, затекла сам празну собу у којој је у задње вријеме боравио. На кухињском столу је оставио потписане папире. Сада сам, ето, коначно слободна жена! Коначно слободна!” Након тих ријечи је извадила боцу вињака који се налазио испод сточића у трафици, сипала себи и другарици у чашама за кафу и понудила полицајца и жену која је стајала поред њега. Њих двоје су ту част љубазно одбили, истовремено јој честитајући необични повод за славље. Човјек који је свако мало бацао поглед на свој часовник је упитао због чега је уопште тражила развод. “Наравно да је проблем у њему. Ја сам остварена личност која стално ради на себи. Већ годинама идем на фитнес и зумбу. Своју линију сам до савршенства дотјерала. Такође, редовно одлазим на јогу и достигла сам завидан ментални и духовни склад! И док ја константно напредујем, он само назадује. Живот му се своди на посао од девет до пет, након којег редовно одспава дебела два сата. Вече проводи крај телевизора, уз чипс и пиво. Не памтим када ме је задњи пут извео на неку забаву или бар у неки фини ресторан.” Када су сви који су били испред ње обавили своје куповине и пошли својим домовима, ред је дошао и на старију госпођу, која је продавачицу најприје упитала да ли има дјеце са својим мужем. Добила је потврдан одговор и увјерење да дјевојчица мајку потпуно разумије и у свему подржава. Мало је проблем у дјечаку коме је једанаест година и прилично је везан за оца. Но, само је питање времена када ће и он све схватити и подржати своју мајку. Након краћег размишљања, госпођа је уздахнула и продавачици саопштила следеће: ” Много шта сам прошла у животу, али ми ништа тако тешко није пало као самоћа. Ускоро ће други Божић који нећу прославити заједно са својим вољеним супругом. Нашла сам га једног тмурног новембарског јутра на његовом кревету. Упокојио се у сну, мирно и спокојно – онако како је и читав свој животни вијек провео. За Божић смо некада, пошто би ујутро рано наложили бадњаке, обавезно одлазили у цркву на литургију и читав тај дан проводили у некој необичној радости, за коју знам да је више никада овдје на земљи нећу осјетити. Ту срећу и благостање сам искључиво са њим имала. И ове године ће ми, баш као и прошле, за тај празник доћи дјеца и унучад. На њиховој љубави и пажњи сам Господу неизмјерно захвална. Међутим, чак ни то не може замијенити присуство и љубав мог супруга.”Након ових ријечи, бака је обавила своју куповину и прије одласка, продавачици поручила и следеће: “Док си на вријеме, позови свог супруга и замоли га да се врати. Вјеруј ми да ништа на овом свијету није идеално, па ни брачни живот двоје супружника. Зато прихвати оног којег ти је Господ послао онаквог какав јесте и истрај до краја на путу који си сама одабрала оног тренутка када си пристала да се за њега удаш!” Док је стара госпођа одлазила, пратили су је цинични погледи продавачице и њене другарице. Када је угледала свештено лице, другарица је полугласно прокоментарисала :”Ево, још само ти је, после оне досадне бабе, фалио и овај да почне да нешто попује!” Након тога су се обадвије насмијале и попиле по гутљај слављеничког вињака. Убрзо је киша почела све јаче да пада. Једино што је успијевало да надгласа шуштање увелих листова на тротоару, био је упечатљив и продоран смијех коначно слободне жене, који је допирао из, од љетњих жега и јесењих киша, прилично похабане и зарђале трафике… (Аутор је професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу и ђакон у цркви Свете Тројице у Старом Граду у Будви) https://mitropolija.com/2023/01/08/konacno-slobodna/

“Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. Наша мисија је од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, казао је за Вијести протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре. Отац Никола је у сусрет сјутрашњем празнику, Недјељи православља, истакао да смо као хришћани позвани на стрпљење и делање кроз свједочење истине, правде и љубави Божије. Томе нас, како је казао, управо учи и Недјеља православље, побједа која се чекала читав један вијек. “Сви бринемо, и свима кроз главу пролазе разноразне мисли, и то је, у неку руку природно и оправдано. Међутим, у име Цркве која протесте води, и која их води на начин молитве и литијског хода, поручујем: Нема сукоба, нема крви, нема мржње. На улицама је нова Црна Гора, слободна Црна Гора, Црна Гора која припада свима нама. То је наша лијепа будућност… Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. То је наша мисија од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, поручио је протојереј Никола Пејовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Професор Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, др Растко Јовић одговара на питања има ли живот смисао? Постоји ли слободна воља и да ли је Бог свемоћан?Професор Јовић, такође анализира сјајне мисли Андреја Тарковског и оца Александра Шмемана.

Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе. Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе. “ДПС је на последњем састанку покренуо и питање тзв. обнове Митрополије црногорско-приморске, аутокефалне. То само показује да они који сада воде не само партију него и Црну Гору, да су незналице што је то црква”, рекао је за РСЕ митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, Амфилохије, коментаришући најаву да ће владајућа Демократска партија социјалиста партијским програмом формализовати раније обећање предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве. Ђукановићева порука Подсјетимо, Ђукановић је 8. јуна на партијској конференцији у Никшићу најавио да ће изградња црногорског друштва ићи путем који подразумијева, како је рекао Црногорску аутокефалну цркву. „На том путу ћемо свакако радити на снажењу црногорског идентитета, неке важне кораке смо на том плану већ остварили, остао је још један важан корак којим ћемо такође исправити тешку неправду учињену Црној Гори на почетку 20. вијека, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве. Допадало се то некоме или не, на томе ћемо предано радити“, поручио је Ђукановић. Амфилохије је, за РСЕ полемисао и са званичним историјским тумачењем улоге и судбине цркве у Црној Гори: “Митрополија црногорска, зовите је како хоћете, она овдје без прекида постоји 800 година. И та прича да је она укинута 1920. године је потпуно бесмислена прича, лажљива прича, морам тако да се изразим. Она је само васпоставила свој однос са Пећком патријаршијом одлуком Светог синода Краљевине Црне Горе 1918. године, одлуком дакле црногорске Митрополије, црногорске цркве, како год се зове, јер митрополија значи црква. Дакле, том одлуком је она прва која је васпоставила јединство Пећке патријаршије 1918, прије Карловачке митрополије и прије србијанске митрополије, и оне босанске и буковинско далматинске, које су у то вријеме постојале. Оне су све касније пришле том јединству Пећке патријаршије. А она је остала иста она која је била, сво свештенство, монаштво, сав народ и црквена имовина – она је остала без прекида. Црква апсолутно ништа није промијенила, и говорити о обнови некакве црногорске цркве могу само људи који не знају што је то црква и који мисле да је црква партија. То је основни проблем дакле, и мени је веома жао што они који су сада на власти у Црној Гори тако нешто предузимају. Што то значи обнављају и што да обнављају? Да обнављају оно што је овдје без прекида осамсто година, цркву која је родила Црну Гору?” Питање имовине Амфилохије тврди да је црква на чијем је он челу, створила Црну Гору притом апострофирајући имовину што је суштински проблем у односима са државом Црном Гором: “Данас, васпостављајући Црна Гора своју независност, она се темељи на оној цркви и оној држави коју је црква створила, и цркви која је била државна вјера. Е сад, одузимати тој цркви имовину и храмове, и сматрати да она не постоји него је сад треба поново стварати, то је ван здраве људске логике.” Подсјетимо, црногорска Влада и Митрополија Српске православне цркве годинама се споре око статуса црквене имовине у Црној Гори. Након више покушаја да се то питање ријеши Влада је ове године изашла са предлогом закона коме се оштро успротивила Митрополија након чега је у читав конфликт укључена Венецијанска комисија, која је дала експертско мишљење. Након тога проблем са усвајањем закона је на неодређено одоложен. Црногорска Влада средином маја усвојила је Предлог закона о слободи вјероисповести којим је предвиђено да ће сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. „Међутим, ако нека верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Тамо где таквих доказа нема, већ је реч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе“, саопштила је Влада. ‘Нема раскола у СПЦ’ На питање Радија Слободна Европа, да ли је поводом додјеле ордена пресједнику Србије Александру Вучићу од стране СПЦ коме се Амфилохије противио, дошло до раскола између њега и патријарха СПЦ Иринеја, Амфилохије тврди да раскола нема: “Нема раскола у СПЦ, и последњи догађаји су само потврда да је црква живи организам и да ми епископи нисмо чланови партије, него људи који свако мисли својом главом, и са свим поштовањем према нашем Синоду и патријарху који је недавно овдје био наш гост и примљен са много љубави. Један број наших епископа нису били за то да се господину Вучићу додјељује орден Св. Саве. Ја сам био смио кад смо били у Пећкој патријаршији, у то вријеме је било на стотине дјеце са Косова. Ја сам рекао да орден треба додијелити игуманији Пећке патријаршије и сестрама мученицама које су ту остале после свих гоњења и насиља и пријетњи… Орден свима мајкама на Косову које рађају дјецу, њима припада орден, то је наш став и ту се разликујемо можда од његове светости. Он човјек има право да тако схвата, али је и наше право да на свој начин сагледавамо савремена збивања”. Александру Вучићу, председнику Србије у уторак увече у Београду уручен је Орден Светог Саве првог реда. Свети архијерејски синод одликовао је Вучића, Милорада Додика, српског члана Председништва Босне и Херцеговине, као и патријарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја, поводом јубилеја – осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Орден Светог Саве првог степена Вучићу је уручио патријарх Иринеј. Извор: Портал Ин4с

Из архиве доносимо предавање које је у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу 12. марта 2017. године, одржао презвитер Вукашин Милићевић, асистент на катедри за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду на тему: „Слободна воља по Светом Максиму Исповеднику”. Предавање је одржано у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду. Звучни и видео запис предавања смо преузели са званичне интернет странице радио Беседе

У данашњем издању Водича кроз речник православне теологије, о слободној вољи говорио је гост Јутарњег програма Радија „Беседе“, катихета Младен Каурин. Звучни запис смо преузели са интернет странице Радија Беседе.