Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епикоп ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, испратио је 14. августа 2018. године у поподневним часовима испред Патријаршије српске у Београду седму генерацију најбољих ученика основних и средњих школа из читавог региона на двонедељну образовну ескурзију на острво Крф која носи назив Стопама наших предака, коју са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја спроводи и реализује званично гласило за децу Светосавско звонце. Прилог радија Слово љубве У освит обележавања једног века од Првог светског рата и пробијања Солунског фронта 1918. године, ова генерација талентоване деце из Србије, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе наставља стопама славних предака као и претходних преко 300 њихових вршњака који су од 2012. године кроз овај пројекат боравили на Крфу и наћи се на местима где се историја догађала: Керкира, Видо, Агиос Матеос, Месонги, Гувија, Като Коракиана и тамо стварати нову. То ће бити првонаграђени ученици који су победили на конкурсу Светосавског звонца на тему Језик моје мајке, затим ђаци генерације Општине Стара Пазова, најбољи ђаци из веронауке у Републици Српској и Црног Гори. Ово наградно путовање има за циљ да се, оваквим гестом, пошаље порука да се препознаје залагање и рад вредних ученика, као позитиван пример у друштву и међу младима, као вид улагања у будућност и у генерације које ће ускоро бити важан фактор друштва у целини. Пројекат „Стопама наших предака“, представља јединствени концептуални пројекат са темом историје српског народа из периода Првог светског рата, током кога је тадашња Србија изгубила, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. Идеја је да се деца која су награђена за свој труд и рад одморе, а у исто време и науче нешто из историје свога народа, да учествују у разним предвиђеним уметничким радионицама, размене знања из различитих области, итд. Предвиђено је да се у току боравка на Крфу обиђу знаменитости, историјске споменике и места везана за боравак Српске војске на Крфу у току Првог светског рата, као и да их очисте и среде и поставе нова спомен обележја. Острво Крф данас, седам година, од како је прва генерација одабраних најбољих ученика из основних школа из региона била на едукативном боравку на овом грчком острву, као резултат пројекта има бројна видљива обележја, која су њихово лично дело. Од поменутих нових обележја, на острву се могу срести: - Нова спомен плоча на згради хотела „Бела Венеција“ (Bella Venezia) – место где је званично, привремено у избеглиштву била смештена српска Влада и тадашњи државни апарат, - У луци Гувија – где се искрцала српска војска после преласка преко Албаније, подигнути су и постављени јарболи са грчким и српским заставама и пет тројезичних путоказа на различитим локацијама у близини, који су такође намењени посетиоцима и туристима. Обновљена је и плоча са посветом, која се налази спред спомен обележја, - У месту Агиос Матеос (Аgios Mateos), где је боравила Дринска дивизија – постављени су јарболи са српским и грчким заставама и два тројезична путоказа (грчки, спрски, енглески), као и две клупе за одмор, намењене за посетиоце и туристе, - У месту Като Коракиана (Káto Korakiána) – постављено је ново спомен обележје – споменик крајпуташ, који је исклесан од 2 тоне прилепског белог мермера, који је за ову потребу транспортован из Северне Македоније. Посао око израде је изведен у кампу где се борави на Крфу, - На истој локацији (Като Коракиана) постављена су 2 јарбола са заставама и три тројезична путоказа, као и мермерна плоча са исклесаном посветом и појашњењем испред самог споменика,м- После 98. година обновљено је излажење Српских новина, званичног гласила Србије од 1916. до 1918. године на Крфу. Обновљено издање Српских новина сведочи о корацима данашњих потомака и чланци су њихових руку дело. Обновељeне Српске новине, преносе вести, осећања и мисли данашњих генерација инспирисаних животом и делом славних предака на месту где се историја догађала пре једног века, на Крфу. А ове године, нова генерација од око 50 најбољих ученика из региона, између осталих активности које обухвата пројекат, припремиће и поставиће нових 14 путоказа широм Крфа, са информацијама о најважнијим локацијама које се везују за српску историју и тешке моменте кроз које је прошла српкса војска и држава. Такође, Трг пријатељства гршког и српског народа, који је основан прошле, 2017. године, биће адекватно обележен, као и сва друга поменута места. Још једанпут, нове генерације ићи ће „Стопама својих предака“ да би делом показали своју захвалност прецима. За сведочанство историји и будућим поколењима, уградиће још један камен у темеље пријатељства два народа, једног који је пружио братску топлину и доброчинство и другог који је то доброчинство примио са вечном и неизбрисивом захвалношћу, која траје и живи до данашњих дана. Извор: Светосавско звонце View full Странице

https://pouke.org/forum/index.php?/topmembers/ Људи који су са разлогом овде. Својим залагањем су допринели развоју... ( у неком трену случајно и сама залутах...не обраћајте пажњу ). Можда тема није за разбибригу, али на крају ће свакако у то да се претвори

Неславно пропадање славних новина или како се „Вечерње новости” против банкрота боре лажима о Српској Православној Цркви Четворогодишње стрмоглаво пропадање „Вечерњих новости“, очај запослених и њихова молба држави као сувласнику да њих и њихову кућу спасе од менаџмента, урушавања тиража свих издања, мобинга, изгубљених парница, вишемилионских дугова и, напослетку, блокаде рачунâ пред банкрот, – за који се надамо да ће ипак бити избегнут, – из нашег угла ишли су упоредо са кардиналном променом уређивачке политике према Српској Православној Цркви. Да неистине са насловне и четврте стране „Вечерњих новости“ од 15. јула нису толико бруталне и злонамерне, на њих се не бисмо ни осврнули. Али, када на половини насловне стране стоје речи „Шок на крају рада Комисије – ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ ЈЕ МУЧЕНИК?! У СПЦ незванично признају да је став необично снисходљив према римокатолицима“, јасно је да уредништво „Новости” потура читаоцима отровну лаж да су српски чланови Мешовите комисије за дијалог о Степинцу мал’те не потписали његову канонизацију. Тиме, очевидно, жели да код верникâ изазовe крајње неповерење према Светосавској Цркви. Да бисмо покушали да разумемо мотивацију уредништва за такав однос према Српској Цркви, вратимо се на 18. јануар претходне године! Тада су „Новости”, после посете званичне црквене делегације Ватикану, објавиле: „Новости сазнају: СПЦ у Ватикану уговарала папину посету Београду“. Наравно, на сличан начин писала је о овом догађају и загребачка штампа. Да би повукли ову измишљотину, „Новостима” нису била довољна ни два званична писмена демантија из врха Српске Цркве, ни изјава Одељења за штампу Свете Столице, ни изјава митрополита Амфилохија. За уредништво „Вечерњих новости“, и тада и данас, важно је једино шта каже (или налаже?) Загреб, односно део тамошњег политичког и црквеног естаблишмента који би имао користи од канонизације надбискупа Степинца. Искључиво у том светлу може се разумети зашто у чланку од 15. јула, без икакве задршке или опреза, горљивије него у загребачкој штампи, „Новости” немилосрдно ваде речи из контекста, фалсификују, тенденциозно и искривљено, а у корист хрватске стране, тумаче поједине ставове заједничког саопштења, измишљају непостојеће саговорнике из црквених и научних кругова, све до измишљања и стављања под наводнике апсолутно непостојеће реченице: „Степинац је мученик и исповедник вере Римокатоличке Цркве“. Да нема места чуђењу због оваквих поступака него да се ради о доследном праћењу каптолске диригентске палице, потврђује и то што, на пример, део саопштења, оригинално написаног на италијанском језику, који гласи: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante рastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, наводе по нетачном хрватском преводу, – „... Живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду..“, а не правилно: „... Живот и служба једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду“, како стоји на званичној интернетској страни Српске Православне Цркве. Коме и због чега је било потребно да свесно даје погрешан превод заједничког саопштења, нама је јасно, а јасно је и због чега несавесне преводиоце, свесне тога шта и зашто раде, следи уредништво „Новости“. Поред загребачких диригената, са српске стране једини саговорник „Новости“ заправо је био др Вељко Ђурић Мишина, еnfant terrible српске историографије, трудољубив и вредан истраживач, али и човек који ће остати запамћен како по недоличном писању о двојици корифејâ српске науке, академику Василију Крестићу и професору др Србољубу Живановићу, тако и по неодговорном и неаргументованом коментарисању учинка српског дела Мешовите комисије о Степинцу, управо у „Новостима” од 15. јула. Он за „Новости” представља и црквене и научне кругове, а њему се причињавају игре у режији политичких и других чинилаца. Он громопуцатељно, али сасвим неутемељено, проглашава: Хрвати однели победу! Није него... На његову жалост и на жалост „Новости” и њихових новинара који, свесно или несвесно, пишу као чланови хора под диригентском палицом загребачког Каптола, ситуација је потпуно другачија: српски део заједничке комисије, заједно са врхунским српским историчарима, изнео је, за православно схватање живота и светости, за православни етос, снажне и убедљиве аргументе за своје ставове. Истина је да те аргументе хрватска страна у дијалогу није прихватила, као што ни наша страна није прихватила њене аргументе. То значи израз „и даље различита тумачења” (интерпретације) двеју страна, а не прихватање Степинца као светитеља и мученика од стране српског дела Комисије, како безочно и бесрамно импутирају новинари „Вечерњих новости”. У складу са постигнутим договором, без обзира на фалсификате, притиске и кампању коју у Хрватској води Каптол, а у Србији незнавени пропагатори каптолске „истине” о Степинцу, попут уредникâ и новинарâ „Вечерњих новости”, Српска Православна Црква неће износити у јавност аргументацију наше стране све док се рад Комисије потпуно не приведе крају, осим уколико колеге из Загреба у међувремену не прекрше договор. Напослетку желимо да изразимо жарку жељу и упутимо молитву Господу да, зарад читалаца и запослених, одговорни у држави нађу решење за опстанак „Вечерњих новости“, а да их убудуће воде људи који спас од финансијског банкрота неће тражити у духовном и моралном банкроту, односно служењу оним круговима који нам не мисле добро. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, председник српског дела Мешовите комисије за дијалог о Степинцу, и епископ бачки Иринеј, члан исте Комисије View full Странице