Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'свештенства'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у јуче, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве, подигнута скромна капела, са натписом на словеначком, али и на српском језику. Текст на српском гласи: „Мртвима на спомен. Живима на опомену. Војницима Југословенске краљевске војске у отаџбини, народу и свештенству Црногорско-приморске митрополије умореним без суда и пресуде послије завршетка рата 1945. године“. Подизању капеле много је допринело словеначко Друштво Демос из Камника, које се труди да се не заборави револуционарно насиље из 1945. Осим тога, на многе масовне гробнице постављени су крстови. Шта се догађало 1945. у Камнику записао је 2015. г. Тоне Стеле, који је тада имао шест година: „Kао свједок овог трагичног периода маја 1945. године, сјећам се колоне пјешака и кола са коњима (који нису били као сељачка кола, него кочије и кола, који су се користили за превоз људи виших слојева), која се убрзо након завршетка рата вила кроз главну камничку улицу од Шутне према Грабну, у којој су били само старци, жене и много дјеце свих узраста. На челу колоне је ишао православни парох у типичној одјећи и са дугом брадом и гласно молио (вјеројатно) бројаницу јер је у рукама имао велику дрвену бројаницу, колону су окружили партизани са оружјем у рукама. Многи грађани су стајали у реду пред кућама на ивици тротоара и тихо посматрали тужну поворку. Чак и моји родитељи су звали нашу дјецу и стављали нас у двоструком низу, очигледно са намјером да смо свједоци овог догађаја. Вјеројатно би све то као дјете од шест година заборавио, да није отац изговорио незаборавну реченицу:»Запамтите дјецо, све ове јадничке ће побити« . Управо тада су мимо прошла кола, на предњем сједишту је сједио старац, поред њега млада жена са малим дјететом у наручју, поред ње је стајао дјечак мојих година. Погледали смо се, његов безизражајни поглед видим и данас“. После Литургије и парастоса које су у служили свештеници Митрополије загребачко-љубљанске СПЦ, присутне је поздравио градоначелник Камника г. Матеј Слапар. По завршетку комеморације, верници из Камника су за присутне приредили трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У петак Средопосне недеље, дана 12. априла 2019. године, свештеници Епархије осечкопољске и барањске су у Даљ планини приступили су светој Тајни исповести. Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију пређеосвећених дарова уз саслужење архимандрита Мирона (Вучићевића), настојатеља манастира, протојереја-ставрофора Чеде Лукића, архијерејског намесника боровског, протојереја-ставрофора Саше Кузмановића, архијерејског намесника вуковарског, протојереја Ђорђа Ковачевића, архијерејског намесника барањског, протојереја Александра Ђурановића, архијерејског намесника осечког и ђакона Предрага Јелића из Даља. Из своје архипастирске бриге и љубави према повереном свештенству и народу Епископ Херувим је на Литургији проузнео следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали овде у манастиру Успења Пресвете Богородице, у нашој капели Преображења Господњег које нас увек позива на преображење душе и тела. Период у којем се налазимо је период Преображења целокупне творевине, али пре свега човека као круне те творевине. Као људи Божји, као свештеници и пастири, позвани смо да гајимо и негујемо љубав и да ту љубав ширимо. Никако другачије не можемо бити пастири словесног стада ако немамо љубави пре свега међу собом, ако не изграђујемо љубав како нас учи наш Створитељ који је први Пастироначалник Стада. Једино таквом љубављу можемо сведочити Христа и све Тајне из нашег Домостроја Спасења, уколико изграђујемо љубав међу собом. Често пута се то деси, можемо то чути, а и сами то знате, једни друге мрзимо, оговарамо и смештамо различите сплетке, али никако се не сетимо покајања и тога да је то заиста наш брат. Без обзира у којој служби Цркве био он је свакако наш брат и најближи којег ми имамо. Сви смо ми пастири и стојимо пред престолом, служимо службу Свевишњем Богу. Ако служимо Богу онда свакако морамо изграђивати љубав, не можемо са мржњом у очима гледати једни на друге. Често се дешава да једни друге не можемо гледати и да једни са другима не можемо причати нити указати једни другима на погрешке. Јер свако је увредљив и тражи замерку, тражи трн у оку брата свога. Као пастири Божји нисмо на то позвани. Позвани смо да љубимо и милујемо једни друге, да будемо једни другима ослонац, да носимо бреме – Крст Христов. На то нас позива Црква Божја и пастирство које смо примили благодаћу Духа Светога. Благодат Светог Духа надопуњује све недостатке и немоћи. Ако имамо мржње и нетолеранције како можемо другима ширити и преносити љубав Христову? Онда то не можемо и нисмо добри људи, нисмо добри пастири свог стада. Тада дође вук и распуди овце и наше стадо се разбежи и нестане. Ако смо истински пастири, ако смо пастири словесног стада, онда сваком човеку, без обзира дал’ он платио парохијал или долазио у цркву, морамо да приступимо на исти начин. Морамо да имамо љубави, сваки човек јесте икона Живога Бога. Свакако да требамо људе упућивати на тај пут, да буду заиста људи достојни словесног Стада. Све у Цркви је усмерено ка покајању. Ако покажемо љубав према њима, сви људи ће осетити Тајну покајања и то да су део стада. Ако покажемо мржњу они ће се распудити и нестати, више их ту неће бити. Имамо пастирску одговорност да те људе сабирамо, да те људе непрестано приводимо Цркви Христовој. Из приче о блудноме сину можемо научити и из примера оног сина који је остао уз оца. Чудио се што отац милује његовог брата који се вратио. Тако се и Христос вероватно више радује ономе обраћенику који је дошао да потражи пут спасења него нама, јер ми следимо пут Христов и већ живимо у заповести Христовој. Црква треба да се радује онима који нису у словесном стаду, а које ми својом пастирском љубављу и умећем можемо да уврстимо и причаслимо тој Заједници. Требамо бити носиоци те Тајне нашега Пастироначалника Господа Исуса Христа који је прави образац пастирске службе и онога што ми као пастири носимо. Примивши свету Тајну свештенства ми смо добили да будемо пастири љубави и мира који ће волети своје стадо, а ја као Епископ да волим своје свештенство и да имам љубави према свакоме човеку. Ако се деси каква грешка Црква Божија нас на различите начине увек усмерава на покајање како би свако спознао пут истине и пут Христов. Свака епитимија, то сви добро знамо, јесте пут дат како би се појединац вратио у заједницу љубави. Често чујем ”Епископ је овакав, онакав…”. Морамо имати љубави. Све што се чини – чини се првенствено из љубави, а никако из мржње према било коме. Требамо сви заједно да изградимо ово наше словесно стадо које нам је поверено како бисмо при Другом Христовом доласку могли изаћи пред Лице Божје носећи благослов пастирства који нам је дан. Та одговорност треба да нас краси, да нас носи и сабира. Љубав увек треба да нас сабира и да се преображавамо у тој љубави. Да једни друге можемо гледати лицем к лицу, да можемо понети крст брата свога као што је Христос ради нас носио Крст и пострадао на Голготи ради нашега спасења. Нека је благословен данашњи дан и ово сабрање, да се чешће виђамо у овој нашој светој обитељи, да узносимо Богу молитве и да се преображавамо. И ово је гора Таворска која нас упућује на пут нашег преображења. Нека сте благословени драги оци и нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање, да се не распемо него да ово наше заједничарење продужимо за трпезом љубави. Амин. Радост заједничарења је благословом Преосвећеног Епископа настављена за трпезом љубави у манастирској трпезарији. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. априла 2019. године Литургију пређеосвећених дарова у храму Свете Петке у Рушњу. Саслуживали су протојереј-ставрофор Часлав Маринковић, протојереј Драган Ђокић, јереји Намања Симић и Љубомир Петронијевић, ђакони Владимир Руменић и Драгољуб Лукавац. Свештенике и ђаконе архијерејског намесништва београдско-посавског исповедали су протојереји-ставрофор Томислав Јовановић и Игњат Товаревић. Уследио је братски састанак у новообновљеном Парохијском дому.
  4. Његова Светост Патријарх српски служио је 3. априла 2019. године Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог Василија Острошког на Бањици. Саслуживали су протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, протонамесник Бранислав Борота, јереји Игор Лукић и Борјан Антић, протођакони Стеван Рапајић и ђакон Славко Аничић. Свештенике и ђаконе архијерејског намесништва београдског другог исповедали су протојереји-ставрофори Милован Глоговац и Милосав Радојевић. Уследио је братски састанак у Парохијском дому храма Светог Василја на Бањици. Извор: Српска Православна Црква
  5. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 27. марта 2019. године свету Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Саве на Врачару. У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа ремезијанског. г Стефана, настојатеља храма Светог Саве и викара Патријарха српског, саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Вајо Јовић и Илија Шмигић, јереј Иван Штрбачки и протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић. Свештенике и ђаконе архијерејског намесништва београдског првог исповедали су протојереји Петар Лукавац и Слободан Јовановић. Уследио је братски састанак у Парохијском дому храма Светог Саве.
  6. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, у четвртак, 28. марта, у Храму Преображења Господњег на Жабљаку, Литургију пређеосвећених дарова којом је почело братско сабрање свештенства и старјешина манастира Епархије будимљанско-никшићке. У архипастирској бесједи владика Јоаникије је казао да се за највећи празник – Васкрсење Христово, припремамо постећи, молећи се Богу, исповиједајући своје грехове, тражећи Божју милост и човјекољубље. То је потребно свакој хришћанској души, као и свештеницима код којих се народ исповиједа. „У ово вријеме, огромна је одговорност на свештеницима, наравно, увијек је била, али, данас, посебно. Пале су све идеологије овог свијета, пале су политике, економија је пропала, макар код нас, и штошта још. Унижене су просвета, медицина, све се, нажалост, претворило у грабеж. Гдје је мјесто Цркви у свему томе? Мјесто Цркви је, увијек, са Христом, а Христос Господ највише је имао саосјећања са народом који пати, са грешницима и праведницима. Зато наши свештеници треба да састрадавају са народом у многим његовим патњама. Наш народ је дезоријентисан, ко ће му отворити прави пут ако не Црква Божја“, рекао је Преосвећени Епископ. Хришћани не треба да очекују да живе у изобиљу и радости земаљској, ако тако мисле онда су далеко од Христа, истакао је владика, додајући да у овом свијету, у коме има тешкоћа, патњи, неправде, неразумијевања и сваке пакости треба да идемо за Христом. „Овај свијет, као што говори псалмопјевац, у злу лежи, макар нам тако, понекад, изгледа, али, хришћани, увијек, налазе оно што је добро у својој души, у свом срцу и у души и срцу ближњих својих. Добро, које је у овом свијету, посијао је Бог и насадио га у сваку душу и мало треба да оно засвијетли, као злато које нађемо у неком блату. Тако у сваком човјеку има добра и оно ће да засвијетли ако га дотакне вјера, ако га дотакне Божја благодат, ако му дамо прилике да засвијетли, ако не закопамо наш дар у страсти или неку другу таму, а те таме има много“, бесједио је владика будимљанско-никшићки. Поручио је да се народ данас, највише ослања на Цркву, јер је народ осјетио гдје је ослонац. Ослонац је у Богу, не у људима, а сви ми, и свештеници и хришћани, поуздани смо уколико смо ослоњени на Бога. „Када смо ослоњени на Бога, када се у Њега надамо, Њему служимо, онда се све патње, несреће у овом свијету лако преброде, излазимо свијетлог образа пред народ, пред Цркву своју и пред лице Божје“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Обављена је редовна годишња исповијест свештенства Епархије будимљанско-никшићке, коју су вршили протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији и архимандрит Арсеније, игуман манастира Косијерево. У наставку је одржан братски састанак свештенства Епархије, у Парохијском дому, на Жабљаку. На самом почетку сабрања духовно слово је одржао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, говорећи о значају свештеничког позива нарочито данас, када је друштво у коме живимо у озбиљној кризи која га потреса. Неопходно је да се са проблемима суочавамо као прави људи, уз послушање и самопрегоран рад на Њиви Господњој, и тада ће и Црква одољети бројним искушењима, која доноси собом живот у савременом друштву. Анализирано је стање у Епархији, с освртом на кључне догађаје који су обиљежили претходну годину, као и на градитељске активности на храмовима који су у изградњи или је у току њихова обнова. Након извјештаја архијерејских намјесника, никшићког протојереја-ставрофора Слободана Јокића, бјелопољског протојереја-ставрофора Дарка Пејића и беранско-андријевичког протојереја-ставрофора Драгана Ристића, приступило се разматрању актуелних проблема са којима се сусреће Црква. Највише ријечи је било о пастирском раду свештенства и о духовном стању у којем се налази вјерни народ. Размотрене су, такође, могућности унапређења јеванђељске мисије, подвлачећи нарочито значај парохијских заједница. Посебна пажња је посвећена новонасталим појавама, које диктирају тенденције савременог начина живљења, да се Света тајна крштења безмало везује за прослављање рођендана и слично, гдје се види да људи не познају светотајинску природу крштења, као новог рођења за живот вјечни. Ту појаву прати и све чешћа пракса да се људи сахрањују „у кругу породице“, чиме се битно нарушава не само црквена димензија упокојења и молитве за покојнике већ прије свега и древни народни обичаји о испраћају преминулих. Наглашено је да свештенство мора у живој ријечи и непосредним контактима са вјерницима што више упознавати исте о традиционалном начину живота на овим просторима који су дубоко хришћански утемељени. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. У понедељак, треће седмице Часног поста,12/25. марта 2019. године, после јутарњег богослужења у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, свештеници архијерејског намесништва новосадског првог приступили су светој Тајни исповести. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја, свештенике је исповедио протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, умировљени парох косјерићки. После извршене свете Тајне исповести, протa Слободан Марковић поучио је свештенство о значају свете Тајне покајања, пожелевши сабранима свештеницима и ђаконима да у здрављу душе и тела дочекају празник Васкрсења Христовог. Прота-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, захвалио је проти Слободану Марковићу на указаној љубави и труду. Извор: Епархија бачка
  8. Свештеници Епархије аустријско-швајцарске, које је предводио Преосвећени Епсикоп г. Андреј, сабрали су се од 24. до 27. фебруара 2019. године на семинару у селу Бозе покрај Милана. Боравак свештеника организовало је гостољубиво братство и сестринство духовне монашке заједнице Бозе, која традиционално организује годишње симпосионе на теме православне духовности. Епископа Андреја и свештенство, испред монашке заједнице Бозе, поздравио је игуман Лучијано Маникарди. Вишедневно сабрање Епископа и свештенства започело је молитвом која је означила почетак великог дводневног семинара, током кога су предавања одржали Његово Вископреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и проф. Србољуб Убипариповић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Семинар је такође укључио братске разговоре и саветовања. После предавања владике Порфирија и проф. Убипариповића, уследиле су дуге дискусије о парохијском животу, о лику савременог свештеника и о темама из литургијске парохијске праксе. Током тродневног семинара, владику Андреја, свештенство Епархије, као и предаваче владику Порфирија и проф. Убипариповића поздравили су умировљени бискуп Луиђи Бетадзи, који је у току грађанског рата и бомбардовања Београда (1992-1999) у више наврата посетио Српску Цркву, надлежни бискуп Роберто Фаринела, као и оснивач монашке заједнице Бозе игуман Енцо Бијанки. Тродневно сабрање свештенства Епархије аустријско-швајцарске закључено је разговорима свештенства са епископом Андрејем о актуелним питањима црквеног живота у Епархији, а затим и братским дружењем у прелепој природи која окружује подножје планинског масива Пијемонта. Извор: Српска Православна Црква
  9. Дана 21. фебруара 2019. године одржан годишњи братски састанак свештенства Митрополије дабробосанске. Састанак је одржан у Парохијском центру при храму Светог великомученика Георгија у Источном Новом Сарајеву - Миљевићима. Високопреосвећени Митрополит дабробосаснки г. Хризостом информисао је свештенство о стању у Митрополији и позвао свештенство да са стрпљењем и посвећеношћу служи Господу, Цркви и народу Божјем. У извјештајима архијерејских намесника и свештенства констатовано је да се све већи број Срба исељава што ће имати непосредно велике последице по саму Митрополију. Истовремено, констатована је све већа градња нових и обнављање старих храмова и парохијских домова. Ово се тумачи тиме да српски народ кроз градњу нових и обнављање старих храмова жели да очува и појача повезаност са својим огњиштима, местима свог порекла и са својом Митрополијом. Митрополит Хризостом говорећи о узроцима и последицама расељавања сугерисао је свештенству да енергичније преузме и социјалну димензију деловања у својим локалним заједницима на начин да буде позитиван партнер у решавању проблема са којима се суочавају њихови парохијани, а у циљу уклањања узрока исељавања. У наставку заседања Високопреосвећени Митрополит упознао је свештенство о плановима и програмима обележавања 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве и Дабробосанске митрополије као и 500-годишњице Горажданске штампарије. Протојереиј-ставрофори проф. др Владислав Топаловић, архијерејски заменик, и проф. др Дарко Ђого известили су епархијско свештенство о наведеним годишњицама. Утврђени су садржаји и термини обележавања јубилеја о чему ће свештенство бити детаљно обавештено. Митрополит је посебно говорио о изради јубиларног Шематизма Митрополије дабробосанске и позвао свештенство да се активно укључи у израду истог. Посебна тачка дневног реда била је посвећена свештеномученицима и новомученицима Митрополије дабробосанске. У скопу те тачке дневног реда разговарало се о локалном култу свештеномученика, њиховим житијама и иконама, о ексхумацији њихових часних моштију и постављања у храмове ради поклоњења и слављења. Митрополит је позвао свештенство и верни народ да направе планове и програме одласка на поклоњење месту страдања Свештеномученика митрополита дабробосанског Петра на Велебиту. Конкретно је договорено да се у току 2019. године изврше ексумације светих моштију свештеномученика Велимира Мијатовића, Марка Поповића и других чија су гробна места позната. Извор: Српска Православна Црква
  10. Велики оци, учитељи и светитељи Цркве: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти су и сами прошли кроз велика искушења пре него што су постали пастири Христовог стада. У личном искуству су спознали узвишеност свештеничког служења и меру одговорности. О томе говоре њихове речи упућене савременим пастирима и служитељима Престола Божијег. Не бој се земаљских велможа Труди се, свештениче, да будеш беспрекоран делатник, који правилно управља речју истине. Никад немој доћи на црквену службу ако се налазиш у непријатељским односима с неким да те Дух Свети не би напустио на дан службе. Немој се судити и свађати тога дана, већ се док се налазиш у цркви, моли и читај, док не дође време да обавиш Божанску Тајну, и тада скрушено и чистог срца приступи светом олтару, притом се не осврћи око себе, већ са страхом и трепетом стани пред Небеског Цара. *** Немој журити и не скраћуј молитве како би угодио људима, не обраћај пажњу на њуде, већ свој поглед усмери ка Цару Који је ту присутан и ка небеским силама које се око тебе налазе. Буди достојан извршилац светих правила. *** Немој служити с онима којима је то забрањено. Пази пред Ким стојиш, како служиш и кога причешћујеш. Не заборави заповест Господњу и заповест светих апостола која каже: „не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње“ (Мт. 7: 6). „Чувајте се паса“ и др. (Флп. 3: 2). Пази да не паднеш бојећи се човека, и немој давати Сина Божијег недостојнима у руке. У том тренутку немој се бојати земаљских велможа, па чак ни онога ко носи дијадему. *** Оне који су достојни Божанског Причешћа, причести на дар, као што си на дар и сам добио; а оне којима је то забрањено божанским правилима, немој причестити, јер су они као незнабошци и ако се не обрате, тешко и њима и онима који их причешћују. Да се не покажемо као лоши сликари дивне врлине Свештенство је освећење мисли које човека приближава Богу и Бога човеку. *** Прво чега... треба да се плашимо јесте да се не покажемо као лоши сликари дивне врлине, који су пре свега рђав оригинал за друге сликаре, који можда и нису лоши, али их има много, да не бисмо ушли у пословицу: прихватамо се да лечимо друге, а сами смо покривени чиревима. Као друго, ако би неко од нас сачувао себе да буде колико је год могуће чист од сваког греха, не знамо још да ли је то довољно ономе ко се спрема да друге учи врлини (свештенику). Онај коме је то поверено не само да не сме бити порочан (тога се гнушају и многи од оних који су му потчињени), већ треба да се одликује врлином, по заповести која налаже клони се зла и чини добро (Пс. 36: 27). Он није дужан да само искорењује из своје душе лоше слике, већ и да уреже најлепше, како би друге по врлинама превазилазио онолико више колико је веће његово достојанство. *** Прво треба сам да се очисти, па тек онда да чисти друге; да постане мудар да би поучавао друге; да постане светлост, па онда да просвећује; да се приближи Богу, па затим да приводи Њему друге; да прими светлост да би је другима давао. Руководиоцу су потребне руке, а саветнику је потребан здрав разум. *** Не угледа се (Атанасије Велики) на обичај да ступи на престо, па да се одмах преда самовољи од презасићености као они који изненада освоје неку власт или добију наследство. Ово је својствено свештеницима туђим, незаконитим и недостојним чина, који приступајући свештенству ништа не доносе, нимало се не потрудивши зарад врлине, и за које се испоставља да су уједно и ученици и учитељи побожности и кад се сами још нису очистили, почињу да чисте друге. Јуче су били крадљивци светиње, а сада су свештеници, јуче нису смели да приступе светињи, а данас су путовође ка тајнама, окорели у пороцима и новојављени у побожности, дело људске милости, а не дело благодати Духа – они су цео свој пут обележили насиљем и напокон тлаче саму побожност; не даје им нарав звање, већ звање – нарав (толико се пореметио поредак!); више треба да приносе жртве за себе неголи за грехове незнања народа (Јевр. 9: 7); они сигурно греше у једном од два: или су имајући потребу за снисхођењем прекомерно снисходљиви тако да не искорењују порок, већ уче пороку, или строгошћу власти прикривају сопствена дела. *** Било ме је срамота због других који се, премда ни по чему нису бољи од осталих (ако нису и гори), што се каже, неопраних руку, нечисте душе, прихватају најсветијег дела и пре него што су постали достојни да приступе свештенству, упадају у светилиште, гурају се и тискају око Свете Трпеза не поштујући ово звање као узор врлине, већ средство да се прехране, не служењем које подлеже одговорности, већ руковођењем које не подноси извештај за своје поступке. И овакви људи, оскудни у побожости, јадни су у самом свом блеску, али скоро да их има више него оних којима руководе, тако да како време буде одмицало ни оваквог зла више неће остати, мислим да неће имати киме да руководе. Имати душу чистију од сунчевих зрака Свештеник треба да има душу чистију од самих сунчевих зрака, како га Дух Свети никад не би оставио без Себе и како би могао да каже: „А живим – не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2: 20). Ако се они који живе у пустињи, који су се удаљили од града, тржнице и тамошње буке и који као да се налазе у уточишту и наслађују тишином, не одлучују да се уздају у безбедност свог живота, већ предузимају мноштво других мера предострожности штитећи се са свих страна трудећи се да све говоре и чине с великим опрезом како би могли са смелошћу и истинском чистотом да приступају Богу, колико то дозвољавају људске снаге, шта мислиш, колику снагу и чврстину треба да има свештеник како би могао да чува своју душу од сваке нечистоте и да духовну лепоту сачува неоштећеном? Потребна му је много већа чистота него онима, а коме је потребна велика чистота, предстоји му више случајева у којима се може оцрнити, ако сталном будношћу и улагањем великог напора не учини своју душу неприступачном за то. *** Свештеници су за нас они људи којима је поверено духовно рађање и препород крштењем; кроз њих се облачимо у Христа и сахрањујемо се заједно са Сином Божијим и постајемо удови ове блажене Главе. Зато је тачно да не само да треба да се више плашимо својих отаца неголи владара и царева, него да их више и поштујемо: ови су нас родили „од крви и од жеље телесне“, а ови су узрочници нашег рођења од Бога, блаженог „вечног живота“, истинске слободе и благодатног усиновљења. *** Свешеник треба да буде будан и обазрив и да има мноштво очију са свих страна, јер не живи само за себе, него за мноштво људи (1 Тим. 3: 2). *** Зато душа свештеника треба са свих страна да блиста од лепоте како би могла и да радује и да просвећује људе који га гледају. Грехови безначајних људи који као да се дешавају у мраку, упропаштавају само оне који греше; а грехови угледног човека којег многи познају свима причињавају штету чинећи пале још немарнијима за добре подвиге, а оне који су пажљиви према себи наводећи на гордост. Осим тога, погрешке обичних људи, чак и ако се открију, никоме не доносе велику несрећу, а (погрешке) оних који стоје на висини свештеничког достојанства, као прво, сви виде; затим, чак и ако они учине малу грешку, другима она изгледа као велика, зато што сви не мере грех по важности самог дела, већ по достојанству онога ко греши. *** Зато свештеник треба да се заштити са свих страна, као неким чврстим оружјем, брижљивом будношћу и сталним стражењем над својим животом, свуда гледајући да неко не нађе отворено и незаштићено место и да му не зада смртоносни ударац, јер су сви из околине спремни да га рањавају и гађају – не само непријатељи и душмани, већ и многи од оних који се претварају да су пријатељи. Извор: Православие.ру
  11. На празник Преподобног Данила Столпника, 24. децембра 2018. године, у Владичанском двору у Пакрацу одржан је братски састанак свештенства и монаштва Епископије пакрачко-славонске. После поздравног слова које је одржао Његово Преосвештенство Владика г. Јован, уследио је и радни део састанка током кога су сумирани годишњи догађаји из Епископије славонске, а затим су изнети и утврђени предстојећи планови поводом Божићних празника и организација светосавских академија на нивоу целе Епархије. Извор: Српска Православна Црква
  12. Да ли ће то бити Цркви на корист? Сумњам! Највероватније је да ће опасти духовни ниво и благодатни имунитет на саблазни и стихије овог века у конкретној Помесној Цркви. Занимљиво је каква ће бити реакција грчког монаштва, Атона, на ову одлуку? Осим тога, оваква одлука може представљати „поклон“ разноразним лажним ревнитељима и расколницима у њиховом сукобу с Патријархатом и општецрквеним јединством. Дај Боже да се ништа слично не деси. Осим тога, после сваког кршења канона, као и после нарушавања воље Божије све људе који их прекрше – који примењују и прихватају ову дозволу – очекују патње као извесне спасоносне епитимије ради уразумљивања и исправљања. На пример, смрт попадије и њен одлазак из породице нису случајни. Увек треба тражити духовне разлоге за то. Човек треба да издржи велико и страшно искушење и да буде духовно поштен пред Богом, Црквом и самим собом. Боље је да смирено оде у пензију, да по благослову обавља било које црквено послушање осим свештенодејства, да не искушава епископа и милостиво дуготрпљење Господа. Бог ће за такво поштовање црквених правила увек дати благодатну духовну утеху. У супротном случају пре или касније последице могу задесити самог свештеника или његову децу и унуке. Мислим да је узрок доношења овакве одлуке брзо уништавање институције породице на Западу које се дотакло и породица свештенослужитеља, посебно оних које се више заснивају на либералним вредностима него на традиционално духовним. Ево мишљења псковопечерског старца архимандрита Јована (Крестјанкина) о рукополагању мирјана који се налазе у другом браку: „Што се тиче Н. могу само да се зачудим, јер каноне нисам писао ја, већ су их писали свети оци. А нама грешнима није дато ни да расправљамо о њима, ни да их мењамо. А ево шта тамо пише о свештенослужитељима: ‘Богу је потребна чиста жртва.’ Други брак се забрањује служитељу олтара. Никакву улогу не игра то кад је био ожењен, пре или после уцрквљења. И да ли је у првом браку био венчан или није такође није од суштинске важности за решавање овог питање. Главно је то што има другу жену, а то значи да он не може постати служитељ престола Божијег. Човек који се налази у другом браку може бити само црквенослужитељ, а нипошто не може бити свештенослужитељ.“ Са сигурношћу се може рећи да би архимандрит Јован био категорично против овакве одлуке Константинопоља и да никога од клирика који су постали удовци или које су жене оставиле не би благословио да ступи у овакав брак, не би га одобрио и не би саветовао такав поступак. Извор: Православие.ру
  13. Мислим да треба да сачекамо објављивање званичних докумената и званичан коментар Богословско-канонске комисије и Светог Синода наше Цркве на ову новину како бисмо могли да донесемо коначне закључке. Црквена правила су прекршена. То може довести до тога да ће се у јурисдикцији Константинопољског патријархата наћи огроман проценат оваквих свешенослужитеља. Да ли ће то бити Цркви на корист? Сумњам! Највероватније је да ће опасти духовни ниво и благодатни имунитет на саблазни и стихије овог века у конкретној Помесној Цркви. Занимљиво је каква ће бити реакција грчког монаштва, Атона, на ову одлуку? Осим тога, оваква одлука може представљати „поклон“ разноразним лажним ревнитељима и расколницима у њиховом сукобу с Патријархатом и општецрквеним јединством. Дај Боже да се ништа слично не деси. Осим тога, после сваког кршења канона, као и после нарушавања воље Божије све људе који их прекрше – који примењују и прихватају ову дозволу – очекују патње као извесне спасоносне епитимије ради уразумљивања и исправљања. На пример, смрт попадије и њен одлазак из породице нису случајни. Увек треба тражити духовне разлоге за то. Човек треба да издржи велико и страшно искушење и да буде духовно поштен пред Богом, Црквом и самим собом. Боље је да смирено оде у пензију, да по благослову обавља било које црквено послушање осим свештенодејства, да не искушава епископа и милостиво дуготрпљење Господа. Бог ће за такво поштовање црквених правила увек дати благодатну духовну утеху. У супротном случају пре или касније последице могу задесити самог свештеника или његову децу и унуке. Мислим да је узрок доношења овакве одлуке брзо уништавање институције породице на Западу које се дотакло и породица свештенослужитеља, посебно оних које се више заснивају на либералним вредностима него на традиционално духовним. Ево мишљења псковопечерског старца архимандрита Јована (Крестјанкина) о рукополагању мирјана који се налазе у другом браку: „Што се тиче Н. могу само да се зачудим, јер каноне нисам писао ја, већ су их писали свети оци. А нама грешнима није дато ни да расправљамо о њима, ни да их мењамо. А ево шта тамо пише о свештенослужитељима: ‘Богу је потребна чиста жртва.’ Други брак се забрањује служитељу олтара. Никакву улогу не игра то кад је био ожењен, пре или после уцрквљења. И да ли је у првом браку био венчан или није такође није од суштинске важности за решавање овог питање. Главно је то што има другу жену, а то значи да он не може постати служитељ престола Божијег. Човек који се налази у другом браку може бити само црквенослужитељ, а нипошто не може бити свештенослужитељ.“ Са сигурношћу се може рећи да би архимандрит Јован био категорично против овакве одлуке Константинопоља и да никога од клирика који су постали удовци или које су жене оставиле не би благословио да ступи у овакав брак, не би га одобрио и не би саветовао такав поступак. Извор: Православие.ру View full Странице
  14. Богоустановљеност Свете Тајне Свештенства условљена је богоустановљеношћу и значајем саме јерархије новозаветне Цркве. Јерархија је у Цркви установљена да би била оруђе деловања Духа Светога у Светим Тајнама, у учењу и управљању Црквом, те да би се кроз њу – по прејемству од апостола, који су Духа Светога примили од Исуса Христа – ток благодати непрекидно разливао од Христа као извора и на временски и просторно удаљене народе. Очигледно, постављање лица која су призвана да буду оруђа деловања Духа Божијег може да изведе само Дух Свети, а не људи; сходно томе, начин постављања треба да буде нарочит, Божански, светотајински и при томе видљив“. Други циклус емисијâ "Светотајинско богословље" отпочео је тумачењем Свете Тајне свештенства. У оквиру дведесет прве емисије, којом и почиње други циклус, говорили смо о основама Православног учења о Светој Тајни свештенства. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) View full Странице
  15. У интервјуу за руски тв програм „Русија 24“, Митрополит волоколамски г. Иларион Алфејев је изјавио да тренутна ситуација прети да подели Православље. Васељенска Патријаршија је донела историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима. Римокатоличка Црква је променила став по питању смртне казне. Јавно читање Библије биће одржано од 14. до 20. октобра у Милану. Митрополит кишњевски г. Владимир позвао је на молитву за ослобођење земље од малих богиња. Шта је актуелно? У емисији „Актуелно у хришћанском свету“ говоре протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки и презвитер Марко Бубуљ, настојатељ храма Светог пророка Илије у Челареву. Емисија је емитована 10. септембра 2018. године. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  16. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, између осталог, указао је на значај оваквих окупљања, истићући да је јако битно да се свештеници редовно састају, сарађују и размјењују искуства у оквиру Епархије. Митрополит је посебно истакао потребу да се у свим црквеним јединицама макар једном годишње организује сабор православне омладине. Послије веома занимљивог предавања, владика Амфилохије је одговарао на многобројна питања присутних, која су се највећим дијелом односила на актуелне теме везане за живот и мисију наше Православне цркве. Иначе Јужна и Централна Америка сјутра ће добити свог првог српског епархијског епископа. Епархија буеносајреско-јужноцентралноамеричка Српске православне цркве формирана је 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. За администратора новоформиране епархије постављен је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић) . У Буенос Ајресу сјутра, 2. септембра по одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Митрополит Амфилохије на Светој архијерејској литургији у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице обавиће устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужноамеричког г. Кирила. Више архијереја различитих јурисдикција, међу којима и Епископ диоклијски г. Методије, узеће учешће у чину устоличења. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. У Буенос Ајресу данас у поподневним часовима одржан је сабор свештенства Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке. На сабору је Његово високопреовештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке одржао предавање клиру Епархије буеносајреске. Сабору је присуствовао и Његово преосвештенство изабрани Епископ буеносајреско и јужно-централноамерички г. Кирило. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, између осталог, указао је на значај оваквих окупљања, истићући да је јако битно да се свештеници редовно састају, сарађују и размјењују искуства у оквиру Епархије. Митрополит је посебно истакао потребу да се у свим црквеним јединицама макар једном годишње организује сабор православне омладине. Послије веома занимљивог предавања, владика Амфилохије је одговарао на многобројна питања присутних, која су се највећим дијелом односила на актуелне теме везане за живот и мисију наше Православне цркве. Иначе Јужна и Централна Америка сјутра ће добити свог првог српског епархијског епископа. Епархија буеносајреско-јужноцентралноамеричка Српске православне цркве формирана је 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. За администратора новоформиране епархије постављен је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић) . У Буенос Ајресу сјутра, 2. септембра по одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Митрополит Амфилохије на Светој архијерејској литургији у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице обавиће устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужноамеричког г. Кирила. Више архијереја различитих јурисдикција, међу којима и Епископ диоклијски г. Методије, узеће учешће у чину устоличења. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  18. Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору. Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије) АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће: - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору. - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус. Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору. Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву. Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни. О Преображењу, 6/19. августа 2018. године ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ 1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски 2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански 3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски 4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први 5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи 6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански 7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки 8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи 9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички 10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински 11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички 12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други 13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први 14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки 15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први 16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти 17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други 18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи 19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки 20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други 21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки 22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски 23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки 24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први 25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски 26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други 27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први 28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи 29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски 30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први 31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки 32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски 33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други 34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први 35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини 36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи 37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први 38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки 39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански 40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички 41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински 42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први 43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други 44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски 45 Јереј Милош Вукић, парох витински 46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски 47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке 48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први 49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански 50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка 51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка 52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи 53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски 54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други 55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други 56 Јереј Небојша Секулић, парох источки 57 Јереј Никола Станић, парох пећки 58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки 59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски 60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други 61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици 62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП 63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије 64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици 65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану 66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу 67 Ђакон Жарко Митровић, храм Св. вмч. Георгија у Звечану 68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије 70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ 1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом 12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха 13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама 15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  19. О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње (http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji) Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору. Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије) АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће: - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору. - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус. Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору. Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву. Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни. О Преображењу, 6/19. августа 2018. године ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ 1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски 2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански 3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски 4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први 5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи 6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански 7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки 8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи 9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички 10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински 11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички 12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други 13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први 14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки 15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први 16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти 17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други 18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи 19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки 20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други 21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки 22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски 23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки 24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први 25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски 26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други 27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први 28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи 29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски 30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први 31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки 32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски 33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други 34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први 35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини 36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи 37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први 38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки 39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански 40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички 41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински 42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први 43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други 44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски 45 Јереј Милош Вукић, парох витински 46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски 47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке 48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први 49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански 50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка 51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка 52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи 53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски 54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други 55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други 56 Јереј Небојша Секулић, парох источки 57 Јереј Никола Станић, парох пећки 58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки 59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски 60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други 61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици 62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП 63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије 64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици 65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану 66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу 67 Ђакон Жарко Митровић, храм Св. вмч. Георгија у Звечану 68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије 70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ 1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом 12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха 13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама 15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице
  20. ЊЕГОВOJ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ И Р И Н Е Ј У БЕОГРАД Ваша Светости! Ми, православни хришћани, свештеници и монаси са бројним Божјим народом, сабрани око свога Архипастира, Преосвећеног Епископа Шабачког Господина Лаврентија, по хиротонији најстаријег Архијереја Српске Цркве данас, на празник Светог Пророка Илије Тесвићанина, у порти мученичке Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, на редовној духовној трибини посвећеној мученичком Косову и Метохији, крај светог олтара и трона славних Ваших претходника Митрополита Србије: Михаила, Инокентија и Димитрија, потоњег првог Патријарха обновљене Српске Патријаршије, шаљемо Вашој Светости, синовске поздраве са молитвом Живом и Истинитом Богу, да као Предстојатељ и Првојерарх наше Светосавске Цркве са својом браћом Архијерејима истрајете у делотворној борби за очување Косова и Метохији. Пуноћа Цркве Божје у Епархији Шабачкој, дубоко је свесна тешких и претешких искушења која се аветињски надвијају, не само над Косовом и Метохијом као нашом Светом и Заветном Земљом, него дубински посматрано, и над читавим Српским народом. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски, кују своје планове и врше брутални и безочни притисак, да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо Косова и Метохије, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје. Наш народ своју Цркву и Вас, као свог Духовног Оца, поштује као честите старине, и верне чуваре својих највећих светиња, части и образа. Истовремено, народно је осећање али и историјско искуство, да ниједан појединац, нити иједна власт, без обзира на било какве изборе и резултате, нема ни природно, ни историјско, ни уставно, ни међународно право да се погађа око Косова и Метохије. И зато је Косовско-метохијска порука Светог Архијерејског Сабора 10. маја ове године, дошла у прави час и као велико охрабрење за цео Српски народ. Као мудри наследник видовитог Немањића, највише од свих знате, да сад не треба стати и дозволити да нас догађаји претекну, и да се, кад буде касно, бавимо само њиховим последицама. Mолимо Вас, Ваша Светости, да као што сте и до сада чинили, наставите и продужите светлу традицију и праксу славних српских патријараха и Вашег светог Претходника Патријарха Павла, који се у тешким историјским искушењима свога времена ослањао на Божју помоћ и саборни дух Свете Православне Цркве, сазивајући често своју браћу српске архијереје на Свети Архијерејски Сабор, на коме су у саборном духу и јединству разматрана и решавана судбинска питања за Цркву и Божји народ. Поред тога, призивао је и угледне српске интелектуалце на разговор и договор и користио њихове конструктивне савете и предлоге, уосталом као што и Ваша Светост чини свих ових протеклих година, од како сте на трону Светога Саве. Ваша Светости, Овим писмом, у овај свети и заветни дан, желимо да Вас уверимо да смо безрезервно уз Вас и хоћемо да Вас охрабримо да у овом тегобном времену истрајете на том путу. Свесни смо, Ваша Светости, да Српска Православна Црква и Патријарх Српски не поседују секуларну, односно, времену и пролазну државну власт. Световну, дакле, која је од овога света. Црква Христова поседује власт узвишене и вечне Речи Божје. Њено призвање је да буде активни и креативни чинилац историје и учесник у значајним друштвеним процесима. Црква треба да буде Со живота и Светлост свету, да осољава све догађаје и осветљава путеве свакој епохи, да тумачи и открива њен скривени значај. Црква по својој природи јесте и мора да буде Логос који пребива у свету, као његов непосредни суд и узвишени смисао. Она има историјску и есхатолошку одговорност и свету обавезу да чува и предводи своје стадо на тешком и уском путу који води у Живот. Коначно, Црква Христова има Свете Каноне и духовну власт и обавезу да их, ако не буде другог начина, у бесудним временима примењује у складу са светоотачким предањима и вековном традицијом. Српска Православна Црква као бесмртна мајка српског народа, позвана је да брижно и матерински неућутно упозорава све појединачне и колективне носиоце власти у Србији, да их опомиње на одговорност пред Богом и народом. Такође, треба да их подсећа да је Црква по својој природи обавезна да свако изневеравање народних интереса санкционише у складу са својим канонским поретком. Небројено пута кроз два миленијума дугу историју, Православна Црква невољно је прибегавала таквим санкцијама. Најживљи пример је из наше ближе прошлости, када је поводом изгласавања Конкордата са Ватиканом у Народној Скупштини Краљевине Југославије, била принуђена да све посланике који су гласали за тај, по народ, штетни Уговор, искључи из црквене заједнице и да баци анатему – тешко проклетство на све министре и Председника владе који су били за Конкордат. Ваша Светости, У смирај овога светог дана, молимо се Богу Правде, Кога призивамо у нашој српској државној Химни, Извору сваке Вере Наде и Љубави, да та горка чаша мимоиђе нашу Цркву, и да Господ укаже путеве нашем државном руководству ка најбољим решењима, како би образ нашег нараштаја и наше епохе остао светао у историји и пред поколењима која долазе. Истовремено, стално подсећамо себе и друге, да Косово и Метохију нисмо само наследили од наших предака, већ смо је позајмили и од наших потомака. Као привремени и тренутни корисници немамо право да отуђимо ни једне стопе, јер она је њихова и њима припада. У противном, треба јасно и гласно ставити до знања свима да ће Црква бити принуђена, да у складу са својим призвањем прибегне санкцијама, на које је обавезује њен канонски поредак и двомиленијумска традиција и пракса. У противном издала би саму себе. Ове свете вечери посебне молитве приносимо за Преосвећеног Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Господина Теодосија, свештенство, монаштво и Божји народ Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске, посебно онај у енклавама јужно од Ибра, који су ових дана, због смирене и одговорне пастирске речи и бриге о Косову и Метохији, изложени бруталним медијским нападима. Целивамо свету десницу Вашој Светости са надом у Божју помоћ у овим тешким данима. Да он Сведобри и Свемогући учини оно, што ми сапети својим слабостима, нисмо у стању да учинимо. Простите и благословите. У Шапцу на Илиндан увече, 2018. године Извор: https://stanjestvari.com/2018/08/09/pismo-o-kim-svestenstva-eparhije-sabacke/
  21. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски кују планове да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо КиМ, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје ЊЕГОВOJ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ И Р И Н Е Ј У БЕОГРАД Ваша Светости! Ми, православни хришћани, свештеници и монаси са бројним Божјим народом, сабрани око свога Архипастира, Преосвећеног Епископа Шабачког Господина Лаврентија, по хиротонији најстаријег Архијереја Српске Цркве данас, на празник Светог Пророка Илије Тесвићанина, у порти мученичке Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, на редовној духовној трибини посвећеној мученичком Косову и Метохији, крај светог олтара и трона славних Ваших претходника Митрополита Србије: Михаила, Инокентија и Димитрија, потоњег првог Патријарха обновљене Српске Патријаршије, шаљемо Вашој Светости, синовске поздраве са молитвом Живом и Истинитом Богу, да као Предстојатељ и Првојерарх наше Светосавске Цркве са својом браћом Архијерејима истрајете у делотворној борби за очување Косова и Метохији. Пуноћа Цркве Божје у Епархији Шабачкој, дубоко је свесна тешких и претешких искушења која се аветињски надвијају, не само над Косовом и Метохијом као нашом Светом и Заветном Земљом, него дубински посматрано, и над читавим Српским народом. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски, кују своје планове и врше брутални и безочни притисак, да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо Косова и Метохије, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје. Наш народ своју Цркву и Вас, као свог Духовног Оца, поштује као честите старине, и верне чуваре својих највећих светиња, части и образа. Истовремено, народно је осећање али и историјско искуство, да ниједан појединац, нити иједна власт, без обзира на било какве изборе и резултате, нема ни природно, ни историјско, ни уставно, ни међународно право да се погађа око Косова и Метохије. И зато је Косовско-метохијска порука Светог Архијерејског Сабора 10. маја ове године, дошла у прави час и као велико охрабрење за цео Српски народ. Као мудри наследник видовитог Немањића, највише од свих знате, да сад не треба стати и дозволити да нас догађаји претекну, и да се, кад буде касно, бавимо само њиховим последицама. Mолимо Вас, Ваша Светости, да као што сте и до сада чинили, наставите и продужите светлу традицију и праксу славних српских патријараха и Вашег светог Претходника Патријарха Павла, који се у тешким историјским искушењима свога времена ослањао на Божју помоћ и саборни дух Свете Православне Цркве, сазивајући често своју браћу српске архијереје на Свети Архијерејски Сабор, на коме су у саборном духу и јединству разматрана и решавана судбинска питања за Цркву и Божји народ. Поред тога, призивао је и угледне српске интелектуалце на разговор и договор и користио њихове конструктивне савете и предлоге, уосталом као што и Ваша Светост чини свих ових протеклих година, од како сте на трону Светога Саве. Ваша Светости, Овим писмом, у овај свети и заветни дан, желимо да Вас уверимо да смо безрезервно уз Вас и хоћемо да Вас охрабримо да у овом тегобном времену истрајете на том путу. Свесни смо, Ваша Светости, да Српска Православна Црква и Патријарх Српски не поседују секуларну, односно, времену и пролазну државну власт. Световну, дакле, која је од овога света. Црква Христова поседује власт узвишене и вечне Речи Божје. Њено призвање је да буде активни и креативни чинилац историје и учесник у значајним друштвеним процесима. Црква треба да буде Со живота и Светлост свету, да осољава све догађаје и осветљава путеве свакој епохи, да тумачи и открива њен скривени значај. Црква по својој природи јесте и мора да буде Логос који пребива у свету, као његов непосредни суд и узвишени смисао. Она има историјску и есхатолошку одговорност и свету обавезу да чува и предводи своје стадо на тешком и уском путу који води у Живот. Коначно, Црква Христова има Свете Каноне и духовну власт и обавезу да их, ако не буде другог начина, у бесудним временима примењује у складу са светоотачким предањима и вековном традицијом. Српска Православна Црква као бесмртна мајка српског народа, позвана је да брижно и матерински неућутно упозорава све појединачне и колективне носиоце власти у Србији, да их опомиње на одговорност пред Богом и народом. Такође, треба да их подсећа да је Црква по својој природи обавезна да свако изневеравање народних интереса санкционише у складу са својим канонским поретком. Небројено пута кроз два миленијума дугу историју, Православна Црква невољно је прибегавала таквим санкцијама. Најживљи пример је из наше ближе прошлости, када је поводом изгласавања Конкордата са Ватиканом у Народној Скупштини Краљевине Југославије, била принуђена да све посланике који су гласали за тај, по народ, штетни Уговор, искључи из црквене заједнице и да баци анатему – тешко проклетство на све министре и Председника владе који су били за Конкордат. Ваша Светости, У смирај овога светог дана, молимо се Богу Правде, Кога призивамо у нашој српској државној Химни, Извору сваке Вере Наде и Љубави, да та горка чаша мимоиђе нашу Цркву, и да Господ укаже путеве нашем државном руководству ка најбољим решењима, како би образ нашег нараштаја и наше епохе остао светао у историји и пред поколењима која долазе. Истовремено, стално подсећамо себе и друге, да Косово и Метохију нисмо само наследили од наших предака, већ смо је позајмили и од наших потомака. Као привремени и тренутни корисници немамо право да отуђимо ни једне стопе, јер она је њихова и њима припада. У противном, треба јасно и гласно ставити до знања свима да ће Црква бити принуђена, да у складу са својим призвањем прибегне санкцијама, на које је обавезује њен канонски поредак и двомиленијумска традиција и пракса. У противном издала би саму себе. Ове свете вечери посебне молитве приносимо за Преосвећеног Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Господина Теодосија, свештенство, монаштво и Божји народ Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске, посебно онај у енклавама јужно од Ибра, који су ових дана, због смирене и одговорне пастирске речи и бриге о Косову и Метохији, изложени бруталним медијским нападима. Целивамо свету десницу Вашој Светости са надом у Божју помоћ у овим тешким данима. Да он Сведобри и Свемогући учини оно, што ми сапети својим слабостима, нисмо у стању да учинимо. Простите и благословите. У Шапцу на Илиндан увече, 2018. године Извор: https://stanjestvari.com/2018/08/09/pismo-o-kim-svestenstva-eparhije-sabacke/ View full Странице
  22. У среду, 14./01. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски и администартор Епархије франкфуртске и све Немачке г. Андреј служио је литургију Пређеосвећених дарова у храму Сабора Срба светитеља у Штутгарту. Његовом Преосвештенству су саслуживали пртотојереји-ставрофори Драган Секулић – парох берлински, Ђорђе Трајковић – парох минхенски, протојереј Станко Ракић – парох штутгартски и јереј Бојан Симић – свештеник у Регенсбургу. Литургији су присуствовали свештеници архијерејског намесништава Баварског те архијерејског намесништва за Јужну Немачку. Повод овог молитвеног сабрања била је исповест свештенства ова два намесништва. Свештенство је исповедао отац Драган Секулић. У наставку је организован семинар о књиговодству те братски састанак свештеника са Владиком, током ког су свештеници разговарали са својим архијерејем на тему практичних ствари. На крају, у Парохијском дому, је приређена трпеза љубави трудом свештеника штутгартске Црквене општине и њихових добрих и вредних чланица Кола српских сестара. Извор: Српска Православна Црква Штутгарт View full Странице
×
×
  • Креирај ново...