Претражи Живе Речи Утехе

Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије Радовић- Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами View full Странице

Пророк Амос је само један од писаца Старог завета који је снажно истицао однос социјалне (не)правде и (не)стабилности. У истом духу пишу и други пророци Старог завета истичући да је верност социјалним принципима Синајског савеза кључни друштвени чинилац. Њихова порука је више него актуелна данас. Но, на бази чега су они изводили своје закључке? Каква је веза Синајског савеза и социјалне правде и на који начин поменути савез реинтерпретирају старозаветни пророци водећи нас ка Новом завету у којем се социјална правда уздиже на нови, виши, ниво? Јован Благојевић Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској и реците: сакупите се на горе самарјанске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој. Не знају чинити право – говори Господм Сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим. Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће силу твоју и оплениће се дворови твоји. Излагање на доњем линку: https://www.youtube.com/watch?v=aFVMxH_s1k0

Акатист преподобним оцима туманским Светом Зосиму Синаиту и Јакову Новом, чита се за укрепљење вере. Туманским чудотворцима Светом Зосими и Јакову треба се молити за стицање покајничког расположења. Кондак 1. Господом посведочени подвижници и учитељи смирења, украсивши се врлинама многим, Дух Свети вас пројави као светилнике благоверног рода нашега, који познавши вас као новојављене заступнике пред престолом Творца, неућутно кличе: Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Икос 1. Ангелоподобни животи ваши, велику утеху дарују онима који вас као наставнике благочешћа молитвено призивају и препознају у вама пројављену славу Божију. Усрдно певајући о великом труду и подвигу вашем кличемо: Радујте се, дивни сведоци Васкрслога Христа, Радујте се, велика утехо верних, Радујте се, наставници благочешћа, Радујте се, ризнице Божанске благодати, Радујте се, путовође ка вечном Животу, Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 2. Дошавши са истока у земљу Лазареву, засијао си као светилик вере и побожности, чесни авво наш Зосиме. Иако си скривао подвиге твоје од људи, пројави те сила Вишњега, коме си многе молитве пламено узносио кличући: Алилуја! Икос 2. Пусту туманску гору оживео си благодатним молитвама твојим Зосиме преподобни, за саподвижнике своје имао си звери шумске, које познаше у теби обиље благодати Божије, никада ти не наудише, већ клицаху језиком немуштим: Радуј се, молитвениче за читаву творевину, Радуј се, пријатељу звериња шумског, Радуј се, пустињски крине побожности, Радуј се, ангела сабеседниче, Радуј се, древних подвижника наследниче, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало. Кондак 3. Дотакавши те сила Божија радошћу покајања заблистао си старче Јакове и њоме ношен, читав живот свој поверио си служењу Господу. Даноноћно клицајући, славословио си Бога Тројичнога песмом ангелском: Алилуја! Икос 3. Учећи се код светог учитеља, чудесног Николаја епископа Жиче светосавске, показао си се сасудом изабраним Јакове преподобни, јер пригрливши науку спасења са љубављу, показао си се пламеним стубом ревности, кога песмама многим прослављамо: Радуј се, изданче доброга корена, Радуј се, блистави примеру покајања, Радуј се, неуморни трудбениче спасења, Радуј се, примеру истинске ревности, Радуј се, поносе монахујућих, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 4. Ко ће истински моћи описати све молитвене уздахе твоје, које си непрестано узносио ка Богу, Зосиме дивни међу подвижницима. Све твоје свето делање тајно, по чесном упокојењу твоме, пројављује Господ, на радост верних који благодарствено славослове: Алилуја. Икос 4. У дворовима Оца мојега станови су многи, говори Господ онима који га љубе. И ти преподобни авво Зосиме међу њима радујеш се, у обитељи рајској наслађујеш се, а ми земни молећи заступништво твоје, појемо ти: Радуј се, утехо жалоснима, Радуј се, помоћниче страдајућима, Радуј се, искушанима избављење, Радуј се, неуморни заступниче правоверних, Радуј се, јер никога не отпушташ без помоћи, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 5. Напустивши таштинску бригу, сав си се предао подвигу, смирено носећи крст свој, Јакове свети. Пример си био многима, који у теби видевши истинитог подвижника благодарећи певају Богу: Алилуја! Икос 5. Обитељ жичка у време ново светородном показа се, јер пројави Цркви страдалној двојицу угодника, учитеља светитеља и ученика хвалу преподобних. Поштујући са љубављу свети спомен твој Јакове богомудри, песму ти приносимо: Радуј се, монашких душа укрепљење, Радуј се, светило Цркве јављено у време ново, Радуј се, светосавске Жиче осведочени угодниче, Радуј се, крст Господњи без роптаја изнео си на плећима својим, Радуј се, са Николајем светим, предстојиш престолу Творца, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 6. Диван је Бог који се прославља кроз свете своје, Црква громогласно кличе, прослављајући торжествено спомен твој Зосиме преподобни. Слободу велику имајући, умоли Васкрслога Господа, да мир дарује свету своме и излије велику милост, онима који га као истинскога Спаситеља препознају, са тобом узносећи молитвени пој: Алилуја! Икос 6. Никога ко ти је са вером приступио ниси презрео угодниче богоносни. Хитајући са љубављу заступаш чада своја Зосиме чудесни, јер се и у време невоља многих помоћником објављујеш, сведочећи Бога, коме си читав живот свој даровао: Радуј се, Синајске горе рукосаде, Радуј се, одрекавши се себе, примио си Господа, Радуј се, странствујући на земљи, наслађујеш се у вечности, Радуј се, хитри помоћниче верних, Радуј се, стубе огњени, који се са земље до Небеса вину, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 7. Гласом вапијућег у пустињи проговорио си Јакове премудри, позивајући људе на покајање у време ново. И сам пример покајања будући, пламено си покајању приводио, певајући Богу: Алилуја! Икос 7. Не може се град сакрити кад на гори стоји, Господ апостолима пророчки говори. Духовним градом утврђеним у молитви и подвигу показао си се Јакове, наставник будући свима који желе да истински живот свој ологосе: Радуј се, многородна маслино у земљи светосавској процветала, Радуј се, сасуде љубави и мудрости спасоносне, Радуј се, нови Крститељу који позиваш на покајање, Радуј се, Павловом ревношћу испуњени проповедниче, Радуј се, песниче небеских красота, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 8. Тражећи место подвижничког мира, туманску гору одабрао си, и молитвама и подвизима многим освештао си је. До данас она бива место славе Божије, где и људи и сва твар побожно спомињући духовни труд твој, Богу дародавцу живота вечнога хвалу преузносе: Алилуја! Икос 8. На месту потвига твојих Зосиме часни, архангелска обитељ вековима жртву хвале и благодарења приноси Богу, обједињена вером и љубављу са тобом, гласом радосним, поје: Радуј се, наставниче многих подвижника, Радуј се, харфо многоцена, Радуј се, миомирисни цвете вечности, Радуј се, подвига примеру драгоцени, Радуј се, благодатна ризницо дарова изобилних, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 9. Страдајући на земљи ради вере и истине, показао си се непоколебљивим попут древних мученика, са радошћу примајући увреде и шибања, још јачи у вери постао си, посрамљујући духовним миром мучитеље, гласом благодарним Бога си прослављао Јакове чудесни: Алилуја! Икос 9. У време страдања крстоносног рода твога светило вере био си, проповедајући народу реч Божију и Царство обећано, апостола наследник си постао, са њима у вечности венац правде носећи, земаљске цркве благодарност прими: Радуј се, древних мученика наследниче, Радуј се, страдајући за истину, изобличавао си безбожнике, Радуј се, равноапостолни проповедниче, Радуј се, љубави Божије сведочитељу, Радуј се, посрамљење безбожних гонитеља, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 10. Пустиножитељским трудом и подвизима многим засијао си цркви земаљској Зосиме блажени, вековима надахњујући подвижнике многе, примером правоживља показао си се, у вечности са светим монасима ликујући, песмом прослављаш Бога: Алилуја! Икос 10. Од нас, чада твојих, духовне песме и похвале прими, неуморни заступниче наш пред Богом Истине, са светима удео наслеђујући, и нас спомени који те прослављамо Зосиме часни, тожерственим гласом кличући: Радуј се, монашких подвига испунитељу, Радуј се, ангелског призвања достојни носиоче, Радуј се, међу светима прослављени оче, Радуј се, духовног мира источниче, Радуј се, дивни сведоче Васкрсења, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 11. Испунивши земаљско време подвигом, ни у смртном часу од монашке ревности одступао ниси, задивљујући благочестиве људе који крај постеље твоје бдијаху. Видевши непоколебљивост твоју, прославише Бога у радосној тузи кличући: Алилуја! Икос 11. Чудесно знамење показа се пред часно уснуће твоје, Јакове преподобни, јер видевши ангеле Господње, као путеводитеље у живот вечни, прославио си Бога који те призва, да радост заједнице вечне наследиш: Радуј се, до последњег даха свога подвижниче усрдни, Радуј се, закона Божијег испунитељу, Радуј се, тајне вечне созерцатељу, Радуј се, ангелима ношен ка престолу Божијем приступио си, Радуј се, верујућих велико укрепљење, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 12. Имајући вас као молитвенике непрестане и наставнике на путу спасења, обитељ Туманска радошћу испуњена, са народом верним, који вам непрестано с љубављу притиче, прославља Бога: Алилуја! Икос 12. Не отпустите без утехе оне који притичу светим моштима вашим, оци наши Зосимe и Јакове славни, јер верни људи видевши слободу вашу коју пред Богом имате, помоћ и заступништво моле. Глас њихов чујте и принос химнословни примите и као кад миомирисни пред Бога узнесите: Радујте се, јер немоћи наше благодаћу Божијом брзо исцељујете, Радујте се, свима који вам са вером прилазе, брзом помоћи одговарате, Радујте се, обремењене људе духом божијим растерећујете, Радујте се, утеху дајете онима који са љубављу поштују спомен ваш, Радујте се, по дару Божијем прослављени чудотворци, Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 13. Као и у земаљском животу, и у часу нашег представљења не престајте да нас заступате пред Богом, дивни чудотворци Зосиме и Јакове, туманске обитељи светилници. Спомените и нас пред престолом Спаситеља, да међу последњима удео блажени примимо. Алилуја! (трипут) Икос 1. Кондак 1.

Предавање одржано у Крушевачком позоришту, 3. септембра 2017. године, у организацији Покровске цркве у Крушевцу View full Странице

Беседа Митрополита Амфилохија после Свете Литургије служене на дан Св. Јустина Философа и Преп. Јустина Новог Ћелијског у ман. Ћелије код Ваљева, 14. јуна 2017. године. Беседа је веома емотивна и говори о бившем владици Артемију, сада Марку (Радосављевићу). Извор: Поуке.орг View full Странице

Изводе: др Кристина Парезановић и др Срђан Тепарић View full Странице

Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе који је дошао после њега. Заиста, личност Јована Крститеља међу јеванђељским личностима заузима посебно место. Он је највећи између рођених од жена. Са вероучитељем Браниславом Илићем говорили смо о прегледу празника који су посвећени светом Јовану, његовом помињању у богослужењу наше Свете Цркве и богатој химнографији која је посвећена Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Овај разговор који је водила вероучитељ и теолог Мирјана Бановић можете послушати на нашем сајту благодарећи радију Беседа Епархије бачке. View full Странице

Архиепископ охридски Јован: "Ка новом Светом и Великом Сабору". ТВ ХРАМ View full Странице

На предлог Факултета за социјалну теологију Национални - Каподистријски универзитет у Атини додијелио је Блажењејшем архиепископу охридском господину Јовану звање почасног доктора. Том приликом, по добрим академским обичајима, архиепископ Јован је произнео приступну бесједу (реферат) "Ка новом Светом и Великом Сабору". Свечаности су присуствовали бројни професори универзитета, изасланик архиепископа атинског и све Јеладе господина Јеронима, митрополити Грчке цркве, епископи брегалнички Марко и стобијски Давид. Хор свештеника Пирејске митрополије увеличао је свечаност. Извор:ПОА Пун текст бесједе архиепископа Јована:"Ка новом Светом и Великом Сабору", можете да прочитате овдје: kon_nov_sobor-sr.pdf View full Странице

Четири цркве јединственог града-хотела Свети Стефан, наћи ће се у судници. Митрополија црногорско-приморска, којој су вековима припадали храмови на познатом полуострву, одлучила је да поднесе тужбу Управном суду, како би у своје окриље вратила цркве и тако делимично оспорила решење о национализацији популарног „свеца“ Цркве светостефанске су заједно са кућама мештана, после национализације која је спроведена пред претварање полуострва у хотелски градић, уписане на тадашње хотелско предузеће, чији је правни наследник Хотелска група „Будванска ривијера“. Митрополија се жалила на решење будванског катастра о укњижби цркава, али је Министарство финансија донело коначно решење којим се жалба одбија. Необичан случај се сада сели у судницу Управног суда. Хотелско предузеће, које је у већинском државном власништву, постало је власник цркава, што је јединствен случај, не само на овим просторима. Хоће ли цркве остати хотелско власништво, што је јединствен случај на целом Јадрану, или ће припасти коначно ономе чије су вековима биле, знаће се после одлуке Управног суда. У ХГ „Будванска ривијера“ наглашавају да ће поштовати судску одлуку макар каква она била, а у Митрополији се надају да и даље неће важити комунистички закони којима су некадашњи народни одбори општина и срезова национализовали све, па и цркве. Одлука о претварању престоног градића Паштровића, којега су ратници из овог племена после победе над Турцима, помажући Которанима, саградили у 15. веку на великој хриди, донета је средином шездесетих година. Исељени су мештани, све куће су адаптиране у модерне апартмане, тако да је спољашњост незнатно мењана. И град-хотел је свечано отворен 1960. године. Деценијама је био стециште филмског, али и осталог културног света. Долазили су славни глумци, политичари, крунисане главе, спортисти, богати шеици. Идеју за град-хотел су, како је записано, дали истакнути сликари Петар Лубарда и Мило Милуновић. Извор: Ин4С/Новости http://www.mitropolija.com/hramovi-na-svetom-stefanu-u-rukama-hotelijera/ View full Странице

Позивамо вас, да у четвртак, 18. маја 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Вазнесења Господњег (Адмирала Гепрата 19) присуствујете предавању на тему „Ка новом Светом и Великом Сабору“. О овој теми говориће: Његово Блаженство, архиепископ охридски и митрополит скопски, г. Јован Предавање се одржава у организацији Храма Вазнесења Господњег и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Медијски покровитељ: Радио Архиепископије београдско-карловачке ,,Слово љубве“. Улаз је слободан. https://www.facebook.com/events/451373525213131/ http://sozbg.rs/dogadjaj/arhiepiskop-ohridski-jovan-ka-novom-svetom-velikom-saboru/

Говорећи у емисији "Жива истина", 22.04. лидер ДПС јеназвао митрополита Амфилохија ополитичарем у мантији и запријетио да ће ускоро СПЦ у Црној Гори добити своју "нишу". Интервјуоом у данашњем дневнику ДАН, митрополит му поручује да одговара једино Светом Петру Цетињском, а не шефовима НАТО, као г. Ђукановић. Amfilohije političar u mantiji Komentarišući izjavu poglavara SPC Amfilohija da se mora baviti politikom, sve dok Crnu Goru vode izdajnici, Đukanović je kazao da uopšte nije iznenađen. ''To je zapravo samo priznanje mitropolita da se on bavi politikom u mantiji. To prvo. Drugo, nije on usamljen u naporima da zaustavi Crnu Goru, prije svega da ostane nezavisna država, a ni u naporima da Crnu Goru odvrati od puta usvajanja evropskog sistema vrijednosti. Danas se to pokazuje otvoreno i bahatije, jer iza njega stoji jedan moćan sistem kakava je ruska država'', kazao je Đukanović i dodao da se Crna Gora ne da impresionirati ni porukama mitropolita ni porukama iiz Kremlja. Saopštio je da je započet posao sistemskog uređenja odnosa države i crkve. ''Kroz donošenje zakona, crkvi će se dati ona niša u crnogorskom društvu koja je sleduje, i baviće se onim poslovima koji se pretpostavljaju za tu nišu, da ne bi, poput mitropolita, pomislili kako je njihova niša čitava Crna Gora i da treba da rade posao koji im ne pripada. Ja vjerujem da ćemo imati uskoro taj Zakon u Parlamentu, jer je to jednostavno jedan od sistemskih zakona koji ova država mora donijeti'', saopštio je lider DPS-a. Đukanović je govorio i o Vladi Duška Markovića, hapšenju istaknutih članova DPS-a, izborima u Podgorici i mogućim partnerima, privatizaciji luke Bar, mogućnosti da se kandiduje za predsjednika Crne Gore. Митрополит Амфилохије: Ја одговарам Светом Петру, а Мило НАТО пакту Од Дан -27 априла, 2017 Митрополит црногорско приморски Амфилохије казао је, у интевјуу за „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта. Митрополит је сугерисао политичарима власти да прије доношења одлуке о НАТО пакту приупитају Светог Петра Цетињског да ли то подржавају сви грађани Црне Горе. Одговарајући на поруке Ђукановића да ће Митрополија црногорско-приморска добити своју нишу, митрополит је оцијенио да предсједник ДПС-а не зна шта говори и да нема појма о цркви. Како коментаришете оптужбе дугогодишњег премијера и предсједника ДПС-а Мила Ђукановпћа да сте политичар у мантији? -Господин Ђукановић је био главна личност у свим историјским збивањима у Црној Гори од деведесетих година прошлог вијека. Између осталог, њега називају и Мило краљ. И заиста, очигледно се он и понаша тако, као краљ. Да ли му је ствојствен онај апсолутизам краља Николе првог Петровића, то није моје да судим. Међутим, постоји једна суштинска разлика између нашег црногорског краља и краља Николе. Краљ Никола је био крштен човјек, човјек цркве и у његово вријеме Митрополија црногорско приморска је била државна вјера. Наш нови краљ био је овдје и код Ћивота Светог Петра. Морам да признам није умио да се понаша. То му не замјерам, таква му је била школа кумровачко брозовачка. Пришао је ћивоту и климнуо главом, као што сада климају у џамији, тако некако. Онда је после чак и ложио бадњаке. Међутим, нијесу Цетињани заборавили да је Мило наопако наложио бадњаке. Ја сам у међуврему схватио да то није било из поштовања према цркви и из вјере, него из чисто политичких разлога. Он је искористио Цркву да би утврдио власт и да би остварио своје политичке циљеве. У том духу, ево и сада у најновије вријеме он наставља ту причу, коју је радикализовао 1997. године када је почео другачије да се понаша према цркви и почео да подржава такозвану ЦПЦ. Ђукановић ме је оптужио да сам политичар у мантији и најавио да ће закон о вјерским заједницама бити донијет у догледно вријеме, а да ће црква, односно Митрополија добити своју „нишу“. Не знам шта подразумијева под тим.. Он смјешта Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког у нишу?! Није свјестан шта говори, а опрашта му се јер у Бога не вјерује, па може да каже и нешто што је дјетињасто и неразумно. Он хоће сву историју да смјести у нишу. Очевидно је да Римокатоличка црква није добила нишу, с њом је склопљен темељни уговор, а тако је учињено и с Исламском заједницом и с јеврејском заједницом. Све је то за поштовање, али не знам колико је за поштовање да МЦП на крају свега тога заслужи неку нишу, док су друге заједнице добиле сва своја права. Ђукановић очигледно има харизму као политичар, али с друге стране појма нема о цркви. Он не зна каква је улога Цркве. С обзиром да Црква није увијек у сагласности с његовом политиком и његовим начином остваривања циљева, онда он једноставно сматра да Цркву треба елиминисати. Ја све људе доживљам као пријатеља, па и Ђукановића. Но и поред тога, његово схватање је другачије од мог, као и одговорност. Његова је одговорност привремена и за Црну Гору и народ. Ја одговорам пред Светим Петром Цетињским, а он одговара пред шефовима НАТО пакта. И ту је велика разлика између нас. У петак се организује протест на Цетињу поводом гласања о НАТО пакту? -Што се тиче протеста, који организује ДФ, то је њихов политички скуп, црква нема везе с тим. Црква обавља свој посао вечерас, подстакнута временом када је било бомбардовање Црне Горе. Служићемо за упокојену литиргију и помен у Цетињском манастиру за све оне који су пострадали од тог насиља. Ја сам дужан пред Богом, пред својом савјешћу и ћивотом Светог Петра Цетињског да данас поводом тог насиља и злочина НАТО пакта одржим заупокојену литургију и помен свима пострадалим и у Србији, и у Црној Гори, као и жртвама од Украјине до Азије. Исто то ћемо урадити и 7. маја за око 2.000 побијених у Подгорици. НАТО бомбардовање Црне Горе, Србије и некадашње заједничке државе је директни наставак нацифашистичке тираније из времена Другог свјетског рата. Носилац такве тираније је НАТО пакт. Када би се тај НАТО пакт сада покајао пред Богом и пред људима и обновио оно што је уништио, онда би то било добро. Кад је у питању доношење одлуке власти о НАТО пакту на Цетињу, добро је да се она доноси на Цетињу, јер је то престони град који је био и остао темељ Црне Горе. Међутим, када бих ја био на њиховом мјесту, као што нијесам, онда бих ја дошао код Светог Петра Цетињског да га приупитам како они раде и усмјеравају Црну Гору, је ли то у његовом духу. Приупитао бих ја и Петра другог о томе. Било би добро када доносе ту одлуку да приупитају је ли то из главе цијелог народа или је из главе само једне групе људи, и да ли та група људи има право пред Богом и Светим Петром Цетињским и историјом Црне Горе, да преузима такву одговорност на себе. Бојим се да они користе ту власт и хоће пошто-пото да донесу једну такву одлуку, не питајући народ на референдуму, како је то требало да буде. Ово је први пут да се на такав начин доноси пресудна одлука. Требало би да се запитају каква је будућност такве одлуке. Да ли се тиме та група људи одриче и Светог Петра Цетињског и краља Николе, и Петра другог? Они сада форсирају тзв. западне вриједности. Шта се под њима подразумијева? Вратила се та Европа оном начелу због којег је пропала велика римска империја хљеба и игара. Томе теже ови властодржци. Њима је лијепо. Како су се обогатили, то они знају. Очевидно, је мој став против учлањења Црне Горе у НАТО доспио до њиховог сједишта. Ја се ипак надам да ће и сва ова искушења која носимо проћи и да ће сазрети свијест и сазнање. Не може бити сведена одговорност за будућност Црне Горе на 40-ак људи, које је вријеме избацило, а да се игнорише 650.000 Црногораца, без обзира на то којој они вјери и нацији припадају. Свести рјешевање кључних питања Црне Горе и њене будућности на 40ак људи, мислим да тога никада досад није било у Црној Гори. Митрополија је уградила себе у биће Црне Горе, у непрестаној борби за, како бисмо народски рекли, крст часни и слободу златну, у борби за слободу Цјрне Горе, не само физичку, већ и за слободу прије свега од насиља, тирјанства… Дакле, та борба цркве за слободу није само физичка, него је то свеукупни напредак људског бића, сваког човјека. Да ли држава покушава да дисциплинује цркву? – Сматрам да покушава. Неки чак кажу да је у новије вријеме исфорсирана и ова такозвана ЦПЦ да би њоме уцјењивали православну цркву у Црној Гори и да би је дисциплиновали на начелима која су од њих усвојена, док су били скојевци, Титови пионири… И за вријеме комунизма, било је и крштених комуниста, људи који су знали шта је црква и признавали Српску православну цркву. Како данас гледате на дешавања 16. октобра? –Морам да признам да се прибојавам на основу свега што се десило носиоцима „државног удара“ да је то још тужнија прича од оне за вријеме краља Николе о бомбашким аферама. Чини ми се да је ова прича још тужнија, примитивнија, незрелија и нездравија. Прије свега начин на који је спреман наводни државни удар личи на дјетињарију. Друго, је ли се догодио државни удар, је ли се нешто догодило 16. октобра, да ли је некоме фалила длака с главе? Је ли неко напао Ђукановића? Зашто замајавају Црну Гору и ову сиротињу која нема хљеба да једе? Покренут је процес који није увјерљив ни за њих саме, а камоли за народ и Европу. Све чешћа су убиства, насиља… Како то објашњавате? – Не да сам забринут само због тога, већ и тужан. Видим и осјећам да је то најозбиљнији проблем садашње Црне Горе. То је последица обезбожене идеологије, која је све друго сем људскости, поштења, чести, образа и вјере. Идеологија која је подређена дебелом цријеву. Ђукановић и остали требало би да усмјере све снаге на духовни и морални препород и да ме пусте да радим свој посао. Онда нећу да им се бавим оваквом политиком. А с друге стране, нека они не уводе морал или духовност који нијесу никада била својствени Црној Гори, а послије тога мене оптужују што против тога протестујем. Не би ме чудило да ме Стијеповић преда тужиоцу Новорећи о недавној пријави коју је против митроплита поднио градоначелник Главног града Славољуб Стијеповић, митрополит је казао да га не би чудило да га први човјек Подгорице по командној дужности преда јавном тужиоцу. –Ако му је за утјеху, то није први пут. Имао сам три пријаве. Оптужен сам и због цркве на Румији гдје су ме казнили опоменом, а онда зато што смо обновили Горњи манастир у Остругу и нијесмо питали ову модну креаторку (Анастазију Мирановић, директорка Управе за културна добра). Умјесто да нам помогну да сачувамо вриједности , они хоће културу без култа, истакао је митрополит. Он је објаснио да је донесена одлука да се на Конику, гдје је некад била пијаца, гради вјерски објекат и на основу тога је прикупљено 7.000 потписа како би се на тој локацији саградио храм Светог Василија Острошког. -Ми смо на тој локацији ставили крст који су недавно вандали скинули, као и икону Светог Василија. Ти који то раде нека се са Светим Василијем обрачунају, а не самном. Такво скрнављење Светог Василија није запамћено у ових 350 година, од када је Свети Василије својим сузама гријао хладне стијене, додао је митрополит. Одговарало им је кад сам критиковао друге – Политичарима је мјесто у цркви, а не цркви у политици. Када сам свирао у пиштаљке против Милошевића, онда су многи били пресрећни због тога, али када сам после тога довео у питање њихову политику, односно не политику него њихово рјешавање судбинских питања народа, било је другачије. Основно начело Цркве је жртвовање себе за друге, а не жртвовање других за себе. Ако политичари траже од мене да прихватим њихово начело, они онда траже од мене да се одрекнем Христа, Ћивота Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, поручио је митрополит Амфилохије.

У оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу 12. марта 2017. године, презвитер Вукашин Милићевић, асистент на катедри за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду и главни уредник радија Слово љубве је одржао предавање на тему: „Слободна воља по Светом Максиму Исповеднику”. Предавање је одржано у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду. View full Странице

После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза. Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc

Ово је сјајно !

СВЕТИ НИКОЛА КАВАСИЛА О ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРВА БЕСЕДА О ТОМЕ ДА СЕ ЖИВОТ У ХРИСТУ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ СВЕТЕ ТАЈНЕ КРШТЕЊА, МИРОПОМАЗАЊА И ПРИЧЕШЋА Живот у Христу, дакако, ниче у овоме животу и у њему има свој заметак, али савршенство поприма у ономе будућем, односно када доспемо до онога Дана; па нити је овај живот у стању да га у потпуности изобрази у душама људским, нити то може онај будући - уколико он сам овде не стекне свој зачетак. Јер, телесност помрачује овај живот, те отуда и потиче тама и пропадљивост, која не може наследити непропадљивост. Због тога је апостол Павле, сматрајући да смрт веома доприноси животу уз Христа, говорио: "Имам жељу умрети u са Христом бити, што је много боље".[1] Ако би до будућега живота и доспели они који немају духовних снага ни чувстава која су за то потребна, њима он не би пружио благостање, него би онај блажени и бесмртни свет настањивали као мртви и као бедници. 2. Разлог за ово је у следећем: кад се светлост роди и Сунце пружи своје чисте зраке, тада више није могуће створити око ако га већ нема; кад се миомирис Светога Духа посвуда разлије и све преиспуни, тада не може тај миомирис осетити онај у кога нема чула мириса. Син Божији ће у онај Дан Својим пријатељима омогућити да се причесте божанским Тајнама, а оно што је Он од Свога Оца чуо, то ће и они од Њега моћи да спознају; потребно је, наравно, да доспеју донде као Његови пријатељи и да имају уши за слушање. Наиме, није могуће тамо успоставити пријатељство и отворити своје уши, или приправити свадбено рухо и приготовити све што је ономе Женику потребно, јер радионица свега тога је у овоме животу - а они који све то нису стекли пре свога одласка из овога живота, ништа заједничко неће имати са оним животом. О томе сведоче оних пет девојака[2] и узваник на свадби,[3] јер су дошли на гозбу не постаравши се ни за уље ни за свадбено рухо. 3. Свакако, тог унутарњег и новог човека, "сазданог по Богу"[4] овај свет носи у својој утроби, и тек када човек овде буде створен и задобије своје обличје, он се коначно рађа у ономе савршеноме свету, у коме нема старења. И као што заметак, још док се налази у мрачном и течном животу у мајчиној утроби, природа припрема за живот на светлости и, као по неком правилу, приготовљује га за живот који ће примити, тако исто бива и са светитељима. То је апостол Павле имао на уму кад је Галатима писао: "Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама".[5] Још нерођени замеци, међутим, никада неће доспети до познања овога живота, док се блаженим хришћанима још овде откривају многе ствари из будућег живота. Разлог је тај што замецима овај живот није садашњи, већ дословно будући. Јер, до оних простора, у којима они почивају, не доспева никакав зрак светлости, нити ишта друго што сачињава овај живот. Но, с нама није такав случај, него се онај будући живот на неки начин улио и помешао са садашњим - оно Сунце је и за нас човекољубиво изашло, наднебесно миро се разасуло по немирисним земаљским просторима, а анћелски Хлеб је и људима дарован.[6] 4. Због тога је, дакле, светитељима могуће не само да подобно живе и да се припремају за будући живот, него да већ сада, у овоме животу, живе и делају сагласно са оним животом. "Хватај се за живот вечни",[7] пише Павле Тимотеју; на другоме месту каже: "А живим - не више ја, него живи у мени Христос";[8] а божанствени Игнатије вели: "Вода жива је у мени, која у мени говори".[9] Препуно је Свето Писмо таквих места. Пошто је светитељима обећано да ће тај будући Живот довека бити са њима ("И eвo, ја сам са вама у cвe дане до свршетка века"[10], о чему другоме онда уопште треба и размишљати? Јер, Господ није отишао одмах пошто је земљи подарио семе живота, и нама дао нож и ватру, препуштајући људима да саде биље и да се прехрањују, да пале ватру и користе нож, већ је Он Сам уистину присутан, како каже блажени Павле, и "чини у вама и да хоћете и да творите",[11] те је Он Тај Који ватру пали и налаже је, и Он је Тај Који нож држи. Заиста, "хоће ли се секира величати над оним који њом сече",[12] или може ли бити ичега доброга за оне са којима Добри Господ не пребива? Па ипак, Господ није обећао само да ће се наћи уз светитеље, већ и да ће остати уз њих и, што је и од тога веће, да ће у њима Своје станиште начинити.[13] Навешћу, свакако, и она места где апостол Павле каже да се Господ са светима толико човекољубиво сједињује да постаје једног духа са њима: ,А ко се сједини с Господом, један је дух с Њим",[14] и: "да будете једно тело, један Дух, као што сте и позвани".[15] 5. Као што је човекољубље Божије неизрециво и као што Његова љубав надилази сваки човечански разум и подобна је само божанској доброти (јер то је "мup Божији, који превазилази сваки ум"[16], тако се и Његово сједињење са онима које љуби, налази изнад сваког сједињења које се може замислити, и природно је да му нема сличног примера. Због тога су Светоме Писму и били потребни толики примери како би било у стању да покаже то јединство, јер један пример не би био довољан. Стога оно некада помиње станара и стан, некада грозд и чокот, некада, опет, помиње брак, а некада удове и главу - и ниједан од тих примера није истоветан са оним сједињењем; јер, не може се преко тих примера доспети до саме истине. 6. Природна је нужност да из љубави следи сједињење; а шта ли може бити равно божанској љубави? Затим следи оно што, како се сматра, превасходно показује јединство и заједницу - то је брак, или складан однос измећу удова и главе; но, он не може ни издалека да покаже стварност оног сједињења. Јер, брак није у стању тако да сједини двоје људи да они живе једно у другоме као што се то дешава са Христом и Црквом. Отуда је божанствени Апостол, назвавши брак "тајном великом", додао: "А ја говорим о Христу и о Цркви"[17] не указујући тиме на овај човечански брак, већ на онај који се остварује кроз чудо. Удови тела, опет, сједињени су са главом и кроз то сједињење живе, али кад се од ње одвоје, они умиру. Чини се, ипак, да су и хришћани сједињени са Христом више него са својом главом и да више живе кроз Њега него кроз складно јединство са властитом главом. То се јасно може видети на примеру блажених мученика, који су радо подносили оно прво, а за друго нису хтели ни да чују: наиме, са задовољством су давали да им главу и удове одрубе, а да се од Христа раставе - о томе није могло бити ни речи. 7. И тако долазимо до онога што је најчудноватије. Са чиме би, наиме, нешто могло да се сједини присније но са самим собом? Но, и та заједница је слабија од онога јединства. Јер, сваки од блажених духова, једно исто будући у односу према себи самом - више је сједињен са Спаситељем него са собом пошто Њега љуби више него себе. Ове речи потврђује апостол Павле кад се моли да буде одлучен од Христа ради спасења Израиљаца,[18] како би сва слава припала Христу. Па кад је човечанска приврженост толика, онда се божанска не да ни замислити! Ако грешни и лукави људи показују такву благодарност, шта би тек требало рећи о оној божанској доброти? А пошто је божански ерос толико натприродан, свакако да и сједињење ка коме он води оне који се међусобно љубе, превазилази човечански ум, те се оно никаквим примером не може показати. 8. Погледајмо то и на овај начин. Много тога нам је за живот неопходно: ваздух, светлост, храна, одећа, саме природне силе и удови тела; но, не дешава се да је човеку све то увек и за сваку сврху потребно; него он користи сад ово, сад оно - већ према томе какву корист у тренутној потреби свака од тих ствари пружа. Наиме, облачимо одећу, али нам она не може бити храна, па кад нам затреба трпеза, нешто друго морамо потражити. Светлост, опет, не можемо удисати, а ваздух нам не може бити зрак уместо ње; нити располажемо увек дејствима чувстава и удова нашега тела, нити се увек њима служимо, већ понекад бива да око или рука буду неделатни кад нешто треба чути; а опет, када хоћемо нешто да дотакнемо, довољна је рука, но кад нешто треба омирисати, или чути, или видети, она нам више није од користи, па оставивши њу, обазиремо се на друге моћи. А Спаситељ је увек и на сваки начин уз оне који у Њему живе, тако да им пружа оно што им је за сваку потребу довољно - Он постаје њима све, и не допушта да се обазиру на било шта друго нити да ишта друго и откуда траже. Тако да нема ништа што је светима потребно а да им то не пружа Он Сам: јер Он и раћа, и подиже, и храни, Он је и светлост и дисање; Он саздаје у њима око да Га могу угледати, и опет, просвећује их Собом и нуди Се како би Га могли видети. Он је истовремено и хранитељ и храна, Он је Тај Који пружа Хлеб живота, а Он је и то што се пружа; Он је Живот за живе, Мир за оне који траже предаха, Огртач за оне који се желе оденути. Заиста, Он је Тај са Којим можемо корачати, јер Он је и Пут, а поврх тога, Он је свршетак и крај Пута. Ми смо удови, Он је Глава; кад се треба борити, Он се бори заједно са нама; кад треба почаст да примимо, Он је Тај Који је уручује; кад побеђујемо, Он је истински венац славе. 9. Тако нас Он одасвуд обраћа к Себи и не допушта нам да свој ум ка нечему другом управљамо нити да имамо љубави ка неком другом бићу.Ако нам се жеља покрене овамо, Он је спутава и ублажује; ако се покрене тамо, опет Он, а ако сена неку другу страну покрене, Он и тај пут заузима и руководи оне који њиме корачају. "Да изађем на небо, вели, Ти си онде; да сиђем у пакао,онде си. Да се дигнем на крилима од зоре и преселим се на крај мора, и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја".[19] Некаквом чудесном и човекољубивом присилом Он привлачи човека само к Себи и само са Собом сједињује. А то је, сматрам, она присила којом је Оно купио у Свој Дом и посадио за Трпезу оне које је позвао, говорећи Своме слузи: "Приволи их да уђу, да ми се напуни дом".[20] 10. Нека буде. Из свега што је речено, јасно је, дакле, да је живот у Христу за оне свете који живе и делају у складу са њим, стварност не само у будућем веку, већ и у садашњем. Треба у наставку говорити и о томе на који начин свети могу живети како би, као што каже апостол Павле, "ходили у новом животу",[21] односно шта треба да чине па да се Христос сједини са њима и да им прирасте - а не знам ни како бих то исказао.

Кондак 1. Златоусти епископе, пети еванђелисте и велики пророче православља, Николаје србски, пошто имаш слободу пред Господом, моли се за нас, и све нас облагороди, у правоверју и правоживљењу руководи, да би ти клицали: Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Икос 1. Творац свеколике твари тебе избра, свеблажени светитељу, Николаје, као милозвучну трубу благовести Спаса, свиралу духовну преумилног гласа. Твоја златоуста слова, чесни оче, учмале нам душе ободрују, злате, и пророштва твоја мелем су за душу, и за боли тела. Твојим златоустим словима све нас научи да ти кличемо: Радуј се, Лелића твога звездо сјајна, и манастира твога који је источник чудеса са вишњих небеса. Радуј се, ваљевског краја молитвениче моћни. Радуј се, србског рода кормилару и србске цркве куло светиљо, која нам показујеш путе. Раруј се, Мучениче Нови, од фашиста пострадали, а по смрти од утописта омрзнути. Радуј се, јер си злогласни логор у ком си заточен био, својим крвавим знојем осветио. Радуј се, јер си се, за онога који те је у логор прогнао усрдно молио, да се сродница његова у манастиру који ће носити твоје име, као инокиња подвизава. Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 2. Видевши те многи, како ангело подобно живиш, и светлиш као светионик на пучини мора, и душама нашим обезбеђујеш мирно пристаниште, прослављају те као путевођу, благовесника, и једног од највећих пророка православља, а Господу своме кличу: Алилуја! Икос 2. Европа кад виде тебе, Николаје, мудријег од многих учитеља сујетне мудрости, дару премудрости задиви се твоме, кога си стекао од Господа свога, србска црква кад те, Златоусти виде, умилне ти химне преузноси, поје, богомољци тебе и у звезде кују, као путевођу свог тебе поштују: О, радуј се јер си, пре других видео, да Европа пати, да је једва жива. О, радуј се јер си у њеној болести, синдром фарисејски и садукејски препознао. Радуј се, јер си нових фарисеја европских и светских делатност прозрео. Радуј се, јер си увидео да коров комунистички, социјалистиочки - утопистички, целом свету, а највише Русима и Србима крв на сламку пије. Радуј се, јер си богомољцима твојим које си водио и руководио, говорио, да су пост и молитва два крила душе човекове. Радуј се, јер си сав еванђелски подвиг сводио на пост и молитву, без кога се не може напредовати, у духовном животу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 3. Благодатном силом која се изливала на верне преко живе речи и пера, будио си успаване савести многих, да би врлинско живљење заволели и Господу клицали: Алилуја! Икос 3. Ко ће од нас земни моћи да опева висине и дубине твога богословља, и мноштво трудова и подвига твојих. Анђелске хвале си достојан. Имајући велику љубав према теби усуђујемо се да ти кличемо: Радуј се, јер списима својим и дан данас проповедаш. Радуј се, јер си приступачним народним језиком обичном народу показивао пут спасења. Радуј се, јер си узвишеним стилом мудрацима светским објављивао небеску мудрост. Радуј се, јер си попут Господа, за своје ученике бирао богоносне чисте душе, који су као благовесници, Духом светим били руковођени. Радуј се, јер си знао, да је мудрост овога света ништавна пред Богом, те си се умудрио небеском мудрошћу Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 4. Бура мисли многих у души ми стоји, како да опевам врлине и речи, којима се паства лечи од свих боли. Да Господу своме Алилуја поје, да Господу кличе и свог Бога воли. Икос 4. Сазнавши о теби многи, нови светитељу србски, и свеправославни, Николаје, хранили су се и појили твојим корисним поукама, и враћајући се на прави пут који води у живот вечни, и задовољни ти вапијали: Радуј се путевођо роду србском, крстоносном. Радуј се, јер си по целом свету и речју и пером православље светосавског духа проповедао. Радуј се јер су твоји богомољци, попут рибара галилејских били громогласне трубе благочешћа. Радуј се, јер су облагодаћени богомољци србски, тобом вођени и руковођени, и молитвама твојим крепљени, неустрашиво еванђеље проповедали, да им се сав свет дивио. Радуј се јер, савета твојих богомудрих и пророштава увек ћемо се сећати. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 5. Јавио си се, златоусти еванђелисте, проповедниче покајања, и пророче православља, као од Бога вођена звезда, ти си, која по целом свету ходи, и паству, својим златоустим словима ка спасењу води, ка спасењу води, да је облагороди, и да Господу кличе: Алилуја! Икос 5. Видећи те протојереј Вукашин, веома милостивог попут Николаја Мирликиског, када си преко њега милостињу делио, да би и њега милостињи научио и да би испунио речи Господње, што да десница да не зна левица твоја. Отац Вукашин је прославио Бога који има тајне милостиве слуге твоје. И ми теби милостивом првопрестолнику кличемо: Радуј се, јер си своју епископску плату нерадо примао, и нишчима је раздава. Радуј се, јер си протојереју Вукашину новац давао да он место тебе милостињу дели. У кога си погледао, ономе је новчану помоћ давао, јер си као пророк Божији свачију невољу и потребу духом видео. Радуј се, јер си једном, који је на улици од тебе ципеле тражио, одмах своје скинуо и дао, а сам обичне сеоске опанке обуо. Радуј се, јер је немогуће поменути сва доброчинства твоја. Радуј се, јер су, милостиње твоје, светитељу Николаје, и коленопреклоне молитве које си, за пријатеље и непријатеље чинио. Радуј се, ктиторе лелићког храма и обновитељу многих цркава и манастира. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 6. Многи су те, светитељу Николаје, преко твојих књига упознали. На многима су се испунила пророштва твоја, и многи су осетили молитвену помоћ твоју. Док си сужањ био, Србкињи са парализованом вилицом си попут апостола рекао: Сребра и злата немам, а оно што имам дајем ти; молитвама Николаја Мирликијског оздрави. У Лелићу је један болесник штаке заборавио и отрчао да би превоз ухватио, кличући Богу: Алилуја! Икос 6. Врлинским живљењем си Богу угодио. За непријатеље си се, попут Силуана Атонског молио. Децу си посебно волео и многа сиротишта основао. Она су те својим деком звала. Са њима си последњи комад хлеба делио, и многа им писма писао. Видећи ширину душе и срца твога, ми те славимо: Радуј се, јер си и нама пример милосрђа показао. Радуј се, јер си ради милостивог срца блаженство и на земљи и на небу стекао. Радуј се, јер си у Хиландару поново општежиће увео, и ради тога силних невоља имао. Радуј се, јер је клеветнику твоме, који је светогорској полицији наредио да те под стражом пешице до пристаништа изгнају, језик отпао. Радуј се, јер си неуморном делатношћу заговорнике конкордата у Србији ућуткао, а православље попут св. Саве поново утврдио. Радуј се, јер си безбожје и кривоверје неућутно изобличавао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 7. Желећи да Србаље утврдиш у вери, ти си неуморно о правоверју зборио, и против безбоштва и кривоверја борио. Европска си и светска лажна богомољства разоткривао, а истинско богомољство и истинску веру исповедао. Као истински богоносац по сведочењу по смрти твојој црквењака твога, си и затворена врата црквена молитвом откључавао, а то чудо је твој црквењак после дуго времена објавио, да би сви који сазнају за ово предивно чудо клицали Господу: Алилуја! Икос 7. Видећи у теби Божјег изабраника, многи су те следили, и сада те следе, јер свима си био узор скромности и смирења. У кудељној мантији си на разговор краљу ишао, са небеским Царем си смиреноумно зборио, Свето Писмо препевавао, ради тога ти кличемо: Радуј се нови Давиде србски, јер си многе духовне песме написао. Радуј се, јер си једном док си за време 1. светског рата на Ади београдској био, редове војске која је у паници бежала збио, да би непријатеља потиснула, да би се народ без панике безбедно повући могао. Радуј се лиро духовна, јер си по Духовној Лири Дамаскину сличан. Радуј се нови богослове србски. Радуј се јер си у стиху и прози славословио, и благовести еванђелске благовестио, прослављајући Господа. Радуј се, јер си попут Златоуста највишу државну власт када је погрешно радила изобличавао. Радуј се, јер те је анђео чувар од хиљаду смрти сачувао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 8. Благородне лозе, изабрани грозде, Николаје србски и свеправославни, Преслатки се Господ кроз тебе прослави. После мученичке смрти краља србског Александра, савремени гусари из Ватикана су поткупили намесника србског, да конкордат са Римом спроведе и унију са Ватиканом установи. Ти си се неустрашиво борио пролазећи широм Србије и Југославије, налазећи се и у смртној опасности, само да правоверје у Србији сачуваш, да би Србаљи у правоверју и правоживљењу клицали Богу: Алилуја! Икос 8. Ваистину си се, док си био на овом свету, о свима бринуо, као да ниси био од овога света. Имао си много непријатеља али и пријатеља. Пријатељ си Божји, и светаца Божијих био, о којима си у Прологу и у другим књигама писао. Сличним си животом и ти живео, као древни пророци поучавао и карао, и о својој се пастви неуморно старао. Ми ти захвални кличемо: Радуј се, јер си краља мученика прослављао, и монархију као Божију установу прижељкивао. Радуј се јер си нечастиве силе огорчио, да си их свуда потирао и сатирао. Радуј се, јер си своје робовање без роптања подносио. Радуј се, јер си у Дахау мученички венац добио, и кроз невоље се Господу још више приближио. Радуј се, јер ти се у тамници Преслатки Господ јавио и укрепио те и утешио. Радуј се јер си у тамници, а и касније, Сатану посрамњивао, а душу још више обожио и оврлинио. Радуј се, јер си и по смрти од барјактара врага омрзнут био, да ти Срби ни мртвом дуго у Србију нису дали доћи. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 9. Ни мудраци земни не могу да схвате, како се на гробу твоме у далекој земљи могла чути песма анђела, и како се пророштва твоја која су пре много година изречена обистинила, да су молитве твоје мелеми на ране болних, који исцељени вапију Богу: Алилуја! Икос 9. Ни најречитији говорници не могу ти против стати, Златоусте нови, јер твоја мудрост није од овога света. Она је благодат, благо дано од онога света, којим и нас облагодаћујеш да ти кличемо: Радуј се јер си мудрији од могих мудраца, чије мудровање није по Богу. Радуј се, јер си ради аскетског живљења окрилатио, да ти је душа још за живота на земљи са Господом и анђелима и светима зборила, и силном љубављу према Господу и угодницима Његовим горела. Радуј се, јер си многе ноћи и дане у молитви проводио. Радуј се, јер, и ако живећи у свету, затворнички си живот водио. Радуј се јер си од Господа, Који те је веома заволео, и дар пророштва добио, да си један од највећих пророка православља постао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 10. Желећи да спасеш душу, тело си своје потчинио духу, да те је дух свети облагодатио, да су демони од твојих моштију у страху из људи бежали, и друге болести молитвама твојим губиле снагу, и да су исцељени Тројичном Богу непрестано клицали: Алилуја. Икос 10. Преблажени оче и нови србски чудотворче, ти си тврђава оних који ти притичу да се за њих молиш Господу Који нам снагу даје. Нас убоге у врлинама ослободи од свих невоља, најезде туђинаца и међусобног рата, и измоли нам погодно време за све, без штетних зрачења, и нас сачувај од сваке невоље да ти кличемо: Радуј се, јер си непоколебиво јело гладнима правде: Радуј се, јер си неисцрпно пиће жеднима вечног живота. Радуј се, јер нас од метежа и рата чуваш. Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш, јер си и сам сужањ био. Радуј се, јер си многе од различних невоља избављао. Радуј се, јер тобом покајници живот вечни стичу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 11. Преблажени Николаје србски, ти си у изгнанству о роду свом мислио и себе и друге тешио говорећи: Кад кућа гори она се гаси споља. Вољене Србе си молитвено крепио, и за њих се молио да им држава једног дана поново чврсто на ноге стане. Да Србаљи, после дугогодишњег лутања и падања, поново очи своје подигну у небо, и Господу кличу: Алилуја! Икос 11. У послератном мраку, када су безбожници себе авангардом радничке класе сматрали, и све Христово исмевали и затирали, усред Ваљева на зидинама древног манастира Градца стадион начинили и њиме се поносили. И осим Хлеба Живота, само су земаљског хлеба и игара тражили, а у србским школама мајмуна на узвишено постоље поставили, и као родоначелника га именовали. О свему томе си у далекој земљи слушао и сузе ронио, и за Србе се и остале страдалце молио, да издрже до краја, и истински се надао да ће нас Господ ради светих предака ипак на крају сачувати, и зато ти ми кличемо: Радуј се, свих утопија потопитељу. Радуј се, православља и светосавља благовесниче. Радуј се, јер си јасније од многих, религију такозваног Новог светског, сатанског поретка, препознао и изобличавао. Радуј се, јер се опет почело о твом врлинском живљењиу зборити, да многи о теби са љубављу проповедају и у твој манастир у Лелићу хитају. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 12. У свим делима твојим види се прст Божији, и благодат Божија се кроз тебе јавља, Николаје Нови, стубе православља. Иконе нам твоје помажу у муци, свете мошти твоје нечастиве косе, и победе над врагом свакодневно односе. И ми из захвалности Богу који те порославио кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајућ дела твоја за живота твога, и молитве топле које чине чуда, а и после смрти многа чуда теку, из Лелића твога слуго Вишњег Бога. Због тога ти вапијемо: Радуј се, јер си наш нови кладенац чудеса. Радуј се, бањо Витездо ваљевског краја. Радуј се србских земаља одбрано и надо. Радуј се, кличе ти презахвално стадо. Радуј се, свих врлина огледало. Радуј се, небеских служитеља сажитељу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 13. Светитељу Николаје србски, смилуј се на род свој и све православне, да их нечасниви не улови у своје спремњене мреже, у ова мутна апокалиптичка времена. Прими ово данашње приношење и молитвама твојим избави нас од вечних мука, да би ти клицали: Алилуја! Овај Кондак трипут. (Затим Икос 1. па Кондак 1.) Извор: http://www.lazarica.rs/Akatisti/Akatist%20Svetom%20Nikolaju%20zickom.htm