Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'саборном'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Епископ Иринеј, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Хеики Хатунена, секретара Конференције европских цркава, свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона. После прочитаног Јеванђеља, владика Иринеј је подсетио присутне на историјске чињенице о Крштењу Господа Исуса Христа, а потом их поучио о духовном смислу овога Празника, како за нас данас, тако и за све хришћане од времена онога, па све до свршетка историје. По заамвоној молитви, загрмео је славопој у целом храму, као некада Глас Господњи над водама, чиме је почело молитвословље Великога водоосвећења. Извор: Епархија бачка
  2. На велики празник Крштења Господњега, сабрало се у новосадском Саборном храму мноштво богољубивих клирика и благочестивог народа Божјег, да се сви заједно поклонимо Пресветој Тројици, чија је Тајна потпуно откривена свету на данашњи Празник. Пре почетка Литургије, велико повечерје и јутрење служио је презвитер Срђан Јанковић, уз саслужење ђакона Живка Рајиновића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом архијерејском Литургијом началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Епископ Иринеј, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Хеики Хатунена, секретара Конференције европских цркава, свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона. После прочитаног Јеванђеља, владика Иринеј је подсетио присутне на историјске чињенице о Крштењу Господа Исуса Христа, а потом их поучио о духовном смислу овога Празника, како за нас данас, тако и за све хришћане од времена онога, па све до свршетка историје. По заамвоној молитви, загрмео је славопој у целом храму, као некада Глас Господњи над водама, чиме је почело молитвословље Великога водоосвећења. Извор: Епархија бачка View full Странице
  3. Његова Светост је овом приликом преломио славски колач Првог београдског певачког друштва, најстарије музичке институције у Србији која ове године обележава 165-годишњицу постојања. Саслуживали су, поред старешине храма Светог Саве на Врачару архимадрита Стефана, гости из грчког града Патре архимандрит Гервасије и протојереј-ставрофор Ермолај, протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, протојереј Михаило Чиквин из Пољске, јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић. Прво београдско певачко друштво биће вечерас домаћин традиционалног Новогодишњег концерта Саборне цркве на великој сцени Народног позоришта у Београду са почетком у 18 часова. Директан пренос концерта можете пратити на ТВ Студио Б. Извор: Српска Православна Црква
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. јануара 2018. године, на празник Светог Василија Великог, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Прилог Радија Слово љубве Његова Светост је овом приликом преломио славски колач Првог београдског певачког друштва, најстарије музичке институције у Србији која ове године обележава 165-годишњицу постојања. Саслуживали су, поред старешине храма Светог Саве на Врачару архимадрита Стефана, гости из грчког града Патре архимандрит Гервасије и протојереј-ставрофор Ермолај, протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, протојереј Михаило Чиквин из Пољске, јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић. Прво београдско певачко друштво биће вечерас домаћин традиционалног Новогодишњег концерта Саборне цркве на великој сцени Народног позоришта у Београду са почетком у 18 часова. Директан пренос концерта можете пратити на ТВ Студио Б. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали. Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више. По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон. Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту. Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. -Развој харитативне мисије у Митрополији црногорско-приморској- Другог дана Божића, на Сабор Пресвете Богородице, освештана је „Радионица колача при Саборном Храму у Подгорици“. Освећење су служили протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић и протојереј Бранко Вујачић. Прилог Радија Светигора У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали. Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више. По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон. Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту. Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Према речима Владике Иринеја, исказаним у евангелској омилији: ,,данас празнујемо Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана као првог великог сведока Христовог Васкрсења и Његовог спасоносног делања на Земљи. За своје сведочење вере и љубави према Господу Исусу Христу, примио је страшну смрт, молећи се за своје мучитеље да им Господ то недело, не узме као грех. Велики угодници Божји које називамо светитељима Божјим, по сваку цену сведоче веру у Христа и верност Христу. Тим путем касније су кроз векове ишли многи угодници Божји. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за Хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу." Током Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Предрага Делића из Чуруга. Извор: Епархија бачка
  8. На празник Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара 2018.године,Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј служио је свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Према речима Владике Иринеја, исказаним у евангелској омилији: ,,данас празнујемо Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана као првог великог сведока Христовог Васкрсења и Његовог спасоносног делања на Земљи. За своје сведочење вере и љубави према Господу Исусу Христу, примио је страшну смрт, молећи се за своје мучитеље да им Господ то недело, не узме као грех. Велики угодници Божји које називамо светитељима Божјим, по сваку цену сведоче веру у Христа и верност Христу. Тим путем касније су кроз векове ишли многи угодници Божји. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за Хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу." Током Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Предрага Делића из Чуруга. Извор: Епархија бачка View full Странице
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. јануара 2017. године, на Бадњи дан, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Патријарх Иринеј служио је уз саслужење свештеничког братства Саборног храма уз торжествено појање Првог београдског певачког друштва. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. Овом приликом оцу Игору саслуживали су старјешина Саборног храма у Подгорици протојереј – ставрофор Драган Митровић, као и протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Илија Арзејкин који нам долази из Петрограда (Русија) – а клирик је Руске Православне Цркве. Љепоти и свечаности овог евхаристијског торжественог – молитвеног сабрања допринијело је појање мјешовите пјевнице Саборног храма коју води Ратка Вујачић, али и учешће чланова црквеног хора Саборног храма „Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“. Након читања из Светог Јеванђеља вјерном народу се пастирским надахнутим словом обратио началствујући јереј Игор Балабан. Такође, на овај дан на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог чланице Милосрдног кола сестара “Краљица Милена” са Цетиња имале су акцију продаје божићних производа, а сва финансијска добит сакупљена током ове акције усмјериће се у хуманитарне сврхе. Вјерни народ је приступио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове у завидном броју. По завршетку Свете Литургије свештено братство Саборног храма заједно са оцем Игором је на општи радост дјеце и одушевљење свох присутних подијелило поклоне свој сабраној дјеци која су се затекла у Саборном храму. Евхаристијско торжествено сабрање пастира и вјерног народа и дјеце сабраних око Господа Исуса Христа, настављено је за трпезом љубави коју су припремили оци – свештеници Сабор ог храма поводом празника Отаца, али такође, ово сабрање је пропраћено и богатим културно-умјетничким програмом који су припремила дјеца школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења коју воде вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. У Недјељу Светих Отаца – на Оце, 31. децембра 2017. године, 30. седмице по Духовима, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија. Овим молитвеним евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Игор Балабан парох цетињски. Овом приликом оцу Игору саслуживали су старјешина Саборног храма у Подгорици протојереј – ставрофор Драган Митровић, као и протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Илија Арзејкин који нам долази из Петрограда (Русија) – а клирик је Руске Православне Цркве. Љепоти и свечаности овог евхаристијског торжественог – молитвеног сабрања допринијело је појање мјешовите пјевнице Саборног храма коју води Ратка Вујачић, али и учешће чланова црквеног хора Саборног храма „Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“. Након читања из Светог Јеванђеља вјерном народу се пастирским надахнутим словом обратио началствујући јереј Игор Балабан. Такође, на овај дан на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог чланице Милосрдног кола сестара “Краљица Милена” са Цетиња имале су акцију продаје божићних производа, а сва финансијска добит сакупљена током ове акције усмјериће се у хуманитарне сврхе. Вјерни народ је приступио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове у завидном броју. По завршетку Свете Литургије свештено братство Саборног храма заједно са оцем Игором је на општи радост дјеце и одушевљење свох присутних подијелило поклоне свој сабраној дјеци која су се затекла у Саборном храму. Евхаристијско торжествено сабрање пастира и вјерног народа и дјеце сабраних око Господа Исуса Христа, настављено је за трпезом љубави коју су припремили оци – свештеници Сабор ог храма поводом празника Отаца, али такође, ово сабрање је пропраћено и богатим културно-умјетничким програмом који су припремила дјеца школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења коју воде вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. После оптпуста, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархијског управног одбора Епархије бачке, прочитао је одлуку Владике Иринеја, којом је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и досадашњи парох прве парохије при храму Света Три Јерарха у Новом Саду, постављен за привременог пароха прве парохије при Светогеоргијевском храму. У име присутних и у своје лично име, Епископ бачки је честитао проти Миливоју на постављењу за пароха при Саборном храму у Новом Саду, пожелевши му да у здрављу душе и тела, као и до сада, прославља име Господње. Прота Миливој Мијатов је захвалио Троједином Богу и господину Епископу на указаној части и поверењу, обећавши да ће се трудити, колико му силе душе и тела буде дозвољавале, да оправда указано поверење. Извор: Беседа
  13. У двадесет седму недељу по празнику Педесетнице, 10. децембра 2017. године, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, светом Литургијом је началствовао презвитер Срђан Јанковић, уз саслужење братства Саборног храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После оптпуста, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархијског управног одбора Епархије бачке, прочитао је одлуку Владике Иринеја, којом је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и досадашњи парох прве парохије при храму Света Три Јерарха у Новом Саду, постављен за привременог пароха прве парохије при Светогеоргијевском храму. У име присутних и у своје лично име, Епископ бачки је честитао проти Миливоју на постављењу за пароха при Саборном храму у Новом Саду, пожелевши му да у здрављу душе и тела, као и до сада, прославља име Господње. Прота Миливој Мијатов је захвалио Троједином Богу и господину Епископу на указаној части и поверењу, обећавши да ће се трудити, колико му силе душе и тела буде дозвољавале, да оправда указано поверење. Извор: Беседа View full Странице
  14. У радости васкрсења и празника светог Јована Златоустог присутнима се после прочитаног јеванђелског зачала обратио Епископ Давид, и између осталог рекао: Зналац закона пита да би искушао, да би у важном разговору задржао свој ауторитет. Говори језиком права, али поставља суштинско питање: „Шта да чиним да чиним да би се спасао?” Тему живота ставља у центар. Господ га пита како он доживљава и разуме закон, а зналац одговара кључним речима цитирајући две највеће заповести – прву: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом!“ и – другу: „Љуби ближњега свога као самога себе!” Говорећи ово зналац закона наглашава ум, а не срце. Нису му у потпуности јасне ствари, кога да љуби. Он познаје категорије људи које мора да љуби, и све друге које не само што не љуби већ их презире, а међу њима су и људи из Самарије. Самарјанин даје пример љубави, преузима на себе болног човека, помаже му да преживи, а иде и даље: плаћа гостионичару да брине о намученом човеку. У причи се не поставља питање новца већ милосрђа. Јер, људима се понекад чини да новцем могу све, па и камилу провући кроз иглене уши. Знајући пак да се зналац закона само умом бавио законом, али и да закон Божји није био у његовом срцу, Господ речима својим и благодаћу претвара овог човека у припадника истине. Између вечнога живота и тога да нам сви људи буду ближњи, стоји знак једнакости. – нагласио је у својој беседи владика Давид. Извор: Епархија бачка
  15. У недељу двадесет пету недељу по Педесетници, 26. новембра 2017. године, у Саборном храму у Новом Саду, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Давид служио је свету Литургију, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког госпoдина Иринеја. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Епископ крушевачки Давид: Беседа у недељу двадесет пету по Педесетници У радости васкрсења и празника светог Јована Златоустог присутнима се после прочитаног јеванђелског зачала обратио Епископ Давид, и између осталог рекао: Зналац закона пита да би искушао, да би у важном разговору задржао свој ауторитет. Говори језиком права, али поставља суштинско питање: „Шта да чиним да чиним да би се спасао?” Тему живота ставља у центар. Господ га пита како он доживљава и разуме закон, а зналац одговара кључним речима цитирајући две највеће заповести – прву: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом!“ и – другу: „Љуби ближњега свога као самога себе!” Говорећи ово зналац закона наглашава ум, а не срце. Нису му у потпуности јасне ствари, кога да љуби. Он познаје категорије људи које мора да љуби, и све друге које не само што не љуби већ их презире, а међу њима су и људи из Самарије. Самарјанин даје пример љубави, преузима на себе болног човека, помаже му да преживи, а иде и даље: плаћа гостионичару да брине о намученом човеку. У причи се не поставља питање новца већ милосрђа. Јер, људима се понекад чини да новцем могу све, па и камилу провући кроз иглене уши. Знајући пак да се зналац закона само умом бавио законом, али и да закон Божји није био у његовом срцу, Господ речима својим и благодаћу претвара овог човека у припадника истине. Између вечнога живота и тога да нам сви људи буду ближњи, стоји знак једнакости. – нагласио је у својој беседи владика Давид. Извор: Епархија бачка View full Странице
  16. 14. новембра 2017. Књига „Борба за спас Мораче“ аутора Комнена Бећировића, књижевника и публицисте из Париза, рођеног у Љевиштима на извору Мораче , која је објављена у издању „Светигоре“, промовисана је 12. новембра пред многобројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије подсјетио је да је Комнен Бећировић један од најзначајнијих бораца за одбрану, не само Мораче и њене немањићке лавре, него и ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, те да је управо он својевремено подигао на ноге најзначајније људе Европе против тог непочинства ондашњих властодржаца. Казао је да је данашња Црна Гора све мање његошевска Црна Гора, а све више Монтенегро. „Повратак истинских Црногораца биће онда када буду учествовали у спасавању немањићке лавре Манастира Мораче и морачког кањона, који је запамћен и записан у историји свијета, у историји човјечанства, да не говорим о историји немањићког народа српскога, црногорскога… Записана је лавра морачка, записана је од ових руских изасланика који су у своје вријеме долазили. Дај Боже да они долазе и у временима после ових наших времена и да нађу и лавру морачку, и морачки кањон, једиствен у Европи, а да са њима нађу и нас онаквим какви смо били у вријеме Петра Првог и Петра Другог Петровића“ рекао је Митрополит Амфилохије. Аутор књиге Комнен Бећировић је рекао да се Морача брани од зла које јој пријети већ више деценија. Додао је да је доласком познатог свјетског еколога Франца Вебера борба за њен спас попримила међународни карактер. „Ова књига садржи моје текстове настале током последњих седамнаест година. У питању су моје реакције, обраћања, вапаји против потапања Мораче од стране власти. Она је одговор, колико је то било могуће и у мојој моћи, на вишедеценијску острвљеност власти на Морачу“ казао је Бећировић. Академик Матија Бећковић је казао да је Комнен Бећировић већи дио свог живота посветио одбрани Мораче од потопа. „Бећировић има сабрата Косту Радовића који оплакује потопљену Пиву. И ја ћу им се придружити. Нема у Црној Гори ништа што би се смјело потопити. Почело је иза Другог свјетског рата причом да се исуши Скадарско језеро. То је била велика прича, да нестане језеро које постоји, а завршило се да се направе језера тамо где их никада није ни било. И што је најгоре, нијесам приметио у овим нашим брдима, да су се људи против тога бунили, него као да су у потопу видели једину наду, да ће их негде због тога преселити и да ће добити неки други завичај. Нада у потоп била је једина перспектива. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа“, казао је, између осталог, Бећковић. Проф. др Мило Мркић истакао је да је Бећировићева борба за Морачу за похвалу и од међународног значаја. Књижевник Коста Радовић говорио је о многобројним негативним последицама потапања ријеке Пиве. „Тридесет и пет година пишем и говорим о потопу Пиве. Више сам и занијемио од апсурда који сам доживио. Пива је примјер како не треба радити. Пивљани су добили потопом сеобу. Та мука чека и Морачу, ако се власт не освијести“ поручио је Радовић. Др Будимир Алексић је подсјетио да је Бећировић своју борбу за одбрану Мораче започео једним чланком у „Политици још далеке 1987. године. Додао је да је власт која је 1991. године прогласила Црну Гору за еколошку државу, управо те године спријечила уврштавање Мораче на листу Унеска. „И то је велики парадокс. Други парадокс на који Бећировић указује у овој књизи јесте да једна власт која се куне у европске вриједности васкрсава најпогубнији пројекат из тоталитарног режима, а то је потапање Мораче са свим њеним природним и културним богатсвима“ закључио је Алексић. Народни гуслар Ставан Вујачић пјевао је стихове Комнена Бећировића о Морачи. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
  17. 14. новембра 2017. Књига „Борба за спас Мораче“ аутора Комнена Бећировића, књижевника и публицисте из Париза, рођеног у Љевиштима на извору Мораче , која је објављена у издању „Светигоре“, промовисана је 12. новембра пред многобројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије подсјетио је да је Комнен Бећировић један од најзначајнијих бораца за одбрану, не само Мораче и њене немањићке лавре, него и ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, те да је управо он својевремено подигао на ноге најзначајније људе Европе против тог непочинства ондашњих властодржаца. Казао је да је данашња Црна Гора све мање његошевска Црна Гора, а све више Монтенегро. „Повратак истинских Црногораца биће онда када буду учествовали у спасавању немањићке лавре Манастира Мораче и морачког кањона, који је запамћен и записан у историји свијета, у историји човјечанства, да не говорим о историји немањићког народа српскога, црногорскога… Записана је лавра морачка, записана је од ових руских изасланика који су у своје вријеме долазили. Дај Боже да они долазе и у временима после ових наших времена и да нађу и лавру морачку, и морачки кањон, једиствен у Европи, а да са њима нађу и нас онаквим какви смо били у вријеме Петра Првог и Петра Другог Петровића“ рекао је Митрополит Амфилохије. Аутор књиге Комнен Бећировић је рекао да се Морача брани од зла које јој пријети већ више деценија. Додао је да је доласком познатог свјетског еколога Франца Вебера борба за њен спас попримила међународни карактер. „Ова књига садржи моје текстове настале током последњих седамнаест година. У питању су моје реакције, обраћања, вапаји против потапања Мораче од стране власти. Она је одговор, колико је то било могуће и у мојој моћи, на вишедеценијску острвљеност власти на Морачу“ казао је Бећировић. Академик Матија Бећковић је казао да је Комнен Бећировић већи дио свог живота посветио одбрани Мораче од потопа. „Бећировић има сабрата Косту Радовића који оплакује потопљену Пиву. И ја ћу им се придружити. Нема у Црној Гори ништа што би се смјело потопити. Почело је иза Другог свјетског рата причом да се исуши Скадарско језеро. То је била велика прича, да нестане језеро које постоји, а завршило се да се направе језера тамо где их никада није ни било. И што је најгоре, нијесам приметио у овим нашим брдима, да су се људи против тога бунили, него као да су у потопу видели једину наду, да ће их негде због тога преселити и да ће добити неки други завичај. Нада у потоп била је једина перспектива. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа“, казао је, између осталог, Бећковић. Проф. др Мило Мркић истакао је да је Бећировићева борба за Морачу за похвалу и од међународног значаја. Књижевник Коста Радовић говорио је о многобројним негативним последицама потапања ријеке Пиве. „Тридесет и пет година пишем и говорим о потопу Пиве. Више сам и занијемио од апсурда који сам доживио. Пива је примјер како не треба радити. Пивљани су добили потопом сеобу. Та мука чека и Морачу, ако се власт не освијести“ поручио је Радовић. Др Будимир Алексић је подсјетио да је Бећировић своју борбу за одбрану Мораче започео једним чланком у „Политици још далеке 1987. године. Додао је да је власт која је 1991. године прогласила Црну Гору за еколошку државу, управо те године спријечила уврштавање Мораче на листу Унеска. „И то је велики парадокс. Други парадокс на који Бећировић указује у овој књизи јесте да једна власт која се куне у европске вриједности васкрсава најпогубнији пројекат из тоталитарног режима, а то је потапање Мораче са свим њеним природним и културним богатсвима“ закључио је Алексић. Народни гуслар Ставан Вујачић пјевао је стихове Комнена Бећировића о Морачи. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска View full Странице
  18. Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. У недјељу, 5. новембра (23. октобра), на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова. Јаковљевом Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и презвитер Игор Балабан и протођакон Владимир Јарамаз. Прилог Радија Светигора Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...