Претражи Живе Речи Утехе

Храм Христовог Васкрсења у Подгорици у недељу, 7. октобра, обиљежава пету годину од освећења које ће остати упамћено као највећи хришћански догађај у историји Црне Горе. Ријетки су храмови у чијем су освећењу, као у подгоричком Храму, учествовали осморица првојерараха помјесних Православних Цркава на челу са Патријарсима васељенским г. Вартоломејем, руским г. Кирилом и српским г. Иринејем. Поред тројице Патријараха храм су освештали и Архиепископи: кипарски г. Хризостом, атински г. Јероним и албански г. Анастасије, мјестобљуститељ Митрополитског трона чешких земаља и Словачке Архиепископ оломуцко-брњенски г. Симеон и Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава уз саслужење многобројних епископа, презвитера и ђакона Православне Цркве Христове. У светом Богослужењу молитвено су учествовале хиљаде православних вјерника из Црне Горе, Херцеговине и Србије, а свечаности су присуствовали и предсједник Црне Горе Филип Вујановић са члановима Почасног одбора за прославу 17 вјекова Миланског едикта, предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници других хришћанских Цркава и традиционалних вјерских заједница, чланови дипломатског кора у Подгорици и представници политичког и културног живота Црне Горе и региона. Након Свете литургије православни првојерарси са улаза Храма пустили су голубове мира који су симбол Духа Светога, а онда у спомен на овај велики историјски дан засадили маслине поред Саборног храма. Петогодишњи јубилеј освећења Храма Христовог Васкрсења је прилика да се подсјетимо на надахнуте бесједе које су тог 7. октобра 2013. године произнели Патријарси васељенски г. Вартоломеј, српски г. Иринеј (које доносимо у цијелости) и руски г. Кирил (коју ћемо објавити накнадно). Бесједа Његове светости Патријарха српског господина Иринеја Ваша светости Патријарше јерусалимски и васељенски, Ваша светости Патријарше Москве и целе Русије, Ваша блаженства, вископреосвећени и преосвећени браћо архијереји, уважени председници Црне Горе и Републике Српске, уважени представници Римокатоличке цркве, Муслиманске заједнице, Ваша екселенцијо, браћо свештеници, браћо и сестре, Ово је дан који створи Господ наш. Ово је велики и славни дан не само за нашу Цркву, за наш народ, него за читаву Православну цркву и за све православне широм света и хришћане. У исто време ово је дан којим је крунисана прослава великог датума из историје Цркве Христове, познатог Миланскога Едикта, 17 векова од његовога проглашења којом ми и преци православни и цео хришћански свет обележавамо и славимо овај велики јубилеј. Данашњим освећењем овог велелепног Храма, крунишемо овај велики догађаји – празник који обележавамо током читаве 2013. године. Ово је наш допринос великоме дану и празнику, на славу и понос нашега народа, али и читавога хришћанскога света. С обзиром на бреме у коме је грађен и на ову лепоту којој смо сви сведоци, можда би уважени Митрополит црногорско- приморски Амфилохије могао донекле да понови речи Великог Јустинијана: Ако не „Превазишао сам те, оно, Соломоне, приближио сам ти се“. Заиста, овако диван храм је наш понос и наша велика захвалност свима онима који су допринели да се овај храм подигне и да нас освети. Његова светост Патријарх цариградски и васељенски пре двадесетак година је поставио камен темељац овоме Храму и на велику радост, вјерујем, и Његову а и свих нас, ево и освећује га данас на славу Божију, на радост, добро и спасење народа нашега, свега рода православнога, рода хришћанског и целога света. Ја да не бих сувише причао, молим Његову Светост, Патријарха васељенског, да каже ријеч своју поводом овог великог, значајног и славног догађаја, поводом освећењем храма, посвећеног Васкрсењу Христовом, са молитвама Господу, које ће бити принете од данас у њему, да васкрсне сваку добру и сваку истину и да нас својим васкрсењем дарује оним што је нашем времену најпотребније: мир, слогу и љубав међу нама и међу народима. За то ће се молити овај Храм докле постоји, за то ћемо се молити и ми који смо данас овде и сви они који буду улазили у њега. Нека је благословен данашњи дан. Ваша Светости, изволите реците своју ријеч. Бесједа Његове свесветости Патријарха цариградског и васељенског Вартоломеја Ваша екселенцијо, господине Филипе Вујановићу, предсједниче Црне Горе, Блажењејши брате, Патријарше српски господине Иринеје, Блажењејши претстојатељи – првостојатељи- преосвећени представници помесних братских Православних Цркава, Високопреосвећени Митрополите црногорско- приморски г. Амфилохије, господо екселенције амбасадори, благословени православни хришћани Црне Горе, дјецо возљубљене Цркве. „Ко ће се успети на Гору Господњу и ко ће стати на свето место Његово? Онај ко је невиних руку и чистога срца, који не узима залуд душу своју и ко не устаје завишћу на ближњега свога“ , пророкује за данашњи дан савремени свештени Псалмопојац. Испуњени духовном радошћу и духовним весељем стојимо и ми, у овом историјском тренутку на Светом мјесту Господњем и Наша смјерност и присутна браћа Претстојатељи Светих помесних Православних Цркава и са нама часни јерарси, вршимо освећење овог свечасног и свекрасног свештеног Храма Васкрсења Господњег чији камен темељац је Наша смјерност имала благослов да положи прије више скоро двије деценије. Радост свих нас се умножава чињеницом да, налазећи се овдје, прослављамо и хиљаду и седамсто годишњи јубилеј од како је Велики Константин објавио познати Милански едикт, којим су хришћанска вјера и богослужење постали дозвољени и по први пут је устаљено слободно вршење вјерских права и дужности хришћана. Освећење овог Светог Храма није просто једна церемонија. Оно је призивање Светога Духа и настањење Његово у дом који је посвећен за служење Богу. Од сада па надаље у овом светом Храму, Дух Свети ће савршавати Тајне Цркве, освећивати вјерне, повезиваће живе са упокојенима и сабираће вјернике на заједничке молитве, богослужење и заједничке прозбе. Господ нас је увјерио да гдје су два или три сабрана у име Његово, ту је и Он са њима. Шта више, Онај који је обећао да ће двојици или тројици који се сложе у име Његово испунити молбе, Он је у суштини Онај који свештенодејствује, усавршава и освјећује хлеб и вино и претвара ове дарове који одржавају прост живот, у Тијело и Крв Његову, претварајући их да буду „на исцјељење и освећење и просвећење и очување и спасење душе и тијела, у залог живота вјечног и добар одговор на страшном Суду“ Његовом, а да нипошто „не буде на суд или на осуду“. Велики је, дакле, значај освећења Храма, јер Светом литургијом и свиме оним што се у њему савршава обезбјеђујемо присуство Господа Исуса Христа међу нама. А пошто је присуство Христово увјек доброчинитељско, кроз храм привлачимо и доброчинитељно зрачење и дејство Божје на све становнике овога краја. Налазећи се на овом мученичком тлу и освећујући овај Свети Храм, ми призивамо заступништво великих православних светилника овога краја, Светог Петра Цетињског и Светог Василија Чудотворца заштитника црногорског и херцеговачког, Новомученика Превлачких и Момишићких, и учимо се из њихове потпуне преданости Господу и њихових аскетских подвига, којим су осветили мјесто и простор, пећине и висове ове благословене земље, која пред свијетом свједочи славу Крста и Васкрсења Богочовјека. Освећење Храма Господњег је уистину симбол духовног васкрсења Православне Цркве овога мјеста, која је послије искушења Другог свјетског рата постала светлодавац вјере и наде цјелокупном народу. Ради тога, прослављамо Господа и благодаримо Му, јер је надахнуо Великога Константина да изда Милански едикт и тиме прекине гоњење Хришћана. Нажалост, и послије протока толико вјекова од тада, и надаље се на различитим мјестима, од стране фанатичких група, наставља уништавање светих храмова, хришћанских споменика, светих манастира и других светих мјеста. Шира пак област Балкана јуче, а Средњег Истока данас, постају мученици многих пустошећих најезди на свете храмове и друге установе наше Православне Цркве. Православње, као што је познато, никад није настојало да се иновјернима наметне помоћу силе. Против њега су ратовали, било је гоњено, али никада није оно прогонило некога због његових вјерских убјеђења. Много пута гоњено, Православље је и данас прогоњено у неким земљама, али не узвраћа на задате ране. Све позива у јединство у Христу, зато што у његовом срцу одзвањају и настаниле су се – обитавају- ријечи Господа који се молио у Гетсиманији прије Страдања – да сви буду једно. При том, и светитиељи Православне Цркве нас, из свог духовног искуства, увјеравају да хришћанин да би се спасио треба да жели спасење свих људи, управо као што Господ наш „жели све људе да спаси и да дођу у познање истине“ Освећење Храма је позив на јединство, јер у храму изговарамо Симбол наше вјере, којим проглашавамо да вјерујемо „у једну свету, саборну и апостолску Цркву“. Нико нема власт да ствара другу или трећу Цркву. Глава Цркве је Господ наш Исус Христос, који је један и јединствен. Као што једна глава не може припадати двама тијелима, тако и Христос није Глава двеју истовјерних Цркава на овом мјесту. Због тога Црква не постаје вољом неких људи. Она није удружење или световно јединство личности, које своје постојање добија, онда, када јој неки суд одобри статут. Она је богочовјечанско постојање коју је Христос основао и којом управљају Свети апостоли и њихови наследници, а не сваки који око себе окупи некакве присталице, и ту организацију назове „црквом“. Православна Црква у Симболу вјере се, богонадахнутог, назива и јесте саборна, католичанска, у смислу да обухвата потенцијално све људе. Све људе позива да се утелове у њој или по речима апостола Павла: да се накалеме на добру маслину, Христа, и да из ње црпе живот и доносе плода. Без утеловљења у Христу, Добру маслину, човјек не може доносити плодове Духа Светога. По Божанском благовољењу, на освећењу овога Храма присуство претастојатеља и представника многих Православних Цркава, представља посебан благослов, потврђује богонаклоност према хришћанима, веома нам вољене Црне Горе. Присуство, дакле свих нас, представља откривање, показивање истинског јединства Православне Цркве. Сви смо окупљени независно од народа, језика и свједочимо да се осјећамо у Христу сједињени, не разликујући, према апостолу, ни Јудеја ни Јелина, туђина ни скита, слугу ни слободњака, мушко ни женско, него смо сви једно у Христу. Уколико и наши ближњи буду пратили наш примјер, на земљи неће постојати сукоби ни ратови, а у Цркви неће бити раскола ни подјела. Тачно је, да је из важних разлога Мајка Црква, Константинопољска, будући да су је обавезивала на то канонска права и дужности, акрибија, доделила и уделила аутокефалију и аутономију многим својим областима и шире. Али овим додјељивањем потребно је да се свагда држи процедура како је предвиђају свештени Канони и устаљена пракса. Није дозвољено, напротив за осуду је и неприхватљиво је, да нека локална „црква“ сама себе проглашава за аутокефалну. На овом мјесту, расуђујемо, као исправно и праведно за себе и друге, и да све подсјетимо на савремене и актуелне потресне ријечи, са једне стране Св. Јована Златоустога који каже: „Ништа не може раздјелит Цркву против властољубља, попут властољубља. Ни крв мученичка не може обрисати тај гријех. Ова штета није мања од оне коју непријатељ наноси, него много већа“, а с друге Св. Василија „Ране су пак расколи у Цркви; ожиљци од подмуклих срца; запаљење – побуна душе…, и због тога побуна против знања Христовог“. Браћо и сестре, и децо благословена у Христу, Данас освећујемо храм. И ка овом освећењу земље, која је мудрошћу створена, коју насељавамо ми жива бића са човјеком као круном, као и у разборитој припреми за небеса будући вјечни живот који очекујемо, треба да усредсредимо нашу пажњу. Вршимо освећење земаљског Храма Васкрсења у Подгорици, који се данас добром измјеном мијења и постаје добра лука, лијечилиште страсти и прибежиште болеснима, на исправљање живота, достизање доброг владања и испуњење сваке правде. Истовремено ми част указујемо Светом Константину, који је прије седамнаест вијекова подигао и освештао први Свети Храм Васкрсења саграђен у Светој земљи. Ова подударност је свакако вриједна помена. Дјело Великога Константина које је започето Миланским едиктом и настављено подизањем Светога Храма Васкрсења, наставља да пружа плодове и пружа један нови Храм Васкрсења у Подгорици. Благодаримо Светоме Цару и прослављамо Бога због овог великог Његовог дара благочестивом народу Црне Горе и молимо се да овај народ, под просветљеним напасањем по свему достојног Високопреосвећеног брата Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија цени из овог Храма изливајућу Божанску Благодат и покаже нове побожне хришћане и светитеље. Браћо и сестре, Приђите да пијемо ново пиће, које не чудодјејствује из неплодног камена, него из непропадљивог извора, из Гроба Христа који је орошен, у Њему се утврђујемо. У радости, дакле, овог васкршњег пића, упућујемо топли братски поздрав ономе који часно и у жртвеном самоодрицању украшава престо и помјесну Цркву у Србији и Црној Гори, Блажењејшем Патријарху, брату, господину Иринеју. Затим достојном наследнику Светог Петра Цетињског, господину Амфилохију. Његову сабраћу Епископе, браћу, будимљанско- никшићког Јоаникија, милешевског Филарета, захумско- херцеговачког Григорија, који служе и правилно управљају Православном речју истине у овој благословеној земљи и области. Посебан поздрав упућујемо Епископу Рашке и Призрена и Косова и Метохије који јуначки дела на Косову и Метохији суочавајући се са својим народом, са надчовјечанским тешкоћама које долазе и од домаћих и од туђих, ближих и даљих. Благосиљамо мученички народ Црне Горе и апелујемо на све међународне и локалне чиниоце да учине све, како би овдашња Православна помјесна Црква уживала сва људска права и слободе ради несметаног продужетка њеног духовног послања и спасоносног делања. Посебно очекујемо стварање одговарајућих бољих и безбједносних услова за повратак избјеглица на њиховим огњиштима. Изражавамо наду да ће се наставити започети процес поновне изградње уништених манастира и храмова на Косову и Метохији. Особито наглашавамо са овога мјеста потребу сарадње у овом домену између Православне и Римокатоличке и представника исламске заједнице, због чињенице да сви живе у овој отачкој земљи, да сви имају одговорност пред Благим Богом, да живе у међусобном поштовању и међупрожимању. Ране од оружаних сукоба од прије четрнаест година, остају отворене и болне и потребно је да се исјцељују узајамном добром вољом и сарадњом на свим пољима, што води блаженој коегзистенцији вјери, слободи и људских права. Молитвено се сјећајући жртава поменутих сукоба, али и оних који су још увјек нестали, молимо се Господу да ублажи бол и дарује Божанску утјеху њиховим породицама. Све ово говоримо умољавајући и себе и друге да на овај дан, освећења светог Храма Васкрсења и прославе једног јубилеја слободе вјере, прихватимо ову поруку и спроводимо је свакодневно у дјело. Распети Господ воли заблуделог човјека савременог. Жели његов успјех и узлази на Голготу ради његовог спасења, са висине Крста, са знојем велике агоније и Божанском крвљу Својих рана, Он испуњава коначни дуг ради истине, љубави и правде васцелога свијета. Крст је распета љубав. То је оно: „Овим побјеђуј“ Великога Константина. То је увод у први дан Велике Суботе. Нека не буде заборављено да је „цјелокупна хришћанска цивилизација утемељена у смртној агонији Јединог, Једног Распетога“ (Хр. Малевицис). Само очи испуњене сузама и чисте душе, као што су ваше, могу да гледају Исуса, који је као предмет служења подигао грешно човјечанство. Господ Исус је једини у свијету који је говорио и делао и жртвовао се ради жртве овога свијета – човјека. А актуелна је ријеч једне спорне личности, такорећи једног атеисте, Казанцакиса: „Распети Христос је распети цјеловити човјек“. Молимо се оци, браћо и сестре, да увјек чувате своју везу са Крстом и Васкрсењем Христовим, са освећеним новим обиталиштем благодати Господње и његујући Вољу Господњу, изворну и чисту љубав, делатно смиреноумље и пратећу јој побожност, да свагда свједочите своју посвећеност Распетоме Богу у тешким стазама препуним уздаха земног боравка и трајним духовним неизвјесностима и двоумљењима, а у извесности да је Васкрсао Господ, да се живот може поново живјети. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Ваша Светости најсветији Патријарше цариградски и васељенски, Ваша Светости свети Патријарше српски господине Иринеје, Ваше високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, Ваша блаженства, Ваша високопреосвештенства, уважени предтсавници државних органа Црне Горе, уважени гости, драга браћо и сестре, данас је велики догађај у Подгорици, у главном граду Црне Горе. Освећен је овај велелепни Храм од стране најсветијих патријараха и представника свих православних Цркава. Овај велелепни храм са јединственом и спољашњом и унутрашњом архитектуром заиста је најљепше мјесто, не само у овоме граду него и у читавој Црној Гори. Стога, јер је овдје уткана Православна традиција на којој се темељи ова држава и овај народ овдје. Али, Храм сам по себи није најбитнија ствар, битно је да у овом историјском моменту, када овај народ и ова држава пролазе кроз један тежак период, да је народ донио решење и одлуку да сазида овај велелепни Храм. Храм није могуће уздићи уколико је то декрет и воља некога ко је на власти, Храм није могуће изградити уколико то представља вољу неког црквеног руководиоца. Храм се зида тамо гдје постоји народна воља да он буде подигнут, јер то исказује потребу људи за постојање самога Храма. Овај Храм је споменик ове генерације. Овај Храм је и споменик који ће бити видљив за неколико стотина година у будућности и овај храм је симбол вјере ваше,вјере ваше генерације и овај Храм је симбол помоћи и Благодати Божије која долази са неба у најтежим моментима ваше историје. Овај храм није само споменик вјере постојеће, него је Храм, споменик изазову овог времена. Најљепши украс Храма није ни архитектура, ни иконопис, него су то људи који се моле Богу у Храму. И овај Храм се одликује тиме да су у њему увек постојали људи који су узносили молитву. И онај који се моли зна да се сила Божија оваплоћује у нашој људској немоћи. И онај који се моли Богу зна, и свјестан је тога да је сила Божија јача од било које љутске силе. И као доказ свега тога је историја, изузетно тешка историја Цркве и изузетно тешка историја Црне Горе. Ваш народ се сачувао искључиво из једног јединог разлога зато што је умио да сачува вјеру Православну. Када су у прошлости страни завојевачи угрожавали и сам опстанак црногорског народа, Црногорци су себе идентификовали са Православном вјером. Ви сте се сачували као Црногорци, Ви сте се сачували као Црна Гора, као држава искључиво из тог разлога што никад нисте издали вјеру Православну. Овај храм није споменик само ове генерације, него је споменик свим претходним генерацијама, и овој данашњој, које су заједно сачувале Православну вјеру. И у наше вријеме када наступа процес глобализације, када се границе растојања бришу и смањују, неопходно је задржати и сачувати своју културну, духовну, националну идентификацију. Дај Боже да Црногорци и народ у Црној Гори сачува свој идентитет и да се идентификује са великом Православном вјером. Хтио бих да се најсрдачније захвалим вама, драги Владико Амфилохије, за Ваш подвиг и за Ваше трудове. Ви сте истакнути архијереј Православне Цркве. Својим талентима и својом вјером не служите само својој Цркви него служите васцјелом Православљу. Дај Боже да се под Вашим омофором окупе и они који се на данашњи дан, нажалост, не моле Богу заједно са свима нама Православнима. Молићемо се за јединство православног наслеђа овдје у Црној Гори. Наручито за Вас, Ваше високопреосвештвенство, јер на вама лежи највећа одговорност у сабирању духовних чеда овдве у Црној Гори. На молитвени спомен, на овај велики догађај хтио бих да принесем дар, ову икону Знамења Пресвете Богородице. По Црквеном календару који важи у Руској Православној Цркви на данашњи дан ми празнујемо управо овај образ иконе Пресвете Богородице Знамења. Нека Царица Небеска својим омофором покрије и заштити Цркву и људе овде у Црној Гори. У знак захвалности и за све Ваше подвиге и труд молим Вас да примите ову свету Панагију. Хтио бих и Вама да се захвалим, Ваша светости Патријарше српски господине Иринеје за љубазан позив који сте Нам упутили, да учествујемо како на великом јубулеју 1700-годишњице Миланског едикта тако и на празновању освећења ове светиње и овог Храма Нека Господ чува све вас миром, љубављу, једномислијем. Чувајте вјеру православну, у њој се налази наше спасење. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Са званичне интернет странице Епархије тимочке доносимо видео запис празничног вечерњег богослужења, свечане литије улицама Града Зајечара и Свете Архијерејске Литургије поводом славе Саборног храма и славе Града Зајечара. Празнична богослужења предводио је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион уз молитвено учешће Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), као и учешће мноштва свештенослужитеља Богом чуване Епархије тимочке. View full Странице

У Загребу је свечано прослављена слава Саборног храма, празник Преображења Господа нашега Исуса Христа. Славска свечаност је отпочела празничним бденијем, а крунисана је светом Литургијом на сам празник Преображења Господњег. Божанственом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали протопрезвитер Спиридон Цимурис из Грчке православне цркве, протонамесник Никола Почуча из Епархије будимске те свештеници и ђакони загребачког Саборног храма. На Литургији је присуствовала и Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској госпођа Мира Николић. Благословом Високопреосвештеног Митрополита после прочитаног Јеванђеља беседио је архимандрит Данило који је рекао да „ је Господ дошао у овај свет да га преобрази и учини местом светлости, подношљивости и љубави. Христос се преобразио да би нам показао да је потенцијал човечанства у преображају на боље, племенитије, односно на све оно за шта је створен овај свет и човек као круна у њему. Христос се преобразио пред својим ученицима, следбеницима Јеванђеља, како се они не би уплашили часа Његове смрти и како не би, због страха, напустили свој пут. И ми Православни смо позвани да не напустимо свој пут због страха“. После Литургије уследио је чин благосиљања првих плодова винограда и славског колача и кољива. Народно саборовање је настављено уз заједничку трпезу коју је, за све присутне, припремила Црквена општина у Загребу. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

У град Коњиц од раног јутра 11. августа 2018. године пристизали су верници, махом Коњичани данас разасути по свим крајевима сјета, како би узели своје учешће у најзначајнијем догађају за њихову парохију од протеклог рата - освећењу обновљеног Саборног храма Светог Василија Великог. Сабрани народ испред новообновљеног храма дочекао је своје архипастире, Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија и архимандрита Димитрија, изабраног Епископа, који су обавили свечани чин освећења храма, а потом служили Божанску Литургију. Храм је био испуњен верним народом који је са сузама у очима слушао речи беседе свог владике Григорија који се сетио тешких и страшних година кроз које је парохија у Коњицу пролазила и свих невино пострадалих парохијана. Владика је позвао вернике да се надају и верују у спасење и бољу будућност и посебно се осврнуо на пароха Милана Бужанина и његову породицу која је пружила највећу жртву за обнову храма и парохијског живота. Владика је том приликом одликовао свештеника Милана Бужаниниа правом ношења напрсног крста. После свете Литургије приређен је свечани ручак током којег су подељене захвалнице свим донаторима и поздрављени су сви гости који су у великом броју узели учешће у историјском догађају. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У недељу жене Самарјанке, 23. априла/ 6. маја 2018. године, житељи богоспасаваног града Новог Сада, торжествено су прославили престони празник храма Светог великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем којим је началствовао протојереј-ставрофор Миливоје Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење презвитера Бранислава Ђурагића пароха ветерничког, презвитера Милана Цирара, ђакона Огњена Верића и братства Саборног храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На сам дан празника Евхаристијским сабирањем началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протонамесника Бранислава Мркића, архијерејског намесника новосадског другог, умировљених пароха, нинбергшког, протојереја-ставрофора Душана Колунџића и бачкопаланачког Радослава Живанова, братства Саборног храма и новосадских ђакона. После прочитаног Еванђелског одељка, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, рекао је: ,, ... Бог хоће да сви људи дођу у заједницу са Њим и све чини да то тако буде. Он приступа појединачно сваком од нас и открива нам се свакодневно. Због тога што је Љубав, неизмерно поштује нашу слободу, очекујући да се ми у дубини душе покренемо ка Њему. За Бога су сви људи изабрани и Он не прави разлику да ли је неко Јеврејин или Самарјанин. Да је то тако, показао је дошавши данас у земљу где су зивели Самарјани и где је на своју иницијативу започео разговор са женом Самарјанком. Откривајући жени Самарјанки да зна њену душу али и да је не осуђује због грехова њених, Он јој уједно и помаже да призна свој грех и да у Њему препозна Христа Спаситеља. Бог не гледа на наше грехе него на наше покајање. Свети Георгије је изнутра у себи био сведок вере, клањајући се Богу у Духу и истини. Онда када је требало, одрекао се свега и звања и положаја, поставши истински сведок Божји. Црква га је поставила нама за образац вере и живота у Христу...” Током свете Литургије једним устима и једним срцем појао је хор Саборног храма у Новом Саду, ,,Свети Георгије.” После литијског опхода око светог храма, Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије благословио је славски колач и кољиво које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принела кума храмовне славе, Радина Шћекић са сином Милованом и ћерком Миленом. После отпуста Свете Литургије, владика Иринеј је захвалио Митрополиту Порфирију на началствовању Евхаристијским сабрањем, честитајући празник свима присутнима. Извор: Епархија бачка View full Странице

У Недељу мироносица 22. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светим литургијским сабрањем у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештенослужитељи Саборног зајечарског храма. На Литургији је појао хор Саборног храма којим диригује проф. Наташа Јовановић, а који данашњи празник посвећен женама мироносицама прославља као своју славу. Поводом празника, са владикиним благословом беседио је јереј Новак Бојанић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Уз честитке хористима на обележавању славе, владика је преломио славски колач и пожелео још више успеха на усавршавању и уздизању хорског певања у Зајечару. Домаћица славе била је чланица хора г-ђа Вијолета Костић са породицом. Извор: Епархија тимочка View full Странице

У порти Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару на дан Васкрсења Господњег, одржано је дечје такмичење за најјаче васкршње јаје. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Учествовало је више од стотину деце различитог узраста. Победила је шестогодишња Павла Радосављевић, која је власница овогодишњег најјачег васкршњег јајета. Такмичењу су присуствовали Преосвећени владика тимочки г. Иларион, градоначелник Зајечара Бошко Ничић и Данијела Царановић, представница компаније „Текијанка“, која је обезбедила поклоне за прва три места. Владика Иларион је победници уручио Захвалницу, прелазни пехар у облику јајета на којем су исписана имена досадашњих победника и друге припремњене поклоне. Извор: Епархија тимочка View full Странице

Светом архијерејском Литургијом на празник Свете великомученице Варваре и Светог Јована Дамаскина, 17. децембра 2017. године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу свечано је прослављено 230-годишњица Саборног храма и 10-годишњица његове велике обнове. Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ далматински г. Никодим и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенослужитеља из Загребачко-љубљанске, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Евхаристијско славље појањем је увеличао хор Свети Теодор Вршачки из Вршца. Литургији су присуствовали карловачки жупан г. Дамир Јелић, градоначелник карловца г. Дамир Мандић и гвардијан фрањевачког самостана фра Крунослав Алберт. По окончању свете Литургије митрополит Порфирије се обратио присутним верницима честитавши им значајне јубилеје Саборног храма и поучивши присутне о прочитаном одломку из прочитаног Јеванђеља. Митрополит је пренео поздарве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који из оправданих разлога није могао да посети Саборни храм и Епархију горњокарловачку. Епископ Герасим је захвалио бираним речима Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Карловцу и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа. У 12 часова у сали „Зорин дом“ у Карловцу одржана је свечана академија поводом 230-годишњице Саборног храма Светог оца Николаја у Карловцу и 10-годишњице његове обнове. Епископ Герасим је поздравио присутне пригодном беседом: -Саборни Светониколајевски храм кроз читаву историју непрестано је делио и дели судбину народа овога краја. Неколико пута кроз историју двастиран, пљачкан, скрнављен, а на крају двадесетог века и потпуно порушен. А као што Књига проповедника каже: За све на овом свету постоји време - своје време дочекао је и Саборни храм чекајући у мраку више од једне деценије да се подигне и обнови. Као што без смрти не бива Васкрсења, тако васкрсава и храм, и бива из темеља подигнут у славу Тројичног Бога и његовог великог угодника Светог оца Николаја. Зидајући поново храм у мислима смо имали увек мудре речи великог Патријарха српског Германа: Да опростимо морамо, јер је то Јеванђелски, као и велику жељу да се у храму опет поучава верни народ и упознаје са Богом живим и истинитим, јер је богопознање и обожење у Богочовеку Христу циљ сваког од нас. Након тога, ђакон Будимир Кокотовић упознао је присутне са историјатом Саборног храма: -Градњом храма православни житељи показали су способност да се укључе у културни, просветни, духовни, друштвени и економски живот, али и да свој живот у граду Карловцу обележе савременим архитектонским достигнућем. Наш храм Светог оца Николаја опет је символ и центар свих духовних дешавања православних житеља града Карловца и његове околине, као и целе Епархије горњокарловачке. На свечаној академији учествовао је хор Свети Теодор Вршачки из Вршца изводећи духовне композиције наших великих црквених композитора. Извор: Епархија горњокарловачка View full Странице

Протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски најавио је за наше слушаоце велике свечаности које ће бити уприличене у част Свете Петке заштитнице свих Бјелопавлића. Круна прославе биће Света архејерејска литургија коју ће у недељу служитимитрополит Амфилохије и том приликом биће положен камен темељац за нови саборни храм Даниловграда и Бјелопавлића. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/10/25_10_2017_Danilovgrad_Sveta_Petka.mp3 View full Странице

Саборни храм Рођења Пресвете Богородице и Град Зајечар свечано су прославили славу 21. септембра 2017. године, светим евхаристијским сабрањем свештенослужитеља и верног народа Епархије тимочке. Видео запис Свете Архијерејске Литургије и литије Славска свечана прослава започела је, у среду 20. септембра, дочеком копије чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, а затим је служено празнично вечерње богослужење и прочитан Акатист Богородици Млекопитатељници. Светом архијерејском Литургијом, 21. септембра, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона, војних свештеника капетана Ђорђа Динића и потпоручника Ивана Ганића, јереја Бранислава Секулића из Епархије пакрачко-славонске и великог броја свештенослужитеља Епархије тимочке. Литургији су поводом храмовне и градске славе присуствовали г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, г. Владан Пауновић, начелник Зајечарског управног Округа, градоначелник Града Зајечара г. Бошко Ничић са најближим сарадницима, представници Војске Србије, Полиције, културних установа, као и мноштво верника који су се сабрали да узнесу молитве Пресветој Богородици Заштитници града. Славски колач владика Иларион је преломио са домаћином храмовне славе г. Жељком Васићем и градоначелником г. Бошком Ничићем. Домаћин храмовне славе за наредну годину биће Јавни бележник г. Јелена Баљевић са породицом. Након ломљења славског колача владика Иларион се обратио присутнима честитајући црквену и градску славу свим зајечарцима. Владика је заблагодарио свим гостима, на првом месту владики Јовану, што су се одазвали позиву да се окупимо у зајечарском храму Пресвете Богородице и узнесемо молитве Господу за спасење душа наших и за напредак на изграђивању Цркве Божје. Владика Јован је изразио благодарност на указаном гостопримству и љубави домаћина упутивши позив да се ускоро сви поново окупимо у Епархији пакрачко-славонској, да посетимо Јасеновац и да се помолимо на месту мученичког страдања српског народа. Свечана славска литија кренула је од Саборног храма улицама града, а предводили су је двојица Епископа и челници града. У литији су учествовали припадници Војске Србије, Полиције, Војни оркестар из Ниша, млади зајечарски спортисти, извиђачи, ученици основних и средњих школа као и бројни грађани. У порти цркве приређени су поклон пакети, дар Православног дечјег часописа „Светосавско звонце“, за сву децу која су учествовала у прослави храмовне славе и великој славској литији. У предвечерњим часовима славска свечаност је настављена културно-уметничком манифестацијом на Тргу ослобођења под називом „На тромеђи коло игра“. Учествовали су дечији фолклорни ансамбли ЦТУ „Корени“ из Зајечара, Танцов клуб „Северњаци“ из Видина и Центрул цултурал – Турн Северин из Румуније, као и КУД „Копаоник“ из Лепосавића. Извор: Епархија тимочка View full Странице

После више од годину дана, планирања и припрема, Божијом благодаћу, 21. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј служио је призив Светог Духа за почетак радова, молећи се за оне који ће радити на овој светињи као и за благословен и успешан исход овог светог задатка. Прошло је већ шеснаест месеци од несрећног пожара, који је знатно оштетио Саборни храм Светог Саве у Њујорку 1. маја 2016. године. Но, без обзира на тешку ситуацију у којој се црква и парохија нашла све ово време, њени верници су истрајали у настојању да ову светињу и њену светосавску заједницу обнове. Од тада па до сада уложен је велики труд да се процени штета и да се сачини план обнове ове јединствене светиње, која је уручена као дар Англиканске цркве Светом Владици Николају Велимировићу, као израз трајног пријатељства и љубави два народа. У складу са овим тестаментом предвиђена обнова овог храма биће изведена на основу речи Владике Николаја, где ће овај храм бити синтеза истока и запада, тако да ће његов спoљaшњи изглед остати као што је био, у неоготском стилу, док ће унутрашњост бити обновљена по моделу ране базилике. Ова идеја није нова и по овом примеру су саграђени српски манастири Градац и Дечани. Очекује се да ће садашњи пројекат, уклањање шута, трајати наредне три седмице. Следећа фаза, која треба да почне у октобру, ће обухватити инсталирање пода и покривања храма. Идеално, црква би требало да буде под кровом до Васкрса следеће године, ако Бог да, спремна да се у њој одржи прва васкршња Литургија од како је црква пострадала. Обраћајући се присутним верницима после призива Светог Духа, Преосвећени Владика је нагласио да овај задатак представља много више од обнове камена и малтера. Он значи обнову духа наде и вере као основе која покреће верне. Црквена архитектура, уметност и спољашња форма су заправо одраз будуће вечне стварности, која се састоји од изузетне лепоте као и уверења да тамо где је вера нема места за пораз и очајање. По речима Владике, „ми украшавамо наше цркве византијским иконама, које не представљају обичне ликове овога света већ преображену стварност Царства Небеског, уче нас да се ништа не може уништити на овој земљи, јер ми поседујемо у нашим рукама дар Светог Духа, моћ и силу преображења. Бог нам је благословио да се сачувају ови зидови који обухватају простор у ком се служила прва православна Литургија на Северноамеричком континету. Небројен низ молитава, уливених у ове зидове, није дозволио да ови зидови падну. Ово здање заправо стоји као споменик Владике Николаја свом српском народу и љубави Владике Вилијама Манинга, десетог епископалног Владике у Њујорку, који је подарио ову цркву српском народу. И тако, уз Божију помоћ, почињемо да преображавамо ову нагорелу али величанствену цркву, тако да ћемо улазећи у њу моћи да узвикнемо, попут великог цара Јустинијана: ‘Соломоне, превазишао сам те!”’ На крају, започињући обнову Саборног храма Светог Саве, апелујeмо на наше вернике да oстану предани и истрајни у овом Богом благословеном задатку, јер неизоставно ће оне који подижу свети храм и Бог за узврат подићи и опоравити. View full Странице