Претражи Живе Речи Утехе

Поводом провокативних изјава политичких представника косовских Албанаца и отворених претњи у штампи у вези јучерашње Свете Литургије у храму Христа Спаса у Приштини, које нескривено подстичу етничку и верску нетрпељивост, Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве принуђена је да још једном нагласи да је прослављање верских празника у објектима који су власништво Српске Православне Цркве питање фундаменталних верских права која су законски регулисана и мора да буду поштована без икаквог условљавања. Јучерашња прослава празника Вазнесења Христовог у храму Христа Спаса у центру Приштине, који је у власништву СПЦ стога не може и не сме да се третира као политичко питање, као што се тако не могу посматрати ни обреди које врше представници других верских заједница у својим верским објектима. Храм Христа Спаса је уписан у катастру, налази се на земљишту које се по катастарским подацима води на СПЦ (о чему сведоче валидни катастарски изводи), а не Универзитета у Приштини, који годинама упорно и без икакве правне основе покушава да уклони овај храм који одговорне на Универзитету ваљда подсећа на 40.000 Срба у Приштини који су протерани након завршетка оружаног сукоба 1999. год и чија је имовина у више случајева и даље бесправно узурпирана. Не постоји било који правно валидан акт који негира имовинска права СПЦ над овом црквом, нити овај објекат сматра нелегалним и стога Црква није дужна по закону да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда на својој имовини. Служење верских објеката у још незавршеним храмовима сасвим је уобичајено у пракси наше Цркве јер храм на освештаним темељима представља свето место. Наметати Цркви обавезу да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда унутар својих храмова не представља само кршење цивилизацијских норми у поретку успостављеном након Другог светског рата, већ и правних прописа које су донеле управо власти у Приштини и који су и даље важећи. Стога, они који би да се јавно позивају на прописе како би њима покушали да прикрију отворену мржњу и дискриминацију према једној верској заједници, те исте прописе прво треба да прочитају. Иако траје судски процес у комe Универзитет без иједног доказа покушава да натера Цркву да сруши сопствени храм, то не значи да Црква, као власник који је уписан у катастру нема права да користи свој легално саграђени верски објекат. Са друге стране, власти у Приштини већ пет година не спроводе судску пресуду поводом манастира Високи Дечани, и стога јавна позивања на судске поступке који су у току и немају никакво дејство на власништво Цркве могу само да поруче да је на Косову примена правде селективна када је у питању Српска Православна Црква. Све чешћи и интензивнији покушаји негирања верских и имовинских права, идентитета и уставом загарантованог имена Српске Православне Цркве на Косову и Метохији од стране косовских институција тужан су показатељ озбиљног погоршања општег стања верских слобода на овом простору, што нимало не доприноси помирењу и заједничком животу, већ додатно подстиче верску и етничку мржњу која угрожава безбедност православног српског становништва и нашег духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Прославом Христовог Вазнесења у нашој цркви у Приштини Епископ Теодосије није одржао политички скуп, већ је одслужио Свету Литургију на којој је позвао на мир и толеранцију у нашем још незавршеном храму који је годинама на мети албанских екстремиста који су га некажњено палили, скрнавили, нападали, претварали у јавни тоалет и депонију смећа, што је на срамоту посебно града Приштине и Универзитета, чији званичници редовно траже уклањање овог храма, док се политичари такмиче у језику мржње и увредама на рачун СПЦ. Наша Црква стоји чврсто на темељу да све цркве и верске заједнице морају да имају загарантовано право да несметано врше своје верске обреде у објектима који су у њиховом власништву и спремна је, уколико је то потребно, да своја права одлучно брани и на локалним судовима, али и пред међународним организацијама за верска права и слободе, пошто поседује сву валидну правну документацију. Као посебан скандал је и вест која нам је дошла након свих реакција које смо имали прилике да видимо, а то је да је на вратима једног верског објекта исписана парола мржње, што у овом случају сматрамо и отвореном претњом. Очекујемо од Полиције Косова да починиоце ове отворене претње према нама, као једној од верских заједница, одмах пронађе и преда тужилаштву на даље поступање. Такође тражимо од Полиције Косова да се овај акт прогласи оним што јесте – ширењем верске и националне мржње и отвореном претњом, уместо да се као до сада овакве нескривене претње проглашавају вандализмима или уништењем имовине како би се прикриле размере мржње и дискриминације према Српској Православној цркви које у овом друштву владају. Није нормална ситуација у којој, уместо да се неко заппита какво је то друштво у коме се у 2021. години једној верској заједници прети због одржаног верског обреда унутар сопственог верског објекта, и на том верском објекту се исцртавају графити мржње и претњи против те верске заједнице само због тога што је вршиила верски обред унутар сопственог верског објекта, појединци још најављују и протесте против одржања верског обреда унутар верског објекта, још и злоупотребљавајући студенте у својој несхватљивој кампањи распиривања мржње. Беспримеран језик и напади у косовској албанској штампи против служења Литургије у нашем српском православном храму, веома је снажан показатељ безакоња и нескривене нетолеранције које шире не само појединци и одређене невладине организације, већ и званични представници косовске власти, као што се види из доле приложеног прегледа реакција. Прилог: Реакције косовских политичких представника у прегледу Коссев инфо портала- https://kossev.info/reakcije-iz-pristine-na-spasovdan-u-istoimenom-hramu-nece-se-tolerisati-provokacije-ne-nasedajte-na-zamku-da-ponovimo-17-mart/ Извор: Епархија рашко-призренска View full Странице

Чланови Дечјег хора Црквене општине новосадске посетили су 29. и 30. септембра 2018. године манастире Сопоћани, Ђурђеве ступове и Градац. У недељу, на празник светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије Дечји хор је узео молитвеног учешћа у светој Литургији у манастиру Градац. Након Литургије организован је музички наступ у порти манастира, у славу Бога и светих мученица. Сестринство манастира Градац исказало је хришћанску љубав и срдачност гостима из Епархије бачке. Путовање је организовала Служба за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Беседа View full Странице

Епархија рашко-призренска оштро осуђује нечовечно понашање косовских органа безбедности према француском хуманитарцу и добротвору Арно Гујону. Епископ рашко-призренски Теодосије најоштрије је осудио нечовечни поступак косовских органа безбедности који су онемогућили нашем пријатељу, хуманитарцу и добротвору Арно Гујону да 10. септембра 2018. године уђе на Косово и Метохију и присуствује планираном отварању живинарске фарме за потребе рада народних кухиња Епархије рашко-призренске. Привођење Арноа од стране косовске полиције, а потом испитивање и претње које је добио од припадника косовске обавештајне службе представљају најгрубљи могући пример односа према једном човеку који својом хуманошћу и жртвом већ годинама несебично помаже српски народ на овом простору. Управо због те своје жртве и солидарности према страдалном нашем народу, Арно се нашао на мети оних који све српске пријатеље сматрају аутоматски и непријатељима Косова, изјавио је Епископ рашко-призренски. По благослову Владике, из канцеларије Епархије контактирани су међународни представници од којих је тражено да предузму одговрајуће кораке у односу на косовске институције како би се омогућио даљи хуманитарни рад овог француског хуманитарца који није под никаквом кривичном пријавом и чију слободу кретање нико нема право да ограничава. Арно Гујон је иначе француски и европски држављанин, иако има и српско држављанство, и не постоји ниједан правни разлог да му се онемогући слободан улазак на Косово и Метохију и несметан наставак његовог хуманитарног рада. Арно са својим пријатељима из Француске још од 2004. године активно помаже нашем народу на Косову и Метохији и активно сарађује са Епархијом рашко-призренском. У знак захвалности на предлог епископа Теодосија Арноу је додељен и орден Светог Саве као израз посебне благодарности Српске Православне Цркве за његов хуманитарни рад и љубав према нашој Цркви и верном народу. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице

О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње (http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji) Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору. Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије) АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће: - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору. - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус. Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору. Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву. Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни. О Преображењу, 6/19. августа 2018. године ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ 1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски 2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански 3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски 4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први 5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи 6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански 7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки 8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи 9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички 10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински 11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички 12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други 13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први 14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки 15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први 16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти 17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други 18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи 19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки 20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други 21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки 22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски 23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки 24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први 25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски 26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други 27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први 28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи 29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски 30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први 31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки 32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски 33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други 34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први 35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини 36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи 37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први 38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки 39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански 40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички 41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински 42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први 43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други 44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски 45 Јереј Милош Вукић, парох витински 46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски 47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке 48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први 49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански 50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка 51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка 52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи 53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски 54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други 55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други 56 Јереј Небојша Секулић, парох источки 57 Јереј Никола Станић, парох пећки 58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки 59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски 60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други 61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици 62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП 63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије 64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици 65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану 66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу 67 Ђакон Жарко Митровић, храм Св. вмч. Георгија у Звечану 68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије 70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ 1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом 12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха 13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама 15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице

ПАСТИРСКА ПОРУКА СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ БОГОСПАСАВАНЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ Као и много пута у вишевековној историји, наша Црква са својим верним народом на мученичком Косову и Метохији пролази тешке и судбоносне дане. Угледајући се на наше претке који су остајали и опстајали, као своји на своме, и поред свих тешкоћа и невоља, уздајући се највише у Бога и правду Његову, и ми у овом нашем времену, остављени на ветрометини интереса моћника овога света, прибегавамо Господу Спаситељу и Мајци Божијој са молитвом да спасу и сачувају верно стадо, децу Светог Саве, на заветним просторима светолазаревског Косова и Метохије. Еванђеље нас учи да дајемо све од себе, што до нас стоји, али да ипак са вером и надом препустимо Господу сваку бригу за сутра, јер су нам „и власи на глави изборојане“ (Лк 12.7). Зато, као архијереј са пастирском одговорношћу за свој народ и наше светиње, позивамo све наше свештенике, монахе и вернике да у овим тешким данима који су пред нама, сви заједно молитвом и постом, дамо свој допринос очувању живе Цркве на простору наше Епархије. На тај начин ће Бог највише моћи да нам помогне, јер Божија љубав несметано дела тамо где су молитвом и постом срца отворена за Њега. Наш, вечног спомена достојни, блаженопочивши Патријарх Павле често је у тешким тренуцима позивао народ на пост и молитву, да би нас Бог сачувао тамо где смо били у опасности. Стога, архипастирски позивамо свештенство, монаштво и верни народ наше Епархије да од понедељка (6. августа) закључно са петком (10. августа) ове године сви по својим моћима строго посте и да се у храмовима, након вечерње службе, редовно служи „Молебан за Косово и Метохију“ (приложен у ПДФ верзији) Српска Православна Црква остаје верно са својим народом на Косову и Метохији без обзира шта нам моћници овога света пресуде, знајући добро да је последња увек правда Божија и да они који се одричу светолазаревског наслеђа ради пролазних интереса лако могу да дођу под тешки терет осуде и клетве Светога Кнеза Лазара. Ми живимо у овом свету, али нисмо од овога света и за нас Косово и Метохија није нешто што нам неко може отети, ако га се сами не одрекнемо. Косово и Метохија су за наш верни народ синоним свега што су нам оставили наши свети преци, онога што нас на светској ветрометини чини децом Светог Саве, и зато ће оно за нас остати наше све док буде и последњег Србина који у свом срцу носи овај многоцени бисер који нам је од Господа дат преко наших предака. Ваш молитвеник пред Господом Епископ Теодосије .............................................................. Епископ Теодосије ће лично служити Молебан за Косово и Метохију према следећем распореду, након вечерњег богослужења које почиње у 17.00 часова: -Понедељак 6. августа, у саборном храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици -Уторак 7. августа, у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Грачаници -Среда 8. августа, у храму Св. Архангела Гаврила у манастиру Драганац -Четвртак 9. августа, у храму Св. Николаја Чудотворца у Штрпцу -Петак 10. августа, у храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу Епархија позива верни народ да се у што већем броју сабере на молебни канон. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице