Претражи Живе Речи Утехе

Пронашао сам гроб свога претка страдалог као ратни заробљеник у нецистичкој Немачкој. Занима ме да ли постоји могућност да Немача снесе трошкове ископавања посмртних остатака, превоза до родног краја - да се Мученик сахрани у српској земљи, међу родбином? Као убице, био би ред да Немци макар снесу трошкове ископавња и превоза до родне земље. Каква је процедура и да ли је пренос посмртних остатака уопште могућ, без обзира на то ко сноси трошкове? Ко има искустава ма кавих нека напише. Узгред, за неупућене, у граду Бад Аролзену налази се архива жртваа нацизма. Сви који траже страдале претке могу на сајту да испуне формулар, и након неколико месеци контактираће вас истражни тим. Има мали проблем, пошто су фашистичке ћате (писари) заводили имена на немчком, вероварно су имена спелована са неким немачким или вокалима или са w, x, y. У сваком случају јако су ажурни. Конкретно, мени су послали све што су имали, и упутили ме даље на гробље. Тренутно покушавам да сазнам да ли гроб још увек постоји - вероватно да. Arolsen Archives International Center on Nazi Persecution Große Allee 5-9 34454 Bad Arolsen T +49 5691 629-XXX E [email protected] W arolsen-archives.org An die 14 Millionen Dokumente online: Овде се ради о брту од мога деде, који је одведен као ратни заробљеник, војник Краљевине Југославије. Заробљен је одмах приликом окупације а умро од тифуса 1942.

У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. ВИШЕ од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог лета урадили мештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намери да уреде места на којима им почивају преци. – Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по белом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо гробље, да би нам преци опет почивали у миру, али и да пошаљемо поруку и војнику и путнику намернику да су гробља, ма чија била, светиња и да их и у рату треба поштовати – каже Ненад Ковљенић, који се после 28 година проведених у Швајцарској вратио да живи у родној Нуглашици. Ограђивање и уређење гробља коштало је мештане и њихове породице око 11.500 евра. – Новац је почео да пристиже са свих страна, из Аустралије, Америке, Швајцарске, Аустрије, Србије… Сакупили смо и више него што је било потребно, а донације још пристижу, па планирамо још радова – каже Ковљенић, који подстиче комшије и земљаке да обнављају порушене куће, иако су у његовом засеоку сада само четири домаћинства. Много тежи задатак имале су њихове комшије из села Бастаси, чије је гробље за време операције „Олуја“ тенковима порушила хрватска војска. Скоро да није било надгробног споменика који није био поломљен. Како је раније писао новинар Радован Јовић, некадашњи дописник „Новости“ из Ливна, то православно гробље једино је у Доњем ливањском пољу тенком порушено до те мере да може да служи као пример бестијаланости једне војске. Када су се, неколико година после „Олује“, створили услови да Басташани могу да посете своје село, многи су сведочили да су више суза пролили над оскрнављеним гробовима родитеља и деце, него над до темеља порушеним и запаљеним кућама. А онда су пре три године Милан Шегрт и Мишо Цвијан, сада становници Бањалуке, предложили земљацима обнову порушеног гробља. Тако је почела прва заједничка послератна акција Басташана, која је успешно завршена. – Свако домаћинство донирало је по 210 евра. Иако су многи већ тада били подигли нове надгробне споменике за своје претке, сви наши земљаци и комшије радо су прихватили предлог – кажу Шегрт и Цвијан. СПОМЕНИКОМ ПОБЕДИЛИ ТУГУ БАСТАШАНИ су обнављајући своје гробље победили свој тугу, пониженост и бес према онима који су га уништили. Јер, само неколико стотина метара од православног гробља, у селу се налази надгробна плоча двојици хрватских војника, коју су ту, поред српских кућа, подигле њихове породице. На надгробним плочама Ивици Ливаји и Жељку Саксу јасно је назначено да су били припадници ХВО. И поред тога, нико од Басташана никада није наружио тај споменик. ОКУПЉАЊЕ БАСТАШАНА Басташани се после обнове гробља сада редовно окупљају у свом завичају. У родно село почели су да долазе не само они који су овде рођени, већ и њихови рођаци и комшије пореклом из овог краја. У Бастасе се тада стиже из Београда, Новог Сада, Кикинде, Аранђеловца, Крушевца, Пожаревца, Мајданпека, Швајцарске, Аустрије, па чак и Канаде. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Пет година пројекта Стопама наших предака -О Крфу и значају Крфа знамо и из наше историје, али оно што се види на лицу места, тамо где је историја стварана, то не може да замени ниједна писана историја, рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији под називом Окупљање Крфљана - пет година пројекта Стопама наших предака у организацији Светосавког звонца и домаћина Градске општине Палилула.
 Патријарх је, тим поводом, захвалио Светосавком звонцу што најмлађе води на изворе наше историје, пружају им прилику да виде шта се значајно збивало на Крфу и да лично доживе ту велику улогу острва Крфа које је за нас Србе „света земља, свето острво и острво спаса“.
 Он је подсетио да су наши војници после албанске голготе спас нашли на поменутом острву и припремили се за велико дело, да се врате у своју земљу и да је ослободе.
 -За све то ми немамо речи да захвалимо грчком народу, јер је грчки народ учинио оно што један хиршћански народ може да учини другом хришћанском народу, додајући да се добре везе са Грчком негују још из доба Светога Саве.
 Председник Градске општине Палилула г. Александар Јовичић је изразио задовољство што као председник Општине има могућност да буде домаћин манифестације која окупља људе по добру који даље раде и сарађују за праве вредности за нашу земљу, град, општине и наше младе људе. -Пројекат Стопама наших предака завређује нашу пажњу и ја сам лично одушевљен овим пројектом, рекао је Јовичић. -
Оно што могу да обећам, истиче он, јесте да ће Општина Палилула заједно са Општином Стара Пазова и даље подржавати овај и сличне пројекте које заједно осмислимо, како бисмо сачували нашу историју и како би наша деца имала добру едукацију. Превасходно морамо да знамо ко смо и одакле потичемо да бисмо то могли да преносимо на будуће генерације, нагласио је председник Општине који је одушевљен утицајем Српске Православне Цркве која мотивише и врши позитиван притисак како не бисмо заборавили да верујемо једни у друге, у Бога, али и да сачувамо оно што је остало иза нас. 
 Јовичић је захвалио градоначелнику Крфа г. Костасу Николузасу и грчком народу што су били ту када нам је било најтеже, што су очували гробнице наших војника, музеје, институције, зграде, тамо где су боравили српски војници и што данас имамо шта да покажемо младим људима.
 -Показали сте да сте браћа, показали сте да сте наши пријатељи, а ми вам то никада нећемо заборавити. Приоритет нам је да наставимо да градимо наше пријатељске везе, закључио је Јовичић. 
Присутнима у Центру за културу Влада Дивљан обратио се и заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић који је истакао да је на састанку са градоначелником Крфа и његовим замеником договорена богата будућа сарадња. -Мислим да ће та сарадња бити још боља и квалитетнија, а нит која данас спаја наша два града и наше две земље је и пројекат Стопама наших предака, навео је Младеновић.
 Према његовим речима, Град је одлучио да овај пројекат мора бити проширен укључивањем још деце, студената, основаца и средњошколаца зато ће Град још јаче и интензивније да буде део овог пројекта. 
Градоначелник Крфа г. Костас Николузас је захвалио на гостопримству које само потврђује чврсте везе између Срба и Крфљана, али и да оствро Крф није само део српске историје, већ је доласком српске војске 1916. постало и део грчке историје. -Наши односи су увек били добри, а у будућности биће још бољи, нагласио је Николоузас. 
На академији су учествовала деца која су део пројекта Стопама наших предака и која су својим говорима о путовањима на Крф, хорским певањем Тамо далеко и рецитацијом Плаве гробнице подсетили на један од најзначајаних догађаја у српској историји који не сме бити заборављен. У име групе која је са Светосавским звонцем ишла на Крф 2012. године говорила је Вера Арсић, грпе из 2013. Бобан Живановић, групе из 2014. Стефана Радић, групе из 2015. Сергеј Савић и групе из 2016. Милица Поњевић. Химну пројекта Осети Видо и Тамо далеко под диригентском палицом Владен Бзовски извео је Дечји хор Звонце. Музичке нумере Света Земља, Ово је Србија извели су учесници прве генерације из Александровца, музички састав ђака СШ Свети Трифун, а песму Плава гробница одрецитовала је Марија Сталетовић. Водитељ програма је био Немања Јевтић. У име организатора окупљенима су се обратили главни и одговорну уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев и вођа пројекта Димитрије Стикић. Стопама наших предака Стопама наших предака је јединствени концептуални пројекат који кроз рад са талентованом децом, на образовни и практичан начин обрађује тему наше традиције, језика, писма, вере православне, са посебним освртом на истoријски период Првог светског рата и боравак наше војске и народа на острву Крфу од 1916. до 1918. године. Пројекат са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја води и реализује званично гласило Српске Православне Цркве за децу Светосавско звонце. Од 2012. године до сада, у њему је узело учешћа преко 250 најталентованијих ђака основних и средњих школа из читавог региона: Србије, Републике Српске, Федерaције БиХ и Црне Горе. Током трајања пројекта деца су смештена у кампу Митрополије крфске у месту Касиопи. Концепт је такав да се једног дана програм одвија у кампу, а сваки други се негде иде у обилазак културно-историјских споменика и спроводе се акције обнове и чишћења постојећих и постављање нових спомен обележја везаних за догађаје из Првог светског рата и живота и рада наше државе, војске и народа. Прва генерација 2012. године обновила је и очистила спомен обележје Дринској дивизији у месту Агиос Матеос. Такође га је и достојанствено обележила са јарболима на којима се вијоре српска и грчка застава и тројезичним путоказима постављеним на путним правцима који гравитирају том месту. Друга генерација 2013. године је обновила и очистила спомен обележје у луци Гувија, где се искрцавала српска војска од фебруара до јуна 1916. године. И овде су постављена два јарбола са заставама и пет тројезичних туристичких путоказа. Трећа генерација 2014. године је поставила ново спомен обележје на месту где се налазио хотел Бела Венеција у ком је од 1916. до 1918. године било седиште српске државе и њених институција. Четврта генерација је 2015. године започела формирање новог спомен обележја на месту где је био камп Моравске дивизије и надалеко чувени Гвоздени пук у месту Катокарокијана. Пета генерација је за формирање новог спомен-обележја у Катокарокијани допремила на Крф три стуба белог мермера из Старе Србије од којих је за две недеље у радионици на отвореном у кампу у Касиопију академски вајар и сликар Михаило Глигорић Глиша извајао споменик крајпуташ у славу и спомен храбрих предака припадника Гвозденог пука. Деца су уредила и припремила парцелу где ће бити постављен овај споменик потомака прецима. Извор: Светосавско звонце, www.zvonce.spc.rs View full Странице