Претражи Живе Речи Утехе

На празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2022. године, у поподневним часовима, након одслуженог свечаног вечерњег богослужења, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предводио је Светоуспењску литију са чудотворном иконом Пресвете Богородице Савинске у порти манастира Савина, известио је Рајо Војиновић, а пренела Митрополија црногорско-приморска. Патријарх Порфирије предводио је литију заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем, Преосвећеном господом Епископима пакрачко-славонским Јованом, далматинским Никодимом, захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, топличким и изабраним шабачким Јеротејем, многобројним свештенством, монаштвом и верним народом Митрополије црногорско-приморске. Испред манастира, код споменика учесницима ослободилачких ратова из Боке од 1912–1918. године служен је помен. Патријарх Порфирије поучио је сабрани верни народ беседом и том приликом рекао да је добро бити у окриљу Пресвете Богородице. “Добро је бити у наручју Христовом, добро је бити, јер је то разлог због којег смо створени, то је циљ и смисао нашег постојања – да имамо нераскидиву вечну заједницу са Богом и заједницу љубави међусобно. Али, да бисмо били са Христом, да бисмо могли бити деца Пресвете Богородице, да би Она чула наш глас, неопходно је да имамо чисту, исправну, православну веру”, казао је Патријарх Порфирије и додао: "Када су Млеци хтели да сруше ову светињу онда су монаси носећи икону Пресвете Богородице и молећи се њој доживели чудо. Пресвета Богородица је заштитила од топовских удара ову светињу и она је остала и до данас оваква каква јесте, лепотица у којој се сабирају сви људи са свих страна света”, поручио је Патријарх Порфирије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

http://www.spc.rs/files/u5/dsc_2744-1080x675.jpgУ знаку дубоке вере у Христа Васкрслог и љубави и поштовања према небеском заштитнику и покровитељу града под Требјесом 12. маја 2022. године, на дан Светог Василија Острошког, улицама Никшића је прошла Световасилијевска литија, која се традиционално одржава од 1996. године у спомен на дан када су Светитељеве мошти походиле тај град (фотогалерија). Свенародну литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошког, предводио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у пратњи надлежног архијереја Преосвећеног Епископа будмиљанско-никшићког г. Методија, У литији, која се кретала градским улицама, учествовали су и високопреосвећена господа митрополити крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и преосвећена господа епископи милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан. Са многобројним свештенством и монаштвом у свештеном ходу у славу Бога живог, а у част Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, било је десетине хиљада верника, као и председник општине Никшић г. Марко Ковачевић и председник Скупштине општине г. Немања Вуковић, преставници јавног, друштвеног и културног живота. Литија је заустављена на централном градском тргу, одакле су упућени благослови и молитва за здравље и напредак сабраних и њихових сродника, житеља града, али и целога света. Сабранима се прво обратио владика Методије који је заблагодарио патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и свима пожелио добродошлицу: -Ваша Светости, нека данас засија радост свеопште љубави у овај лијепи и добри дан, који нам је Господ дао неизмјерном милошћу и мудрошћу својом, да вас срдачно дочекујемо са цјеливом љубави у Христу, чистога срца испуњеног вјером у Сведржитеља васељене и повјерења у братску заједницу Цркве наше на чијем највишем трону сједите. Епархија будимљанско-никшићка осам вјекова буди у народу нашем исконско памћење које смо живјели и на коме смо створили све што смо створили и постали оно што јесмо данас – дјеца Божја, дјеца Светог Саве и Светог Василија и браћа свима. Ваша Светости и браћо архијереји, са љубављу и радошћу вас данас срећемо, торжественим славословљем вас дочекујемо и свима вам желимо снагу и сваку помоћ од Господа у добрим дјелима и почецима. Добродошли у ове свете дворе славе Божје, свете дворе славног рода нашег. Ваша Светости, молим вас да нас, нашу земљу и сав народ наш благословите светим патријарашким благословом и нека Господ и Свети Сава и Свети Василије руководе вашим архипастирским радом и вашим животом у у цјелини. На многаја љета! Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је прво све поздравио најрадоснијим поздравом Христос васкрсе — Ваистину васкрсе, поручивши свим народима, свим људима да се радују јер Господ Живи васкрсе ради нас људи и ради нашег спасења, ради свих људи и сваког човека, независно од тога ком народу припада, независно чак и од тога на који начин се Богу моли: -Христос васкрсе ради свих људи, ради читаве твари, да све претвори у Цркву, да све претвори у простор присуства благодати Божје. И ево, браћо и сестре, заиста васкрсе Господ и донесе све нама људима за чим смо трагали кроз векове. Победио је смрт и учинио да у нашим животима никада више мрак и тама немају последњу реч. Учинио је да никада више у нашим животима нема последњу реч зло, него да последњу реч увек има светост, да последњу реч има добро у нашим животима. Господ је победом својом над смрћу учинио да никада више самоћа, мржња међу нама људима нема последњу реч, него је учинио да заједница, да љубав имају последњу реч и да се све на заједници и љубави у нашим животима заснива. Учинио је, једном речју, да смрт није последње што можемо рећи о себи. Учинио је да нису случајне околности обличиле наше животе и да смо се онда у једном тренутку претворили у ништавило, него да живот има последњу реч у нашим животима, тј. са у Христу истина, правда, слобода, љубав, лепота и живот имају последње што ћемо рећи о себи. -Пуна четири дана налазим се на стопама које је оставио Свети Сава у нашем народу и идем по траговима корена које је дубоко засадио Свети Сава у нашем народу. Он је засадио корен, али многи светитељи Божји који красе календар наше Цркве, а јесу синови из српског православног рода, изникли су из тог светосавског корена. Служио сам Литургију у Милешеви, био у Пљевљима, а онда био у светосавској Херцеговини и служио јуче и данас у манастиру Светог Василија Острошког, служио код његових моштију. Ево данас, у светосавској и световасилијевској насеобини, граду његовом Никшићу, овде имам прилику да доживим круну духовне радости. Сви пастири наше Цркве у себи носе бригу и зебњу какав је наш народ и да ли је на путу Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, али данас и јуче била је прилика да виде реке људи из свих крајева где живе православни Срби, али не само православни, који се сливају у смирењу с љубављу ка Светом Василију Острошком. Тако и они који нису крштени, који не припадају Православној Цркви, а притичу смирењем, вером, надом и љубављу Светом Василију бивају исцељени. Управо због тога што светитељ Божји мисли умом Христовим, гледа очима Христовим, куца срцем Христовим, тј. живи Христос у њима и они живе Христом и отуда по љубави превазилазе све границе, превазилазе све поларизације, превазилазе сваку врсту неспоразума који постоје међу људима. Свети Василије Острошки јесте Христов човек и зато он заступа пред Христом сваког оног који га са вером и надом и љубављу замоли да се моли Господу за њега, поручио је Његова Светост Патријарх и истакао: -Треба да се увек окупљамо у својим храмовима, да ту приносимо своју тугу и све што нам недостаје, своје неуспехе и своје грехе пред лице Божје, али исто тако да примамо и утеху благодаћу Божјом, да примамо и радост у храму Божјем и да увек прибегавамо, кад год можемо, острошкој светињи, да тамо молимо Светог Василија да буде са нама, да нас просвећује и освећује, да донесе мир међу нас, мир у наше душе, да светост буде и циљ нашег живота и да знамо да мира нема без мира са Богом, да мира нема без покушаја и труда да живимо по јеванђељским заповестима, да мира нема ако не праштамо једни другима, да мира нема ако се не молимо једни за друге, ако не тражимо опроштај једни од других, да једном речју мира нема без мира са Богом. Када се миримо са Богом, држећи се закона Јеванђеља, заповести јеванђељских, увек ћемо се мирити једни са другима и бићемо у миру и са читавом творевном. Господ нека донесе мир међу нас, међу све људе света, а нарочито тамо где људи страдају и у наше време од оружја, да престане употреба оружја и да почне да говори језик љубави, језик срца, језик мира, језик Христов. Живели и да сте сви Богом благословени молитвама Светог Василија Острошког. Христос Васкрсе! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички г. Јеротеј служио је данас, 05. августа 2021. године, са свештенство храма св. Апостола и Јеванђелисте Марка у Београду, парастос жртвама злочиначке акције хрватске војске "Олуја", известио је репортер радија "Слово љубве" Марко Весић. Ово молитвено сабрање је, као и сваке године на Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у поменутој војној акцији, организовало Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза". Парастосу су молитвено присуствовали чланови породица и представници више крајишких удружења. Извор: Радио Слово љубве

Поводом седме годишњице од освећења храма Светог великомученика Георгија у Зминици, 19. јула 2021. је свету архијерејску Литургију служио новоизабрани Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, затим је одржан Црквено-народни сабор, известила је Митрополија црногорско-приморска, а извештај и звучне записе донео Радио Светигора. Владици Методију саслуживали су протонамјесник Велимир Врућинић, парох новосадски, протопрезвитер Небојша Грдинић клирик Цариградске патријаршије из Њемачке, протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, презвитер Александар Раковић, парох бјелопољски и протопрезвитер Миливоје Јововић, надлежни парох и парох жабљачки. После причешћа вјерног народа на крају литургије, сабраном вјерном народу, пастирском бесједом обратио се Владика Методије. Домаћин овогодишњег црквенонародног сабора били су др Божидар Бојовић и његови синови Милош и Иван са породицама, који су за све присутне припремили трпезу љубави у Етно селу Зминица. У току свечаног ручка пригодном бесједом обратио се домаћин господин др Божидар Бојовић, који је поздравио драге госте, посјетивши све присутне на историјат градње храма. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=28694

Данас, 14. јануара, када наша Света црква празнује Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, протојереји Игор Балабан и Мирчета Шљиванчанин, архимандрит Данило, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, протосинђели Јустин и Исак из Цетињског манастира, као и ђакони: Александар Лекић, Душан Биговић и Игор Пешикан. Звучни запис беседе У току Свете службе Преосвећени владика је за ђакона рукоположио монаха Амфилохија. Владика Кирило је новом ђакону пожелио срећну Нову годину, као и свима присутнима, и да у Новој години почне нови живот у монаштву и у свештеничком служењу. Преовећени је оцијенио да је истински богослов онај који се добро моли и истински живи према заповијестима Божијим. Подсјетио је да је бивши отац Теофило, сада Амфилохије, дошао на Цетиње из Колумбије да би живио у православном окружењу, како би живот у православљу присвојио у свом срцу. “Виновник тога је свакако наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије који је прошао кроз те крајеве Јужне Америке. Поред осталих духовних чеда и бивши Теофило, који је сам желио да се назове Амфилохије, примио је у свом срцу тај јеванђелски примјер, којим је свакако зрачио наш духовни отац Митрополит Амфилохије. И ето данас се и удостојио да то име прими. Надамо се да ће га он достојно пронијети до краја свог живота и у тим далекима крајевима, гдје ће бити послан да даље зрачи тим истим примјером за друге душе жедне Бога “, казао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је честитајући празник, казао да нас је Господ удостојио да у овој древној светињи пред ћивотом Светог Петра Цетињског, Часним крстом и руком Светога Јована Крститеља, заједно отпочнемо Ново љето 2021. године Господње. Подсјетио је да је овај дан по традицији новијој и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, дан сабрања студената из Митрополије црногорско-приморске који су студенти Теолошког, али и других факултета. Он је нагласио да овај дан јесте и разлог да се сјетимо велике и древне људске борбе која постоји од када и човјек постоји те да све што је у историји људској бивало и постојало као тема, стоји у једноме човјеку. Односно све што је у историји човјечанстава био неки проблем или тема, то ми појединачно преживљавамо. “Збивања око нас, ток историје тог појединачног живота од кад је човјек мали па до неких година зрелости, дјелују као нека борба, општи рат или дијалог, како је говорио чувени филозоф Хераклит, гдје се смењују стихије… Чини ми се да не могу ништа, а одједном могу све, и томе слично. Једна велика борба супротности коју је за наш појам, менталитет и наш језик, љепше од Хераклита опјевао Његош. Он каже да је свијет овај смјеса чудних стихија које ратују једне са другима, од онога да ратује небо са земљом или море с бреговима па до онога да у самом човјеку ратује човјек прво сам са собом. Да ратује душа са тијелом”, бесједио је о. Гојко, објаснивши да је вјечита дилема има ли овај живот икаквога смисла или се ипак све дешава, како Његош закључује, да нас свом овом силном мјешавином опет умна сила торжествује. Данас почињемо празновање Нове године, између осталих разлога, зато што вјерујемо да у свом овом хаосу ипак дјелује неки Божији ред, казао је о. Гојко, цитирајући поново Хераклита који је рекао да човјек никад не улази у исту ријеку. То значи, објаснио је, да то јесте можда физички исто мјесто, корито исте ријеке, али то је нека друга вода и, што је најважније, то је неки други човјек. “То више није онај човјек од прошле године, то више није онај човјек од јуче. Дакле, стално се нешто мијења. Ја се мијењам, некад на горе, некад на боље. Ко држи копчу са Богом тај се нада, као што чита свештеник ону молитву прије почетка Литургије: Сви смо дјела руку твојих Господе. Дакле, не надам се што себи приписујем да сам неко чудо, него се надам у то да ме Бог створио и да сам и ја један од творевина Божијих.” По његовим ријечима са том вјером, да смо сви дјела руку Божијих, ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат, Божији наум, и ваљда Бог зна боље од нас шта треба с нама да буде. “Зато ове промјене, ову нову зиму, ново љето, нову јесен, ово цвјетање, ново сијање, нову жетву, доживљавамо као прилику да учествујемо у Божијем дијелу и да се оно покаже плодно. А куд ћете бољег и љепшега украса новогодишњега од нашег брата Теофила који је дошао из Јужне Америке и овдје се синоћ замонашио и добио име Амфилохије”, поучио је сабране прота Гојко, истичући да се он већ у Јужној Америци срео са Христом и тамо завршио богословски школе и остварио читав живот. Како је нагласио, није се брат Теофил надао, али ни ми да ћемо присуствовати чину промјене живота једног Јужноамериканца, али, “заиста овај који је јутрос устао није онај од синоћ, није онај од јуче, овај који је јутрос устао је Амфилохије”. Даље је казао да је монашање тектонски поремећај, не само Теофилов, него свих монаха, а Цетињски манастир је мјесто бројних монашења, којима се ни броја не зна. “Међу свима њима није се овоме могао надати ниједан, ни Иван Црнојевић, ни владика, ни митрополит, ни Свети Петар Цетињски. Ево да се усудим и то да кажем, је ли он то могао да помисли, осим што је рекао да ће видјети Црна Гора чудо у 20. вијеку. Једно од тих чуда је и наш Теофило, и уопште ова мисија Цетињске митрополије која је стигла до Јужне Америке. То је званично мисија наше помјесне Српске православне цркве, али, знате и сами, да је наш Митрополит блаженопочивши покренуо ту мисију и ово је један плод.” Објаснио је да је монашење када човјек умире за овај живот да би искорачио у нови живот те да је то одрицање од земаљског живота ради уласка у Царство небеско, исто као што је и крштење. “Остајемо да живим овај живот, али правимо искорак у вјечни живот, правимо га крштењем, правимо га монашењем, правимо га данас кад се причестимо. То смо ми исти људи, али Причешће, Света литургија је искорак из земаљскога у вјечни живот. Зато је Нова година не просто бројање још једне године, него још једно Ново љето Господње”, нагласио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. По његовим ријечима када славимо Нову годину, славимо Бога који нам је дао да живимо и Његове тајне откривамо кроз неке процесе који трају и који на крају донесе прави плод. “Ево наш брат Амфилохије је један у кога данас има разлога да се загледамо и размислимо. Не може свако од нас да оде у Јужну Америку и тамо служи Богу, нити може било ко од нас тек тако да се замонаши, као што не може било ко од нас ни да приступи Светоме причешћу”, објаснио је свештеник Перовић, још једном поновивши, да за све постоји један процес послије којег ћемо неке плодове видјети. Најбоље свједочанство тога је, примјетио је, Свети Петар Цетињски, који се толико се трудио у своме животу да побједи османског окупатора, да помири Црногорце, да Црногорци не буду гладни и жедни, да не буду сиротиња, и ништа није видио од тога до краја живота. “Али то је човјек који није живио само у габаритима овога земаљског, зато је свети”, истакао је и подсјетио да је он све радио Бога ради и препуштао се вољи Божијој. “Тако нека буде воља Божија. Даће Бог, да са овом Новом годином све буде боље. Ова прошла је била и тешка и плодна, срећна и мучна. Требаће нам времена, ко буде жив и здрав, да опише шта се све десило прошле године. Ова Нова нека нам донесе мир, Божији благослов и здраву памет, да наставимо да живимо као дјеца Божија, као ученици онога старога Амфилохија који је сада пред Престолом Божијим на истину, а да будемо браћа и овоме новоме нашем ђакону, ако Бог да, у Божијој љубави”, поручио је на крају протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Недељу Светих Отаца Христових по Телу, последњу недељу пред Рођење Христово, у Саборном храму у Крагујевцу служена је Света архијерејска Литургија. Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Г-дин Јован. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали свештеници саборног храма: протојереји-ставрофори Зарије Божовић и др Зоран Крстић, протојереји Срећко Зечевић и Дејан Лукић, протонамесник Душан Мучибабић, јереји Рашко Стјепановић, Слободан Савић, Дејан Марковић и Драгиша Богичевић, те протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Саша Павловић. Литургијском благољепију је допринео и хор Саборне цркве вођен диригентском палицом протојереја Драгослава Милована. По прочитаном Јеванђелском зачалу које говори о родослову Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Његовом оваполоћењу, по благослову Владике Јована, верницима се обратио својом беседом протонамесник Душан Мучибабић. Отац Душан је у својој беседи подсетио сабране да управо улазимо у недељу у којој ће се испунити Анђелска благовест Пресветој Богородици да ће родити Сина, Спаситеља света коме ће дати име Емануил, што значи с`нама Бог. Јеванђеље које је данас прочитано је упућено свима онима који сумњају, да се разувере и увере, да је Христос рођен не само од Духа Светога, него и од људског рода, од мајке Пресвете Дјеве која га је у својој утроби носила девет месеци, као што то чине и све друге мајке. Тако је Богородица, по речима оца Душана, постала сасуд Благодати Божије, сместиште Божије, јер је у утробу своју сместила Онога који је несместив. На крају своје беседе, отац Душан, подсетио је присутне на три припремне недеље пред Божић, детинце, материце и оце. На њихове обичаје и важност њихове симболике, те поводом данашње недеље честитао празник отаца свим оцима. Упркос пандемији која још увек не јењава и задаје велике проблеме свакодневном животу, на Светој Литургији је присуствовало мноштво верника који су, на ђаконски позив: “Са страхом Божијим и вером приступите”, пристипили Светој Чаши. По старој лепој, хришћанској традицији на крају Свете Литургије, поводом празника Отаца, Владика Јован се “одрешио” свој дечици која су се данас сабрала око свог духовног оца желећи да му честитају празник и добро здравље. Извор: Епархија шумадијска

Град Ваљево и ове године свечано је обележио своју крсну славу – Друге Тројице. Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог началствовао је администратор Епархије ваљевске Епископ шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија Ваљевске и Шабачке и појање црквених хорова „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. Звучни запис беседе По Светој Литургији, у саборном храму Владика Лаврентије одслужио је помен блаженопочившем Епископу ваљевском Г. Милутину, а потом је формирана литија која је прошла централним градским улицама до Храма Покрова Пресвете Богородице, где је преломљен славски колач, начињен литијски запис и приређен културно – уметнички програм. Други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле, Духовски понедељак или Друге Тројице, у граду на обалама Колубаре годинама уназад нарочито је светкован, јер управо овај празник наши су преци одабрали, оставивши нам у аманет да у свим својим делима оприсутњујемо Духа Светога. Подсетивши у литургијској проповеди на речи молитве Духу Светоме, архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић указао је да Треће лице Свете Тројице обилује благодатним даровима и излива их на све људе. Дани у којима се налазимо су празници посвећени Духу Светоме и Његовом силаску на апостоле, које се збива по обећању Господа Христа педесетог дана по Његовом Васкрсењу, односно десетог дана по Вазнесењу. Дух Свети је сачинио такву заједницу да су неуки рибари говорили као најбољи беседници. То су благодатни дарови Духа Светога. Својеврсна Педесетница је када се човек или дете крштава, јер благодат Духа Светога долази на крштенога. Али, тај благодатни дар не даје се по нужности већ задобија нашим трудом или нашом лењошћу се одбија. Увек када смо сабрани на молитви је својеврстан Духовдан. Најјача благодат Духа Светога јесте у Цркви и Црква је заједница у Духу Светом и извор благодати и спасења – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић у празничној беседи у Храму Васкрсења Христовог. Он је заблагодарио Епископу шабачком Г. Лаврентију, администратору Епархије ваљевске, што је дошао да узнесе молитве за све нас овде сабране и сав православни народ, као и на благословима и љубави које према свештенству и вернима у Епархији ваљевској пројављује и показује. Традиционално, славу Града Ваљева обележила је и литија. Улицама Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Храма Покрова Пресвете Богородице, молитвену поворку предводило је свештенство, а у њој су учествовали представници Града Ваљева, јавних установа, Војске Србије, деца из вртића и бројни грађани Ваљева. Крај споменика Проти Матеји Ненадовићу у Карађорђевој улици одслужен је помен устаничком вођи и свима који су положили животе за веру и отачаство. У порти Покровске цркве преломљен је славски колач и урезан литијски запис. Честитајући славу, Владика Лаврентије упутио је благослов да Дух Свети буде са нама у све дане нашег живота, да нас заклања од свих искушења и бура, које нас запљускују на сваком кораку. Нека вам је од Бога благословен данашњи дан и срећна слава вашег града Ваљева. Да Господ Бог Својом своју заштиту никад не одваја од овог великог и напаћеног места. Ваљево је делило судбину свога народа, и добру и тешку. Нека вас Господ Бог све чува, штити и заклања – поручио је Владика Лаврентије верном народу Ваљева, који му је привремено поново поверен на духовно старање. У име руководства Града Ваљева, славу је честитао градоначелник Слободан Гвозденовић, пожелевши да се у здрављу прослави дан Силаска Светог Духа на апостоле и да нас Господ чува у данима који долазе. Прослава градске славе завршена је културно – уметничким програмом на платоу испред Покровске цркве. Извор: Епархија ваљевска

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 7. јуна 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Сречици. Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Митровић, архијерејски намесник београдско-посавски, и Мирослав Стикић, старешина храма, протонамесник Александар Гагић, јереј Никола Гавриловић, протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић, ђакон Драган Танасијевић. Прислуживали су чтечеви Милош Шарић, Милош Стаменковић, Живан и Дејан Пајић. Овогодишњи домаћини славе су били г- Славољуб и гђа Љубица Белановић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Високопреподнобни архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани предводио је 22. по реду Интернет литију. Она се и овог четвртка емитовала на таласима и ју-тјуб каналу радија „Светигора“, страницама „Не дамо светиње“ на друштвеним мрежама и телевизији „Нови“. „Свештенство и монаштво Косова и Метохије дубоко доживљавају крст који носи Црква у Црној Гори“, рекао је дечански игуман и додао да се то нарочито односи на владику Јоаникија и утамничне свештенике. „Они који су хтјели да их унизе затвором заправо су их још више узвеличали и прославили. То је потврда да је крст пут до истинске славе и Васкрсење“, казао је отац Сава Јањић, нагласивши да то потврђује древно искуство Цркве.. Игуман овог древног манастира који чува моштви Светог краља Стефана Дечанског нагласио је да је дубоко убијеђен да ће трпљење, смирење и упорност нашег народа у Црној Гори сигурно уродити плодом. „Тај плод ће бити побједа не за једну страну већ за читаву Црну Гору“ рекао је отац Сава Јањић. „Треба и оне који другачије размишљају задобити за Христа“, подсјетио је отац Сава и додао да то сада изгледа тешко, али не смијемо дозволити да нас обузме горчина или братска мржња. Архимандрит Јањић је нагласио да морамо знати да смо синови једног рода и да морамо да превазиђемо разлике уколико оне постоје. „Сигурно ће наша Црква учинити што стоји до ње али се надам да ће власти схватити да негирање основних права вјерницима и сукоб са Црквом није пут ка будућности Црне Горе”, истиче отац Сава. „Сигурно је да ће на крају истина побиједити“, поручио је из Високих Дечана отац Сава Јањић. Извор: Митрополија црногроско-приморска

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је прву Пасхалну Литургију у на Васкрс у поноћ крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ "Храм" који су слушаоци могли пратити и на нашем програму, као и пренос на првом програму РТС. Свјатјејшем Патријарху Иринеју саслуживало је више свештенослужитеља АЕМ, а Васкршњу Посланицу СПЦ својој духовној деци прочитао је јереј Иван Штрбачки, сабрат Светосавског храма. На светој Литургији појала је Дивна Љубојевић са својим чувеним Ансамблом "Мелоди". Извор: Инфо-служба СПЦ / Радио Слово љубве

Након молебна у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством предводио је вечерас улицама главног града свенародну литију за спас светиња а по повратку испред храма је узнио молитве са спас, здравље свих грађана Црне Горе и цијелог свијета. На литији је био и отац Ненад Илић, који служи у Амстердаму, познати филмски режисер, публициста и писац, који је вјерном народу казао да је дошао из далека и да сва дијаспора у Амстердаму, Лондону, Берлину, Њујорку, Сиднеју… сада зна гдје им је центар, те да се ништа веће и важније од ових литија не дешава ни у православљу ни у цијелом свијету: “Ви правите величанствену икону, какву не памтимо, на којој се сви видите”, казао је отац и додао да и сам први пут у свом животу пред собом види народ “сваког од вас са свијећом, са иконом у заједничкој икони”. Поручио је да ћемо сви заједно побједити зато што коначно знамо “да бисмо сачували светиње, морамо да сачувамо светост свакога од нас, да волимо своје ближње и да у сваком ближњем видимо оно Божије у њему и помогнемо да оно боље изађе на површину”. Тада ће, како је нагласио, светиње заувјек бити наше и онда имамо зашта да будемо у светињама и нико нам их не може узети. По његовим ријечима литије су одавно надишле повод и узрочнике свог окупљања, али оне нијесу само борба и протест за очување светиња: “Ви показујете цијелом свијету, прво нашем народу и овим просторима, да не мора народ бити манипулисан политиком и вођен мајсторима маркетинга и чуда. Ви ћете пронаћи како народ може да сачува контролу над било којим властима, да буде и по Богу и људима”, казао је отац Ненад Илић. Подсјетио је да је Подгорица град у којем је рођен Свети Симеон Мироточиви и да су он и Свети Сава направили код-шифру нашем народу, која је једина у којем он може да функционише како треба, а то је везаност небеског и земаљског. “Сава и Немања су оставили да то мора да буде стално заједно. Ви ћете видјети небо отворено и анђеле који силазе и пењу се! Па и ја сам дошао овдје да видим небо отворено. Држите то небо отвореним због вас и због свих нас.” Како је нагласио сва јеванђеља која пратимо кроз Велики пост и на литургијама су сишла међу нас, тако да свешетене литије овом земљом личе на Христов ход који је пролазио са својим ученицима и народом који га је пратио. А сви они, било да су им имена запамћена или не, забиљежени у Царству Божијем: “Пролазећи том земљом они су је направили Светом земљом. Ви освећујете и чистите све оно што овдје није било свето. Ви желите да живите у светој земљи и свима нама сте дали наду да није крај, да нијесу људи осуђени да буду мале јединке. Једни од других добијамо снагу и ову љепоту кад видимо једни друге као анђеле на небу, безбројне душе Божије овдје окупљене у истом циљу. ” Указао је и на то да је увијек наше било да спајамо и да је нашем народу Бог дао тежак положај на граници светова, између Истока и Запада, истичући да су наши манастири управо спој оног најљепшег што је остављено у умјетности и култури. Чешће него мост спајања Истока и Запада, спајања цивилизација, морали смо, нагласио је, да будемо бедем и да заустављамо бујице неверја са Истока углавном, а некада и неког кривоверја са Запада: “Бог нам је дао да будемо бедем или мост. Као бедем смо пуно страдали јер нијесмо користили у миру своје дарове и нијесмо терали једни друге да их употребимо у миру. И Бог нас је на неки начин мило погледао и није нам дао да пропадамо већ нам је дао да можемо да се жртвујемо и мученичким жртвама оправдамо своје нечињење у миру”, бесједио је отац Илић. Објаснио је да смо први пут нашли начин, жељу, вољу и снагу да у миру употребимо своје дарове: “Хвала Богу за светитеље који су са нама и који су нам све ово омогућили! Хвала Богу што живите у овом складу, што сте показали шта је заправо Црква Божија.” Појаснио је да су и владике и свештеници и народ Божији уједно Црква која је присуство Царства небеског на земљи и да су ове литије то отворено небо. “Хвала вам што сте ми дозволили да будем са вама и да видим то отворено небо уживо”, закључио је свештеник Ненад Илић. Испред храма, дјеца полазници школе вјеронауке при Цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици, предвођени вјероучитељицом Видосавом Живковић, уприличила су пригодан програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Након одуслуженог молебна у храму Христовог Васкрсења, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са Преосвећеним владикама каракашким и јужноамериканским г. Јованом из Руске заграничне цркве, брегалничким и мјестобљуститељем битољским г. Марком из Охридске архиепископије, мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич са КиМ, свештенством и дјецом, предводио је литију улицама Подгорице, у којој учествовало преко 50 000 Подгоричана. У литији је ношен омофор и крст Светог Василија Острошког. Након што се литија вратила пред храм, Владика Амфилохије се обратио вјерном народу и казао да се блага вијест о Христу васкрсломе наставља без прекида 2000 година, а њен свједок је и храм Христовог Васксења, као и литије које се догађају у Црној Гори: „Велики су Божији дар литије које овдје трају већ 1700 година, од времана великога цара Константина, када је послије проклетога цара Дукљанина, дао слободу Цркви Божјој и вратио храмове и имања Цркви, црквеним заједницама, свештеницима, епископима онога времена. Од тада је његов закон постао мјера свеукупног законодавства европског до наших времана“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Нажалост, поручио је Митрополит Амфилохије, само у Црној Гори, гдје је Црква Христова присутна од 4. вијека, они који не вјерују у Христа и Његово васкрсење, и мисле да је могуће убити Христа на начин како му је због интереса пресудио Понтије Пилат, обнављају закон проклетога цара Дукљанина. Истакао је да то није добро за Црну Гору Светог Јована Владимира који је пострадао јер није дозволио да се због њега води братоубилачки рат. Митрополит Амфилохије је изразио наду да ће се властодршци уразумити и укинути Закон о слободи вјероисповијести, који је срамота и за њих и за државу. „Посебно је срамота за Црну Гору пред читавом Европом. То је оно што свједочи цијела Европа. Добијамо подршку из Берлина, Париза, Њујорка, Лондона, не само од представника Православне цркве на челу са нашим и цариградским Патријархом, него и од римског Папе и од наше браће муслимана“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да црногорској Влади и власти, која доноси безаконе законе, није сметало да позове Хашима Тачија, „једног срамног злочинца за честити албански народ“. „Хашим Тачи није представник тог честитог народа, него разбојника косовских, који је уз помоћ међународних разбојника Косово и Метохију уништавао, срушио 150 храмова заједно са бомбардерима са Запада. Пријети да ће и он да одузме Пећку патријаршију и Дечане, да и он одузме цркве Божје, као што пријете и ови наши који су на власти да одузму ове светиње Божје. Коме да их дају“, упитао је Владика Амфилохије на што се из десетина хиљада грла заорило: Не дамо светиње!. Он је рекао да светиње нико одавде неће понијети, јер су овдје и грађене и саграђене. „Али има Онај који их је чувао кроз вјекове и који ће их чувати до краја свијета и вијека“, поручио је Митрополит Амфилохије. Владика брегалнички Марко из из Православне охридске архиепископије казао је да су се са оваквим законима суочили вјерни и у Сјеверној Македонији прије 20 година. “И још се суочавамо, да они који нијесу црквени људи желе да кроје судбину Цркви. Ово ме заиста радује кад видим колико се људи сабрало на овој литији. Ово је једно духовно васкрсење“, рекао је Владика Марко. Рекао је да Бог не оставља да пропадне оно што је вјековима грађено и уграђивано у Цркву Божију. „Бог даје благослов за један овакав подвиг и неће допустити да се нецрквени људи баве црквеним питањима“, поручио је Владика брегалнички. Архимандрит Данило Љуботина из Пероја из Митрополије загребачко-љубљанске је казао да ни они нису дали своје светиње, да нису продали своје име и презиме, своје писмо ни своје ђедове ни прађедове, ни сву историју коју су им они предали. „Не постоје земаљски новци који могу да купе нашу савјест, наше светиње, наше име, презиме, наше писмо и нашу културу и све оно што стоји иза нас, јер тако нас свијет препознаје. Свијет нас препознаје по витештву, по доброј ријечи, љубави према свима“, рекао је отац Данило. Додао је да је ово што се у Црној Гори види свјетско чудо. „Гледали смо и друге како ходају по великим градовима, али нису били мирни као ви. Ви сте показали мир, стрпљење и памет“, поручио је архимандрит Данило Љуботина. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У понедељак 27. јануара 2020. године свечаном архијерејском Литургијом у Зајечару прослављен је празник Светог Саве првог Архиепископа српског. Његовом Преосвештенству Епископу тимочком г. Илариону саслуживали су свештенослужитељи зајечарског Саборног храма, а у славу оца српске цркве, духовности и писмености појао је Дечји црквени хор под руководством професорке Наташе Јовановић. По завршетку свете Литургије чланови Дечјег црквеног хора отпевали су Светосавску химну, након чега је владика Иларион свој присутној деци уручио светосавске пакетиће које је и ове године обезбедила организација „Наши Срби“ из Чикага а отац Игор Ивковић поделио је књиге „Приче о животу Господа нашег Исуса Христа“, дар Библијског друштва Србије. Прослава Савиндана настављена је пригодним културним програмима у свим зајечарским школама. Светосавска академија у Зајечару У Народном позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару 27. јануара 2020. године одржана је Светосавска духовна академија под покровитељством Града Зајечара и Епархије тимочке. Црквени хор Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару означио је почетак Академије својим извођењем Светосавске химне а потом су ученици Основне школе „Десанка Максимовић“ из Зајечара извели представу по тексту „Небеска Литургија“, Светог владике Николаја (Велимировића), коју су припремили са својим наставницима – Стеваном Јовановићем, Бранкицом Потић, Оливером Илић, Станојем Јовановићем, Наташом Јовановић и вероучитељем Предрагом Радосављевићем. Након свечаног програма окупљене је поздравио Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион који је најпре изразио задовољство због тога што је ова Академија плод заједничког рада цркве и градских установа, а затим се пригодном беседом обратио пуној сали позоришта. Епископ Иларион је, читајући одломке из „Охридског пролога“ Светог владике Николаја, истакао да иако видимо само материјални и пролазни свет који нас окружује треба да се трудимо да гледамо на онај духовни и бесмртни, да тежимо да очистимо умрљани Божји лик у својим душама и да покушамо да сачувамо оно добро што нам је у аманет оставио отац наш Свети Сава како бисмо се са њим срели у Царству небеском. Учесницима и организаторима Епископ је уручио пригодне поклоне и захвалнице док су награђени на овогодишњем Конкурсу примили награде пре почетка Академије у фоајеу Позоришта где је отворена изложба ликовних радова. У бројној публици, између осталих, били су помоћник градоначелника Зајечара Саша Ивановић, чланови Градског већа – Селена Стојановић и Вујадин Милошевић, директори и наставници основних и средњих школа, представници културних градских установа и свештенство Епархије тимочке. Извор: Епархија тимочка

У уторак, 14. јануара 2020. године, свeчаним евхаристијским сабрањем у Зајечару прослављен је празник Обрезања Господњег и празник Светог Василија Великог. На светој архијерејској Литургији Његовом Преосвештенству Епископу тимочком г. Илариону саслуживало је свештенство Саборног храма а допринос празничном сабрању дао је и зајечарски црквени хор. У продужетку Литургије служен је молебан за нову годину а након тога владика тимочки је благословио и преломио славски колач са овогодишњим домаћинима – Сашом и Славицом Марковић. Част да наредне године буду колачари имаће Миодраг и Бранкица Петковић. Окупљенима се потом обратио јереј Драган Блинџов који је подсетио да је ломљење колача на Светог Василија Великог увело једно молитвено друштво при богомољачком покрету још тридесетих година прошлог века а захваљујући верним женама наше цркве та традиција опстаје до данас. Прослављање празника настављено је у парохијском дому где је приређена трпеза љубави за све присутне. Извор: Епархија тимочка

„Будимо и останимо дјеца попут Богомладенца и испунимо дане, срца, душе и животе своје, слатким православљем. Испунимо своје душе, и животе, и срца, Богом живим, не напуштајмо своја гнијезда и огњишта вјере живе и светих предака. Не заборављајмо да летимо душом својом широм раширених крила како пристоји и достоји човјеку. И позовимо сву нашу браћу на трпезу љубави и пут слободе, који је једини достојан човјека“, поручио је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, по завршетку литије коју је вечерас предводио улицама главног града Црне Горе. Владика је позвао сабране да заблагодаре најприје Господу Богу нашем на љубави и доброти, што нас је окупио и окупљао, и бринуо о нама као Отац добри све ове дане, и у све дане који долазе. „Ко има око да види све ове орлове и орлиће окупљене око Христа – Богомладенца, и ко има ухо да чује пјесму слободе, знаће попут мудраца гдје се свето Дијете родило, гдје је запјевала пјесма слободе, гдје је та пећина у којој се највећа слава овога и онога свијета запалила у мраку незнања, празновјерја, страха, таштине, грамзивости, и фарисејства, садукејства, и других странака онога времена. Ти и такви видјеће непресушни извор братске љубави, и позив на заједницу љубави упућен свима који нијесу овдје са нама, а који су наша браћа, и дио су наше љубави у Христу и у вјечности. Будимо људи, јер од тога нема ништа љепше у овоме свијету. Будите радосни, јер ће љепота спасити свијет“, казао је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије поздрављајући присутне сверадосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди! Преосвећени владика Методије је прочитао и поруку Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, за коју је казао да није само порука архијереја него порука цијелог народа. У литији, послије одслуженог молебна, од Саборног храма до Цркве Светог Ђорђа под Горицом и назад учествовало је више десетина хиљада људи, а овакав величанствени догађај се на памти у новијој историји Подгорице, али ни Црне Горе. У литију је учествовало и више од хиљаду Куча, племеници и наследници великог Марка Миљанова, који су пјешке дошли из историјског Орљева, дајући свој печат овим историјским тренуцима, показујући и на тај начин да се не мире са најављеним отимањем црквене имовине. Отац Предраг Шћепановић казао је да се вечерас по трећи пут у Кучима родио Марко Миљанов. Он је испред Цркве Светог Ђорђа поручио да је Подгорица вечерас добила још једну ријеку – ријеку „Православку“, јер су први у литији стигли, а последњи су на мосту „Миленијум“. Отац Предраг је поздравио све који учествују у овим молитвеним литијама и дају своју подршку широм Црне Горе, Србије, Републике Српске, БиХ, Европе, Америке, а посебно вечерашњег госта, брата Живојина Ракочевића који је донио благослове Грачанице. Послије њега сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Драгана Станишић који је обраћајући се владици Методију казао да је он већ на почетку ове свенародне литије на мосту на Ђурђевића Тари са својим народом претрпио почетни удар, те се из те искре у камену развила ова енергија – литија. Настао је овај збор, којег нема у оволиком великом обиму нигдје: „Чак ни у историји Црне Горе није било овако великога збора. Зато драга браћо и сестре, овај збор има силу и снагу, и регуларност да доноси одлуке, чак и закон, а ако то није могуће, то значи да нас нема довољно, да би требало да нас има више“, казао је отац Драган и поручио да ћемо, кад нас буде још више, донијети одлуку да се сви чланови спорног закона који оспоравају Цркву бришу. Више десетина хиљада Подгоричана у гласу је у више наврата скандирало: Не дамо светиње, показујући одлучност да ће светиње бранити по сваку цијену. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У суботу 11-ог јануара 2020. године када прослављамо 14.000 мученика Витлејемских, у Мркоњић Граду је у послијеподневним часовима одржана литија подршке братском народу и Српској Православној Цркви у Црној Гори која страда од стране неразумних властодржаца који доносећи закон о „слободи вјероисповијести“ настоје да одузму од СПЦ управу над црквеном имовином. Звучни запис беседе Литија је образована испред Храма Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старог храма) и кретала се према храму светог Саве (новом храму). У литији су на рукама свештеника ношене мошти светих преподономученика Медљанских. По доласку у храм светог Саве извршен је чин Молебна са каноном Пресветој Богородици Заштитници и брзој Помоћници од свих искушења, којег је предводио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије. Након Молебна Епископ Сергије поздравио је присутно свештенство и вијерни народ ријечима којима је изразио побједу Православља Васкрсењем Христовим и поручио свима са овога светога мјеста да се наоружамо оним јединим и истинским оружјем, Крстом Господњим којим је побиједио смрт и највећег непријатеља људског рода-ђавола и кога поготово никаква људска сила ни власт не може надвладати. Извор: Радио Светигора

Прослављаући, сусрећући, усносећи се и радујући, хришћани Требиња и околних крајева божићну ноћ провели су на Божанственим литургијама, којима је, изнова рођено, Сунце правде – Богомладенац Христос, обасјавало овај град, раздјељујући се вјернима из сата у сат, и из храма у храм. Поноћно благодарење у требињском Преображењском храму у Бреговима, служило је мноштво верних сабраних у, и око овог Храма, предвођених требињским свештенством, а уз началствовање архијерејског намјесника требињско-дубровачког, протопрезвитера – ставрофора Бориса Бандуке. Убрзо потом, средином ове требињске витлејемске ноћи, у истом Храму, Евхаристијско сабрање вјерних окупило се на Светој архијерејској литургији, предвођено умировљеним Епископом захумско-херцеговачким и приморским Атанасијем, а да би се, непосредно по том, Благословном царству Оца и Сина и Светог Духа, клицало и у Херцеговачкој Грачаници, на Црквини. Претпразнујући овом Празнику, током Бадњег дана, свјетлост и топлота витлејемске пећине проносила се из насеља у насеље, уз налагање бадњака, које је приређено и на централној градској тржници. У радости Рођења Христовог и наредних дана, а о Празнику Сабора Пресвете Богородице и о Спомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана, у Саборном храму у Требињу, као и у другим парохијским и манастирским храмовима широм града и Епарије, биће служене Свете литургије. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија, у суботу 04. јануара 2020. године, у Нишу је одржан Молебан и Крсни ход подршке свештенству и верницима Српске Православне Цркве у Црној Гори. Звучни запис беседе Молитвени скуп отпочео је Вечерњом службом у препуном храму Светог цара Константина и царице Јелене. У наставку служен је Молебан, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније. Потом је уследио Крсни ход до храма Светог Власилија Острошког Чудотворца у нишком насељу Дуваниште. Велики број грађана Ниша и верника из свих крајева Епархије нишке је молитвено, достојанствено и мирно ходао улицама града Ниша, у знак подршке својој браћи у Црној Гори. На платоу испред храма Светог Василија служен је Акатист овом Божјем угоднику. На крају се присутнима обратио Преосвећени Владика, позвавши све да се у овим празничним данима непрестано молимо за нашу Цркву и наш народ у Црној Гори. Извор: Епархија нишка

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, заједно са Епископом мохачким г. Исихијем и свештенством Епархије бачке, присуствовао је 30. децембра 2019. године, на Тргу Републике у Новом Саду, протесту организованом против усвајања дискриминаторног „Закона о слободи вероисповести (!) и правном положају верских заједница” у Црној Гори, и тиме је пружио пуну подршку одбрани правâ Српске Православне Цркве у Црној Гори. Мирном шетњом од Трга Републике до Градске куће, грађани Новога Сада, предвођени својим Епископом, исказали су одлучно противљење насилном одузимању цркава и манастира, и упутили молитве Господу да уразуми представнике власти у Црној Гори да прекину са насиљем и отимањем имовине Српске Православне Цркве у Црној Гори. Извор: Инфо-служба Епархије бачке 0-02-05-e5be6cd7329848910dc5df46c1422fec4dfd49c0af5b21b09bbfb6fa96d33145_6a8664eb.mp4 0-02-0a-579891e73b89b7a6532ff7284bdd703b523454dde27eeec42f046b01eec8b952_bbbffa1a.mp4

Као добри хришћани и домаћини, икону и црквене барјаке су носили градоначелник г. Зоран Стевановић, заменик градоначелника г. Бојан Ивановић, градски одборници, велики приложници храма, истакнути грађани и други представници локалне управе. Славски колач преломили су Преосвећени Владика г. Фотије и градоначелник г. Зоран Стевановић у присуству више свештенослужитеља, многобројних представника политичког и културног живота града Зворник и великог броја верника. Након ломљења славског колача, Преосвећени Владика пригодном беседом обратио се присутнима и честитао крсну славу градоначелнику и свим житељима града Зворника. Прослава је настављена културно-уметничким програмом испред Касине, а затим трпезом љубави у новој црквеној сали код храма Светог Јована Крститеља. Извор: Српска Православна Црква

У васкрсној радости и светлости недељног дана, прве недеље по светој Педесетници - Свих Светих, торжественом светом архијерејском Литургијом прослављен је престони празник Вождовачког храма Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене. Свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је првојерарх наше помесне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење хиландарског јеромонаха Доситеја, протопрезвитера-ставрофора Животе Марковића, протопрезвитера Владимира Цупаћа, Слободана Јовановића и Ђорђа Поповића; протођакона Стевана Рапајића и ђакона Драгана Танасијевића, Верољуба Санда и Александра Савића, као и уз прислуживање чтечева: Владимира Јелића, Ђорђа Мијајловића, Бранислава Илића и Војислава Луковића. У славу Божју, а у част храмовних духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем милозвучно је појао хор при Вождовачком храму којим диригује мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светога Саве. Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћ Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу. У свом архипастирском слову Патријарх Иринеј је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ и врхунац нашег општења са Господом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса. У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем васкрсних Јеванђељâ, са појањем малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког храма. Освећење славских дарова, колача и кољива, овогодишњих кумова славе господе Драгана Тривана и Горана Ивковића служено је испред записа у порти древне Вождовачке светиње. Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић, у име свог богољубивог братства, верног народа Божјег, као и у своје лично име заблагодарио је Човекољубивом Господу што нас је сабрао на ово свештено сабрање, а потом срдачно упутио речи благодарности Његовој Светости Иринеју на молитвеној посети и љубави коју има према литургијској заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући Име које је изнад свакога имена. Ово славско сабрање закључено је у пријатној и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке светиње. Вождовачки храм – бисер Богом чуваног Града Београда У славу Божју, а у част Светих равноапостолних цара Константина и Јелене, као израз великог молитвеног поштовања наш благочестиви и христољубиви народ принео им је многобројне свете храмове који красе нашу помесну Цркву. Међу значајним храмовима који су подигнути у њихову част посебно и сваке хвале достојно место заузима Вождовачки храм који је 2011. лета Господњег прославио велики јубилеј стогодишњицу свога потојања, а који својом светошћу и живом литургијском заједницом обасјава Богом чувани првопрестони град Београд. О значају Вождовачке светиње и историји овог дивног храма Божјег, а поводом стогодишњице његовог постојања дивно је беседио наш угледни професор и познати теолог протођакон Радомир Ракић, који је био и дугогодишњи свештенослужитељ олтара Божјег при Вождовачком храму. Значајно је нагласити да овај храм красе две велике светиње које се у њему налазе благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, а то су: Честица Часног и Животворног Крста Господњег и омофор Светог Василија Чудотворца Острошког. Вашој пажњи препоручујемо и виртуелну шетњу Вождовачким храмом. Литургијска заједница овог храма, предвођена својим пастирима, живи активним литургијским животом. На недељним и празничним богослужењима први редови испуњени су дечицом која се редовно причешћују Светим Тајнама и на тај начин духовно узрастају и напредују из славе у славу, из силе у силу, у меру раста висине Христове. Духовни покровитељ Вождовачког храма, цар Константин Велики, рођен је 274. године у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив равноапостолни. Много пута му се јављао сâм Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). Његова света мајка Јелена је својим великим делима прославила Господа. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабошци бацили изван града и засули смећем; подигла је многе храмове, од којих треба напоменути: храм над пећином Рождества Христова у Витлејему, храм на месту Вазнесења Христова на Маслинској гори; храм на месту Успенија Пресвете Богородице у Гетсиманији и још 18. светих храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада је пролазила једна посмртна поворка, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14/27. септембра као празник Вождвижења Часног и Животворног Крста - Крстовдан. Многи незнабошци исповедаше хришћанску веру, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света угодница Божја упокојила се у Господу 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и христољубив, поживео је још 10 година од упокојења своје свете мајке, те се и он престави у Господу 337. године у 65. години живота. Његово свето тело је пренето у Цариград и сахрањено у храму Светих Апостола у Цариграду. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква