Претражи Живе Речи Утехе

Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године. Током свечаног отварања присутне у сали Културног центра у Требињу најприје је поздравио г. Марко Вилотић, а затим су се обратили и директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић и градоначелник Требиња г. Лука Петровић. У име организатора, присутнима се обратио свештеник Владан Перишић, који је овом приликом, између осталог, наласио две карактеристике које су разликовале Цркву од секте: „Црква је према свијету имала афирмативни однос, а секта негативан, и у Цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост.“ На крају свечаног отварања петог по реду скупа „Теологија у јавној сфери” обратио се и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије објавивши своју и подршку Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине „Платформи за мир”, насталу у оквиру USAID-овог пројекта „ПРО-будућност”, а који имплементира CRS са својим партнерима. Убрзо након самог отварања уследила је прва панел дискусија са темом „Уметност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе”. Уз модерирање мср Тамаре Рајковић и мср Јелене Јефтић учесници у овој сесији, доц. др Тодор Митровић, проф. др Милета Продановић и академик Миливоје Унковић разговарали су о заточености црквене уметности у традицији, потреби да живимо живот свог времена, као и о схватању и потреби за авангардом… Друга по реду панел искусија, одржана у послеподневним часовима, за тему је имала „Изазов клерикализма у Цркви”. Проф. др Томас Бремер, доц. др Александар Ђаковац и игуман мр Данило Павловић најприје су дефинисали појам клерикализма, утврдивши његове појавне облике, нарочито се занимајући за унутарцрквени аспект проблема. Модератор ове сесије био је доц. др Марко Вилотић. Непосредно по завршетку друге панел дискусије, у галерији Културног центра Требиње, према најављеном програму, отворене су и две изложбе. Изложба цртежа и објеката „Стаклена башта”,ауторки Јелене Илић и Ане Пиљић Митровић, и изложба фотографија, аутора Милинка Милићевића, под називом „Алергија”. обраћање епископа Григорија (пдф) обраћање свештњеника Владана Перишића (пдф) Повезане вести: Дијалог теологије са различитим областима јавног живота Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“ РТРС: Теологија у јавној сфери: Требиње, 8-11. фебруар 2018. Извор: Епархија захумско-херцеговачка Наука | View full Странице

Први директан пренос Свеноћног бденија по Светогорском типику на црквеном радију биће реализован у петак, 12. јануара, од 19 часова – Радио Глас Епархије нишке ће поводом Дана Св. Доситеја директно преносити Свеноћно бденије, које ће реемитовати Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке. Свеноћно бденије по Светогорском типику које траје до раних јутарњих сати, са Светом Литургијом, на празник Светог Доситеја Загребачког и Нишког, служиће Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније у Саборној цркви у Нишу. Појаће Хор Мојсије Петровић и монаси из манастира Суково. Свети Доситеј (Васић) је пре 105 година изабран за Епископа нишког, потом је био први Митрополит Епархије загребачке, страшно је мучен од усташа у Загребу 1941, после чега се упокојио у Београду од тешких последица злостављања. Свети архијерејски Сабор га је унео у Именослов СПЦ као исповедника вере. Мошти светитеља почивају у манастиру Ваведење у Београду. О лепоти, садржају и карактеристикама саме службе - Свеноћном бденију по Светогорском типику - за Слово љубве говори у наставку ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије (аудио је на крају ове вести) Радио Глас, као и Радио Слово љубве може се слушати преко Интернета, на следећем линку: http://radioglas.rs/ Житије Св. Исповедника Доситеја Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију где је ступио у Кијевску духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта. Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио јерођаконски чин. Године 1907. постављен је за наставника Богословије у Београду, где остаје до половине 1909. године, а онда као питомац Министарстава просвете и црквених послова упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. године прешао је у Женеву као студент тамношњег Универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912. године када се вратио у Србију и ставио на располагање својој Цркви и Отаџбини. Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године. Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 године враћа се у своју епархију. У својству потпредседника Средишњег Архијерејског Сабора учествовао је у преговорима са Цариградским Патријаршијом на стварању јединства Српске Православне Ццркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске Православне Цркве, где је остао три године. Исто тако као делегат Српске Православне Цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима. Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик. Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског. Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен. Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб. Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде". Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945. године, од тешких последица злостављања. * извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995 (1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић " Највећи злочин данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/ ; види о митрополиту Доситеју "СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко Ђурић Мишина, Ветерник 2002. год. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник. Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра. http://www.spc.rs/sr/sveti_ispovednik_dositej_vasitsh_mitropolit_zagrebachki ** Тропар глас 8. Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим. ** Из архиве: Манастир Ваведење у Београду: Молитвени шапат пред кивотом Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског: http://www.manastirvavedenje.org/page67.html ** О Монографији „Христу веран до смрти“ посвећеној Свештеноисповеднику Доситеју Загребачком, у издању Архиепископије београдско-карловачке и Митрополије црногорско-приморске: http://www.spc.rs/sr/hristu_veran_do_smrti У НАСТАВКУ ПОСЛУШАЈТЕ ШТА О САМОЈ СЛУЖБИ - СВЕНОЋНОМ БДЕНИЈУ ПО СВЕТОГОРСКОМ ТИПИКУ - КАЖЕ ПРОФЕСОР КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ, ЂАКОН СТАНКО ЛАКЕТИЋ: Извор: Радио Слово љубве Преузимање View full Странице

o У храму Светог Петра, митрополита московског у Петровграду, први пут је прослављен у Русији и Петрограду, новојављени Свети Мардарије Ускоковић, српски, љешанско-либертвилски, свеамерикански и свеправославни, први епископ Српске Цркве у Америци и обиљежена је стогодишњица његовог одласка из Русије у Америку ‎(1917-2017). Тим поводом служена је Света Литургија и приређена је свечана празнична Академија у недељу 10. децембра 2017. године. Свету литургију служили су свештеник Николај Савченко и јерођакон Владимир Палибрк, уз присуство старешине храма свештеника Артемија Наумова и бројног вјерног народа, српског и руског, који су се сабрали да по први пут прославе новојављеног светитеља Цркве Христове. На Литургији је појао дјечији женски црквени хор Преподобног Јована Дамаскина при храму Владимирске Иконе, којим диригује Ирина Болдишева, а за ову прославу дириговала ја Алина Игоревна. После причешћа отпјевани су тропар и кондак и благосиљан је и пререзан славски колач, по први пут по српском обичају, који су припремили Игор и Маја Поповић у славу и част васкрслог Христа и његовог вјерног свједока новојављеног Светог Мардарија свеправославног у Русији и Петрограду. Потом је приређена и прва свечана Академија, у част Светог Мардарија у Русији, и поводом обиљежавања стогодишњице од одласка Мардарија Ускоковића из Русије у Америку ‎(1917-2017). Празничну бесједу о светитељу, говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетско-образовног програма радио Светигоре, Александар Вујовић. Он је у првом дијелу бесједе присутнима изложио житије Светог Мардарија, од његовог рођења у Корнету у Црној Гори до блаженог упокојења у Ен Арбону у Мичигену, у Америци. Други дио бесједе, професор Вујовић, посветио је свједочанству о великој љубави светитељевој, према Васкрслом Христу и Светој Русији, као и његовом пророчком, милосрдном и саможртвеном примјеру живота, према свом српском народу, руском народу, као и према свим народима земаљкским. „Свемогући Бог је бринуо о њему од ране младости. Богу је цијелога себе предавао и кренуо за Христом и њему искрено служећи, од Корнета, преко светиња града Цетиња, цркве Светог Петра и гроба Ловћенског Тајновидца, Београда, манастира Студенице гдје је примио монашки подстриг, па до Русије, гдје се сретао са бројним духовницима а и самим руским царем, страстотерпцем Николајем II Романовим, преко Сибира до Америке. А његова љубав према Русији огледала се у сваком кораку његовог живота. Његова бројна дјела, као и књиге и бесједе, свједочиле су о томе, до његове последње књиге, аутобиографије, писане у Америци пред крај живота, којој ће дати наслов „Недокучива Русија“. У својим дјелима показује, колико је вјеровао у идеју да је Русија центар свесловенског јединства. То је прије свега темељио на Христу, на вјери, на правди“, истакао је Александар Вујовић. Цитирајући Светог Мардарија, он је указао и на његов пророчки дар и колико је пророчки видио и што ће се догађати и показати у руском и српском народу у последњем стољећу. Овом приликом подсјетио је присутне и на чудесан догађај исцјељења и продужења свечевог живота двије ипо године, што је Свети Мардарије посвједочио у својој посланици, за Васкрс 1935. године. „Свети Мардарије и његове свете нетрулежне мошти, испуњене благодаћу свепрожимајућом, свеобједињујућом, безграничном, Божјом благодаћу и даром, показује да за свеце не постоје границе. Одлазећи прије сто година из Русије, никад из ње отишао није, као ни из Црне Горе и Србије, а сад у свом манастиру Светог Саве, благосиља и грли Америку, Црну Гору, Србију, Русију и читав свијет. Тако се и данас радује и благосиља све нас у Светој Русији због овог дара његовог прослављања у Петрограду“, закључио је Александар Вујовић. На академији је изводе из дјела Светог Мардарија на руском језику, читао јерођакон Владимир Палибрк, кандидат богословља СПДА и сабрат манастира Житомислић. За ову прилику прочитао је бесједу коју је Свети Мардарије изговорио 20. децембра 1911. године, на трећу годишњицу упокојења Јована Кронштанског у цркви Духовне семинарије у Кишињеву. Хор Светог Јована Дамаскина, отпјевао новонаписану пјесму посвећену Светом Мардарију, као и неколико руских и српских пјесама међу којима „Са Косова зора свиће“, „Вјера вјечна, вјера славна, вјера наша православна“, и „Русија и Србија, две сестре рођене“. Својим појањем древних композиција старосрпких напјева, програм су увеличали др Наталија Викторовна Мосјагина, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпетербуршког државног конзерваторијума „Н. А. Римски – Корсаков“ и Ансамбал „Кључ разумјенија“. На крају Академије, све присутне поздравио је у име вјерника храма Светог Петра, митрополита московског, свештеник Артемије Наумов, на почетку подсјетивши вјерне да је Свети Синод Руске Православне Цркве, на својој сједници, одржаној у Москви 6. октобра 2017. године, уврстио и уписао Светог Мардарија либертвилског и Преподобног Севастијана џексонског у званични богослужбени календар Руске Православне Цркве. Отац Артемије је заблагодарио Господу на дару, да управо у храму гдје је он старешина, буде промислом Божјим обиљежена прва прослава Светог Мардарија. Он је нагласио да је то велики благослов за његову црквену заједницу и да ће овај датум бити записан златним словима у љетопис храма Светог Петра московског у Петрограду. По завршетку Академије приређена је и трпеза љубави и послужење у парохијској сали. Програм академије водила је филолог Георгина Станишиић, а медијски спонзор академије била је Радио Светигора. У току академије приказан је и видео материјал са фотографијама из живота Светог Мардарија, његовим иконама и са догађаја канонизације и бројних светитељевих прослављања у Црној Гори и Америци. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/Petrograd.mp4?_=3 Георгина Станишић Александар Вујовић Извор: Светигора View full Странице

Коначно су и угрожени српски мушкарци добили свој сајт, на српском језику, где могу да се информишу о мушким правима. На сајту пишу нама добро познати Владислав Ђорђевић те извесни Михаило Алић. http://www.ultrahome.in.rs/muska/ Поред текстова поменуте двојице, угрожени српски мушкарци имају прилику да потпуно бесплатно заврше "Мушке студије". Опширније на линку - http://www.ultrahome.in.rs/muska/pozivStudije.html О активностима покрета, на можда популарнији начин се можете информисати и путем Фејсбука. https://www.facebook.com/groups/glaszamuskarce/

Први састанак „Добротољубља“ - Центра за пројекте Архиепископије београдско-карловачке у области културе, просвете, заштите животне средине и хуманитарних делатности, одржан је у четвртак, 9. новембра 2017. године у Патријаршији Српској у Београду. Састанку су присуствовали чланови Управног одбора: Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, председник Управног одбора Центра, г. др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, потпредседник Центра за пројекте, затим чланови Одбора: др Дејан Масликовић, помоћник министра за културу Републике Србије, протођакон др Дамјан Божић, главни уредник новина Српске Патријаршије „Православље“, г. Гаврило Грбан из Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, г. Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора, г. Драган Тадић, секретар Центра за пројекте. Члан Oдбора је и гђа Сања Лубардић, новинар. Мисија „Добротољубља“ је прeдстављање Православља и српске духовности и културе, кроз бројне пројекте којима ће се конкурисати код међународних и фондова Републике Србије, организација и институција. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

СВЕТИ Јаков беше син праведног Јосифа, обручника Пречисте Дјеве. Од младости своје он заволе строг живот: никада није јео масти ни зејтина, нити употребљавао разна јела; живео је само о хлебу и води; такође никада није пио ни вина ни друго какво пиће; у купатило није одлазио; једном речју: одбацивао је све што телу причињава задовољство; стално је на телу свом носио оштру власеницу; све је ноћи проводио у молитви, врло мало одмарајући себе сном; од честог метанисања њему се кожа на коленима стврдну као у камиле; до краја живота свог био је девственик. О томе пак зашто се апостол Јаков назива братом Господњим, братом Божјим, постоји овакво предање. Када отац његов Јосиф дељаше деци своју земљу од своје прве жене, он хтеде да један део додели и Господу Исусу, сину Пресвете Дјеве Марије, који тада још беше мало дете, али се сви синови Јосифови успротивише томе, једини Га Јаков узе на свој део као сунаследника. Због тога се и стаде називати братом Господњим. А постоји још један разлог томе. Када се Господ Исус Христос оваплоти, и Пречиста Дјева Богородица бежаше с Њим у Египат, тада и Јаков бежаше заједно с њима, као сапутник Пречистој Богородици и светоме Јосифу, оцу своме. Када Божански Младенац Исус Христос стиже у зрео узраст и стаде учити људе о Царству Божјем, показујући себе као истинитог Месију, свети Јаков поверова у Њега. И слушајући Божанско учење Његово, он се још силније запали љубављу к Богу и стаде проводити још строжији и побожнији живот. И Господ нарочито заволе светога Јакова. To се види из тога што се Господ Христос после добровољног страдања Свог и васкрсења јавио љубљеном брату Свом Јакову одвојено од других апостола. To спомиње апостол Павле, говорећи: Потом се јави Јакову, па онда свима апостолима (1 Кор. 15, 7). Видећи праведно и богоугодно живљење Јаковљево, сви називаху светог Јакова праведним, и он би уврштен у Седамдесеторицу апостола. Од самога Господа Христа он би постављен за епископа и научен свештенорадњи; и њему првом епископу и пастиру би поверена новопросвећена црква Јерусалимска. Руковођен Светим Духом, свети Јаков први састави и написа свету Литургију, коју касније скратише због немоћи људских, најпре свети Василије Велики, па затим свети Јован Златоуст. Пасући у Јерусалиму стадо Христово, свети Јаков својим учењем обрати к Богу многе Јевреје и Јелине и настави их на прави пут. A написа он свима дванаест колена Израиљевим Саборну посланицу, испуњену богонадахнутог и душекорисног учења, којом се поноои сва Црква Христова поучавајући се вери и добрим делима. Због врлинског живота свети Јаков уживаше велико поштовање код свих, не само код верних, него и код неверних: јер и сами првосвештеници Јеврејски, који су само једном у години улазили у Светињу над Светињама, не брањаху светоме Јакову да често улази тамо и моли се. Видећи његов чист и беспрекоран живот, они му због тога чак и име променише, и прозваше, га Обли или Офли, што значи: "ограда, утврђење људима", или: "праведнији од "свих". Свети Јаков улажаше у Светињу над Светињама не само дању него и ноћу, и падајући ничице на земљу, са сузама приношаше Господу молитве за сав свет. И сав народ љубљаше Јакова због светости његове; а многи од старешина јеврејских вероваше учењу његовом, и сви га с насладом слушаху. И много народа стицаше се к њему: једни, да слушају његове поуке; други, да се дотакну скута од хаљине његове. У то време првосвештеником јеврејским постаде Ананије. Видећи да сав народ пажљиво слуша учење Јаковљево, и многи се обраћаху ка Христу, Ананија и с њим књижевници и фарисеји стадоше се из зависти гњевити на светитеља и ковати планове како да га убију. И договорише се они да моле светог Јакова да овојим поучењем одврати људе од Христа; не пристане ли да то уради, онда да буде убијен. Међутим приближавао се празник Пасха, и мноштво народа се са свих страна стицаше у Јерусалим на празник. Царски намесник Фист, који избави апостола Павла из руку Јевреја и посла у Рим, већ беше умро, а његов заменик још не беше послат из Рима. Користећи се тиме, књижевници и фарисеји окружише у храму светога Јакова, и говораху: Молимо те, праведниче, да у дан празника Пасхе, на који се одасвуд слегло мноштво народа, изговориш народу поуку, одвраћајући их од Исуса, којим се многи преластише сматрајући Га за Сина Божијег. Убеди их да се оставе те заблуде: јер те сви ми поштујемо, и са целим народом слушамо; сви смо ми тврдо убеђени да ти истину говориш и заступаш, и не гледаш ко је ко; стога усаветуј народ да се не прелашћује Исусом Распетим. Молимо те, стани на високом крову храма, да би те сви могли видети и чути, јер, као што видиш, на празник се сабрало много људи, како из Јевреја тако и из других народа. Рекавши то они узведоше светога Јакова на кров храма, и громко повикаше к њему: О, праведниче! сви смо дужни да ти верујемо. Ево, ови људи су у заблуди идући за Исусом Распетим. Затим нам реци искрено, што ти сам мислиш о Исусу. - На ово Светитељ одговори громким гласом: Што ме питате о Сину Човечијем, који добровољно пострада, би распет и погребен, и у трећи дан васкрсе из мртвих? Он сада седи на небесима с десне стране Вишњега; и опет ће доћи на облацима небеским да суди живима и мртвима. Слушајући од Јакова такво сведочанство о Исусу Христу, народ се веома обрадова, и сви једногласно ускликнуше: Слава Богу! Осана Сину Давидову! Тада фарисеји и књижевници рекоше: Рђаво урадисмо што дозволисмо Јакову да говори о Исусу, јер се народ још већма помете. - И разјаривши се од злобе, они ринуше светога Јакова са крова на устрашење свима, еда народ од страха не би веровао речима светитељевим. И при томе силно викаху: О, о! и праведник се преласти! - Павши са крова, свети Јаков се силно повреди; но још жив, он се подиже на колена, и пруживши руке своје к небу, мољаше се говорећи: Господе, опрости им овај грех, јер не знају шта чине. - А фарисеји стадоше бацати камење на њега и наношаху му ране. Међутим један човек из рода Рихавова узвикну: Престаните! шта радите? праведник се моли за вас, а ви га камењем засипате? Утом један човек са пирајком у рукама полете на светитеља и тако га силно удари по глави, да му сав мозак просу на земљу И у тим мукама свети Јаков предаде дух свој Господу. Свето тело његово би погребено у близини храма, при чему верни горко оплакиваху праведника. Свети Јаков епископствовао тридесет година у Јерусалим ској цркви, а беше му 66 година када пострада за Христа Господа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава кроза све векове. Амин. http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?id=KDD View full Странице

У октобру 2017. године изашао је из штампе уџбеник Православне вјеронауке за први разред средње школе у Федерацији Босне и Херцеговине и Дистрикту Брчко. Уџбеник је штампан по благослову предсједника Катихетског одбора Митрополита дабробосанског г. Хризостома у издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Садржај уџбеника у ПДФ формату Аутор уџбеника је проф. др Здравко Пено, а уџбеник је урађен по наставном плану од два часа седмично, те се састоји се из пет наставних тема и 49 наставних јединица за реализацију, на укупно 166 страна формата Б5. Урађен је по свим савременим дидактичко-методичким стандардима. Уџбеник је технички је одлично уређен, са фотографијама и илустарцијама које обогаћују визуелни приказ изложених богословских садржаја. Овај уџбеник ће ученицима наставу православне вјеронауке учинити интересантнијом и садржајнијом, док ће вјероучитељима помоћи у квалитетнијој и ефикаснијој реализацији наставних садржаја из православне вјеронауке у првом разредну средње школе. Садржај уџбеника ПДФ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

ПРАВОСЛАВЉЕ И НАУКА Патријарх Иринеј (Емил Ваш, Бета) Београд је од 23. до 27. октобра домаћин Првог међународног конгреса православних научника, под чијим окриљем се одржавају Прва међународне конференције православних научника у Србији и Шеста међународна конференција удружења православних научника. Позвани су научни, просветни и културни посленици, стручњаци из различитих области, који би требало да допринесу бољој и тешњој сарадњи држава православног света. Значајан скуп у нашој земљи благословио је Његова Светост патријарх српски Иринеј. Како је најављено, биће заступљене следеће научне области: теологија и филозофија, историја и филологија, култура и уметност, педагогија, право, политикологија и социологија, економија, информационе технологије, медицина и биотехнологија, екологија и геологија и архитектура и грађевина. Предвиђен је округли сто, под називом „Православље 100 година након Октобарске комунистичке револуције, 1917-2017”. Председаваће протојереј Генадиј Заридзе, председник Удружења православних научника (Русија) и проф. др Миленко Бодин, председник српског одељења Удружења православних научника (Србија). Станко Стојиљковић http://galaksijanova.rs/pravoslavlje-i-nauka/?script=cir

Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа источноамеричког господина Иринеја, оделење за Црквену Просвету је 16. септембра 2017.године организовало Први православни породични Сабор у манастиру Нова Марча. У мирно и сунчано суботње јутро у манастирској цркви се окупило педесеторо деце. Заједно са својим родитељима, бакама и декама, дошли су да саборују и сазнају нешто више о основама Православља. Још је Георгије Флоровски блажене успомене написао да сабори представљају најбоље средство за сведочење заједничког поимања Цркве. Исправно је додати да је свако црквено сабирање, у ствари, саборно учвршћивање у радосну вест Христовог васкрсења и долазећег Царства небеског. Свету литургију су служили архимандрит Леонтије из манастира Светог Марка, свештеник Драган Гороњић, парох јангстаунски и архијерејски намесник кливлендски и ђакон др Јован Аничић, референт за Црквену Просвету Епархије источноамеричке. За певницом су појали сестра Анастасија из манастира Нова Марча и професор Никола и Сузан Ресановић. Свештеник Алекса Павићевић, парох цркве Светог Георгија из северног Акрона је водио бригу о фотографијама. На нашу радост Светом причешћу је приступило мноштво деце. По Светој литургији дружење је настављено кроз више едукативних програма. Поделили смо се у секције, допустивши да нас освоји дечја радост и радозналост. Ко је желео, могао је чути красоту литургијског појања, али и лепоту српске традиционалне песме. Дечји гласови су одзвањали манастирском црквом. На пространом манастирском поседу доминирало је фудбалско надметање. Девојчице су убедљиво надјачале дечаке у вучењу конопца и победу гласно прославиле. За то време, мало старија група је у цркви слушала предавање о односу светлости на сликама и иконама. Професорка Драгана Црњак са државног универзитета у Јангстауну је поучила децу о томе како се светлост поима из угла ликовне уметности али и угла православне иконографије. Анђелка Милојевић је стрпљиво помагала малишанима док су бојили колаж са ликом пророка Мојсеја, састављајући делове у једну целину. Деца су, такође, кроз велики илустровани православни буквар могла да сазнају основе православне вере. Кроз покретне слике дирљивог грчког краткометражног филма "Шта је оно?" (Τι είναι αυτό;), уверили смо се да људско тело пролази и кроз фазе страдања. Овај филм указује да сви физички здрави људи понекад немају саосећања према онима који пате од тешких оболења. Крај филма је дочарао да је стрпљење основа хришћанског живота а љубав Христова покретач свега доброг. Сетили смо се патријарха српског Павла блажене успомене и његових речи да су болесни и људи са инвалидитетом на један начин благословени, јер препознају своје недостатке! Нисмо ни слутили да ће долазак ватрогасне јединице изазвати толику радост. Идеја Николе Замиске, шефа ватрогасне службе у Брексвилу, је била одлична, а топлина људи у црвеним шлемовима открила зашто их деца толико воле и поштују. Труд родитеља, бака и дека је био немерљив. Без њихове помоћи не бисмо имали овако леп догађај. Они су радо учествовали у "радионицама". Неки читајући приче о животима светитељима, други слажући едукативне коцке са темама великих црквених празника, трећи играјући игру о врлинама и манама. Како се наше дружење приближавало крају, владало је једномислије које је гласило да ова сабрања треба да су чешћа. Верујемо да ће ово наше прво православно породично сабирање још више ојачати и да ћемо кроз таква окупљања деци показивати само дела љубави, како је говорио преподобни Пајсије Светогорац. Само тако ћемо сви расти у Христове висине, дубине и ширине. Оделење за Црквену Просвету се овом приликом захваљује Епископу Иринеју на свесрдној подршци, манастиру Нова Марча на несебичном гостопримству, свему присутном свештенству на доласку, свим волонтерима и родитељима на помоћи а нашој деци на осмесима и поверењу! Ђакон др Јован Аничић Извор: Епархија источноамеричка View full Странице

Мира Адања Полак: Ексклузивно недеља, 01. окт 2017, 15:30 Ко је отац Када су две жене у позним годинама Славица Стојиљковић и Атифа Нокић које имају по 60 година постале мајке била је то сензација код нас. Проф. др Небојша Радуновић начелник одељења за хуману репродукцију на ГАК-у нашао се у незавидном положају. Жене су оплођене, касније допремљене на клинику да се породе. Када су порођене вест је била сензационална... Али шта се догађало у међувремену? Колико је ова ситуација покренула дилема и питања о томе, колико треба да следимо свет и који све изазови постоје у тој накнадној жељи да се роди? Када су се код жена и младих уопште променили приоритети? Видећете како се сналази Славица Стојиљковић са бебом у добу када је могла имати унуке. Шта је оно што мучи проф. др Небојшу Радуновића који је породио Славицу Стојиљковић и где је као лекар видео изазов. Које тајне постоје у вештачком оплођавању? Шта о томе знамо? Има ли непознаница и каталога где бирате очеве? Погледајте у првој емисији нове сезоне Ексклузивно - Мире Адање Полак.

Радоје Рака Љутовац (1887-1968) Ваздухопловну историју на глобалном плану, „писали“ су и многи наши сународници. Један од њих је и Радоје Рака Љутовац. Није Рака био нити пилот, није ни конструисао авионе, није био чак ни официр… Рака Љутовац је био обичан војник – редов… А у историју светског војног ваздухопловства је уписан као први човек који је артиљеријском ватром са земље оборио непријатељски авион! Рака Љутовац је рођен 4. септембра 1887. године у трстеничком селу Пољна. По избијању балканских ратова, Радоје бива мобилисан као редов – артиљерац. Учествовао је у оба балканска рата, и још се топовске цеви не бејаху ни охладиле, а Шваба крену преко Дрине… Љутовац је одмах мобилисан у Прву допунску батерију артиљеријског пука „Танаско Рајић“. Током 1914. године, дејства аустроугарског ваздухопловства су била минимална, тако да им је наше младо ваздухопловство могло парирати. Међутим, почетком јуна месеца 1915. године, аустроугарско ваздухопловство бива појачано немачким авијацијским јединицама. Наши пилоти, појачани француским савезницима успевају ту и тамо да постигну понеку ваздушну победу, али непријатељ постепено успоставља превласт у српском ваздушном простору. То је нагнало Врховну команду Српске војске да предузме мере за организовање система противваздушне одбране. Уз несебичну помоћ савезника из Француске, врло брзо се успостављају сталне осматрачке станице у зони одговорности Дринске дивизије, а потом и око градова, који су били под нашом контролом. Рака бива прекомандован у противавионску батерију чији је задатак био да брани град Крагујевац. Упоредо са успостављањем батерија за противавионску борбу, у Војнотехничком заводу у Крагујевцу, прилагођено је и неколико топова за гађање циљева у ваздуху. Дакле, обични „пешадијски“ топови који су били у употреби у српској војсци,„Шнајдер М1907″ и „Круп М1903″, оба калибра 75мм, били су прерађени тако што им је модификован дрвени лафет, те је након тога имао већи ход по вертикалној оси и тиме је омогућавао стрелцу да „прати“ аероплан… Ракина батерија је била наоружана топовима овог првог типа… У јесен 1915. године, започињу операције Мекензенове групе армија за офанзиву на Србију, у склопу којих је једна од честих мета за ваздушне нападе био и град Крагујевац. Швабе су се биле устремиле нарочито на Војнотехнички завод и Арсенал у склопу истог. Напади су се дешавали свакодневно, за видног дела дана, у више серијских налета у групама од 3 па до 8 авиона. Тукли су наши артиљерци к`о Свети Илија, ал` безуспешно… Све до једном… Тог 17-ог септембарског јутра, по старом календару (30. септембар по новом), од ране зоре су од Лапова пристизале „црне швапске орлушине“. Редов Љутовац се налазио на положају на Метином брду, али не поред „Шнајдера“, којим је била наоружана његова батерија, него је Рака пуцао из залењеног турског топа из Првог балканског рата, којем је такође модификован лафет. Нанишанио је једaн непријатељски авион типа „Румплер Г1″, опалио и погодио га… Авион се пропео, а потом у густом диму пао у улицу Престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића. У авиону су била два члана посаде, пилот-извиђач капетан Курт фон Шефер и официрски приправник, пилот-извиђач Ото Кирш. Изгорели су у олупини авиона… Прича даље каже, да су Швабе након обарања свог колеге прекинуле дејство и удаљиле се ка Лапову, а Рака је праћен својим саборцима пришао олупини и војнички салутирао својим мртвим противницима. Тај „Румплер“ је и био вођа групе у којој је било још 6 троседа тип „АЕГ“. Они су полетели из Вршца да би дејствовали над Крагујевцом. Успели су да баце око 50 бомби, док им Рака није оборио вођу. Након неколико дана, стигло је и званично признање. Радоју је додељен чин каплара иодликован је Карађорђевом звездом са златним мачевима… Каплар Љутовац се касније преко Албаније повукао са српском војском, а приликом пробијања Солунског фронта, због својих заслуга као артиљерац, унапређен је у чин наредника. Носилац је и Албанске споменице и Споменице рата 1914-1918. Након повратка из рата, у оној општој беди је неких 20-ак година обилазио вашаре и панађуре и на једним колима носио робу којом је трговао и тако зарађивао за живот. Средином тридесетих година је успео да заради за скроман дућан у Трстенику, од којег је издржавао породицу све до своје смрти, 25. новембра 1968. године. Дан када је Рака први у свету оборио авион, 30. септембар по новом календару, узет је за крсну славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије, а од пре неку годину и Артиљеријско ракетне јединице за противваздухопловна дејства Војске Србије (бивша АРЈ ПВО) – АРЈ ПВД ВС (250. ракетна бригада за ПВД), овај дан обележавају као свој Празник… Господо официри, подофицири и војници јединица АРЈ ПВД ВС, срећан вам Дан јединице!

"Ербасов" хеликоптер Х-145М, који је Република Србија наручила, успешно је извео свој први лет са комплетним оружаним системом Х-Форс, саопштено је из компаније "Ербас". Пробни лет је изведен крајем августа у Донауверту, граду у Баварској. "Као први купац хеликоптера Х-145М са оружаним системом Х-Форс, Република Србија је наручила девет хеликоптера Х-145М, укључујући четири опремљена системом Х-Форс", изјавио је директор програма Х-Форс у "Ербасовом" огранку за хеликоптере, Жан-Лук Андре. Захваљујући овом модуларном оружаном систему који је дизајнирао "Ербас", хеликоптер Х-145М може да буде опремљен са свим врстама навођеног и балистичког оружја, као што су ласерски навођене ракете и митраљези, наводи се у саопштењу "Ербаса" достављеном Танјугу. Према ранијој најави представника "Ербаса", српска војска и полиција би крајем 2018. године требало да преузме свој први Х-145М. Уговором је предвиђено да у Србију стигне укупно девет хеликоптера Х-145М, од чега ће шест припасти војсци, а три полицији. И даље није познато колико ће коштати набавка ових летелица. Хеликоптер Х-145М представља лаки транспортни и вишенаменски хеликоптер с борбеним могућностима и сматра се једном од најсавременијих летелица у својој класи у свету. Он, осим двочлане посаде, може да превезе још девет наоружаних војника, а може да носи и ракетно и митраљеско наоружање, због чега је идеалан за превоз припадника специјалних снага и ватрену подршку њиховом десанту. С обзиром на то да је реч о вишенаменској платформи, Х-145М може да се користи и за извиђање и борбене задатке. У цивилној верзији користи се и за трагање и спасавање. RTS

Извор: https://mospat.ru/ru/2017/08/23/news149436/ 22. августа 2017. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији московског Даниловског манастира сусрели су се Свјатејши патријарх московски и све Руси г. Кирил и Његова Еминенција кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице, службено други по положају челник Римокатоличке цркве после папе, са својим претњама. Разговор је био необично дуг, срдачан и садржајан и готово у потпуности званично пренесен штампи, а 15 минута уводног сусрета је приказано на видеоснимку на сајту патриархија. ру (доносимо у наставку). Поздрављајући високог госта Свјатјејши патријарх Кирил је нагласио да је његовим сусретом са папом Франциском у Хавани отворена нова етапа у односима Руске и Римске цркве, јер се показало да се може постићи заједничка позиција по многим важним питањима савременог света. Највећи значај је имало особено историјско догађање доношење честица Светог Николаја Мирликијског у Москву и Санкт Петерсбург којима се поклонило 2,3 милиона људи који стајали и по 6,8, 10 сати у реду да се поклоне моштима. Патријарх је подсетио на своју изјаву из Санкт Петерсбурга да ниједан државник, црквени великодостојник и дипломата итд не би могао толико да учини за приближавање приближавање православног и католичког света као Свети отац Николај. Ми сада доживљавамо ситуацију хришћана првог миленијума, обједињеног Истока и Запада, и то доживљавама у реалном времену, нагласио је патријарх Кирал. Патријарх је нагласио значај сарадње Москве и Ватикана у помоћи хришћанима Блиског истока и северне Африке. У том смислу, навео је конкретне акцију Руске православне цркве хришћанима и свим грађанима Сирије, помоћи у коју се укључују и друге традиционалне религије у Русији. Патријарх је изразио наду да ће се створити заједнички програми Римске и Руске цркве за помоћ пострадалима у Сирији. Говорио је и о значају односа са Египтом и тамошњом хришћанском заједницом. Заједнички мировни напори, често се нажалост, суочавају са изазовима антируске пропаганде у медијима. Говорећи о ситуацији у Украјини, патријарх Кирил је изразио задовољство што све већи број људи у тој земљи схвата миротворачку позицију и улогу канонске Украјинске православне цркве, коју је подржао и папа одазивајући се позиву патријарха да се спречи усвајање антицрквеног закона у Украјини. Са своје стране, кардинал Паролин је истакао све битне акценте патријарха Кирила и у свему се сагласио са њим. Нарочито је подвукао да све верске организације у Украјини морају да имају миротворну улогу и да ће Ватикан да у то уложи све снаге. *** У првим коментарима медија нагласак је био на састанку кардинала Паролина са председником Путином. То је најбоље демантовало лажне вести које су објављивале поједини западни извори да је Путин осудио папу као зато што наводно папа жели да буде вођа новог "светског комунизма"! Такве "екслузивне" информације је најбоље демантовао сусрет Путина са кардиналом Паролином, што је практично прва посета државног секретара Ватикана Руској федерацији (раније је у посети био кардинал Содано, али тада је још постојао СССР), на којој је руски председник изразио задовољство напредком односа Руске и Римокатоличке цркве. У коментарима црквених аналитичара истиче се да масовна подршка украјинског народа канонској цркви возглављеној Блажењејшим митрополитом г. Онуфријем (само је у Кијеву на дан Светог Владимира у канонској литији од Дњепра до Кијевско-печорске лавре било 100 000 људи, а у "литији" државно подржаног Дионисенковог "Кијевског патријархата" мање од 2 000 људи укључујући чиновнике присутне по задатку) и доследно негативан однос папе Франциска према настојањима да се законски практично разбије канонска православна цркра у Украјини, знатно утицали на побољшање односа Ватикана и Московске патријаршије. View full Странице

Пре тачно 57 година, 19.августа 1960. године, у Земљину орбиту лансиран је „Спутњик 5“, чију посаду су чиниле Белка и Стрелка. Експеримент је био успешан. Научници су добили потребне податке о боравку животиња у космосу, а пси су се вратили неповређени и осећали су се добро. Белка и Стрелка су тако постале први Земљани који су се живи вратили из свемира. Ево неколико кључних чињеница о овом значајном догађају за руску и светску космонаутику. Белка и Стрелка су биле трећа псећа екипа која је послана у Земљину орбиту. Космички пионир била је Лајка, која је прва 1957. године полетела у свемир, али је, нажалост, после четири круга око Земље, угинула због повишене температуре у капсули. © SPUTNIK/ РИА НОВОСТИ Пас Лајка Још једна псећа екипа, Чајка и Лисичка, изгубиле су живот 28. јула 1960. године. У деветнаестој секунди лансирања, бочни блок ракете се одвојио, након чега је пао и експлодирао. Белка и Стрелка су биле њихови дублери. Циљ експеримента је био да се изврши целодневни лет, и да се након њега пси врате безбедно на Земљу. За сваки случај, животиње су припремљене за осмодневни лет. Са космодрома Бајконур „Спутњик 5“ је 19. августа 1960. године, у 11 сати и 44 минута по московском времену, лансиран у орбиту. Припремом за лансирање руководио је лично Сергеј Павлович Корољев. Поред Белке и Стрелке, у капсули је било 12 мишева, инсекти, биљке, гљиве, семење кукуруза, пшенице, грашка, лука и неки микроби. Ван капсуле је смештено 28 лабораторијских мишева и два бела пацова. © SPUTNIK/ РИА НОВОСТИ Пси Белка и Стрелка Лет Белке и Стрелке је био први у коме се користио и телевизијски пренос. Видео-пренос са космичког брода је сниман директно на филмску траку. Брод са псећом посадом направио је тачно 17 кругова око Земље. Стрелка се понашала уобичајено, док је Белка, након четири круга, постала изузетно немирна и покушавала да се ослободи појасева којим је била везана, што је указивало на промене у њеном расположењу. Анализе обављене након лета показале су да никакви психички и физички проблеми код паса нису уочени. Управо је Белкино понашање довело до одлуке да на следећи лет буде упућен брод у коме ће бити човек. Знамо добро и ко је то био. Летови Белке и Стрелке и многих других паса обављени су захваљујући руском и совјетском физиологу и добитнику Нобелове награде Ивану Петровичу Павлову (1849–1936), који је управо псе користио у својим експериментима. Као резултат тога, СССР је имао богато искуство рада са псима, идеалним кандидатима за космонауте у односу на мајмуне које су користиле САД и имале велике проблеме са њиховим немирним понашањем. За улогу космонаута су бирани мешанци из тачно одређеног легла. Ове животиње су подвргнуте природној селекцији у условима уличног и лутајућег животног стила, одликовале су се добрим здрављем, халапљивошћу и великим поверењем и лојалношћу према људима. Током ’50-их и ’60-их година, десетине паса учествовало је у експерименталним летовима на геофизичким ракетама које су се пеле на различите висине. Спроведено је двадесет и шест суборбиталних лансирања, две трећине експеримената је успешно завршено, док су у преосталим случајевима пси угинули. Управо је ово путовање Белке и Стрелке омогућило да се дође до закључка о способности да људи издрже орбитални лет око Земље. У току лета добијени су јединствени научни подаци о утицају космичких летачких фактора на физиолошке, биохемијске, генетске и цитолошке системе животиња и биљака. © SPUTNIK/ РИА НОВОСТИ Кадар из филма "Земља - Космос - Земља" После лета, легендарни пси су живели у „Институту за ваздухопловство и свемирску медицину“, одакле су их водили да их покажу деци у вртићима, школама и сиротиштима. Неколико месеци касније, Стрелка је донела на свет шест апсолутно здравих штенаца. Једно од њих, женкицу са именом Пушинка, Никита Хрушчов је поклонио супрузи и ћерци председника САД Џона Кенедија — Жаклини и Керолајн. Белка и Стрелка су доживеле дубоку старост и угинуле природном смрћу. Њихова препарирана тела налазе се данас у Меморијалном музеју астронаутике у Москви.

Лара Јусиф Зара је постала прва хришћанка градоначелник Алкоша, малог града у Нинивској равници у Ираку, након што је Општинско веће Каракоша једногласно изгласало њен избор прошлог четвртка. Она ће заменити једног другог халдејског хришћанина, Абдула Мишу. Зара, која је дипломирала економију и менаџмент 2006. године, није прва жена која је изабрана за градоначелника у Ираку. Зекра Алвах, муслиманка, постала је градоначелник Багдада 2015. године. Велика хришћанска заједница у напаћеној Нинивској равници има хиљаде расељених породица којима је очајнички потребна помоћ. Католичка добротворна организација Помоћ Црквама у невољи из Велике Британије (АСN) најавила је у среду да ће издвојити 400.000 фунти за помоћ онима у северном Ираку којима хитно треба склониште. АСN ће помоћи 100.000 расељених лица у курдским заједницама у Нинивској равници који су протерани са својих огњишта од стране освајача тзз. Исламске државе. Постоје притисци на хришћане и друге мањинске групе да подрже независност ирачког Курдистана. Извор: Pravmir.com (превод – Информативна служба СПЦ) Хришћански свет View full Странице

Дошао је и први дан лета 21. јун 2017. године Како планирате да проведете овај дан?