Претражи Живе Речи Утехе

На интернет страници Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви и викара Патријарха српског, 24. марта 2020. је објављено да је на дан празновања чудотворне иконе Пресвете Богородице Државне, у недељу 15. марта 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил началствовао служењем Свете Литургије у Спомен-храму на Крви, уз саслужење архијереја екатеринбургске митрополије, као и представника Помесних православних цркава. Бденије уочи празника чудотворне иконе Пресвете Богородице “Државна” Испред Српске православне цркве на свечаностима је присуствовао Владика Антоније. Тога дана је Митрополит Кирил обележио и 22. годишњицу своје архијерејске хиротоније. У суботу 14. марта 2020. године, на навечерје празника посвећеног чудотворној икони Пресвете Богородице “Државна”, у истоименом храму мушког манастира Светих царских страстотерпаца, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил је началствовао служењем свеноћног бденија. Високопреосвећеном Митрополиту је том приликом саслуживао велики број архијереја – представника Помесних православних цркава, који су допутовали у Екатеринбург како би узели учешће у обележавању празника Државне иконе Пресвете Богородице. Испред Српске Православне Цркве, радост празника је поделио Преосвећени Епископ моравички Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви и викар Патријарха српског. Извор: Епископ моравички Антоније (Пантелић)

Свети Симеон Мироточиви је један од највољенијих и најпоштованијих светих СПЦ и ове године ће радосно бити прослављен у Црној Гори посебно из разлога што се богослужити Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије са пратњом из Украјинске Православне Цркве. Блажењејши и још четири архијереја саслуживаће на Литургији 29. фебруара у главном граду Црне Горе – Подгорици, у цркви Васкрсења Христовог. Сједињени у својој православној вери, архијереји, свештенство и верници Украјине и Црне Горе сада су сједињени и у својим заједничким патњама. Извор: Инфо-служба СПЦ

На Празник Сретења Господњег, када се сјећамо догађаја када су праведни Јосиф и Пресвета Богородица Марија донијели Богомладенца Христа на благослов у Јерусалимски Храм Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је у суботу 15. (2) фебруара 2020. године предводио свето евхаристијско Сабрање у манастирском Храму свете великомученице Марине у Манастиру Клисини. Звучни запис беседе Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), настојатељ Манастира Трескавца, игуман Јеротеј (Влајковић), духовник Манастира Медна, јеромонах Методије (Крагуљ), духовник Манастира Гомионице, протопрезвитер-ставрофор Карађорђе Дерајић парох оштролучки и протођакон Немања Рељић, епархијски ђакон. Послије прочитаног јеванђелског зачала из Јеванђеља по Луки које говори о овоме догађају који се збио прије пуних двије хиљаде године, Епископ је изговорио надахнуту бесједу о данашњем Празнику када се човјек сусреће са Богом. Овај Празник нам на видљив начин открива тај богочовјечански сусрет који се одвија свакодневно на Светој Трпези са које се излива благодат Божија и дарује се Тијело Христово кој нас обожује и дарује живот вјечни. По заамвоној молитви извршен је чин благосиљања славског колача и кољива јер се сматра да је данашњи Празник Сретења Господњег био у давно вријеме слава ове свештене Обитељи. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије честитао је архимандриту Василију, настојатељу ове свете Обитељи 15 година настојатељства и руковођења овом светом Обитељи. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Наша света Црква у среду, 12. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Света Три Јерарха – Јована Златоуста, Григорија Богослова и Василија Великог. Престони празник Алмашког храма у Новом Саду прослављен је светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, свештенства и ђаконства Епархије бачке. Звучни запис беседе У беседи изговореној после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верне о значају празника, наводећи да данас прослављамо тројицу великих светилника Цркве. Понекад смо слаби и маловерни, и недовољно се трудимо, мада би требало, уствари, да цео наш живот буде подвиг, као што је био код тројице Јерараха и код свих светих угодника. Кад се каже подвиг, то значи, преведено на данашњи, наш говорни језик: кретање, кретање ка Богу, стално успињање духовном лествицом ка небу. Нема неког статичног, истоветног стања у нашем животу. Наш живот је стални покрет, стална динамика – или навише или наниже, нема ту ни десно ни лево, као у овоземаљским политикама и идеологијама, него или нагоре или надоле, или ка Богу или ка непријатељу Божјем и нашем. То је порука данашњих светих, који су, свако у свом времену – а живели су приближно у исто време, у 4. веку – дали огроман, немерљив допринос Цркви за све будуће векове, казао је Епископ бачки господин Иринеј. После заамвоне молитве, владика Иринеј благословио је принесене славске дарове, колач и жито. Заблагодаривши Епископу бачком који је узнео молитву за спас душа и свег рода људскога, протопрезвитер Бранко Вујиновић пожелео је владици Иринеју да му Господ подари здравља, снаге и моћи да истраје у временима која су пред њим. Прота Бранко је захвалио и кумовима овогодишње храмовне славе, породици Милошевић, а залог кумства преузела је Месна заједница Салајка, део друге парохије алмашке. Молитвено сабрање увеличало је појање хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У среду, 12. фебруара 2020. године, Алмашки храм у Новом Саду прославиће престони празник – Света Три Јерарха. Прославу празника најавиo je протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ Алмашког храма. Звучни запис разговора са протом Бранком Вујиновићем Пре две године Алмашки храм је прославио тристагодишњицу од када је сазидан први храм на месту данашњег велелепног храма. О историјату храма говорио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. Звучни запис разговора са протом Миливојем Мијатовим Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Недељу o митару и фарисеју, 9. фебруара/27. јануара 2020. године, у Силбашу је прослављен празник Преноса моштију Светог и богоносног оца Јована Златоуста, којем је силбашки храм посвећен. Бденије уочи празника служио је протонамесник Никола Темеринац, парох деспотовачки. Евхаристијским сабрањем на дан празника началствовао је протопрезвитер Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, уз саслужење јеромонаха Павла (Пајића), презвитера Владимира Маркова, надлежног пароха, и ђакона Николе Дувњака, сабрата Светојовановског храма у Бачкој Паланци. После прочитаног јеванђелског зачала, беседио је отац Стевица. Ученици који похађају веронауку у Основној школи Браћа Новаков у Силбашу, предвођени вероучитељицом Станиславом Темеринац, узели су учешћа на светој Литургији и причестили се светим Тајнама Тела и Крви Христове. На крају свете Литургије освећени су славски дарови. Благољепије на бденију и светој Литургији својим појањем су улепшали појци из Бачке Паланке. У Светосавском дому је уприличена трпеза љубави. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Хиландару је свечано прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, Првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, 26. јануара, пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Главни гост је био игуман Манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из Григоријата за десном певницом, док су за левом били хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви. У беседи на славској трпези, која је уследила одмах након завршетка Литургије, игуман Хиландара Методије је нагласио да је данашњи празник наставак прослављања 800 годишњице хиротоније Светог Саве, хиландарског и светогорског монаха, за Првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, која се прослављала целе претходне године. Такође, исказао је радост што је по благослову блаженопочившег игумана Григоријата, Георгија Капсаниса, заживела нова пракса да хиландарски игуман долази у Григоријат на празник њиховог ктитора, Преподобног Григорија Горњачког, а да григоријатски игуман долази у Хиландар на празник хиландарског ктитора, Светог Саве. Игуман Христофор је у својој беседи покушао да пронађе одговор на питање – како је млад принц Растко одлучио да остави престо, богатство и славу овога света и да од најраније младости себе посвети на службу Богу. По његовом мишљењу, то дело је учињено јер је Растко – Свети Сава увек имао дубоку веру у Господа, љубав према Њему и зато што је смисао свог живота пронашао у речима „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ (Мат: 10:37) и „И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мат: 10:38) . Такође, нагласио је да је за њега циљ живота на Светој Гори био исти као код свих светих људи – обожење, које се задобија када се срце, претходно кроз подвиге, очисти од страсти. На овај начин он је постао изабрани сасуд Духа Светога, па је преко њега задобио спасење цео један народ. Срби су били у његово време пред великим изазовима и вероватно би на крају, да није било Светог Саве, подлегли утицају римокатоличког запада, закључио је игуман Христофор. Извор: Манастир Хиландар

На дан када молитвено прослављамо Светог исповедника Доситеја, Митрополита загребачког и Владику нишког, у понедељак, 13. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служи свету архијерејску Литургију у наставку свеноћног бденија у малом Саборном храму у Нишу које је почело од 20,30 часова. Свеноћно бденије и свету архијерејску Литургију директно можете да пратите путем таласа радија Православне Епархије нишке "Глас" 92 MHz, као и путем нашег портала. ДИРЕКТАН ПРЕНОС ОВДЕ

Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Архиепископ Јован у божићном интервјуу за „Православље“: Без оваплоћења Сина Божијег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу! (О Божићу 2019. Године) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа О Царским часовима у навечерје празника Рождества Христова Емисија о богослужбеним особеностима празника Рождества Христовог - Божића Свети Јован Златоуст: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. године А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Христос се рађа Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Даница Црногорчевић: Христос се роди! Сабор Пресвете Богородице Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на сабор Пресвете Богородице Све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је Христо Јанарас: Пресвета Богородица Катихета Бранислав Илић: Пресвета Богомајка – заштитница васцеле творевине Свети славни и добропобедни Апостол, Првомученик и Архиђакон Стефан Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на празник светог Првомученика и Архиђакона Стефана Катихета Бранислав Илић: Радуј се Свети Стефане Првомучениче Христов! Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог. (кондак празника)

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Сабор Пресвете Богородице са свештенством Свету службу Божију у манастиру Морача. У току Литургије организоване је саборно крштење дјеце и одраслих – Георгија, Милене, Марка, Марије, Милице, Бојане, Христине и Тамаре, а Владика је чином протопрезвитера одликовао пароха морачког Обрена Шарића. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи Митриополит Амфилохије је рекао да кроз Христово дјетињство и младост и људско дјетињство и младост добијају димензију вјечности. „Родио се Господ и безбројне светиње су Њему посвећене и Мајци Божјој. Једна од тих дивних светиња јесте и ова морачка лавра коју су Немањићи овдје саградили“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је Божић најсветији и најчудеснији празник који људи празнују на земљи. „Празник који су празновали наши преци кроз вјекове сабирајући се у овој светињи овдје, крштавајући се у име Оца и Сина и Духа Светога, примајући кроз свето крштење дар вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота. Сви су се крштавали кроз вјекове од времена кад је ова светиња саграђена, и прије тога“, рекао је Владика. Рекао је да је у последње вријеме један број Ровчана и Морачана, нажалост, оболио од најопакије болести која је икада владала овим просторима. „То је болест звана брозомора, опака болест. Има доста оних који и дан данас болују од те болести. И то је оно што их још увијек одводи од ове светиње и што их нагони да чак и друге одвлаче од ове светиње. Надати се да ће оздравити од те брозоморе овај народ овдје, јер нема му спаса све дотле док не оздрави“, поручио је Владика Амфилохије. На крају Литургије дјеца с вјеронауке из Колашина приредила су Божићни програм, а Владика им је подијелио Божићне поклон пакетиће. На крају данашњег сабрања приређена је у манастирском конаку празнична трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Богојављење (по н.ст.) прослављено је веома свечано у Васељенској Патријаршији у понедељак 6. јануара. Васељенски патријарх Вартоломеј је после јутрење одслужио последовање великог водоосвећења и у наставку началствовао Божанском литургијом коју су саслуживали митрополити: филаделфијски Мелитон, мирски Хризостом, хонијски Теолипт, калиупољски и мадитски Стефан, киренијски Хризостом, кидонијски Атинагора и адријанопољски Амфилохије. Током Божанске литургије рукоположио је за презвитера ђакона Георгија Христодулоса, клирика Кипарске Цркве и професора. Пре руколожења Свесвјатјејши патријарх се обратио очинским речима оцу Георгију: „Имате част што припадате Кипарској Цркви, која се одликује непоколебивом верношћу православном предању, као и својим старањем за свет и историју.“ „Чувај упаљеном свећу у светој домовини апостола Андреја, и њу ћеш чувати и проносити до краја живота, баш као што и ми овде, на Фанару, одржавамо вечну светлост свећа коју су наши оци стално држали упаљену и блиставу, чувајуће нараштаје Грка.“ По завршетку Божанске литургије, васељенски патријарх Вартоломеј, архијереји, свештеници, функционери и верници кренули су у литији на обалу Фанара, где је Свјатјејши обавио чин Великог водоосвећења и организовано пливање за Часни крст код Златног рога. У хладним водама Златног рога, и упркос лошим временским условима, ронило је више од 20 младих из Цариграда, Грчке и иностранства, а по четврти пут је Никола Солис из Агринио-а ухватио Часни крст. Патријарх му је као благослов подарио златни крст, а све остале пливаче благословио и подарио им икону Светог Нектарија. Извор: Инфо-служба СПЦ

Најрадоснији хришћански празник и дан - Рођење Господа Нашег Исуса Христа, прослављен је свечано и достојанствено у свим храмовима Православне Епархије врањске. Верници Епархије врањске, испунили су храмове са радошћу и љубављу коју носи данашњи празник. Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, на Божић је служио Свету Литургију у јутарњим часовима у Саборном храму Свете Тројице у Врању, уз саслужење протојереја-ставрофора Небојше Стојадинова, протојереја Александра Јовановића, ђакона Мицка Мицковића и ђакона Далибора Јовића. Божићну посланицу прочитао је протојереј Александар Јовановић. Празновање Божића настављено благосиљањем и заједничким ломљењем и дељењем чеснице свим присутним верницима. Златник и два сребрњака даривала је Црквена општина Врање, а три Божићне чеснице припремила је пекара „Локи“ из Врања. Златник је ове године пронашла девојчица Леа Вучковић, из Врања, а два сребрњака пронашле су девојчица Ирена Антић и госпођа Ивана Новковић, такође из Врања. У свим храмовима Православне Епархије врањске и ове године као и ранијих година био је присутан велики број верника на Светим Литургијама на овај велики Празник, од којих се већи део причестио. Извор: Епархија врањска

Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. И овога пута драга наша децо духовна прослављамо рођење Богомладенца Христа који је обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2020. годину милости Господње. Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин Извор: Епархија жичка

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све[2]. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ. О, какав Милостивац, какав Самилосник у овоме свету! Никада се није оглушио ни о чију молитву. Гле, свих пет континената Њега славе. Славе га на копну, славе га на мору, и Он притиче скромно и тихо свакоме који га призивају у помоћ. Безбројни су описи тих чудеса. Безбројна су добра која је Он чинио, како се вели у једној дивној молитви њему: више његових чудеса и добрих дела, него ли звезда на небу, него ли песка на обалама морским. Такав је Он, Угодник Божији. Заиста, ето већ једну хиљаду и шесто година пише Еванђеље Христово, пише га чудесима, пише га делима, пише га молитвама, пише га помоћима коју указује роду људскоме. И некада је Свети Еванђелист Јован написао да Господ учини таква дела на овоме свету да их је немогуће све записати, јер би, и кад би се записало све, књиге те испуниле сав свет и не би могле стати у овај сав свет, не би могле стати[3]. Ето, и Свети Николај сведочи та Христова дела. Христова чудотворна сила чини таква чудеса непрекидно, лије Вечну Истину, Вечни Живот кроз душе људске, да све те Истине и све те Божанске силе овај свет не може да смести. И Свети Николај Чудотворац и с правом је назван Чудотворац. Гле, то је постало његово презиме, када кажеш Свети Николај, ти увек кажеш Чудотворац. То је тако нешто природно за њега, тако природно да он излива из себе силу Христову која исцељује људе, која дели Милост Божију свима и свакоме. Али, откуда толики дар Светом Николају Чудотворцу? Зашто је Господ њега од других Светитеља изабрао? Ето, он такорећи непрекидно не само хода по овоме свету, него и лети, помажући свима и свакоме. Шта је то Свети Николај учинио те толику љубав Божију стекао? Шта? Он је учинио, браћо моја, највеће чудо у овоме свету, чудо које је велико као Васкрсење Христово. То је чудо: одрекао се себе, оставио све имање своје, раздао сиромасима ради Христа, постао сиромашни просјачки монах, сав се посветио посту и молитви, очистио себе светим животом од сваке страсти, свакога греха, очистио ум свој, очистио срце своје, очистио душу своју и, како се вели у данашњим његовим дивним молитвама и стихирама: ум је његов постао обитавалиште Свете Тројице, срце његово постало обитавалиште Духа Светога, душа његова постала обитавалиште Господа Христа. Сву Свету Тројицу уселио у себе, васцелог Господа и Бога и све Његове Божанске Силе, сву Истину Небеску, сву Љубав Божанску, сав Вечни Живот Божански уселио у себе – Свети Николај Чудотворац! То је чудо које учини Господ! Бог, ето даје сву Божанску Своју силу, али тражи душу чисту, срце чисто, ум чист, тело чисто, све да буде беспрекорно, све да буде сасуд, беспрекорни сасуд Божји. И тело и дух, и тело и душа да се претвори у храм Божији. Свети Николај је то учинио. И учинивши то највеће чудо, то најглавније чудо у животу, одрекао се себе ради Христа, он је сав пошао за Господом Христом, пошао вером, пошао молитвом, пошао постом и свим другим светим врлинама. Његове вера, вера која заиста покреће брда и планине[4], вера која сву душу сједињује са Богом, вера која све небеске истине низводи у душу – таква је била вера Светог Николаја. Зато је у најглавнијој песми данашњој, у Тропаруњеговом, он назван правилом вере, он – Свети Николај, правило вереправославне. Хоћеш да пробаш, да провериш своју веру, да видиш каква ти је вера, ти је провери Светим Николајем Чудотворцем. Он је сав испуњен вером као чудом Божијим, јер вера – то је сила Божија. Вера твоја и моја, вера Светог Николаја, која душу његову спаја са Господом Христом, Јединим Истинитим Богом – та вера то је сила Божија, јер та вера испуњује душу човекову Божанском Истином Вечном. А шта је Божанска Истина? Вечна Сила Божија, Вечна Светлост Божија, која просвећује сваког човека[5], и све таме и све помрчине човечијег бића, човечије душе. Имаш јаку веру, гле, не једно већ хиљаде небеских сунаца силази у мрак твоје душе и прогони сваку помрчину. „Вера је наша у сили Божијој“, објавио је Свети Апостол[6], у сили Божијој! Шта су пред нашом вером земаљске силе, људске силе? Прах и пепео, мушице! А Божанска сила јача, јача од смрти, јача од греха, јача од сваког ђавола! Када човек стекне такву веру, онда заиста стекне јачину Божију, силу Божију, непобедиву и свепобедну силу Божију. Такву је силу стекао Свети Николај Чудотворац и постао правило вере, и сав вером живео и вером ишао свим бићем својим за Господом Христом. Он кротак међу људима, смирен и скоро невидљив, постао је – како се опет вели његовом Тропару данашњем, „образ кротости“, образац кротости,пример кротости. Човек пун такве Божанске силе какву је имао он, био је кротак и смирен, није ни смео бити другачији. Јер Бог даје Своју силу, Своју благодат смиренима[7], гордима никада, јер би горд човек себе сатро и извршио би самоубиство, злоупотребивши силу Божију. Свети Николај, кротак и скоро невидљив, хода од срца до срца људског, од једног паћеника до другог паћеника, од једног грешника до другог грешника, помаже свима, васкрсава их из свих њихових смрти, даје им силе и моћи да се боре против грехова у себи, побеђују страсти. Кад треба он плаче за њима милосрдним небеским сузама својим, за душама сасушеним у гресима и страстима, кротак, благ, милостив, као ретко ко од људи. Такав је Свети Николај. Али то јагње Божије, када је требало, оно је исповедало веру чудесније него сви други људи. Када је био на Првом Васељенском Сабору[8], на коме је осуђен опасни јеретик Арије, Свети Николај, кротак, образац кротости, није могао да отрпи хуле које је овај изговорио против Господа Христа, пришао је и ударио му шамар. Такав је гњев, гњев јагњета Божијег, о коме се говори у Светом Писму[9]. Господ Христос се назива Јагњетом Божијим[10]: дошао је у овај свет да буде жртва и распео се на Крст ради спасења света. Али то Јагње Божије на дан Страшнога Суда показаће гњев Свој, гњев Јагњета[11], најстрашнији гњев – зашто? Јер је то Јагње жртвовало све за овај свет, а људи похулили на то Јагње, згазили Га, нису Га хтели, нису хтели своје спасење, нису хтели да живе Господом Христом, нису хтели да живе Његовим Светим Еванђељем, одбацили Његову Цркву, одбацили Његове свештенослужитеље, одбацили Свете Тајне и свете врлине. Онда Јагње гњевом својим осуђује такве блуднике, такве богохулнике. И нико, нико, нико неће имати права да рекне Кроткоме Јагњету: „Зашто то чиниш“? Такав је Свети Николај: кротак и благ, подносио све невоље овога света, све муке искушења, све од људи, па и неправде људске, али када је требало он је постао и гром и муња! И готов увек да свакоме да те своје силе, силе којим ће свако од нас бранити Истину Христову у овоме свету, Истину Христову у својој души, живот Христов у својој души. И Свети Николај, испунивши Еванђеље Господа Христа, показао је пут свима нама. Јер сваки од нас, браћо, и јесте мало Еванђеље Христово. Крштење: Светим Крштењем сваки од нас постаје члан Христове Цркве, сваки од нас прима у себе Господа Христа, сваки од нас постаје христоносац, сваки од нас постаје мало живо Еванђеље Христово. А шта касније у животу радиш од тог Светог Еванђеља – то зависи од тебе. Да л’ ћеш ти то живо Еванђеље раширити у својој души, да л’ ћеш живети њиме, Христовим Еванђељем, зависи од тебе. Тешко мени и теби ако нисмо мало Еванђеље Христово, ми хришћани. Позвани смо на то, а и сваки човек се рађа на овај свет као мало Еванђеље Христово, сваки човек; не само ми хришћани. Јер сваки човек је створен по слици и прилици Божијој[12], по слици Христовој[13]. Сваки носи у себи живу икону Христову и зато је сваки човек христоносац. Ако ја имам ту икону у себи, а њему том лику Христовом у нама се додаје друго, додаје му се Света Тајна Причешћа, додају му се друге Божанске силе и Свете Тајне, онда то живо Еванђеље, растући у Богу, једнога дана то Еванђеље даје Светога Николаја Чудотворца, најсавршенијег хришћанина. И ти када питаш ко је савршени хришћанин, погледај Светога Николаја Чудотворца и видећеш у њему савршеног хришћанина, који иде испред тебе и испред нас свију, али као пример, као пример вере, као правило вере, да и ми за њим идемо; не да лежимо, не да бауљамо, него да за њим трчимо, да живимо у тој вери као што је он живео. Не можемо ми рећи: Е, па немамо силе. Јер и он је човек. Свети Николај је човек, и он је са крви људском, ни он нема веће број чула од тебе и од мене: он нема десет очију, нема десет пари ушију, него два ока, него два ува, једно тело као ти и ја, једну душу као ти и ја. Чиме се он разликује од тебе и од мене? Ревношћу својом, вером својом великом, трудом својим, трудољубљем својим. Ми људи шта можемо дати Богу? Шта треба Богу од нас? Све што чинимо, чинимо себе ради, спасења свога ради. Ми, ми можемо дати Богу само труд свој, трудољубље своје, а Господ Христос – шта је дао сишавши у овај свет? Показао је Свети Николај: дао нам је Вечни Живот, дао нам је Вечну Истину, Вечну Правду, дао нам је Вечну Божанску Силу која побеђује смрт, свакога ђавола, сваки грех, сваку страст. Све то дао је Господ и теби и мени, не само Светоме Николају Чудотворцу. Само, шта треба да чинимо ми? Да се трудимо и ми да негујемо своју веру. Како ћемо неговати веру, питаш ти? – Молитвом. Кад се молиш Богу, молиш се што више, што чешће: и кад се молиш Богу ти везујеш себе са Небом, постајеш стуб између земље и Неба. Ко ће те оборити? Нико! Можеш се везати са Господом на Небу и ти добијаш од Њега силе. И та молитва узраста твоју веру, и вера расте молитвом, расте ка небу, ка свима небесима, шири се и јача, постаје бесмртна и силна. Па још: ти можеш да негујеш и увећаваш своју веру постом. Пост, каква сила! Очишћује душу, а чисту душу проламају, тј. пронизују небеске силе. Што више постиш, гле, ти више појачаваш своју веру, она расте, расте из силе у силу. Кад ти испуњујеш заповести Спаситељеве због милостивости, и милосрдно удељујеш све што имаш у Богу, сва богатства; и ако немаш материјална имаш духовна, ти то веру своју појачаваш, веру дижеш, веру обесмрћујеш, чиниш је непобедивом. Јер, браћо моја, велики духовници и Свети Оци уче нас да врлине расту једна помоћу других. Вера расте љубављу, љубав расте молитвом, молитва расте постом, пост расте милосрђем, тако свака врлина подржава другу врлину, и то све нарасте, ништа да не стоји ни у мени ни у теби. Спаситељ је показао и открио истину вере: вера је као зрно пшенично[14]. Ако зрно пшенично не посејеш, ако га не негујеш, ако га не гајиш, ако прво не поореш своју душу, да у доброј земљи, поораној земљи душе своје посејеш зрно вере Христове, то ће зрно увенути у теби. Ако се ти стараш око вере своје, ако то зрно вере заливаш сузама покајања, ако то зрно вере заливаш кишом молитава небеских, тада – тада зрно пшенично расте у теби као што расте у пољу кад га посејеш, а ти бринеш о њему и негујеш га и чуваш од траве и од кукоља.[15] Све то свако од нас треба да чини непрекидно. Кратак је живот наш, браћо, у овоме свету, кратак исувише, а иза овога живота – вечност, твоја и моја вечност, вечни Живот, и мој и твој. Ради тога ми смо и створени. Не само за двадесет, тридесет и четрдесет година, ваљамо се у земаљском блату, него да у то блато свучемо небески бисер, да нађемо бисер, нађемо Христа[16], јединог Спаситеља од греха и смрти. И да за Њим идемо у овоме свету, и да са вером и надом почнемо још овде на земљи тај Живот Вечни у Господу Христу. Та вера, вера Христова уноси у твоју душу Вечну Истину. Када ти унесеш Вечну Истину, Христову Истину у своју душу ти већ постајеш бесмртан и вечан. Никаква смрт нема више власти над тобом, никакав ђаво не може ти украсти но што ти је Бог дао, ако ти не допустиш. Али, ако си нехатан, ако си немаран, ако ти не гледаш где обрађујеш своју душу, ако сматраш овај живот пролазни: да једемо и да пијемо и да ћемо сутра умрети[17], тешко теби! Када душа изађе из тела, прогледа, а оно пред њом – Вечни Живот, Небеско Царство пуно Анђела, а око те грешне душе пуно црних демона! Тада, тада биће доцкан, све ће бити доцкан. Тада, ако си остао у гресима непокајан, ако си остао у непокајаним гресима, тада ће демони дограбити твоју душу и одвести у царству таме, у царство зла и греха, којим си живео овде на земљи, то је природно. Да се разумемо, ко чини грех и воли грех, и остаје стално у греху, не каје се због греха, њему се и даје царство греха – пакао. А тамо и вечне муке. Тамо тек човек види ко је. Шта сам радио са својим животом на земљи, са својим телом на земљи, шта сам радио са својом душом? Ево шта сам зарадио! А Господ је дошао у овај свет, постао човек, да каже мени и теби и свакоме сву тајну нашег живота, ради чега смо ми у овоме свету, зашто нас је Он створио. Створио за Живот Вечни. Ево примера, ево Светога Николаја Чудотворца: сав вечан, сав бесмртан, сав свемоћан, не само за време живота на земљи, него ето, хиљаду и шест стотина година, све моћнији и моћнији, све силнији и силнији, непрекидно помаже, непрекидно са неба влада земљом. Такви су Светитељи Божији, таква је вера Христова! Бог постао човек! Бог сишао с Неба на земљу да да све што Бог може дати људима. И дао нам је Живот Вечни, дао нам је Истину Вечну, дао нам је Љубав Вечну, дао нам је Правду Вечну, шта хоћемо више! Наше је да вером светом својом живимо, да љубав имамо у Господу Христу, да све то учинимо својим имањем, својим достојањем: молитвом, постом, бдењем и свима другим светим врлинама, да стално хитамо за Господом Христом, вођени и руковођени Његовим Светитељима. Зато и Црква слави сваки дан Светитеље Божије: данас Светог Николаја, сутра Светог Амвросија, па онда Светога Саву, и све безбројне Светитеље. Сваки дан по много Светитеља, то значи: сваки дан по много наших вођа, наших васпитача, наших водича у Живот Вечни; не туристичких земаљских лепота, него у Живот Вечни. Сваки Светитељ води само у Живот Вечни. А тамо – тамо Небеско Царство, тамо све непролазне лепоте Божије у ономе свету. То нам је дао Господ Христос! Даје нам то, свакоме од нас, за нашу веру, за нашу љубав, за нашу молитву, за наше славље и прослављање Светитеља Божијих, Цркве Божије, а кроз њих Јединог Истинитог Бога Господа Христа. И ми славећи Светога Николаја славимо Господа Христа, Који, ето, хиљадама већ година живи кроз њега и излива Своју Божанску силу и на нас грешне и немоћне. Зато, никада не престајмо хвалити велике Светитеље Божије, и молећи их да нас они на путу кроз овај свет воде из наших мракова, из свих тама, из свих понора, воде и изводе и поведу путем Вечнога Живота, путем на коме нам никаква смрт наудити не може; путем на којем нам никакав ђаво не може наудити; путем пуног Анђела Божијих. Тај пут нека буде наш пут. А ми имамо испред себе ето, од данас, Светога Николаја и са њим сву браћу његову, све Светитеље Божије, који га сигурно славе на Небу данас, бескрајно славе више него ми на земљи. Нека би он био наш вођ и наш путовођ, и наш путовођ, да га истински славимо делима, подражавајући његова дела, подражавајући његову веру, његово милосрђе, његову смиреност, његову кротост, његову доброту, његов еванђелски живот. И он је човек, и ми смо људи, зато се можемо угледати на њега, не извињавати се никим и ничим. Нека би Свети Отац Николај закрилио свахог од нас од свакога зла, нека би свакога од нас утврдио у сваком еванђељском добру, да бисмо и ми вођени њиме изашли из овога света светле душе, радосне душе, и тамо, доведени њиме пред престолом Господа Христа, поклонили се заједно са њим Једином Истинитом Богу Господу Христу, који, ето, ствара Светитеље у овоме свету, ствара бесмртнике Својом вером, ствара вернике, вечне људе дајући им Своју Вечну Истину, Свој Вечни Живот. Њему кроз Светог и Чудесног Оца нашега Николаја, вечна слава и сада и увек и кроза све векове. Амин. 1965. године у манастиру Ћелије Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Недјељу 25. по Педесетници, 8. децембра, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић. Саслуживали су му: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереј Бранко Вујачић. Отац Далибор Милаковић је у свом пастирском обраћању говорио о љубави према Боги и према ближњему. Звучни запис беседе ,,Ако волимо ближњега, као што волимо себе саме, завољећемо и самога Бога. Али, ако не волимо ближње, онда је немогуће Бога вољети. А то је управо испит који се пред нас сваког дана у нашем животу поставља, да у сваком кораку и моменту бринемо и волимо ближње своје и да познамо љубав Божију. Колико нас само пута Бог у животу куша, преиспитује нашу људскост, нашу бригу и љубав? А ми пречесто заобилазимо наше ближње док се толико пута паралелно бавимо безначајним стварима, а ближњи до нас пати и очекује милост и љубав нашу. Заиста, без заједнице, без ближњих – нема спасења“, рекао је он. Отац Далибор је указао да нас на заједницу позива и сама Литугија која нас упућује на праштање, на смирење, заједницу и љубав: ,,На заједницу нас призива и ова сама Света Литургија, у којој смо се сабрали у име Божије, у име Његово. Зато је данашња прочитана јеванђелска прича поука и задатак свима нама, да схватимо да као што је било покољењима прије нас, тако ће бити и данас, али и сјутра и у свим будућим временима. Јер и данас као и онда се поставља питање: ,,Ко је мој ближњи и да ли ми волимо тога некога ко се налази поред нас“, казао је отац Далибор. Отац Далибор је говорио и о најављеном Закону о слободи вјероисповјести који, према најавама, треба да уђе у скупштинску процедуру до краја ове године. ,,И у ове дане Господ преиспитује вјеру нашу, дајући и попуштајући на нас искушења. Сви сте свједоци ових дана да је Влада Црне Горе припремила Закон о слободи вјероисповјести. Али, шта значи тај назив? О каквој је слободи ријеч? Ко додељује и одређује ту слободу вјероисповјести? Зар не вјерујемо слободно? Зар нам управо Бог није даривао слободу? Зар вјера није управо ствар и право избора и акт слободне воље? Како онда људи, смртни, пролазни могу даривати слободу? Само је Господ Бог дароватељ слободе којом смо управо и ми људи као Његова слика и прилика већ овјенчани“, поручио је он. Отац Далибор је такође посјетио на ријечи Господа Исуса Христа, да Цркву Његову коју је и утврдио на камену исповједања вјере у Њега као у Сина Божијега неће до краја свијета и вијека ни паклена врата надвладати. ,,Ето управо у овим данима, некоме од људи смртних и пролазних је пало на памет да одређује и дарује и одузима слободу и да одређује да ли ћемо и како ћемо вјеровати, или пак нећемо. Треба се подсјетити, да су кроз историју многи покушавали цркву моделирати по сопственом нахођењу, али, Цркву Божију не могу и неће ни врата паклена надвладати зато што је Бог утврдио, зато смо и сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа – призвани да свједочимо име Његово као што су и наши преци то чинили. Свједочили су Христа, вјеру и истину у најтежа времена“, рекао је отац Далибор На самом крају свог пастирског обраћања отац Далибор је најавио и Велики црквено-народни сабор који ће се одржати у Никшићу, у суботу 21. децембра у Саборном храму Светог Василија Острошког. ,Да управо литургијски, молитвом, заједништвом, сабрањем, љубављу са нашима ближњима посвједочимо да слободно исповиједамо Христа и да у Њега вјерујемо и да то посвједочимо као никад до сада, јер заиста смо на испиту и пред Богом и пред ближњима нашим“, поручио је он Такође је најавио да ће тог јутра бити организован бесплатан превоз до Никшића, који ће у 7 часова кренути са платоа саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. ,,Зато вас још једном молим, да покажемо љубав према Богу, да покажемо да смо Христови људи, Божији људи, да волимо своје ближње, а то ћемо учинити најбоље примјером свога живота и дјелима, почевши од тога што ћемо учествовати на великом црквено-народном сабору у Никшићу, показавши тиме да нисмо сагласни са тим Законом који се припрема а тиче се вјере, а који је све само не закон о слободи вјероисповједања, који је у ствари потпуно противан и слободи и Христу и Цркви. Дај Боже да загрлимо једни друге, да дочекамо празник Божића у љубави, слози и миру“, поручио је на крају свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом манастирске славе, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Манастиру Пресвете Богородице у Сићеву у четвртак, 4. децембра 2019. године, на дан празника Ваведења Пресвете Богородице. Звучни запис беседе Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Радован Петровић, Милан Николић и Ранђел Денић и ђакон Ђорђе Филиповић. Храм је био испуњен верницима а велики број њих се и причестио Светим Тајнама. Након заамвоне молитве, освећени су славски дарови и преломљен славски колач, да би након тога Његово Преосвештенство упутио речи архипастирске поуке, истакавши да "прослављајући данас овај празник, који је на самом почетку великог божићнога поста, припремамо се тако и за дочек великог празника Рођења Господа нашега Исуса Христа, јер управо данашњи празник јесте почетак нашега спасења..." Извор: Епархија нишка

Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар

У среду 27. новембра 2019. године почео је четрдесетодневни Божићни пост. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије обратио се свим вернима честитајући почетак поста и упућујући све ка великом радосном празнику Божићу: – Запутили смо се ка Божићу. Звучни запис беседе Божић је празник највеће блискости Бога и човека. Иде Небо да загрли земљу и Бог да станује са људима и да живи са њима. Родиће се као дете чинећи себе најпријемчивијим свакоме узрасту. Родиће се усамљен да би био друг бескућницима и самотњацима. Биће Он и у заједницама великим, долази свима. Долази највећи гост, треба да га дочекамо најсвечаније. – И Бог доноси своје дарове. Његови дарови се не виде сви одмах, они ће се видети касније. Бог преображава свет собом, Он ће и себе дати за нас, уместо нас пострадаће на Крсту, али за нас ће и устати, водећи нас у живот. – Да дочекамо Божић у радости, и као што Бог грли нас тако да грлимо једни друге, пожелео је Епископ Атанасије свима. Извор: Епархија милешевска

Манастир Ватопед, у коме се чува глава Св. Јована Златоустог прославио је његов празник у духу светогорског благољепија. Празничном службом је началствовао митрополит Халкиде Хризостом, коме је ово и имендан. Свештени манастир Ватопед чува лобању Светог Јована Златоустог. У част великог васељенског учитеља цркве у Ватопеду се сваке године служи празнично бденије са архијерејском Литургијом као круном свих богослужења. На лобањи Светог Јована Златоустог остало је нетрулежно уво на које је Свети Апостол Павле шапутао Златоустом док је писао тумачења посланица. Извор: Светогорске стазе

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског. Звучни запис беседе „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме. „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он. Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу. „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика. Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти. „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије. Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ рашко-призренски г. Теодосије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су на празник Светог Арсенија Сремца са свештенством Свету службу Божију у манастиру Пећка патријаршија. Доносимо интегрално бесједу Владике Методија коју је изговорио на крају богослужења у Пећкој патријаршији: Драга браћо и сестре, сретан вам празник Светога Арсенија и слава и празник Васкрсења Христовога које прослављамо! Благодаримо Његовој Светости Патријарху Иринеју који нам је дао благослов да овдје служимо и да се окупимо, и Митрополиту Амфилохију који ми је благословио да овдје дођем и да будем с вама и да служим са дивним Владиком Теодосијем, и са милом мати нашом Харитином и њеном љубављу и молитвом, њених сестара, и њиховим гостољубљем. Сваки празник, а поготово црквени празник, извире и рађа се из осјећаја слободе. А не само што се рађа из осјећаја слободе, него он изражава и отјеловљује ону човјекову дубинску жеђ за истинском слободом. А овдје, наравно, није ријеч о овој спољашњој, привидној слободи грађанској или политичкој, него о оном најдубљем осјећају живота као слободе. И сваки празник који је израз те слободе су врата која нам отвара улаз у један нови, духовни, узвишени простор – простор благодати Божије. И ми смо сви свјесни да смо ограничени у свакодневном животу и да смо робови простора и времена. И да смо скучени, и својом генетиком, и поднебљем, и климом у којој живимо, и тим неумољивим током живота који иде ка једноим неумитном завршетку. И сваки човјек, иако осјећа да има неку релативну слободу у тој ограничености, сваки човјек који је осјећа, префињен је и има ту духовну узвишеност свјестан је да је то само привидна и ограничена слобода у овоме животу. И да само Бог и вјера у Њега даје истинску слободу – оно чему је наше људско биће призвано. Томе нас уче сви светитељи Божји и следбеници Христови, као што је и Свети Арсеније, између осталих. И шта је то најдивније, чему се дивимо и што гледамо у свима њима? То је та радост, љубав и дубоки мир који су они стекли благодаћу Божјом. А истински циљ нашега живота јесте задобијање те благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење. А тиме и празник Светог Арсенија празнује васкрсење Христово, јер је он васкрсао благодаћу Божјом. И не само што нас Свети Арсеније повезује, који је из Срема, из простора данашње Војводине, и који је као монах жички и наследник Светога Саве, архиепископ српски дошао у ове просторе и поставио сједиште Архиепископије српске, потоње Патријаршије, и чије су мошти данас у Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, који својим животом повезује све крајеве нашег народа гдје год се данас налази и живи. Он је показатељ те свеобухватне и дубоке благодатне Божанске енергије која све окупља, сабира и обједињује у једно тијело, које је Црква, чија је глава Христос. И хвала Богу што нас је сабрао овдје да се сви овако дивно окупимо, Богу помолимо, Светоме Арсенију, да се Христовим тајнама причестимо и да прославимо Христа Бога нашега са Оцем Његовим и Светим Духом у вјекове вјекова. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије началствовао светом архијерејском Литургијом. Дана 30. октобра 2019. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима служено је празнично бденије уочи спомена Светог Петра Цетињског, дивног светитеља који је пре 235 година у том храму хиротоносан за Митрополита црногорског од стране Митрополита карловачког Мојсија Путника. Свечаним бденијем началстовао је протојереј Стојан Билић, парох новосадски, уз саслужење протојереја Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског, јереја Милорада Бојчића, пароха голубиначког, и протођакона Слободана Вујасиновића. Антифоним појањем бденије су украсили ученици Карловачке богословије, некадашњи и садашњи. Сутрадан, на празник, Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије началствовао је светом архијерејском Литургијом у поменутом храму. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Богословије у пензији; протосинђел др Клеопа (Стефановић), старешина сремскокарловачке Саборне цркве; домаћин сабрања јереј Станко Лакетић; протођакон Слободан Вујасиновић и ђакон Горан Власац. Извор: Инфо-служба СПЦ

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом на Цетињу данас, 31. октобра, прослављен је празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, који је крсна слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Звучни прилог радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Високопреосвећеним Архиепископом сарајевским и Митрополитом дабробосанским Хризостом и Преосвећеном господом епископима: милешевским Атанасијем, полошко-кумановским Јоакимом, рашко-призренским и косовско-метохијским Теодосијем, бихаћко-петровачким Сергијом, буеносајрески и јужно-централноамеричким Кирилом, захумско-херцеговачким Димитријем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем. Саслуживало је свештенство и монаштво уз молитвено учешће великог броја вјерног народа, док су за пјевницом одговарали ђаци Цетињске богословије. Учесници данашњег сабрања имали су и велику радост – рукоположење у чин ђакона Павла Божовића, новинара Радио Светигоре и вјероучитеља при Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У пастирској бесједи након читања Јеванђеља, владика умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије је казао да је данас у Цетињском манастиру велики сабор апостола и њихових наследника у част Св. јеванђелиста Луке и апостолског наследника Св. Петра Цетињског, као и да је Црква неразлазни сабор који је БогоОтац кроз Сина Свога сазвао да се никада не разиђе: „И данас је ово сабор који се не разилази и он је предокушај Царства небескога. Света литургија је уствари Царство небеско на земљи са есхатолошким димензијама до краја вијека и свијета и томе свједочи и овај сабор.“ Појаснио је да је ово сабор у коме кроз апостоле Господ проповједа, а онда кроз њихове наследнике продужује своје Јеванђеље – Благовијест Божија о вјечном животу свега створенога на челу са, као круне свега, човјека. „Бог је створио сву творевину да буде Тијело Христово којем је Он глава вјечна и незамјенљива, а ми смо сви удови – чланови тог Тијела и тако ћемо бити на сву вјечност, како је Господ и предсказао и на Тајној вечери показао практично међу апостолима. На свакој Литургији то чудо непоновљиво се понавља, та есхатолошка стварност да је Црква Дом Очев, Тијело Христово, заједница Духа Светога“, бесједио је владика Атанасије објашњавајући да је зато важно да се окупљамо на Светој литургији и приступамо Хљебу живота и Чаши пића вјечнога. Владика је подсјетио на Жичку бесједу о правој вјери Светога Саве у којој он каже да је наследник апостола и да су нам преко отаца апостоли предали вјеру, а да се то преко њега наставља по истом предању и вјери, и по истом наслеђу: „Зато су епископи наследници апостола и зато поглавари Цркве су у слици и лику и образу Христовоме на земљи“, казао је владика истичући да смо сви чланови тог великог апостолског, педесетничког, Жичкога сабора. Посебно је нагласио да је велика благодат и велико дјело обнова Цетињске, али Призренске богословије, као и рађење дјеце свуда, а посебно на страдално и под окупацијом наше КиМ, које је срце и матица наша, јер кад год Бог шаље једно дијете у свијет Он пројављује, исказају Своју вјеру у човјека боголикога, христоликога и духоноснога. Преосвећени владика Атанасије је подсјетио на дивне дарове које је Бог дао нашем народу, на Св. владику Николаја, Светог Јустина… Са присутнима је подијелио радост да је 2021. године када прослављамо 350 година Светога Василија Острошкога, планирано отварање гроба његове мајке Ане гдје се једном годишње виђа зрак небеске свјетлости, а забиљежана су њена чуда и исцјељења. „Наша је вјера жива, жива је Духом Светим који све оживљава и преноси наше молитве свецима, те их они знају и помажу нам. Дух Свети је душа Цркве која је Тијело Христово, а ми смо чланови, удови живи и зидамо се као живо камење у ту грађевину, како каже апостол Петар“, закључио је умировљени Епископ Атанасије и поручио да они који руше цркве руше своју будућност поистовјећујући се са безбожницима који никада нијесу добро пролазили, као што нијесу ни рушитељи Цркве: Након што су на крају Литуругије благосиљани славски приноси, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је поздрављајући госте, епископе, свештенике, вјерни народ казао да у Цркви Божијој, као што је записао Св. апостол Павле, нема Грка, ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушкога ни женскога, него су сви једно, један Исус Христос: „Ево и данас овдје је сабрана Црква Божија из многих крајева и свих страна, и прослављамо име Божије на свим језицима“, рекао је Митрополит изражавајући радост због присуства великог броја браће архијереја, вјерника из Скадра предвођених оцем Николом из Албанске православне цркве, г. Ваљона Дашарамија, представника Министарства за људска и мањинска права Црне Горе, амбасадора Србије и Русије господе: Зорана Бингулца и Владислава Владиславовића Масленикова, као и представника других амбасада. Митрополит Амфилохије је у свом обраћању подсјетио на рушење цркве на Ловћену и замолио представника Владе Црне Горе да пренесе његову молбу, више пута изнијету, да се Црква Светог Петра Цетињског обнови и врати на Ловћен: „Морам да подсјетим кад су рушили цркву на Ловћену једини који је одбио да учествује у томе је Исо Махмутовић из Бијелог Поља. Он, Муслиман био је часнији од Његушана, Цетињана и нека га Алах упокоји на Страшноме суду. То треба да се зна и памти, а Црногорци треба да иду његовим путем и врате Цркву Светог Петра Цетињског која је срушена од ондашњих безбожних властодржаца.“ На светом сабрању је обиљежено и 60 година монашења и ђакоњења умировљеног владике захумско-херцеговачког Атанасија и тим поводом Митрополит је владици поклонио панагију са ликом Христовим, камилавку и икону Светога Петра Цетињскога. Такође, данас је Митрополит Амфилохије Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца одликовао г. Гаврила Принципа из Босанског Грахова, др Алека Рачића из Београда, Ђура Пејовића из Будве и Жељка Чолаковића из Канаде. Послије Литургије у Његошевој сали на манастирском имању Цетињског манастира одржана је празнична акдемија у организацији Богословије Светог Петра Цетињског и Црквене општине Цетиње. Овогодишња академија је посвећена прослави 800. годишњице аутокефалности СПЦ, у коју се, како је истакао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, ова школска установа укључила пуним срцем истичући да је у тих 800 година скоро па 200 протекло у раду ове школе. „Ову Богословију је основао књаз Никола уз благослов Цркве да буде прва државна школа и тада Цркви није сметало да наша Богословија буде у склопу државе. Јесте, то била православна монархија и краљ је био побожни владар, али нашој науци и црквеној просвјети не смета укључење у државне токове. Зато је наша заједничка порука, представника овдје сабраних богословија из Крке, Београда, Фоче, Сремских Карловаца, да се настави са реформом црквеног школства. Мислим да је и воља нашег заштитника Светог Петра Цетињског да наше школе буду доступне свима, а да задрже свој јеванђељски карактер.“ Између осталог, ректор је казао да су Влада и Министарство просвјете Црне Горе упознати и са иницијативом да се Богословска школа Светог Петра Цетињског, као прва средња школа у нововјековној историји Црне Горе, региструје и да има право јавности, као и све вјерске и друге школе. Отац Гојко је истакао посебно задовољство што је један млад образован човјек, Павле Божовић данас на Литургији примио ђаконски чин: „Нека га Бог поживи и да са овим ђаконским чином те дарове од Бога добијене умножи на добро наше Цркве и наше црквене мисије која је сви добро знате у каквим искушењима у Црној Гори, те нам требају нови проповједници и Богу хвала и Светом Петру на том благослову.“ У наставку се присутнима обратио књаз зетски Станко Црнојевић Бушатлија који је истакао да је наша Црква надживјела три царства: Румејско, Турско и Аустроугарско, Млетачку републику, италијанску и југословенску краљевину, Њемачки рајх, комунистичку и социјалистичку Југославију: „Зовемо је српском јер је потекла из српских земаља међу српским племенима која су живела на путу којим је цивилизација дошло са Блиског Истока у Европу и учинила их Западом на Истоку, Истоком на Западу. Зовемо је по Србима који су одржали њен хиљадугодишњи континуитет, а од тога 800 година самосталности, не доводећи у питање ничије национално опредјељење као услов припадности нашој Цркви. Тражећи свој идентитет питам се, може ли бити чвршћег упоришта од Православне цркве и за Црногорце и за Србе.“ Књаз Станко је са присутнима подијелио и своја лична размишљања из 2016. године са обиљежавања 240 година битке на Крусима када је, како свједочи, с поносом устврдио да ја на тој пригоди представљао обје стране у том сукобу. „Као Станко Црнојевић, последњи мушки изданак Ивана Црнојевића, представљам народ који је побиједио у тој славној бици, а као Махмут Бушатлија, последњи мушки изданак Махмут-паше Бушатлије, чија лобања почива у Цетињском манастиру, ја представљам породицу која је битку изгубила. Мудрост Божија и надахнуће нагнало је Светога Петра Цетињског да обавеже потоње генерације да се старају и чувају посјечену главу Махмут-паше, да их подсјећа на његово црногорско поријекло, али и на то како завршавају горди и пријеки владари. Чини ми се да је Свети Петар желио да остави у манастиру и сачува лучу водиљу потомцима Махмут-паше ка њиховим коријенима. Тако је та посјечена глава, свјетлећи под окриљем и у рукама нашег Митрополита Амфилохија, мене позвала на Цетиње гдје је сваки камен био пут ка мојим коријенима“, казао је у празничном слову, између осталог, књаз зетски Станко Црнојевић. У наставку академије је изведен културно-умјетнички програм у којем су, поред осталих, учествовала и дјеца са вјеронауке, хор „Његош“ и дјечји хор „Св. Мардарије Љешанско-либертвилски“. Празнично сабрање је настављено уз славску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска