Претражи Живе Речи Утехе

Ноћ вештица је светковина која се обележава 31. октобра, на дан када наша Света црква прославља светог апостола Луку и светог Петра Цетињског. У данашњем времену лако је убедити многе, а младе поготово, да је порекло оваквих светковина безначајно. Међутим, да ли је баш тако? На ову тему разговарали смо са презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким. Извор: Радио Беседа View full Странице

Од свег срца вам препоручујемо и желимо да погледате снимак о животу православних Филипинаца, наше нове браће и сестара који се искрено обраћају и улазе у Цркву. Погледајте плод великог труда мисионара Руске Православне Цркве на Филипинима, црквене мисије која тренутно може да се назове једним од најплоднијих њива за Христову житницу данас. Велика радост и част нам је што је и наш мисионарски центар принео своје две лепте у овај велики подухват који се тренутно одвија на Филипинима. Погледајте! http://www.svedokverni.org/o-zivotu-pravoslavnih-filipinaca-video/

Пројекат је интернет апликација - претраживач православних интернет ресурса СПЦ. Циљ пројекта јесте да се на једном месту пронађу званичне интернет странице са благословом СПЦ, дакле, званичне странице црквене администрације (парохија, епархија, медија...), и странице појединачних пројеката "под благословом". Претраживач за сада има радни назив "Телескоп", а обухвата претрагу свих адреса СПЦ које смо до сада - "машински" пронашли. Тренутно се обраћује око 3000 појединачних адреса које треба да се категоришу према важности, а комплетан пројекат на крају друге фазе прикупљања података треба да сврста око 5 милиона појединачних страница које су у домену званичних адреса СПЦ. Неки прорачуни су показали да ће "Телескоп" обухватити величину од око 2 милиона дактилографских страница и додатно, за сада тешко предвидив број страница обухваћених ПДФ документима. Битно је споменути да је ово до сада и највећи информатички пројекат изведен у потпуној иницијативи и у окружењу СПЦ и да је комплетан софтверски систем наменски изграђен и пројектован од људи из црквених кругова. Ради се о комплексом систему тзв. "интернет робота" који претражују интернет и својим алгоритмима бирају и класификују садржај. Алгоритми претраживача се граде у овој фази пројекта, а резултат ће бити систем који кориснику пружа релевантне и циљане податке током претрага. Дакле, овде је ангажован тим људи са искуством у интернет пројектима као што је и део чланова Мисионарског одељења. Трећи део пројекта треба, по плану, да разради корисничке алате као што је "циљано праћење" - праћење нових садржаја индексираних адреса по систему кључних речи. Конкретно: корисници ће моћи унети једну или више појединачних речи при чему ће их аутоматизовани систем претраживача информисати када се у каталогу страница пронађе садржај који је усмерен на унете речи. Ово је један од планираних ресвиса који ће се "наслонити" на податке "Телескопа". Како ради Телескоп? Претраживач "Телескоп" (http://cepis.spc.rs/TELESKOP) је рађен са циљем да јасно и недвосмислено представи званичне интернет адресе СПЦ. "Загушење" духовног интернет неба долази због све већег броја ангажованих портала пара-верских организација, секти и неформалних пројеката који се баве духовним тумачењима и смућују читаоце. "Телескоп" је самостални претраживач пројектован за намене СПЦ. Ради уз "помоћ" трагача - интернет робота за проналажење и прикупљање садржаја и алгоритама који претражују библиотеку депонованих података, систематизују их и пласирају их кориснику током птретрага. Каталог података се састоји из две матичне евиденције: Л1 - Каталог адреса (домена), која садржи податке и оцене о референтности података (WHOIS податке, количину, исправност, контакте власника, категорију естетике...) Л2 - Каталог садржи унутрашње везе - странице домена из Л1 каталога. У овом тренутку, похрањено је око 150.000 појединачних страница, а просечно, на сваких 6 секунди се упише нов садржај. Како ради претрага Упит корисника (латинични и ћирилични), се претражује у Л1 - индекс каталогу. Сматрамо да је резултат претраге релевентнији уколико се тражени податак налази на почетној страници сајта - тиме резултат добија вишу оцену у позицији и рангирању садржаја. Уколико претрага пронађе резултат, алгоритам се усмерава даље - на унутрашње странице тог сајта. Добијени резултат је листа релевантних адреса за које можемо претпоставити да садрже потребну информацију коју корисник очекује. Кориснику је током претраге понуђена функција којом одлучује да ли ће алгоритам безусловно сагледати и унутрашње странице матичних адреса. Тиме се проширује опсег претраге али се умањује релевантност резултата. Посебне адресе су фаворизоване по критеијумима који одређују информативну вредност садржаја. То су превасходно сајтови са добром и ажурном уређивачком политиком и сајтови од информативног значаја за корисника. Ови критеријуми одређују и учесталост освежавања података. Акценат у рангирању је дат првенствено спрам квалитета сајта и приложених садржаја (информација од значаја). Други критеријум од важности је позиција у шематизму тако да су времена освежавања података учесталија за епархијске сајтове, сајтове информативних служби и медијских кућа које воде бригу о квалитету сајта. Систем Телескопа омогућава и депоновање "sitemaps" датотеке која ће регистровати унутрашње странице и поставити их на приоритетну листу рангирању резултата. Уколико Телескоп поседује "sitemaps" информацију, количина садржаја за претрагу се знатно увећава, а алгоритам претраге ће добити потпунији резултат за корисника. Власници интернет адреса имају могућност да нас контактирају и добију све потребне податке за уређење "sitemaps" датотеке. Контакт за све техничке информације је: [email protected] и доле наведени бројеви телефона. Ђакон Александар Савић: Телескоп - поглед у дубине интернета Телескоп - дубинска претрага "Телескоп" у свом индекс каталогу садржи податке о сајту и садржаје почетне странице сајта. Током претраге, резултати се препознају по "титлу" тј. наслову странице, адреси странице, а пример садржаја исписује оквир пронађеног текста. Индекс каталог се периодично "освежава", а правила освежавања су установљена приоритетима администрације "Телескопа". Уколико желите да Телескоп претрага реагује на ваш сајт у целости, креирали смо функцију која вам омогућава да региструјете сваку појединачну страницу вашег сајта и то по приоритетима посећености. Свака регистрована интернет адреса -сајт у индекс каталогу има јединствени број који се употребљава за идентификацију адресе. Потребно је да програмску скрипту са јединстваним бројем (коју ћете добити од администрације Телескопа), уградите у странице вашег сајта. Тиме омогућавате аутоматску пријаву свих страница сајта у део каталога Телескопа за "дубинску" претрагу. Контактирајте нас да вам пошаљемо скрипту за вашу адресу. Претраживач "Телескоп" је почео са регистровањем унутрашњих страница сајтова које садржи у свом основном каталогу интернет домена СПЦ. Овим је започета и друга -"Ц" фаза радова на претраживачу који има за циљ да "попише" све званичне интернет странице СПЦ, а освежавање информација у каталогу за претрагу се (за приоритетне адресе), врши на дневном нивоу. Током наредног периода, све странице ће бити рангиране по важности, а учесталост провере и интервал освежавања података сајтова ће зависити од параметара добијених из аналитичких алгоритама који усклађују рад интернет "робота" Телескопа. Друга фаза претраживача "Телескоп" Градња софтвера интернет претраживача "Телескоп" налази се у другој - "Б" фази која ће, поред прикупљања података и претраге основних страница (из прве фазе), систематизовати прикупљене интернет адресе по припадности епархијама, евидентираће податке о власништу домена и уступити на увид све евиденције информативним службама СПЦ. Овим кораком се започиње рад на информационом систему за управљање интернет адресама СПЦ. Циљ није одређивање правила већ систематизација података како би се објединио интернет ресурс СПЦ на једном месту, умањио "шум" нерелевантних адреса и олакшао рад свима који имају потребу да искористе интернет као медиј у мисији Цркве. "Телескоп" тренутно "ослушкује" преко 2000 страница и ажурира свој каталог за претрагу. За кориснике претраживача, унета су и дискретна обележја која говоре о типу интернет презентације. Логотип СПЦ у левом углу указује да је адреса званична административна презентација СПЦ, резултати без поменуте ознаке јесу под окриљем СПЦ али су у питању пројекти или личне презентације. У горњем десном углу се повремено прикаже иконица "око" која указује на добар графички идентитет презентације. Сајтови означени овим симболом имају прихватљив изглед који доликује мисији СПЦ. Неке презентације ће вас у многоме обрадовати својим професионалним изгледом. Како је означавање категорија адреса у току, ознакама нису обухваћени сви сајтови, а план је да се до краја августа 2017. године категоришу све тренутно познате адресе. Сасвим је могуће да се неке адресе не налазе у каталогу "Телескопа" тако да постоји могућност уписа сајта у претраживач преко опције "Унесите адресу вашег сајта". Претраживач ТЕЛЕСКОП доступан на адреси: http://cepis.spc.rs/TELESKOP/ Извор сабраних вести: ЦЕПИС View full Странице

ПРАВОСЛАВЉЕ И НАУКА Патријарх Иринеј (Емил Ваш, Бета) Београд је од 23. до 27. октобра домаћин Првог међународног конгреса православних научника, под чијим окриљем се одржавају Прва међународне конференције православних научника у Србији и Шеста међународна конференција удружења православних научника. Позвани су научни, просветни и културни посленици, стручњаци из различитих области, који би требало да допринесу бољој и тешњој сарадњи држава православног света. Значајан скуп у нашој земљи благословио је Његова Светост патријарх српски Иринеј. Како је најављено, биће заступљене следеће научне области: теологија и филозофија, историја и филологија, култура и уметност, педагогија, право, политикологија и социологија, економија, информационе технологије, медицина и биотехнологија, екологија и геологија и архитектура и грађевина. Предвиђен је округли сто, под називом „Православље 100 година након Октобарске комунистичке револуције, 1917-2017”. Председаваће протојереј Генадиј Заридзе, председник Удружења православних научника (Русија) и проф. др Миленко Бодин, председник српског одељења Удружења православних научника (Србија). Станко Стојиљковић http://galaksijanova.rs/pravoslavlje-i-nauka/?script=cir

Veoma solidno srocen clanak, utrosite koji minut na citanje, pa iznesite i neki svoj stav ako imate... http://pulse.rs/klerikalizacija/ ... Веома интеренсантно и увек актуелно питање у Србији и другим српским земљама јесте питање клерикализације друштва и секуларности државе. Критичари цркве проналазе трагове клерикализације на сваком кораку: у школској веронауци, прослављању Светог Саве као школске славе, изношењу ставова цркве поводом разних друштвених и државних проблема, у тези да црква и држава нису одвојене, у враћању имовине верским организацијама, повратку свештенства у редове војске, подели на традиционалне цркве и верске заједнице, чак и у „државној“ организацији сахране блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића)… Незналице, као и увек, клерикализацију проналазе тамо где је нема, док не препознају места где је овај проблем веома изражен. Гласноговорници секуларизма који критикују цркву поводом изношења појединих ставова о горућим проблемима српског друштва, другом пригодом и на другом месту критикују цркву уколико се не огласи и не изнесе свој став о битним догађајима. Заправо они би желели да црква говори политички коректним језиком о безначајним темама, а да ћути о суштинским проблемима у које запада друштво и држава. Они су против сваког закона о црквама и верским заједницама, јер би најрадије да цркву ставе ван закона. Клерикализације нема у српском друштву и држави, и они који је свако мало препознају у појединим иступима цркве, заправо траже себи посао, јер тешко је бити „професионални борац“ против ветрењача. Не може се говорити о клерикализацији у погледу увођења веронауке у школски систем 2001. године, јер веронаука је изборни предмет. Да веронаука није изборни предмет, имало би смисла бити против увођења катихизиса у образовни систем. Ако је Господ оставио целом људском роду слободу избора између богопознања и богоборства, чему онда наметање веронауке? То што родитељи бирају за своје потомство да ли ће учити веронауку или грађанско васпитање спада у корпус њиховог породичног, родитељског права и свако мешање неодољиво подсећа на комунистичку идеју разарања породице и препуштања васпитавања деце „недовршеном“ друштву. Зар у западној Европи и Америци родитељи не воде своју децу у протестантске храмове у којима се држи катихизис кроз свештеничку проповед? Уосталом, веронаука не ствара вернике, јер сви комунистички послерастни богоборци су учили веронауку пре рата, па им то није сметало да руше богомоље и убијају свештенике после рата. О увођењу грађанског васпитања као „противтеже“ веронауци довољно је рећи да се кадар за предавање овог предмета скупља „са коца и конопца“ и школује цела четири дана! После завршеног брзопотезног курса, учитељице и наставнице без посла добијају сертификат који им гарантује да су напрасно постале стручњаци за грађанско, цивилно друштво. Оне тако имају једину корист од грађанског васпитања, јер допуњују фонд часова до пуне норме и пуне личне зараде. На моје питање једној таквој “инстант наставници” грађанског васпитања, шта они заправо уче децу на својим часовима, добио сам следећи одговор: учимо децу разне корисне и лепе ствари, например: да не чине другима оно што не желе да други раде њима. Нисам имао срца да јој кажем да је исто то учио и Господ пре два миленијума. Било би боље да је држава увела „грађевинско васпитање“ уместо грађанског, јер би можда једног дана било мање дивље градње у Србији. Не постоји клерикализација у прослављању Светог Саве у школама широм Србије, јер Свети Сава је родоначелник српске просвете. Да ли ико разуман поставља питање прославе Светог Патрика у Ирској или Свете Нине у Грузији? Код нас, ето, и такве теме се вештачки чине осетљивим и дискутабилним питањима. Некоме Сава Немањић смета зато што је Свети Сава, а заправо, он је „свети“ само за вернике СПЦ којима ни не смета његово прослављање у школама! За остале је само просветитељ српских земаља Сава Немањић, и не треба да им смета, као што им не смета Никола Тесла, Михајло Пупин или Иво Андрић, који су, може бити, такође „свети“ само што то ми не знамо… Нема клерикализације у обраћању црквених великодостојника поводом разних проблема у које је западало наше ровито и незрело друштво и држава у протекле две деценије, јер црква никада није позивала на побуну против државе и поретка, црква никада није позивала на устанак и крвопролиће. То што се негде неки обесни свештеник или монах сликао са оружјем или у друштву бесловесних, никада није био званични став цркве. Црква не може да ћути о питањима која се тичу духовне и физичке егзистенције њених чланова. Црква се не бори за власт попут политичких странака, али она ужива огромно поверење грађана и њена је дужност да поучава паству. Теза да је начело одвојености државе и цркве озбиљно угрожено у Србији, не заслужује чак ни озбиљно разматрање. Држава и црква су одвојене у Грчкој и на Кипру, где је православна црква државна црква, затим у Данској и Норвешкој, где Лутеранска црква има статус државне цркве или у Енглеској, где је британска краљица врховни поглавар Англиканске цркве. Да ли се онда може рећи да црква није одвојена од државе у Србији, земљи православних атеиста? Они који заиста желе да виде спој државе и цркве морају на пут у Иран, Саудијску Арабију, Малезију, Ватикан, Свету Гору… Ако свака невладина организација која се бори за права једне мале интересне групе грађана може да поседује имовину, зашто црква која бројчано окупља највећи број грађана не може да поседује некретнине које служе за издржавање манастира, парохија и епархија. Апсурдно је да су они који су против враћања имовине црквама истовремено најгласнији заговорници реституције физичким лицима којима су комунистичке власти учиниле неправду. Правда можда није иста за све, али право јесте. На крају да, ипак, обрадујем оне који се не слажу са горенаведеним ставовима: клерикализација у Србији дефинитивно постоји, али на месту које се њих уопште не тиче. Клерикализација се јавља у самој цркви и погађа искључиво чланове цркве – вернике. Клерикализација у црквеним оквирима није тема којом се баве критичари цркве из простог разлога што се њих не тиче унутрашња организација цркве. Разлог је једноставан: већина гласноговорника „ослобођања“ цивилног друштва у Србији од верског утицаја, не припада самој цркви. Клерикализација у цркви се огледа у томе да се један део клира одвојио од саме цркве и уздигао изнад ње, односно изнад народа као тела цркве. Отуђени део цркве заборавља да се по правима ни у чему не разликује од преосталог дела цркве, већ да разлика постоји само у обавезама које су много теже на страни свештенства, него код лаика. Клерикализација у самој цркви? Како је то могуће, питаће се незналице опште праксе са почетка овог текста. Па, црква је клерикална по самој својој дефиницији. Е, није господо критичари! Цркву чини верни народ и свештенослужитељи који служе народу-цркви. Цркву незналице доживљавају као деоничарско друштво свештеника, монаха и архијереја, где су верници „купци услуга“, наивни финансијери и помодни посетиоци. Клерикализација у оквиру саме цркве је дубок и комплексан проблем чија предисторија сеже у мрачно доба верске непросвећености српског народа. У периоду после Другог светског рата, који је за цркву био изузетно тежак, постојала је бојазан да се комунисти могу инфилтрирати у црквеноопштинске савете и управне одборе и тако радити на разбијању цркве изнутра. С друге стране међу грађанима је постојала бојазан од црквеног ангажовања због репресалија режима, а међу добрим делом и незаинтересованост за црквена питања. Због тога су надлежни епископи дозвољавали свештенству да преузме вођење црквених општина. У појединим парохијама су тек формално постојали црквеноопштински управни одбори, најчешће на челу са свештеником који је заправо самостално доносио све одлуке. У другим местима уопште нису ни постојали црквени одбори. Такође, црквеноопштински савети готово да су свуда сасвим ишчезли. Сличан случај је био и са епархијским управним одборима. Нажалост, ова појава се одржала до данас у црквеним општинама, најпре због несавесних свештеника којима одговара овакво стање. Данас ретко где постоје црквеноопштински савет и управни одбор у пуном саставу, са председником, потпредседником, благајником, туторима… Свештеници управљају црквеним општинама, уместо да се баве парохијама. Занимљиво је чути од појединих свештеника и епископа који су служили у дијаспори, да су имали „проблема“ са црквеним управним одборима, нарочито у Америци и Аустралији. Наводно, они су тешки за сарадњу, нису кооперативни, воде своју политику, непослушни су и слично. Заправо већина тих одбора само савесно ради свој посао, водећи рачуна о црквеној имовини, али је то необично, јер у матици одбори готово да и не постоје. Према Уставу Српске православне цркве црквеноопштински савети и управни одбори се бирају гласањем парохијана, који међу собом предлажу и бирају најбоље суграђане. Пракса је, међутим, сасвим другачија. Председнике и чланове црквених одбора бирају сами свештеници, по позиву, ценећи својом слободном вољом ко је за ту дужност подобан, а ко не. Резултат свега тога је слаба или готово никаква контрола финансијског рада црквених одбора, а веома често и непримерено богаћење клира. Клерикализација се такође јавља у погледу односа свештеник-епископ, који је често на штету свештенства. Свештеници немају свој синдикат, нити удружење, јер су послератна искуства са свештеничким асоцијацијама, које је контролисала комунистичка држава, веома негативна. Зато се често дешава да свештеници буду оптужени, па чак и осуђени пред црквеним судом на правди Бога. Понекад бивају драконски кажњавани и без праведног суђења. Оправдано се може сумњати у непристрасност и независност црквених судија и тужилаца који раде под великим утицајем епископа. Али све ово није предмет интересовања црквених критичара. Често се ни сами свештеници много не буне, већ послушно ћуте и мањак права надомештавају вишком прихода. О клерикализацији се може говорити и у погледу неконтролисаних финансијских токова у епархијама. Овај проблем се може решити враћањем имовине цркви и увођењем те имовине и делатности које црква обавља у порески систем државе. Враћањем имовине црквама престала би потреба за финансијским повластицама које често бивају злоупотребљаване. Делатност цркве је практично данас у Србији изван свих државних финансијских токова. Клерикализацији унутар цркве такође доприносе непослушни епископи који не поштују одлуке Сабора и Синода и служе литургију како им се прохте, наводећи као аргумент да је то древни начин служења. Бог разуме и стари и нови начин служења, ма који био древан а који новотарски, али Бог не разуме непослушног монаха који се заветовао на послушност, па то сад крши. Да ли је уопште потребно трошити речи на непримерен материјалистички живот великог дела парохијског свештенства? Луксузни аутомобили, станови, куће и локали у поседу свештеника, уобичајена су појава данашњице. Да ли је нормално да свештеник са средњом школом – богословијом зарађује пет пута више од лекара, инжењера или професора? Да ли таквом свештенику лекар, инжењер или професор може да повери спасење властите душе? Само би један потез цркве у сарадњи са државом, који би увео плате свештенству и забранио наплаћивање црквених обреда, отерао пола клира у неку другу делатност за коју их је Бог створио, јер би сами напустили материјално неисплатив посао. По парохијама је уобичајена појава да свештеници истовремено наплаћују обављање обреда и црквени парохијал, као и да одбијају свете тајне и требе онима који не могу да плате. Клерикализација се огледа у раскошном, непримереном животу високог клира, које саблажњава духовно посрнуле парохијане. Већина архијереја живи у богатим, луксузним резиденцијама, за које се тврди да су неопходне како би одржале достојанство њиховог апостолског прејемства. Апостоли који су ширили веру и спасавали грешне душе, путовали су гладни, боси и слабо одевени. Смели су да испросе само онолико хране колико им је потребно за пут. Живели су у сиромаштву и беди, а народ их је опет ценио више него што данас цени своје архијереје. Када је умро патријарх Павле цело српство га је оплакало из само једног разлога: живео је оно што је говорио! Сви смо га ценили, јер смо знали да је најбољи међу нама, али нико није пошао његовим путем. Тек неколицина епископа живи у манастирима. Како се може произносити молитва на светој литургији: блажени сиромашни, а живети богато и раскошно, и још очекивати да вам неко поверује? Како се може сведочити истина, а живети лажно? Веронаука се предаје у државним школама скоро петнаест година. Резултати су, најблаже речено, скромни. Да је другачије, храмови би били пуни некадашњих ђака – слушалаца веронауке, који су сада пунолетни, одрасли људи. После таласа „помодне“ побожности током 90-тих година прошлог века, храмови су опет празни. Српској православној цркви данас више него икада потребна је темељна реорганизација која би стала на пут корупцији, отуђености и клерикализацији. Та реформа не би имала догматски карактер, већ би подразумевала кадровску и организациону реконструкцију, као и духовну и моралну обнову духовно осиромашеног народа. Српској православној цркви је потребан нови богомољачки покрет који би се ухватио у коштац са много већим изазовима него оним између два рата. На крају, ако има клерикализације друштва и државе, може се сасвим поуздано рећи да потиче од саме државе, а никако од цркве којој клерикализација највише и штети. Државници и политичари често се „удварају“ цркви и црквеним великодостојницима, знајући да је ту потенцијално највећи број гласача. Дакле, клерикализацију најчешће врши држава према цркви, која је организационо, кадровски и материјално немоћна да јој се одупре. У Србији је, нажалост, црква традиционално слаба, а држава пословично моћна и отуђена од народа. ... За ПУЛСЕ Микица Илић

Шеста Међународна конференција Удружења православних научника (Први Међународни конгрес православних научника и Прва конференција православних научника у Србији) «Православље и наука» Позивамо Вас да учествујете у раду Међународне конференције православних научника која се одржава у оквиру Првог међународног конгреса православних научника. Рад конференције посвећен је чувању и развоју традиционалних православних вредности, како у науци и образовању, тако и у свим сферама примењене и привредне делатности. На учешће у Конференцији позива се широки круг научних, просветних и културних радника, специјалиста из различитих области знања – чији рад је управљен или тежи да буде управљен ка бољој и тешњој сарадњи држава православног света, а тиме очувању и ширењу Православља уопште. Конференција се одржава с благословом Његове светости патријарха српског господина Иринеја. ОРГАНИЗАТОРИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Међурегионална просветна друштвена организација (МПДО) «Удружење православних научника» (Русија) Српско одељење (наведеног) Удружења (Београд), Међународни центар за православне студије (Ниш), Друштво пријатеља српских манастира „Студенчки круг“ (Београд). МЕСТО И ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Београд, 23.-28. октобар 2017. Обавештења и сазнања о ауторима, текстовима и сродним темама са претходних, а у будућности и са ове конференције – можете погледати у следећим часописима: Теоретический и научно-практический журнал «ФЭС: Финансы. Экономика. Стратегия», Научно-практический журнал «Международный научный вестник (Вестник Объединения православных ученых)» Српски народно-просветни часопис „Боготражитељ“ Ток Конференције пратиће културно-просветни радио «Благовестие» (Русија), радио „Словољубве“ и телевизија „Храм“ (Србија) ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Председници: Протојереј Генадиј Заридзе – председник «Удружења православних научника» (Вороњеж, Русија) и Проф. др Миленко Бодин – председник српског одељења «Удружења православних научника» (Београд, Србија). Чланови Међународног организационог одбора: Проф. др Радомир Милашиновић (Србија); Проф. др историјских наука, Иван Асенов Тутунџијев (Бугарска); Проф. др Мироновић Антоније - Бјелостокски универзитет (Пољска). Чланови Саветодавног одбора: Косинова И. И. – доктор геологије, професор, управник Катедре еколошке геологије Вороњешког државног универзитета; Малиш В. Н. – доктор техничких наука, професор, управник Катедре за хуманистичке и природнонаучне дисциплине Липецког одељења Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику Руске Федерације; Попов В. И. – доктор медицинских наука, професор, управник Катедре Вороњешког државног медицинског универзитета; Шульгина Л. В. – доктор економских наука, професор Катедре економике и основа предузетништва Вороњешког државног универзитета ГАСУ; Шахов С. В. – доктор техничких наука, професор на Вороњешком државном универзитету инжењерских технологија; Ильичева И. М. – доктор психолошких наука, професор на Московском обласном социјално-хуманистичком институту; Џелетовић Миленко – доктор економских наука, професор у области менаџмента на Факултету безопасности Универзитета у Београду. Координатори Конференције: Будјукин Дмитриј Анатољевич +7 903 6995859, [email protected] (Русија); Левушкина Ружица +381 655522752; +79637700252; [email protected] (Србија) Крутских Олга Валентиновна - [email protected], +7 9204173256 (за питања која се тичу путовања и превоза). ОБЛАСТИ РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ: - теологија и философија, - педагогија, - информационе технологије, - медицина и биотехнологија, - економија, - историја и филологија, - архитектура и грађевина, - екологија и геологија, - право, - политикологија и социологија, - култура и уметност. СЕКЦИЈЕ ће бити формиране према најширим научним областима: 1. Секције друштвено-хуманистичких наука, 2. Секције природних наука и 3. Секције техничких наука. Време излагања је: 20 минута за реферате на пленарном заседању и 15 минута за реферате на секцијама. После сваког реферата даје се 5 минута за питања. Неке од могућих тема секција су следеће: 1. Улога православног погледа на свет у развоју савременог друштва и формирању његове будућности. 2. Културне и језичке традиције држава: сећања генерација. Светоотачко наслеђе. Очување и развој православних вредности у савременом свету. 3. Проблеми социјалне интеракције и сарадње црквених и светских установа. Путеви интеракције образовних и црквених структура у процесу формирања будућности православног света. 4. Морални оријентири у решавању проблема младих. Искуство и подвиг новомученика као пример васпитних идеала светости и благородности у државама православног света. 5. Јеванђелске вредности у систему савременог образовања. 6. Православље у медицини и биологији, питања биоетике. 7. Информациона безбедност у контексту духовно-моралног васпитавања младих. 8. Филозофско-научна парадигма у креирању будућности света и утицај православља. У оквиру рада Конференције планира се одржавање и округлог стола, са учешћем личности из јавног и медијског живота, а под називом: „Православље 100 година после Октобарске комунистичке револуције – 1917-2017“. Округлим столом завршава се радни део Конференције, а од 26.-28. октобра планирано је поклоничко путовање по светињама СПЦ. Уколико сте заинтересовани за учешће у раду Конференције, молимо Вас да пошаљете потврду о учешћу са темом излагања до 20. јула 2017, попуњавањем обрасца (табеле на крају писма) и слањем на мејл: [email protected]. Уплата за трошкове за смештај, као и трошкове котизације требало би да се обави најкасније месец дана пре почетка Конференције (о износу и начину плаћања заинтересовани учесници биће информисани у другом позивном писму). Планира се и штампање материјала у зборнику Конференције. Материјали се примају до: 20. 09. 2017. Публикација ових материјала је бесплатна. Организациони одбор има право да бира и врши редакцију добијених материјала. ПРАВИЛА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПАЊЕ У ЗБОРНИКУ МАТЕРИЈАЛА КОНФЕРЕНЦИЈЕ Радови се штампају на руском, српском и енглеском језику (опционо), анотација и кључне речи на енглеском (уколико је текст на енглеском, анотација и кључне речи пишу се на српском или руском језику). Обим материјала – не више од 6000 компјутерских карактера с проредима (тј. не више од 3 стр.). Користи се програм Microsoft Word 2003/2007 Формат листа је А5 (14,8 см / 21 см) Маргине – 2 см са сваке стране Увлачење пасуса –1 см, с переносом речи и без нумерације страница Интервал између редова – single Фонт – Times New Roman, величина слова 11, за текст испод цртежа, табела и сл. - 9 Ако се користи фонт који се разликује од фонта основног текста, фајл са тим фонтом обавезно треба приложити у посебном документу. Табеле и цртежи обавезно морају бити нумерисани и у тексту треба да буде указано на њих. Ако постоје формуле, наводе се уз помоћ Microsoft Equation Графички материјали стављају се у текст, а шаљу се и одвојено, у виду фајлова у форматима дигиталних слика tiff, jpg, bmp, са резолуцијом не мање од 96 dpi. Илустрације треба да буду припремљене у црно-белом формату. Списак коришћене литературе треба нумерисати, према ГОСТ.7.1–2003 и дати на крају рада (упућивање на литературу даје се у квадратним заградама тако што се укаже на број под којим је дата публикација наведена у списку литературе. Неколико публикација у истој загради одвајају се зарезом између бројева. У првом реду – назив рада (болдирано, у средини) У другом реду – иницијали, презиме (презимена) (аутора), е-mail (курзивом и у средини) У трећем реду (за младе научнике) иницијали, презиме ментора (курзивом у средини) У четвртом реду – пун назив организације из које долази аутор, град, држава (курзивом у средини) У петом реду и даље – текст рада с илустрацијама (ако их има), уз поштовање датих правила. Уколико могућности буду дозвољавале, настојали бисмо да објавимо изабране комплетне радове у часопису посвећеном духовним наукама и култури, о чему бисмо обавестили учеснике након одржане Конференције. ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ 1. Презиме, средње слово, име 2. Научни степен, звање 3. Радно место, дужност 4. Коаутори (ако их има) 5. Назив реферата 6. Форма учешћа (излагање реферата, публикација рада без излагања) 7. Ваше излагање укључује и презентацију? 8. Контакт-телефон 9. E-mail 10. Адреса 11. Да ли Вам је потребна организација боравка? 12. Да ли Вам је потребан позив за конференцију (у овом случају указати име и презиме директора или научног руководиоца, адресу установе, број факса или електронску адресу на коју треба послати позив) С поштовањем, за Организациони одбор Конференције Проф. др Миленко Бодин (тел. + 381-63-7753968) View full Странице

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одржао је 17. маја предавање у крипти Храма Светог Саве у Београду. Предавање на тему "Видовданска етика и Косовски завет", у организацији Светосавске омладинске заједнице, претежно је било посвећено савременом страдању православних на Косову и Метохији. Снимак Телевизије Храм, не покрива, нажалост, нарочито потресно певање косовских песама "Пећка кандила" и других, од свих присутних. View full Странице