Претражи Живе Речи Утехе

У суботу 27. новембра 2021. године, у навечерје 23. недеље по Педесетници и у навечерје празника светих славних и добропобедних мученика Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, молитвено је присуствовао вечерњем богослужењу у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова на Православном богословском Факултету. Вечерње богослужење служио је презвитер Бориша Шањић, уз милозвучно појање студената Православног богословског Факултета и ученика Богословије Светог Саве. Параклис је био испуњен студентима и ученицима београдске Богословије, који се раме уз раме труде, да се са сваком ревношћу уче науци Божјој, припремајући се да васцело своје биће предају у службу Господу и Цркви Његовој, али пре свега да испуне духовни императив на који их текст богослужења подсећа, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предају. Будући да се налазимо на прагу Божићне четрдесетнице, Његова Светост je пожелео свима срећно и Богом благословено молитвено-подвижничко путовање које нам предстоји, а кроз које се припремамо за празник Роджества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, трудећи се да преобразимо себе и припремимо дом своје душе за Господа. "Нека је срећан и благословен почетак поста, и да Бог дâ, да у духовној радости, обновљени, преображени дочекамо и славно рођење Господа нашег Исуса Христа, нека сте сви благословени", рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на крају вечерњег богослужења. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се 23. новембра 2021. године у Светоархангелском манастиру у Ковиљу са кардиналом Полом Галагером, секретаром Свете Столице за односе са државама. Састанку су присуствовали Преосвећена господа епископи топлички Јеротеј и марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. др Сима Аврамовић и др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду. После састанка, бискуп Галагер је истакао: - Велико ми је задовољство што сам данас овде. Веома сам захвалан Његовој Светости Патријарху што ме је примио. Овде смо већ три дана, али свакако са становишта наших комуникација, наших односа са Српском Православном Црквом, ово је круна моје посете. Пренео сам поздраве и братску наклоност Његове Светости папе Фрање према патријарху Порфирију, кога он познаје, са ким се срео и према коме има велико поштовање. Обојица су људи велике вере и заиста је та вера била тема нашег јутрошњег разговора. Разговарали смо о дијалогу између наших Цркава, о односима између Цркава у свету, о општој политичкој ситуацији у свету, као и о регионалној и европској политици и другим темама. Мислим да је то била веома позитивна размена мишљења. То одражава велико поштовање које постоји између Римокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве. Мислим да је ово веома значајан корак напред који потврђује ангажман који је постојао на различитим нивоима, уз формалне дијалоге и размене ставова. Надам се да ће ово бити почетак даљег напретка који ће окупити хришћане, и православне и католичке традиције, у служби човечанства и проповедања Јеванђеља, што је и разлог нашег постојања као хришћанских Цркава. Изражавајућу радост због сусрета са високим гостом, Патријарх српски Порфирије је нагласио: - Ја сам радостан данас што нас је посетио секретар Ватикана - Свете Столице за односе са државама - ми бисмо то рекли једноставно министар спољних послова Ватикана - посебно што смо имали званични састанак данас овде у манастиру Ковиљу који је својеврсни символ мира. Наиме, манастир Ковиљ је настао на месту на којем су се помириле две војске, угарска војска и српска војска за време Светог Саве, који је посредовао у успостављању мира између две војске. Манастир је на овом месту никао као символ мира. Данашња посета и разговор су протекли у том духу, у духу Јеванђеља Христовог. Ми смо наравно разговарали о свим изазовима са којима се суочавају наше Цркве, а то су изазови модерног човека, као и о потреби заједничког сведочења Јеванђеља модерном свету. Константовали смо да је систем вредности које Јеванђеље носи и сведочи, а Цркве су позване да сведоче тај систем вредности, на неки начин другачији од многих других система које се нуде модерном човеку. Систем вредности, који ми као Цркве проповедамо и нудимо, једнако је модеран и данас, иако је стар две хиљаде година - и најпотребнији је модерном човеку. Сви који се суочавају са изазовима, било Цркве или народи, имају пре свега потребу за Христом који је носилац мира. Раздори међу државама, раздори међу људима, понекад и неспоразуми међу Цркавама и неспоразуми унутар једне Цркве, јесу последица тога што заборављамо Христа и покушаја да својим вредностима, својом голом људском памећу уређујемо свет. Није могуће постићи никакав мир уколико немамо мира изнутра у себи, а тај мир није могућ ако немамо заједницу и општење са Богом. Тек онда кад изграђујемо заједницу и општење са Богом ми можемо имати мир у себи, а онда тај мир ће се ширити и око нас, онда ћемо успоставити мир са другим људима, имати и мир са творевином, а онда неће творевина осветољубиво да нам узвраћа на наш потрошачки однос према њој. У том смислу видимо и многе еколошке проблеме, па и пандемију са којом се суочавамо. И ту нам се природа свети. Према томе, ма колико проблеми били материјални, ма колико се тицали нашег тела, увек у позадини свих проблема, или боље рећи решавања проблема, стоји духовно поље на којем треба да извојевамо битку, а та битка се не може извојевати без помоћи Божје. То је оно о чему смо разговарали и око чега смо се сагласили и разумели: да ради добра и појединца и једнога човека и добра читавог људског рода, читаве планете, морамо сарађивати, међусобно радити заједнички, пре свега ми хришћани. Није постребно да улажемо напоре да бисмо се као хришћани међусобно разумели. Наравно, морамо сарађивати и са људима који припадају другим религијама, али и са онима који осећају да немају потребу за Богом и декларишу се као неверници. Дакле, разумели смо и константовали оно на шта нас позива Јеванђеље и на шта нас позивају наше Цркве: нико не може без другога, а свакоме је потребан други, а то значи ближњи да бисмо могли да растемо као људски род и као човечанство. Извор: Инфо-служба СПЦ

У недељу 22. по Педесетници, 21. новембра 2021. године, у дан када богослужбено савршавамо свештени спомен на Сабор Светог Архангела Михаила, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском Саборном Светоархангелском храму. У духу празничног торжества поводом прослављања престоног празника овог знаменитог београдског храма, Његовој Светости саслуживао је велики број презвитерâ и ђаконâ, уз молитвено учешће верног народа Божјег. Подржавајући ангелско служење које собом носи непрестано славословље и величање Имена Тројединог Бога, на патријарашкој Литургији једним устима и једним срцем на литургијске прозбе одговарало је Прво београдско певачко друштво, које је основано давне 1853. године. Након прочитане јеванђелске перикопе о богаташу и убогом Лазару, као и након празничног јеванђеља које се према богослужбеном поретку произноси на празник Сабора Светог Архангела Михаила, Патријарх српски Порфирије је поучио сабрану литургијску заједницу двоједином омилијом обједињујући поуке недељног и празничног зачала. Господ подсећа да требамо да слушамо Његове апостоле, јер ко слуша Његове апостоле, слуша сâму реч Господњу. Другим речима, ко слуша јеванђеље Христово које проповеда Црква, тај је послушан Богу и тај нема потребе за неким спољашњим доказима, за чудима која понекад насилно производе површну веру код људи, истакао је Патријарх Порфирије у својој надахнутој омилији. Говорећи о значају вере у хришћанском животу Предстојатељ Српске Цркве је указао на једине истинске и праве основе на којима би требала да почива наш вера која је према учењу Апостола Павла "основа свега чему се надамо и потврда ствари невидљивих". Бог хоће дубљу веру, Бог хоће срце човеково, јер Бог је по својој природи Љубав, и Он је позвао нас људе да се у љубави са Њим загрлимо, а то значи у слободи која је веће чудо од свакога чуда, поучио је Његова Светост. Након заамвоне молитве освештани су славски приноси - колач и кољиво, поводом престоног празника ове древне београдске светиње под чијим свештеним сводовима се више од 175. година приноси бескрвна жртва за живот света и спасење. Подсећамо, у навечерје престоног празника Саборног Светоархангелског храма свечано празнично бденије служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, о чему смо известили у вести под насловом: Епископ хвостански Јустин служио свечано празнично бденије уочи славе Саборног Светоархангелског храма. * * * Светоархангелски Саборни храм у Београду грађен је од 1837. до 1840. на месту старог храма из 1728. године, по плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда. Архитектонски је обликован у стилу класицизма, са елементима барока, као једнобродна грађевина са високим звоником на западу. Опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. Нацрте за резбарске радове израдио је познати вајар и медаљар Димитрије Петровић, док је сликарске радове извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара XIX века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству. Светоархангелски Саборни храм у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији. Везује се за преломну етапу у развоју српске уметности XIX века и њено приближавање западноевропским токовима. Значајан је и као катедрални храм града за који су везани многи историјски догађаји из прошлости Београда и Србије. У храму се налазе мошти цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића, гробнице кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића као и неких поглавара српске православне цркве. Испред улаза у храм сахрањени су земни остаци Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу честитку поводом 75. годишњице рођења у којој је између осталог истакао: Заједно са свом пуноћом наше помесне Цркве упућујемо молитве Господу нашем Исусу Христу, Сведобром Пастиру душа наших, који прегаоцу даје махове да Вашој Светости да снагу и крепост како бисте и даље, у ово време искушења са којима се суочава Православна Црква, мудро управљали кормилом сестринске нам Руске Православне Цркве на добро и спасење повереног Вам словесног стада, на многа и блага лета. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је, у среду, 17. новембра 2021. године, свету заупокојну Литургију у Светониколајевском храму у Равном Селу поводом упокојења Велимира Бајатовића. Преосвећеном владици Дамаскину су саслуживали свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Молитвено су присуствовали Преосвећени епископи шумадијски г. Јован и осечкопољски и барањски г. Херувим. После свете Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је чин опела над телом новопрестављеног Велимира Бајатовића на православном гробљу у Равном Селу. Светејшем Патријарху су саслуживали Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, мохачки Дамаскин, као и свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве. После опела, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је изговорио беседу над одром новопрестављеног Велимира Бајатовића, у којој је навео: „Није највећи бол, највећа трагедија то што човек биолошки одлази одавде него управо будући да је смрт скопчана са животом, а живот није ништа друго него заједничарење људи који су створени као иконе Божје, међусобно и са Богом. У том смислу живот није само биолошка датост, а смрт је трагична због тога што раздваја људе који су спојени, повезани међусобно љубављу. Смрт је једнако страшна и за онога који одлази и за онога који остаје, уколико су љубављу повезани. А заправо, постојање онога кога волимо осмишљава наш живот, и то у тренутку смрти можемо да осетимо. Вера је та која осмишљава и живот као такав, али даје и један другачији печат, другачију боју самој смрти. Вера у Живога Господа Христа, вера, сигуран сам, којом и Велимир данас, за кога многе тајне које постоје за све људе, више нису тајне.“ Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, боравио је у уторак, 16. новембра у првој званичној посети Епархији бачкој. Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада. После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове. Патријарх Порфирије богослужио у новосадском Саборном храму: Једини истински пут је пут према љубави и Богу Патријарх Порфирије освештао славске приносе у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду Патријарх Порфирије: Сваки долазак у Нови Сад, нарочито у последње време за мене представља повратак у очев дом Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, у пратњи отачавствених архијереја, након Евхаристијског сабрања у новосадској Саборној цркви, отишао је у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду где су освештани славски дарови и преломљен славски колач поводом славе града Новог Сада, на којем су присуствовали и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине и други представници државних институција. Овом приликом Патријарх Порфирије је нагласио да ми хришћани који славимо славу по правилу узимамо неког свеца као духовног заштитника пред Богом, пре свега због тога што славећи славу, ми се молимо светитељу да нас заступа пред Богом да се моли за нас. „Ми кад славимо славу исповедамо да нисмо само материјална бића, него да смо пре свега и изнад свега духовна бића. И оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром. Свим оним што смо добили од Бога да служи Њему и да служи другим људима“. Потом се бираним речима обратио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада. Светејшем Патријарху српском су саслуживали Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, топлички Јеротеј и мохачки Дамаскин, као и свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, између осталог, истакао: „Света Литургија је простор у којем се пројављује и показује Црква као јединство у вери, нади и љубави свих оних који су сабрани на једном месту, јединство међусобно, али и јединство са Богом. И зато, где год, по Промислу и благослову Божјем, идемо и служимо Литургију, свугде је иста радост. Међутим, у том истом увек постоји и посебно место, увек постоји и један посебан додатак, посебна радост. За мене данас ту посебну радост, као и свакога пута, представља долазак овде у Нови Сад да, пре свега, служимо свету Литургију, али и да се видимо лицем к лицу. Нови Сад заиста јесте Српска Атина у сваком смислу те речи. То је и хришћански православни град, то је град светог Георгија, чији помен данас славимо. Сви знамо ко је био свети Георгије. Знамо да је Христос био Алфа и Омега, почетак и крај, смисао и садржај његовог живота. Заузимао је веома високу позицију у војсци цара Диоклецијана, римског императора, који је, као и многи други, ненавидео Христа, прогонио Цркву Његову и проливао невину хришћанску крв. Свети Георгије, као и сви војници, био је задужен да гони хришћане, али, одавно је он, од најраније младости своје, утемељио свој живот, нашао смисао у Христу и наравно да није пристао да гони хришћане. Свети Георгије, када је страдао и када је био прослављан, био је испуњен кротошћу, миром и смирењем. Какав је био свети Георгије такви су били бројни кроз историју хришћански мученици. Хришћанска вера, православна вера јесте вера мученикâ, али не само мученикâ као страдалникâ који страдају у телесним страдањима него и вера мученикâ који су позвани на унутарње распеће, на унутарње страдање. Мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, опредељење за њега и зато је то сведочење. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да данас, славећи светога Георгија, никада и ни за шта не оставимо своју веру, своју веру православну, веру у Господа Живог и да, маколико били слабашни, маколико падали, никада се не одричемо од јеванђељских вредности, да увек, уз помоћ Божју, кроз покајање, кроз спознају свога пада, а онда и љубављу Божјом враћамо се тим вредностима, враћамо се Богу и враћамо се себи.ˮ После заамвоне молитве, Патријарх српски господин Порфирије је извршио чин благосиљања славских дарова припремљених у славу Божју, а у част светог великомученика Георгија. По завршетку свете Литургије, Светејши Патријарх српски је уручио орден Светог Саве другог степена велечасном Јакобу Пфајферу, римокатоличком жупнику из Оџака, у знак захвалности на досадашњој успешној сарадњи и братском односу према Српској Православној Цркви и српском народу; професору др Весни Туркулов, начелници Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду, у знак признања за оданост Цркви, делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј, и надахњујућој борби против епидемије коронавируса; господину Зорану Вапи, некадашњем директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, у знак признања за велики допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште. Орден Светог Саве додељен је и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, поводом јубилеја седамдесетогодишњице оснивања и у знак признања и допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште, а орден је примио господин Синиша Зековић. Све ордене именованима је доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја. Уручујући највише одликовање Српске Православне Цркве, којим Свети Архијерејски Синод одликује заслужне установе и појединце, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, поред осталог, рекао: „Сви ми људи имамо неке дарове; не постоји човек који нема неки дар и сви дарови су дати свакоме од нас понаособ на различите начине да би сваки наш дар служио једном јединственом дару, а то је дар љубави. Наша Црква, пре свега увидом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, препознала је да ви који сте добили, свако на свој начин, посебан и различит дар, искористили сте тај дар да буде у служби дара љубави. Дарове смо добили да бисмо служили Богу кроз њих, узвраћали на оно што смо од њега добили и да бисмо служили ближњем. Наравно да ово признање јесте најскромније хвала за све оно што сте ви учинили, а много више сте учинили од сваке речи која би могла да искаже захвалност, учинили сте у односу на друге људе, а то значи у односу на Бога.ˮ На крају обраћања, Његова Светост је још једампут свима присутнима честитао славу Српске Атине. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј заблагодарио је, у име свих присутних и у своје лично име, Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију и Преосвећеној господи архијерејима који су саслуживали, као и свештенству, монаштву и благоверном народу на молитвеном учешћу у прослави славе Града Новог Сада. Светој Литургији у Саборном храму су присуствовали: г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, професор др Драган Станић, председник Матице српске, др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, и многи други представници јавног и културног живота Новог Сада. После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове. Честитајући сабранима славу Града Новог Сада, Његова Светост Патријарх је казао: „Данас је слава Града Новог Сада и велика је радост да смо се сви окупили, после свете Литургије у храму који је посвећен светоме Георгију, овде у Градској кући, и представници Цркава и верских заједница, и представници градских и покрајинских власти. Када славимо славу, ми исповедамо да нисмо само материјална бића него да смо, пре свега и изнад свега, духовна бића, тојест да и оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром, свим оним што смо добили од Бога, да служи Њему и да служи другим људима. Диоклецијан је гонио Цркву и позвао светог Георгија као војника да убија хришћане. Могао је, наравно, свети Георгије да послуша реч цареву и да напредује у свим земаљским вреднстима, али он је најпре све што је имао поделио сиромасима, а онда је и одбио да поступа на било који начин против Истине, која је Христос. Нека би Бог дао да буде срећна и благословена данашња слава и да се трудимо да вредности које су уткане у Град Нови Сад – а то су вредности којима је свети Георгије живео – буду оно што стоји стално пред нашим очима, што нас води, што нас руководи, а то је да никада и ни на који начин Бог не дозволи да напустимо оно што је истинито, оно што је правда и праведно, маколико то коштало у датом тренутку. Нека је срећна слава и да сте благословени, молитвама светог Георгија.ˮ Одговарајући на честитку Његове Светости, господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, захвалио је Светејшем Патријарху на посети и истакао: „Нови Сад, као једна велика кућа или једна велика породица, дочекује сваке године своју славу, свог патрона, светог Георгија, да нас окупи и да нас подсети да један град не чине само материјална добра, као што је рекао Његова Светост, да није само ствар зградâ и булевара, неких објеката и теренâ. Један град чине људи, али и духовна компонента, нешто што прожима све људе, што неком невидљивом линијом нити спаја и даје и снагу и утеху, буди веру, даје чврстину, али и разумевање, разумевање према другима, а онда и према себи. И, благодарећи нашем Преосвећеном Епископу новосадском и бачком господину Иринеју и тадашњим градским оцима, уз Божји Промисао, Нови Сад је добио баш таквог патрона, таквог заштитника, светог Георгија.ˮ Овогодишња кума славе била је професор др Весна Туркулов, начелница Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке Видео: Телевизија Храм

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, одржао је 11. новембра 2021. године редовну седницу у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима. У седници су узели учешће чланови Синода: Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом и преосвећена господа епископи сремски Василије, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид. Од маја 1848. године, проглашењем митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, Сремски Карловци, до тада седиште Карловачке митрополије, постају друга катедра српских патријараха, да би маја 1920. године, после уједињења свих тадашњих српских православних епархија, првопрестони Београд постао седиште Српске Патријаршије. Данас Српска Православна Црква има три седишта, односно патријарашке катедре: Пећ, Сремски Карловци и Београд. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је протојереја Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, правом ношења напрсног крста. После седнице, Патријарх и архијереји су прошетали тргом и карловачким улицама уживајући у лепоти велелепних палата које су саградили њихови претходници, карловачки митрополит Стефан Стратимировић и патријарх Георгије Бранковић. Патријарх се затим упутио у зграду Богословије Светог Арсенија Сремца, где је освештао Спомен-собу, својеврсну ризницу докумената, списа, књига, слика, фотографија и других предмета који сведоче о дугој и богатој историји тог славног црквено-проветног завода. - Kарловачка богословија је незамењива у историји просвете нашег народа јер нас подсећа на оно што је суштина на којој се изградила наша историја и предање. Сремски Kарловци нису само место где се вера и наука укрштају, већ представљају јединствену целину која се прожима, истакао је патријарх Порфирије. Свечаном чину је присуствовао и г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, уз чију је помоћ обновљена Спомен-соба и реконструисан кров знаменитог училишта. - Сремски Kарловци у целини су једна од најважнијих тачака на вековној мапи нашег трајања, духовности и идентитета и зато је Покрајинска влада 2018. године основала Фонд за обнову и развој културно-историјског наслеђа и издвојила знатна средства, између осталог, за санацију и рестаурацију фасада Патријаршијског двора, Саборног храма Светог оца Николаја и римокатоличке цркве, обнову крова Богословског интерната и радове на још неколико здања у најужем градском језгру, истакао је председник Владе АП Војводине. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије освештао је у четвртак 11. новембра спомен собу у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода: Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Хризостома и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, зворничко-тузланског Фотија и крушевачког Давида. “Карловци су најбољи могући показатељ и порука, нама данас нарочито за Цркву је то важно, да не постоји вештачка подела између науке и вере”, казао је патријарх Порфирије и истакао да је Црква подигла и Богословију и Гимназију, као што је исто и вијековима раније за просвјету чинио Свети Сава. “Ризница коју смо данас осветили јесте ризница у којој се показује колико су они који су овде школовали, подучавали ђаке, али и они који су се учили с једне стране, управо водили рачуна о изграђивању идентитета чији корен се ослања на јеванђеље, али с друге стране, баш изграђујући свест о себи, ова Богословија је чинила да сви који из ње излазе да без комплекса И страха могу да ступају у комуникацију са свим другима са различитим мишљењима и ставовима и граде један креативни дијалог”, казао је патријарх. Истакао је да је ова богословија незамјенљива у историји просвјете нашег народа, и да се вјера и наука укрштају у Сремским Карловцима. Овде се налазе предмети које чува Музеј града Новог Сада, као и из архива САНУ у Сремским Карловцима, поједини документи који су чувани у самој Богословији и они који су позајмљени из приватне архиве породица чији су чланови некада били ђаци Богословије. Ту су и реликвије са Свете Горе које је сачувала читавих 110 година породица Маширевић, односно потомци проте Маширевића са његовог путовања са ђацима Карловачке богословије, мале иконе, бројаница, крст и посебну кутија у којој се чува грумен са Свете Горе. У ризници се налази и индекс Константина Костића, свештеника који је 1918. учествовао на скупштини 1918. у Новом Саду, приликом присаједињења Краљевини Србији, који је његова унука Десанка Костић из Новог Сада позајмила за ову прилику. Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић најавио да ће Влада и у наредним година издвајати значајна средства за реконструкцију светиња и да исто то очекују од Владе Републике Србије како би у потпуности обновили Сремске Карловце. “Покрајинска влада је са великим задовољством заиста из срца учествовала у обнови спомен собе Карловачке богословије, а завршили смо радове и на санацији крова овог здања и чини ми се на најбољи начин, имајући у виду и поруке које је упутио и патријарх Порфирије, следимо идеје и напоре оних који су током минулих векова својим ангажовањем, задужбинарством, својом вером изградили ово место и усмерили га ка духовном развоју нашег народа”, казао је Мировић. Ризница је отворена и за ширу јавност, а идеја Ректората јесте да се садржај у њој тематски мијења, како би се обухватили сви важни историјски моменти Карловачке богословије и Цркве. Извор: Телевизија Храм / Глас Српске

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 9. новембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду др Амара Авада, шефа мисије и опуномоћеног министра у Амбасади Сиријске Арапске Републике у Београду. Патријарх Порфирије је похвалио традиционално пријатељске односе српског и сиријског народа, што се посебно огледа у братској сарадњи Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије, која је крунисана узајамним историјским посетама Патријарха антиохијског и свег Истока Јована и Патријарха српског Иринеја. Пријему су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, и архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске Патријаршије. Извор: Инфо-служба СПЦ

Дана 05.11.2021. године на дан Светог апостола Јакова, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије посетио је Богословију Светог Саве у Београду. Том приликом, одржао је са професорима радни састанак на коме је било речи о различитим питањима везаним за живот школе, после чега је обишао школске просторије и упознао се са радом богословије и секцијама које се одржавају у слободно време. По завршетку наставе, уприличен је ручак после кога се Патријарх Порфирије обратио ученицима и особљу школе. Он је у беседи нагласио значај заједништва и да сви проблеми и искушења могу се превазићи и победити уколико их поделимо са ближњима. На крају заједничке трпезе, в.д. Ректор-а Богословије Светог Саве ђакон Радомир Врућинић, захвалио се нашем архипастиру и духовном оцу Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на свесрдној подршци и у име наставног кадра, ученика и радног особља школе уручио икону Светог Саве, првог српског архиепископа. Патријарх Порфирије: Живот у нашим средњим богословским школама има елемената манастирског поретка "Преподне сам провео у Богословији Светог Саве, најстаријој београдској школи. Као и свуда у хришћанском свету и српске школе су настале у манастирима, али само живот у нашим средњим богословским школама има елемената манастирског поретка. Зато се младићи, заправо дечаци уче не само богословљу као науци већ и истинском духовном животу. Наравно, поред школских часова и богослужења више него довољно времена је за секције: музичку и хорску, шаховску, тв монтажу, различите спортове, одлазак у позориште… Безбедан и уредан живот ученика окружених брижном пажњом не само наставника, него и куварица, домара, економа, чистачица, омогућују да добар успех у учењу, прати дечји смех који се разлива ходницима", написао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на Инстаграму. Извор: Богословија Светог Саве / Инстаграм налог Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 4. новембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду рад Међународног експертског панела Двадесет година Верске наставе у Републици Србији. Отварању скупа, чији су организатори Одбор за веронауку Архиепископије београдско-карловачке и Православни богословски факултет Универзитета у Београду, присуствовали су декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј др Зоран Ранковић; министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић; Бискуп г. Ладислав Немет, председник Бискупске конференције Светог Кирила и Методија; Реис-л-улема Исламске заједница Србије Сеад еф. Насуфовић; Муфтија проф. др Мевлуд еф. Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији; Бискуп Словачкe Евангеличкe Црквe а.в. г. Јарослав Јаворник; Велики рабин Србије г. Исак Асиел; директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић; истакнути експерти за питања односа Цркве, државе и друштва: проф. др Герхард Роберс, проф. др Силвио Ферари и проф. др Атанасиос Стојанидис; учесници у панел дискусијама: Епископ бачки др Иринеј, проф. др Сима Аврамовић и проф. др Војислав Миловановић; као и Преосвећена господа Епископи врањски Пахомије, шумадијски Јован, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан и топлички Јеротеј. Поздравнa словa учесницима скупа упутили су декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј др Зоран Ранковић и министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је одржао уводно излагање које преносимо у целини: Ваше Превасходство, поштовани господине потпредседниче Владе и министре просвете, драга браћо у епископству, владике, председниче Бискупске конференције, бискупи цркава реформације, драги предводници исламских заједница у нашој Отаџбини, брате рабине, Драги гости, професоре Роберс, професоре Ферари, професоре Стојанидис, хвала вам што сте данас са нама, хвала вам на помоћи коју нам пружате, на знању и искуству којима сте нам већ пружили помоћ, а које ће нам свакако помоћи и у времену које предстоји, Поштовани господине директоре Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, представници установа који се баве просветом и њеним унапређењем; даме и господо, представници пријатељских држава који сте теоретски, законодавно и практично ускладили одржавање верске наставе у школама, Свештеници, ђакони, професори теологије и других наука, студенти, новинари, али и вероучитељи - ви сте данас наша централна тема, а у истој мери и предмет који предајете. Помаже вам Бог драги пријатељи, помаже вам Бог децо Авраамова! Као и сваки јубилеј, тако и овај који нас је данас окупио сагледавамо из три перспективе и верујем да ће о све три бити данас речи. Ја ћу их само назначити: прва је, наравно, историјска, а верујем да је дистанца од две деценије довољна за сагледавање околности које су претходиле враћању Верске наставе у образовни систем Србије; околности у којима је верска настава враћена, и пређени пут, односно довољан или недовољан успех у протекле две деценије. Не мислим да би ми представници цркава и верских заједница као и државни чиниоци који смо укључени у организацију и извођење наставе требало да себи дамо слабе оцене у некакав виртуелни дневник, али свакако би требало да реално и критички сагледамо где смо актуелног тренутка у погледу статуса предмета, његовог места у систему наставе, а из тога у доброј мери произилази и њен квалитет, кадрови и друга питања. То би била друга перспектива из које би био сагледан садашњи тренутак, а трећа би свакако подразумевала питање како видимо место веронауке у будућем периоду, односно шта би требало да учинимо да би та настава била квалитетнија, како не би опадао број полазника и друга питања. Но, пре свега осећам потребу да се вратим у прошлост, да укажем на оно што је непорециво, на људе који су нам уопште пружили прилику да се бавимо овом темом, да размишљамо како да отклонимо озбиљне пропусте. То увек носи ризик да неког изоставим, али одважићу се да се молитвено опоменем наших отаца и браће који су 2. новембра 2001. године, били на првом часу Веронауке у школи Краљ Петар Први: блаженог спомена Патријарха Павла, премијера Зорана Ђинђића, министра Гаше Кнежевића, који је пред почетак часа узео старо школско звонце у руке и са пуно ентузијазма звонио и позивао ђаке на Веронауку; наравно драге нам успомене муфтије београдског Хамдије Јусуфспахића и оца Андрије Копиловића, са којим смо сарађивали у низу послова. Сви су се они преселили у наручје Аврамово, како наша православна традиција каже. Али смо зато срећни што су данас међу нама она наша браћа, оци и пријатељи који су заиста дали кључан допринос враћању Верске наставе: владика Иринеј бачки, надбискуп и метрополита београдски Станислав Хочевар, муфтија Мевлуд Дудић и наравно професор Војислав Миловановић, без кога, да будемо искрени, не би дошли до успеха, не само у враћању Веронауке, него и у многим другим пословима. Опет да замолим за опроштај ако сам некога изоставио. Да кажем и то да је у Србији данас близу 450.000 ученика који су се слободно определили да похађају верску наставу. Говоримо и о 1602 православна вероучитеља, 247 из исламских заједница, 131 из Римокатоличке Цркве и 30 из Цркава реформације. Значи укупно 2010 вероучитеља. Навешћу које проблеме сматрам да би требало решити, а за то постоји консензус међу Црквама и верским заједницама. То је, пре свега, статус Верске наставе у школском систему. Наиме, ја сам тек пре који месец сазнао да веронаука формално више уопште није школски предмет, него наставни програм. Предмети су познавање природе, музичко, математика, ликовно, а програми су чувари природе, руке у тесту, верска настава. Ми статус тог предмета видимо другачије, и не мислимо да је данашње решење одрживо ни на краћи рок. Веронаука је предмет који има формативан утицај на ученике. Учи их вредностима, духовној вертикали, људским правима и слободама, поштовању себе и поштовању другог и другачијег, грађанским вредностима ако хоћете. Када није ни изборни предмет, Верска настава буде у распореду пречас, осми час и слично; потом стижу упутства o подизању цензуса на 30 ђака за формирање група, прављења међуодељенских група итд, итд. Све то је довело до тода да сада имамо мање од 500.000 полазника веронауке, што до пре коју годину није био случај. Наш став је да је једино праведно, недискриминаторско и демократично решење садржано у првој уредби из 2001. године, којом је изричито било прописано да не постоји никакав цензус, што је примењивано и у каснијим годинама, након што је верска настава уређена законом од 2002. године. Не мање важно је решавање статуса предавача, односно наших вероучитељица и вероучитеља. Потребно је запослити вероучитеље на неодређено време, истовремено омогућивши Црквама и верским заједницама које их делегирају да неометано врше брижан надзор како над личним примером који вероучитељи дају ђацима тако и над садржином наставе коју предају. Верска настава у Србији је конфесионална, као у знатном броју европских држава. То на пример, код православних и код римокатолика значи да настава о вери мора бити под надзором Цркве, односно да и вероучитељи морају бити под назором Цркве. Цркви се, стога, мора обезбедити начин да ако, не дај Боже, дође до неког проблема, то своје право, у најбољем интересу ђака који похађају веронауку, манифестује и кроз повлачење дозволе (или лиценце) за рад онима који више не предају свештену науку Цркве у складу са њеном предањском вером. Уверен сам да и друге заједнице начелно деле овакав став. Од тога какво ћемо решење наћи за ова нерешена питања, зависи не оцена коју ћемо сами себи дати приликом неког следећег сусрета или јубилеја, него у знатној мери и духовни профил народа који живи и који ће овде живети у будућности. Сигуран сам да представници Цркава и верских заједница немају дилему какво решење два поменута проблема би требало да буде донето. И још да поменем, јер је могуће да млађи не знају: модел који је примењен, тада пре двадесет година, обезбеђује у пуној мери поштовање појединачних и колективних верских права и пуне равноправности у Србији као, у том погледу аутохтоно плуралистичком друштву. Тај модел је припадао породици модела конфесионалне веронауке која постоји у Европској унији, такође је у оквирима традиције предратне Краљевине Југославије. Међутим, он је обогаћен и одређеним у свету јединственим особинама. То су биле институционалне гаранције да је веронаука резултат добре међусобне сарадње цркава и верских заједница, што је и данас наравно случај, и такође плод сарадње државе са традиционалним црквама и верским заједницама. Планове и програме цркве и верске заједнице усвајају консензусом. Оне усаглашавају националну листу вероучитеља у оквиру Комисије за верску наставу. Та Комисија је аутономна, она је реализација сарадње цркава и верских заједница међу собом и са државом. Верску наставу није држава поверила и делегирала црквама и верским заједницама, она је плод суштинске сарадње равноправних. Уосталом, то је за државу једини начин да ђаци уживају добробит конфесионалне верске заједнице, јер држава, као верски неутрална, у крајњој линији такву наставу не може да пружи. Извор: Инфо-служба СПЦ

"Богу хвала отац Милан и ја смо здрави, па смо заједно прво служили Свету Литургију у цркви Светог Луке на Кошутњаку и принели бескрвну жртву за живот света, а потом смо у Парохијском дому храма Светог Јована Владимира у насељу Медаковић, где је пункт Завода за трансфузију, дали крв да бисмо помогли лекарима, наследницима Светог апостола Луке да исцеле неку нашу сестру или брата. Молитвама Светог Апостола и јеванђелисте Луке, Господе Исусе Христе помилуј нас", поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на свом Инстаграм налогу. Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 25. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду Његово Преосвештенство Епископа средњоевропског Коптске Православне Цркве г. Ђованија. Преневши поздраве Његове Светости Патријарха г. Тавадроса Другог, предстојатеља Коптске Православне Цркве, гост је упознао српског Патријарха да је та Православна (дохалкидонска) Црква, коју чини око дванаест милиона коптских хришћана највећим делом насељених у Египту, основала Епархију за Средњу Европу, која обухвата широки простор од Венеције у Италији преко Аустрије, Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске до Румуније. Патријарх Порфирије је истакао да ће, водећи се свевременим начелима хришћанске љубави, Српска Православна Црква пружити како молитвену подршку тако и сваку другу помоћ која је потребна страдалној Коптској Цркви која вековима одолева прогонима и искушењима. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравио је, 22. и 23. октобра 2021. лета Господњег, у званичној посети Епархији бањалучкој. Свечани дочек Његове Светости приређен је у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци служењем свечаног чина Доксологије. Другог дана посете, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 23. октобра 2021. године светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевцу код Приједора уз саслужење Преосвећене господе Епископа бањалучког Јефрема и марчанског Саве. Патријарх Порфирије служио Литургију у манастиру Милошевац у Епархији бањалучкој Патријарх Порфирије: Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло Беседа Патријарха српског Порфирија у манастиру Милошевцу Епископ бањалучки Јефрем поводом посете патријарха српског: Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели Патријарх српски Г. Порфирије стигао у прву званичну посету Епархији бањалучкој Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ Беседа Патријарха српског Порфирија на доксологији у храму Свете Тројице у Бања Луци Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је посебну видео-поруку која је емитована 24. октобра 2021. године на отварању Научног скупа под називом "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе". Звучни запис обраћања Упутивши поздрав Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану, научним и другим Институцијама које су организовале овај скуп, као и учесницима и гледаоцима скупа, Свјатјејши Патријарх Порфирије је изнео неколико важних историјских чињеница о св. Краљу Милутину, грандиозној али и недовољно истраженој личности. "Благодарећи пре свега даровима вере и љубави Христове, који су му штедро даровани и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној Цркви", рекао је између осталог Патријарх Порфирије у свом обраћању. "Доба Палеолога које је знатно и подробније истраживано и проучавано у научном смислу, па и окарактерисано као ренесанса палеолога, не може бити сагледано нити вредновано у целости без ренесансе Милутина и процвата Милутиновог на пољу историје, архитектуре, сликарства, књижевне илуминације, одевања, богослужбеног текстила, архивистике, књижевног наслеђа, литургијског живота и црквеног појања, уметничког веза и развоја богословља код Срба", рекао је Његова Светост и закључио да ће "резултати ове међународне конференције управо показати и доказати претходно речено". Извор: Радио Слово љубве

Другог дана званичне посете Епархији бањалучкој, у суботу, 23. октобра, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевац код Приједора, који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи, бањалучки Јефрем, марчански Сава, викар Патријарха српског, свештенство и монаштво, уз молитвено присуство многобројног верног народа. На крају Свете Литургије најпре се поздравним словом обратио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем и истакао да је данас први пут након неколико година у обновљеном храму служена прва Архијерејска Литургија и да је то велика радост и част . То, истакао је Епископ Јефрем, даје велику снагу да се овај започети манастир са благословом заврши. Потом се Патријарх Порфирије архипастирском беседом обратио присутнима у којој је говорио колики је значај служити у светим храмовима, да не постоји то што нас може спречити да служимо Богу и колико год је дивно служити у завршеним храмовима, велика је радост служити и у недовршеном храму. Патријарх је, између осталог, рекао да сваки пут осети благодат кад дође у Републику Српску, јер се сусретне са живом и чистом апостолском вером. „Ваша вера је таква да све нас чини да се осећамо да можемо све урадити, не својим моћима, него чистом вером и љубављу вашом. Можемо урадити много више него што бисмо могли као обични људи, па чак и онда да употребимо све силе света. Да је то тачно, говори ова светиња која се диже, а порушена је пре више од 300 година", каже Патријарх српски и додаје: „Онај ко зида светиње тај не може другоме да мисли зло, тај не може смишљати другоме зло. Онај ко зида светиње, био тога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која увек спаја, а никад не раздваја, која спаја мостове, а никад их не разваја. Градећи светиње заједно показујемо шта је наша амбиција и шта је наш циљ.“ Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године. Eпископ бањалучки Јефрем је новембра те године освештао темеље храма. Манастир се први пут помиње у Шематизму Православне архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора постојао православни манастир на равници обраслој шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на бањалучком подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Године 2019. манастир је посетио и блажене успомене Патријарх српски Иринеј. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравио је 16. и 17. октобра 2021. године у званичној посети Митрополији дабробосанској поводом 50. годишњице свештеномонашког и 30. годишњице архијерејског служења Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома. Патријарх Порфирије: Вером можемо мењати свет у себи и свет око себе Беседа Патријарха српског Порфирија у Саборном храму у Сарајеву, 17. октобар 2021. године Беседа Патријарха српског Порфирија у Саборном храму у Сарајеву, 16. октобар 2021. године Патријарх Порфирије са архијерејима прошетао улицама града Сарајева Обраћање Патријарха Порфирија у Скупштини у Источном Сарајеву Патријарх Порфирије свечано дочекан у Источном Сарајеву Говор Патријарха Порфирија на Тргу "Србија" у Источном Сарајеву Патријарх Порфирије стигао на Јахорину Патријарх Порфирије стигао у званичну посету Митрополији дабробосанској Патријарх Порфирије у Сарајеву: У букету различитости испевава се хармонија космичка као песма у славу Божију Поздравно слово Митрополита Хризостома поводом Патријархове посете: Вест о Вашем доласку одјекнула је брзином муње широм наше митрополије Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије стигао је у петак, 22. октобра 2021. у званичну посету Епархији бањалучкој. Повезан садржај: Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици Дочек Патријарха српског уприличен је испред Храма Свете Тројице у Бањалуци. Патријарха Порфирија, у чијој пратњи је био Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, дочекао је Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Епархије бањалучке. Након доксологије, речима добродошлице најпре се обратио Епископ Јефрем између осталог рекавши: ,,Ваша Светости, хвала Вам што сте по примјеру Ваших великих претходника блаженопочивших Патријарахâ Павла, Иринеја, предузели апостолска мисионарска путовања свуда тамо гдје живи православни српски народ. Свуда, а нарочито на овим просторима сте жељно чекани и добродошли. Потребна нам је Ваша помоћ и молитвена подршка, благослов Божији са којим почињемо свако добро и успјешно дјело у животу како сваког појединца, тако породице, Цркве и народа. Ваша Светости, ми православни вјерујући Срби на овим просторима непогрешиво осјећамо да је наша снага у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и наше Цркве у нашој матици.“ Обраћајући се присутнима Патријарх Порфирије је у својој беседи истакао: ,,У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, овог пута сам дошао пре свега да се у љубави сусретнем са вама, али онда да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове, то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало, одједанпут сила и љубав Божија се пројавила, Ваше Преосвештенство на овим просторима. Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда.“ У суботу 23. октобра Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Милошевац код Приједора, уз саслужење отачаствених архијереја са почетком у 9.30 часова. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије торжествено је 22. октобра 2021. године, дочекан у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци. Свјатјејшег Патријарха, у чијој је пратњи Преосвећени Епископ марчански г. Сава (Бундало), дочекали су Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем, председница Републике Српске г-ђа Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, представници јавног живота Републике Српске и Бањалуке и многобројни верујући народ. После одслужене доксологије и поздравног слова домаћина, Епископа бањалучког г. Јефрема, Његова Светост је произнео надахнуто слово у коме је истакао да је народ ових крајева најбољи могући доказ "да Бог није оставио свој верни народ". Обраћајући се Епископу Јефрему и свима сабранима, Патријарх Порфирије је исказао своју радост због свог доласка у Бања Луку и „ову благословену земљу која је благословена пре свега вековним молитвама и сузама и крстом и страдањем православних Срба на овим просторима“. Његова Светост је додао да као и увек долази у свој дом код своје браће, „код оних са којима сам једно у вери, једно у Господу нашем Исусу Христу, из Којег свако друго јединство које се гради и које происходи, јесте и јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде, у историји, али које се продужује у сву вечност“. И овога пута Патријарх Порфирије је дошао да се пре свега у љубави сусретне са њима, али и да се утеши вером њиховом. „Јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове - то јесте Црква Христова“ рекао је Патријарх Порфирије, који је напоменуо да је очигледно шта се све само за неколико деценија десило на овим просторима. „Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцену, онда када је то тако изгледало – одједанпут, сила и љубав Божија се пројавила на овим просторима“. „Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером, Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда, али чуда чини баш тамо где се изгубила свака нада да има Господа, али се није изгубила вера у Њега“ напоменуо је Свјатјејши и наставио: „То што се овде на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила и не само пробудила, него показала да је Господ жив у овом народу, јесте да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим“. „Зато и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако, да том и таквом вером потврдимо и покажемо, да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. И да сваки човек јесте непоновљив, да сваки човек има свој посебан дар и печат, али да је свако добио дар по својој мери. Не да би промовисао и афирмисао искљуиво само себе". „У Цркви Христовој ништа није дато да буде само појединачно, да одваја и издваја било кога, макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква“, нагласио је Патријарх српски. „Дарови су дати баш због тога да би кроз своје посебности и различитости могли да ступе у храмонију јединства, могли да изграђују јединство. Да не послуже да бисмо ми себе промовисали на штету тог јединства. Тако је било и у Старом завету, тако је било и у Новом завету. У апостолска времена и од апостолских времена до данас, то је истина на којој почива Црква“. „Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу, потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је понекад боље од онога што други каже. Потребно је пројавити и показати смирење, како бисмо сви заједно могли ићи даље, пре свега у добру и у врлини. Пре свега у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати. У спознаји себе - како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима“. Подсетивши на речи Апостола Павла који је позивао да будемо утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно да се пројави и покаже смирење, ако то служи изграђивању јединства и тела Христовог, Патријарх Порфирије је наставио: „Ако смо једно у врлини и вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да је могуће да и кроз супротне ставове, кроз мишљења, кроз различите идеје, можемо бити заувек поларизовани. Него, управо различитост, сагледавање сваке идеје, сваке теме, па и сваког проблема, са различитих тачака гледања, може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире као јединство народа“ поучио је Патријарх српски. „Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру и јединство цркве и јединство народа, ако нема молитве“ рекао је Патријарх Порфирије у наставку. „Да нам Бог да разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве, није могуће ни један педаљ себи додати, а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али и смисла и путева постојања заједнице“ нагласио је Његова Светост подсетивши на позив Христов и светих Апостола - „молите се непрестано“. Патријарх Порфирије је у наставку беседе подсетио да смо мудрост, знања, вештине и способности добили од Бога као дар, да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. „Међутим , ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божије да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је то потребно да благодат Божија онда дејствује уместо нас - ако не осећамо потребу за Божијом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо - започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио“ рекао је Патријарх Порфирије и нагласио: „Ви сте најбољи могући доказ, народ ових крајева јесте доказ, да Бог није оставио свој верни народ“. Подсетивши да се данас после бројних разарања и пустоши готово свуда види храм Божији и чују звона која позивају на молитву, а да су бројне светиње којима се није знало место постојања обновљене и постоје „као жива места молитве“, Патријарх Порфирије је истакао: „Ви сте браћо и сестре дакле најбољи могући доказ, себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, Он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо по својој вољи“ указао је Патријарх српски појаснивши да тешкоће настају онда „када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели“, јер „немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије Своју вољу“. „Кад год прихватимо вољу Божију, не само да имамо мир у души, него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу али и у свакој благодети од овога света. Па и кад не разумемо зашто нам се нешто дешава, негде у дубини својих душа знамо да то што јесте, јесте од Бога и зато смо Му благодарни. И да је то пут, или можда кривина, која ће извести опет на прави пут“, рекао је Патријарх Порфирије. „вером православном и молитвом господу нашем Исусу Христу, да се окупљамо увек у храму божијем, у Цркви Христовој, да ту доводимо и васпитавамо своју децу. Неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа, ако смо успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности својој деци, јер смо им дали котву из које онда све остало може да се гради. Дали смо им компас уз помоћ којег ће и кад им иде све од руке, бити смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. А и кад им не иде све од руке - неће падати у малодушност, него ће знати да је Господ живи са нама и међу нама“, нагласио је Патријарх Порфирије. Још једном изразивши радост због доласка у преностицу Републике Српске, Патријарх Порфирије је рекао да се моли Господу „да да истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински, православни хришћански живот, који ће онда и вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања, водиће познању самога себе“ и наставио: „Из познања Бога знаћемо ко смо и као појединци али и као народ, а из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих ми постајемо зрео народ и способни да развијајући плодове својих талената будемо препознатљиви за друге и обогаћујемо и друге“, рекао је Патријарх Порфирије и закључио: „Кроз ту спознају себе и своје дарове, развијање својих дарова, будући зрели, моћи ћемо са истим поштовањем да сусрећемо друге и другачије, ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Моћи ћемо да их препознајемо као такође од Бога створене и нама дате суседе, да кроз јединство наше успостављамо јединство и са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Кога ми славимо овде у светом храму Божијем, али славимо Га и тако - што где год да се нађемо, знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази и свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа. Где је дакле један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос, слављен заједно са Својим Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова, амин“. Извор: Телевизија Храм / Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије учиниће прву званичну посету Епархији бањалучкој 22. и 23. октобра. Дочек Патријарха српског биће уприличен у петак 22. октобра у 17 часова испред Храма Свете Тројице у Бањалуци, где ће Његову Светост дочекати Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем са свештенством и монаштвом. Тим поводом, биће служен свечани чин доксологије а затим ће се поздравним беседама верном народу обратити архипастир Епархије бањалучке и поглавар Српске Православне Цркве. У суботу 23. октобра Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Милошевац код Приједора, уз саслужење отачаствених архијереја са почетком у 9.30 часова. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас у поподневним часовима стигао на Јахорину, где га је дочекао г. Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине. Са Патријархом Порфиријем на Јахорину су стигли и Митрополит дабробосански г. Хризостом, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, као и Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије, који су посетили цркву у изградњи на платоу Пољице на Јахорини, известила је РТРС. Претходно је у Источном Сарајеву Патријарх Порфирије одржао састанак са градоначелником г. Љубишом Ћосићем и начелницима шест градских општина. Извор: Радио Слово љубве Видео: РТРС

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије у суботу, 16. октобра 2021. стигао је у званичну посету Митрополији дабробосанској поводом 50-годишњице свештеномонашког и 30-годишњице архијерејског служења архипастира митрополије дабробосанске Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Хризостома. Патријарх Порфирије у Сарајеву: У букету различитости испевава се хармонија космичка као песма у славу Божију Поздравно слово Митрополита Хризостома поводом Патријархове посете: Вест о Вашем доласку одјекнула је брзином муње широм наше митрополије Дочек Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија уприличен је у граду Сарајеву испред Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице. Патријарха Порфирија дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Хризостом, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Митрополије дабробосанске. Свечана доксологија служена је у молитвеном присуству Митрополита дабробосанског Хризостома и Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија и будимљанско-никшићког Методија. Речима добродошлице обратио се најпре Митрополит Хризостом, а потом је беседио Патријарх Порфирије. Након обраћања Патријарха Порфирија служено је вечерње богослужење. У недељу, 17. октобра 2021. године, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије уз саслужење митрополита, епископа и свештенства служиће Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9:30 часова у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. Извор: Телевизија Храм

У склопу посете Митрополији дабробосанској, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије је у пратњи Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Господина Хризостома, Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Јоаникија и Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, након шетње улицама града Сарајева и посете Старе Православне цркве на Башчаршији, посетио и Градску Скупштину града Источно Сарајево, где га је дочекао градоначелник Љубиша Ћосић са начелницима шест Општина и народним посланицима са којима је разговарао о актуелним темама, а потом су се Његова Светост, Митрополит Хризостом и градоначелник Источног Сарајева обратили медијима. Том приликом Патријарх Порфирије је између осталог рекао: „Утисци о некоме или нечему из реалног личног сусрета у најмању руку често могу да доведу погрешним закључцима о некоме кога нисмо упознали, кога нисмо срели, а често могу да одведу на погрешне путеве када говоримо о међусобним односима. Стога, лични сусрет, пре свега са браћом у Христу, са Православним верницима, са Православним Србима на овим просторима јесте велики дар за мене, а исто тако и са другим људима који припадају другим верама и другим народима јесте био дар који ми је опет отворио за нијансу нове видике у спознаји онога што је заједничко и онога што дели људе на овим просторима. Сувишно би било говорити, много пута сам и сам рекао какав је мој однос и доживљај према Републици Српској и према људима који живе у Републици Српској. Наиме, и сам сам пореклом из ових крајева, али не само да сам пореклом него сам и велики део своје младости провео на овим просторима и знам ко су људи који овде живе. Још из оних времена ми је било потпуно јасно да је мало простора на којима живе Православни Срби, а да су толико органски и нераскидиво дубоко повезани са својом духовношћу и са својом вером и то независно од текућих идеологија које понекад могу бити штетне по себе, а понекад и супотрстављене директно ономе што јесте наше искуство, наше предање и наша традиција“. Након тога, Његову Светост Патријарха српског Господина Порфирија, Високопреосвећене Митрополите Господу дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Господина Јоаникија и Преосвећеног Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, дочекало је више хиљада људи на Тргу Србија у Источном Сарајеву. Том приликом многобројном верном народу обратили су се Патријарх Порфирије и Митрополит Хризостом. Извор: Телевизија Храм