Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на празник преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана у манастиру Св. архиђакона Стефана у Сланцима. Патријарху Иринеју саслуживало је свештенство из Архиепископије београдско-карловачке, уз присуство игумана манастира са братијом, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. др Милете Радојевића, заменика директора ове Управе г. Марка Николића, г. Велимира Илића, припадника Војске Србије и мноштва верног народа који су испунили храм и двориште ове светиње, извештава наш репортер Николај Сапсај. Звучни запис беседе Честитајући празник игуману, братији и свима сабранима, Свјатјејши је подсетио да је ова светиња као метох манастира Хиландара у славу Божију обновљена. Патријарх је говорио о св. Архиђакону и првомученику Стефану, који је по избору Апостола постављен да служи народу по потребама, не само тела него и душа, упућујући народ да Господа Христа слави и поштује као истинитога Бога, напоменувши да се он помолио за своје мучитеље и убице и замолио Господа да им то дело не упише у грех. Патријарх Иринеј је указао да Светим причешћем ми примамо Господа у себе и упутио да се што чешће треба причешћивати, али приступити томе са опрезом и на исправан начин - постом, молитвом, покајањем и исповешћу. "Све што видимо и не видимо створено је Богом и Његовом љубави према нама" рекао је Патријарх Иринеј, подсећајући да смо сви ми "најсавршенија створења Божија, јер носимо лик Божији у себи". "Оно што Господ очекује од нас јесте пре свега љубав према Богу, али исто тако и љубав према ближњем, сваком човеку, без обзира на боју коже или националност", подвукао је Патријарх Иринеј. Ово веома бројно молитвено сабрање, Свјатјејши је рекао да види као знак да смо се почели полако враћати себи, а "када се враћамо Богу, својој Цркви и вери - то је враћање нас самих себи". "Када смо окренули лице своје од Господа, онда смо и доживели ово што смо доживели", указао је Патријарх Иринеј. Извор: Радио Слово љубве Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Патријарх Иринеј у Сланцима: "Позвани смо да носимо Бога у себи"! WWW.SLOVOLJUBVE.COM Слово љубве

На дан када молитвено славимо Сабор Светих дванаест апостола - Павловдан, у суботу, 13. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у селу Турековац надомак Лесковца, у храму посвећеном овом великом празнику. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190713-141855-178_220_74_172-429.mp3 Преосвећеном Владики саслуживали су игуман Серафим (Мишић), протојереј-ставрофор Живојин Ивановић, протосинђел Мардарије Kовачевић, протојереј Дејан Станковић, протојереј Часлав Станковић, протонамесник Звонимир Живковић, протонамесник Срђан Вукић, јереј Иван Јанковић, јереј Саша Станимировић, јереј Милан Додеровић, јереј Ђорђе Љубинковић и протођакон Стеван Kричка. Овогодишњи колачар био је г. Александар Kоцић из Свирца са породицом. После заамвоне молитве уследио је обход око храма и освећење славских дарова, након чега је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније надахнуто беседио о празнику који данас прослављамо - Павловдану. Након Свете Евхаристије Владика нишки Г. Г. Арсеније доделио је архијерејске грамате господи Славиши Цветковићу и Дејану Цекићу из Турековца, као и г. Нинославу Цветановићу из Горње Стопање. Извор: Радио Глас

У 1.недјељу по Духовима – Свих Светих, 23.јуна 2019.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Тимотеја Бруског и Петровске покладе, саборно и молитвено било је у Острогу. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Јеротеј, а саслуживала су му острошка сабраћа протосинђел Сергије и јерођакони Атанасије и Роман. Одговарала је острошка братија, а молитвено је са монаштвом учествововало мноштво вјерног народа који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Након читања Светог Јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о.Сергије који је казао да се Сви Свети Христови данас прослављају, зато што поред ових које је Бог открио, има мноштво светих који су из свог великог смирења своју светост вршили тајно од људи, а Богу је све јавно, па тако и светост. – Не може се сакрити ни једно ни друго, а нарочито кад је међу људима тај свети. Господ је рекао не може се сакрити град који на гори стоји и зато су се многи светитељи повлачили у тишину да би могли да служе Богу неометано. Међутим, то је исто Божији промисао за њих који су били скривени од наших очију. Бог је дао итекако јавно свете чији је живот за свог биолошког постојања и боравка на земљи већ тада био јасан. Међу тим свима светима ми имамо нашег, слава му и милост, Светог Василија, чији је живот био итекако транспарентно јасан, да је он једна од оних који, како каже Свето Јеванђеље, који се није одрекао Христа пред људима, него Га исповиједио и то у тешко вријеме кад је са истока притисло једно царство које је прогонило Хришћане, са запада друго, а он сабијен овдје, немајући никога осим Бога и шачице људи и то у врло тешким условима. Немаштина, неуслови за било какво развијање пољопривреде, ни било чега. Борба је била за саму храну, али Бог је био његов помоћник и он је Бога пред свијетом јавно исповиједао и није остала празна његова нада, његова вјера, него га је Бог прославио и његов народ, Хришћане, све нас који сте овдје дошли – рекао је о. Сергије. Ријечи Господње које смо чули из светог Јеванђеља ”ко се не одрече мене пред људима,нећу га се ни ја одрећи пред Богом”, говоре како су светитељи добили славу. – Бог их је прославио на земљи, да се њима подижу храмови, да се у њихов спомен врше молитве, а оно што је битније од тога, јер њима та слава није потребан него нама, Бог их је прославио и они обитавају у радости Господа Бога, живе вјечни живот у Рају Божијем и то је оно што нас треба мотивисати да останемо вјерни Христу – казао је о. Сергије. Подсјетио је и на ријечи Господње ”ко љуби оца, или матер, или браћу, или сестре, или жене, или дјецу већма него мене, није мене достојан”. – Заиста је тако. Погледајте како се људи одвајају од Бога, од Цркве Божије, чак јој се и противе, зарад љубави према неким шумарцима, брежуљцима, а то није права љубав. Једино оно што је на Господу Богу живом засновано и на истини Божијој, остаје вјечно. Све друго пропада, све друго пролази, па и наш сам живот, ако није заснован на Христу нема вриједност и жалостан је – закључио је о.Сергије и нагласио да смо позвани да будемо са богом, да будемо у Цркви Божијој, да служимо Богу, да будемо свјетлост свијету, а не да се што би рекао Свети Владика Николај ”са гусјеницама отимамо око брста”. Извор: Манастир Острог

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије се, током обраћања вјерном народу, на Литургији, коју је, у Недјељу Светих отаца I Васељенског сабора, 9. јуна 2019, служио у манастиру Ђурђеви Ступови, осврнуо и на дешавања поводом предлога закона о слободи вјероисповјести. „Нажалост, времена гоњења Цркве, још, нијесу престала. Мислили смо да то никад више неће бити. Црква је била гоњена све до Светог цара Константина, који је био присутан на Првом васељенском сабору, па је, онда, хришћанство било признато као званична, слободна религија, касније и као државна религија. Наши преци, и у Црној Гори, хришћанство су примали као државну религију, православље, али, видите шта се догодило у XX вијеку. Било је гоњење Цркве суровије, него у првим хришћанским временима, нарочито у Русији, а и код нас. Код нас је, у току Другог свјетског рата, пострадало од нашег народа, несрећног преко стотину свештеника. Имамо тај рефлекс и дан данас. Послератне власти одузеле су доста црквене имовине Цркви, али су оставили храмове. Нису нам храмове дирали, хтјели су и тада они да храмове претворе у музеје, да наплаћују улазнице, али, ипак, то није заживјело. Данас, наше власти, супротно свим међународним повељама и супротно Уставу Црне Горе, припремају закон по коме, једним актом, све цркве и манастире хоће да препишу на државу. То је, једноставно, отимачина и пљачка“, констатовао је Преосвећени Епископ. Навео је мишљење једног нашег доктора права по коме је прошло, већ, преко двије стотине година од како су најбољи правници дефинисали такве покушаје: „Ако некоме хоћете да одузмете имовину ви га лишавате права на опстанак, хоћете да га уништите, хоћете да уништите његово достојанство. Није то моја имовина, нити било којег свештеника; то је имовина Цркве, то је Богу посвећено“. „Није нико давао држави када је давао прилог за храм, него је давао Цркви и ту се крше завештања, и ту се чини злочин и неправда, да не говорим даље, али стојим иза ових ријечи и то могу свуда да докажем. Ми, који имамо посједовне листове и вадимо их стално од ове државе, имамо доказе кроз толико вјекова историје. Ево га натпис овдје, коме припада овај свети храм? Ево гроба ктиторовог, коме је он посветио овај храм – Светом Георгију Великомученику. Не било којој држави, па ни оној славној немањићкој, великој и чувеној. Не, него Цркви!“, поручио је владика. Позвао вјерни народ да присуствује Тројчинданском сабору, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у суботу 15. јуна. „Ријешили смо да се саберемо сви заједно на Храм у Подгорици, да пошаљемо поруку мира и разума свима у Црној Гори, и нашем народу и нашим властима, али је, осим тога, добро да се сви заједно саберемо и да се Богу помолимо, па смо позвали народ, у следећу суботу, свештенике и монахе, чланове црквених одбора да се саберемо на саборну службу. Нећемо ми тамо демонстрирати мржњу, нити изазивати било какве сукобе, али хоћемо да искажемо нашу вољу и свако је спреман да се супростави овој неправди и великом злу које се припрема овом народу. Ово је удар на православље, то је више него сигурно“, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Православном народу у Црној Гори, сматра он, најприје, је подметнуто кукавичје јаје у виду лажне цркве, коју је створила власт, па кад су схватили да им то није успјело и да су с тим направили бруку, кренули су даље. „Да видимо докле ће, а ми имамо то искуство, били смо толико пута гоњена Црква, па смо опстали и сада ћемо опстати и не бојимо се. Ако је Христос узишао на Голготу и ми смо позвани, у оваквим временима, да са Њим узиђемо на голготу. Он ће бити са нама и неће нас лишити своје заштите и своје славе. Ми знамо да, у појединим моментима, Господ попушта искушења да страдају свештеници и храмови, али, то је историја, тако ће бити до краја свијета и вијека. Не причамо вам ми шарене лаже, свједочимо оно што је реално, а реално је то да сви они који су се посветили, који су Богу угодили, угодили су кроз свједочење и страдање, већина од њих“, закључио је владика Јоаникије, поучавајући вјерни народ да држи мир са свима, колико, по ријечима апостола Павла, до нас стоји. „Али, морамо бранити светиње, јер су Богу посвећене, а ми смо овом светом службом и сваки хришћанин је завјетован да брани своју вјеру и своју светињу. У суботу, ако Бог да, позив је јавно саопштен, јавите се својим свештеницима, монасима да се сви саберемо у Подгорици, у што већем броју, на Храму Васкрсења Христовог, да би и наша вјера васкрсла и ми са њом“, закључио је Његово преосвештенство владика Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Вазнесења Господњег торжествено је прослављен 6. јуна 2019. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион у новоподигнутом храму посвећеном овом празнику у зајечарском насељу Котлујевац. Саслуживали су свештеници зајечарског архијерејског намесништва уз појање хора Саборног храма. Владика је честитао празник Вазнесења, подсећајући да је храм у коме се данас служи још увек недовршен, али да је потребно да у свему иштемо помоћ Божију, који има начина да је пројави у своме времену. Осврћући се на прошлост нашег народа и Цркве Божије, владика је истакао да данашња времена нису много лакша од оних тешких и ратних времена које је наш народ запамтио у својој историји, јер је за Цркву и народ увек тешко да живи и опстане, али није немогуће. Јер, Црква Христова ће остати и опстати као лађа спасења и стуб истине до краја света и века. У тропару Вазнесења где чујемо да се Господ узноси у слави својој, Он даје обећање да ће даровати Духа Светога којим ће установити Цркву и просветити читаву Васељену. У овоме свету нама људима никаква друга обећања нису потребна да бисмо имали радост живљења. Понекад нам понестане снаге и духа крепости, али знајмо да је Господ увек са нама сада, до свршетка света, али и после тога, када ћемо обитавати са Њим у Царсту Небеском. Ако смо Христови ученици треба да држимо заповести Његове и својим животима сведочимо радост Христовог Васкрсења и Вазнесења. Нико никада ништа слично није обећао човечанству у пролазности овога живота, ниједан цар, филозоф, научник… јер Господ је сам Истина. – Нека би Господ благословио и утврдио народ свој у вери, нади, љубави и свакој хришћанској врлини, и да увек будемо у црквеној заједници коју нам је Господ дао као лађу спасења – рекао је владика. Овогодишњи домаћини славе били су Милан и Валентина Савић из Зајечара а за следећу годину пријавила се г. Маја Живић, директорка Народног музеја у Зајечару. Извор: Епархија тимочка

У Цветну недељу, 8/21. априла 2019. године, када наша Црква прославља успомену на свечани улазак Господа Исуса Христа у град Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, началствовао је Eвхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона. У евангелској омилији владика Иринеј је поред осталог истакао: ...већ сам назив Празника исказује његов смисао и представља позив свима нама да постанемо сведоци и учесници спасоносноих догађаја из живота Спаситеља света. Сам Бог оваплотивши се и поставши човек, улази на магарету у град Јерусалим, показујући нам пример истинског смирења, позивајући нас да и ми живимо Његовим, а не својим животом. Да би дао утеху својим ученицима и да би их извукао из дубине очајања у недељи страдања, Господ данас свечано улази у град Јерусалим. Народни назив за данашњи Празник - Цвети, описује свакако његову спољашњу, али свима нама драгу страну Празника. Зато и чинимо и литију уочи празника са децом, носећи у рукама врбове гранчице, будући да код нас нема палми. Речи , Осана", нису упућиване ником од старозаветних пророка и праведника, осим Господу, као и речи ,,Благословен који долази у име Господње", речи су, које се упућују само Месији. Народ се сабрао да види не само Господа Исуса Христа него и Лазара кога је Он васкрсао из мртвих. Исти овај народ ће за пар дана викати ,,распни га, распни", али ће иза тога, кроз покајање признати да су га без разлога издали. Сви ми смо позвани да празнујући данашњи празник унутра у срцу своме имамо непрекидно клицање ,,Осана, благословен који долази у име Господње." Извор: Епархија бачка