Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. децембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Нове српске демократије г. Андрију Мандића и председника Демократске народне партије г. Милана Кнежевића. Његова Светост је благословио лидере Демократског фронта да се на сваком месту и у свакој прилици боре и не одустану од одбране Српске Православне Цркве. фото: ИН4С View full Странице

86 теолога, две трећине Грка и сви редом заговорници Вартоломејеве супремације у Православљу, упутили су отворено писмо Светом Синоду "вољене Патријаршије (авнојевске) Србије" поводом случаја епископа Максима Васиљевића. Писмо за које се из авиона види да је писао Максим, заправо понавља све раније познате ставове изнесене у медијима код нас, и даје сам себи оду и похвалу " епископ служења другом, онотологије и Еврхаристије" готово бљутаво. Осим пар звучних имена, попут Јанараса, или Кирила Говоруна, Џона Бера итд, остало су све редом анонимуси, пензионери или небитне особе попут сина Стаматиса Склириса, за кога нико никад није чуо код нас итд. Нема везе што за пола њих нико никад није чуо, нису ни они чули за Марка Вилотића нити било шта прочитали од њега, па су потписали. Такав је ваљда обичај. Заправо, јасно се види да је неко ишао по Солунском и Атинском факултету и скупљао потписе, те да је неко урадио домаћи задатак исто и са друге стране Атлантика. Предлажем да ми се исто организујемо у петицију и да напишемо писмо вољеном Светом Синоду на Фанар и апелујемо да повуче своје одлуке, аргументација није битна, исто као ни у случају Максима. Ако прође ова Максимова петиција у Београду, проћиће и ова друга у Истамбулу, за бламирање очито више нико не мари.

Литургијом и резањем славског колача пред више стотина верника у манастиру Грачаница свечано је обележена храмовна слава Велика Госпојина. Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице је успомена је на смрт Мајке Божије, дан када се она винула на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Пошто се данас обележава и храмовна слава манастира Грачаница, мештани у част овог великог празника, за кога се верује да је посвећен првенствено женама и мајкама, дочекују госте. „Од свих празника највише волим Пресвету Богородицу, пре свега што је овде у Грачаници, јер ово је светиња над светињама, ово је нешто што треба доживети, овде се осећају векови, молитве, овде је присуство Мајке Божије“, рекла нам је Зорица Мишић из Београда која 12 година на данашњи дан долази у Грачаницу. „Ово је највећи празник за све нас, то је празник Пресвете Мајке Божије, Успење, то је један посебан дан који треба да поштујемо и много година славимо и величамо Мајку Божију, јер она нас све штити и чува“, казала је Слађана Савић која долази са Фрушке Горе. „Ово је духовни празник када сви треба да дођемо и да се помолимо Богу за наш опстанак овде“, сматра Владица Славић из Лепине. Свету литургију је пред великим бројем верника служио епископ рашко-призренски Теодосије. Он је у беседи подсетио да је овај празник хришћанским верницима велика утеха. „Сабирамо се у храмове да призовемо помоћ и молитве Пресвете Богородице на све нас, на нашу децу, на наша поколења. Да и ми, носећи крст свој страдањем и патњу овога времена које нам је дато, коју нисмо тражили, не окрећемо главу своју од крсног пута и од свега што нам Господ даје овде у овом животу, већ да са надом и вером у Господа и молитвено призивајући Мајку Божију усправно ходимо, верујући Господу који је победио овај свет, грехе, ђавола и свакога непријатеља“, навео је владика у својој беседи. Славски колач је ове године био у рукама породице Стевић из Грачанице. Следеће године донеће га Душан Поповић. „Грачаница је моје радно место, породица Поповић је једна од најстаријих породица овде. Мени је велика част да сам за следећу годину узео колач од мог стрица, надам се да ћемо наставити традицију и да ћемо, што је најбитније, опстати. Велика је привилегија бити у Грачаници и живети овде“, казао је Поповић. Светој литургији присуствовали су локални званичници, међу њима и председница Европског покрета Срба Рада Трајковић. „Црква је, као ослонац опстанка Срба на Косову и Метохији, нешто што је увек уз нас. Ово је подршка цркви, али и цркве верницима. Ово је велики дан за све нас“, истакла је Трајковићева. Након Велике Госпојине, 21. септембра православни хришћани прослављају Малу Госпојину. Време између два празника назива се међудневица, а у народу се верује да је то најбољи период за брање плодова и лековитих трава. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Посету Патријарха српског Г. Иринеја Москви, за Слово љубве ексклузивно коментарише јеромонах Игнатије Шестаков из московског Сретењског манастира, уредник портала Православие.ру који истиче да је ово био веома значајан догађај за живот Руске Цркве: "Речи подршке Патријарха Иринеја канонској Цркви у Украјини, која страда, укрепљују и нас и нашу браћу у Кијеву, у читавој Украјини и читавом православном свету", наводи о. Игнатије и додаје да посета Патријарха Иринеја Руској Цркви потврђује наше јединство: "надамо се да ће таквих посета бити све више, на развој односа две Цркве, на јединство и очување Кирило-Методијевског наслеђа". Звучни запис разговора Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Патријарх Иринеј благословио иницијативу СНС о референдуму за поништење признања Косова 28. априла 2018. Српски национални савјет Црне Горе саопштио је данас да је Његова светост Патријарх српски г. Иринеј благословио Иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. У Саопштењу Савјета се наводи да је претходно на Цетињу добијен благослов и од Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско–приморског г. Амфилохија. Текст Саопштења Информативне службе Српског националног савјета Црне Горе преносимо интегрално: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Његова светост патријарх српски г. Иринеј подржао је иницијативу Српског националог савјета Црне Горе за расписивање рефрендума о поништењу одлуке Владе Црне Горе о признању /самопроглашене/ државе Косово, коју је ова организације упутила свим посланицима у Скупштини Црне Горе. Патријарх Иринеј је током разговора са предсједником СНС-а др Момчилом Вуксановићем и Симоном Ђуретићем у Патријаршији у Београду рекао да подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа. „Дајем благослов, и више од тога. Ми смо један народ. Нико не спори црногорску државност али подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа и нарочито са осјећањем њених владара владике Петра Првог, владике Петра Другог Његоша и краља Николе који су наше заједничко Косово и Метохију прославили као српску земљу“, истакао је патријах Иринеј током разговора са Вуксановићем и Ђуретићем у Патријаршији. „Ко би могао бити први испред првих до Патријарх српски пред ким су Божји следбеници прво положили слова благодарна којима се захтијева да народ у Црној Гори одлучи на референдуму да ли признаје за државу Косово, на силу отето свето парче српске земље“, рекао је патријарх Иринеј. Његова светост патријарх српски Иринеј овим ријечима је благословио Иницијативу Српског националног савјета за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Он је нагласио да се искрено радује „да Црна Гора није заборавила на себе”. Српски национални савјет Црне Горе обавијестио је најширу јавност да је покренуо иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Опширније:http://www.mitropolija.com/patrijarh-irinej-blagoslovio-inicijativu-sns-o-referendumu-za-ponistenje-priznanja-kosova/ View full Странице

Годишња скупштина Епархије источноамеричке 13. Март 2018 - 13:17 Одлуке Годишње скупштине Епархије источноамеричке Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Великомученика и Победоносца Георгија, у Богом чуваном граду Клирвотеру у савезној држави Флориди од 16. до 17. фебруара, Лета Господњег 2018. године. Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. (3.Књ. Mојс. 19,2) Данас када прослављамо Преподобног Исидора Пелусиота, Дух Свети нас Сабра у заједницу тела Христовог да би нас Он привео Оцу нашем небеском. Пројавивши пуноћу Цркве Божје, сабрани око једног Епископа, око оца и пастира нашега Г.Г. Иринеја, поздрављамо пуноћу Цркве Православне, Цркве Српске, у лику Његове Светости Архиепископа пећког, митрополита београдско-каровачког и Патријарха српског Г. Иринеја. Благодаримо Богу Свемогућем на дару да живимо у овој земљи где у правом смислу речи можемо уживати радост међусобног и свеправославног јединства. Чувајући једниство унутар својих парохија а следујући примеру свога Епископа, свакодневно имамо прилику да заједничаримо са другим православним народима и традицијама те приликом тих сабрања долази до изражаја реч Апостола да „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Зато се сада и овде сви заједно молимо да Господ учврсти веру православних хришћана и да нас води путем јединства. Благодаримо Свемогућем Богу и зато што свакодневно походи народ свој! Ове године смо посебно благодарни на изобилној милости коју је излио на православне широм света, а посебно на нас овде, откривајући нам нетрулежно тело Светог Мардарија либертивилског и свеамеричког. У години када прослављамо стогодишњицу његовог доласка у Сједињене Америчке Државе, Господ нам га сада поново дарује да буде и даље сведок речи Његове. У јулу месецу 2017. године, величанственом прославом у манастиру Светога Саве у Либертивилу, који и подиже Свети Мардарије уградивши себе у њега, обележен је јубилеј његовог доласка у мисију. То је била још једна прилика за пројаву саборности и јединства, не само Цркве српске, него целе пуноће Цркве православне. Диван је Бог у светима својим (Пс. 67, 36). Са овога места поздрављамо Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра и његову супругу принцезу Катарину. Свагда их имамо у својим молитвама да их Господ оснажи и подржи у њиховом труду на помоћи нашем народу у отаџбини. У више наврата током претходне године, они и други чланови породице Карађорђевић, посетили су нашу Епархију и Епископа. Одговорност за сопствени народ их подстиче да организују овај део нашег народа у расејању а ради помоћи својим сродницима и пријатељима у земљи наших праотаца. Осим тога, Њихова Краљевска Височанства улажу велики труд да на најбољи начин представе нашу културу и традицију да би привукли и подстакли и друге народе да помажу онима којима је помоћ потребна. Дугогодишње искуство на овом пољу потрвђује благослов Божји који је њима. На многе године! Такође поздрављамо Њихова Преосвештенства Епископе средњезападноамеричког г. Лонгина и диоклијског г. Кирила. Поздрављамо и Његово Преосвештенство Епископа западноамеричког г. Максима и Православни институт Светих Севастијана и Мардарија. Ове године смо имали прилику да по први пут убиремо плодове њиховог рада и на источној обали, у нашој Епархији источноамеричкој. Од 13. до 15. фебруара, свештенство и верни народ Северне и Јужне Америке, имали су прилику да разговарају о изазовима који се постављају пред хришћане данас а све у духу предања и етоса Цркве православне. Са великом бригом за опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима, изражавамо поршку Његовом Преосвештенству Г. Теодосију, Епискпу рашко-призренском и свима који помно прате дешавања везана за опстанак наше јужне покрајине, Косова и Метохије, и спасење њених житеља и светиња. Све више притиснути од моћника овога света, молимо се Господу да онима који ће сносити одговорност пред богом и народом, у историји и изван историје, подари мудрости у овим тешким временима за нашу земљу и народ у целини. Са великом тугом у срцу изражавамо најискреније саучешће породици трагично настрадалог Оливера Ивановића. Вечан му спомен. Са надом у Васкрслог Господа нека би његов рад био на добро целог српског народа а посебно на Косову и Метохији. Црква Божја није од овога света. Стога ће и страдати све до другог доласка Христовог. Иако живимо у земљи где нам не прети непосредна опасност рата, прогона и глади, наша Епархија и васколика Српска Црква је рањена пожаром који је уништио про-катедрални храм Св. Саве у Њујорку. Слава Богу, у овом кратком периоду од Васкрса, 2016, након стравичног пожара велики део посла је обављен у припреми за обнову. Трудом Епископа Иринеја, старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора др Живојина Јаковљевића, предводника послова, архитеке С. Дона Живковића, повереништва и целе Цркве Божје првог града света, Њујорка, згариште је рашчишћено и прпреме за наставак радова су у току. Свемогући Бог је и овде пројавио Своју милост и показао нам да увек јесте међу нама, и на исти начин јесте међу нама. Током рашчићавања светог олтара, свете мошти уграђене у часну трпезу пронађене су неоштећене. Благодаримо свима који својим молитвама, знањем и средствима помажу васкрсење наше катедрале. Никада не смемо заборавити љубав наше браће православних у граду Њујорку који нам у овим тешким временима притичу у помоћ. Посебно бисмо истакли пример Високопреосвећених Г. архијереја, Архиепископа Димитрија и Митрополита Илариона, свештенства и верника Грчке и Руске Православне Цркве, који увек широм отварају врата нашој заједници уступајући им своје просторе сабрања. Нека би им Господ широм отворио врата Царства Небеског! Благодаримо Богу што смо током претходне године били у могућности да спорведемо у дело одлуку Светог Архијерејског Сабора да се Епархијски центар налази у највећем граду Епархије, у граду Њујорку. Нова Епископска резиденција и Епархијски центар се налази на адреси 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY. Размотривши живот наших парохија благодаримо Богу за сва добра којим нас дарује. Овај наш Сабор, односно Скупштина, је такође сведочанство Божјег присуства међу нама: „јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Стога и ми позивамо све верна чада Цркве да се редовно сабирају и сједињују са Христом – причешћују се Њиме! Следујмо речима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се да се чешће окупљате на Евхаристију и на славу. Јер када се често састајете на једном месту, онда се руше силе Сатанине, и уништава се његова погуба једнодушношћу наше вере“ (Ефесцима 13, 1). Христос нам каже, а историја попотврђује, да Цркву Божију ни врата пакла неће надвладати (Мт 16, 18). Тако смо у години која је за нама прославили сто година постојања цркве Светог Стефана у Лакавани, Њујорк; 50 година цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, Охајо; 50 година цркве Светог Георгија у Клирвотеру, Флорида и 25 година цркве Светог Саве у Бостону, Масачусетсу. Свим овим парохијама честитамо значајне јубилеје и желимо многе и благе године у животу у Христу! Да је Црква Божија живи организам који дише Духом Светим и развија се, сведочи нам и делатна љубав нашега народа у виду градитељства. Нови храм се диже у славу Божију у Орланду и Атланти. Приводе се крају радови на храмовима у Мајамију и Норт Порту у савезној држави Флориди. Такође, током године освећено је земљиште за капелу посвећену Светом Владици Николају у Колумбусу која ће, као прва у Америци, бити подигнута по угледу на Његошеву капелу са Ловћена. Подигнут је и освећен нови парохијски дом у Клирвотеру а у наредној години биће освећене и фреске у Шарлоту, Северна Каролина. Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. Одсек за просвету и хришћанско образовање Епахије источноамеричке, под руководством ђакона Др Јована Аничића, наставља са својим важним активностима у погледу унапређења васпитања наше омладине. Као најплодоноснију актвност истакли бисмо одржавање летњих и зимских кампова у кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, као и манастиру Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо, који су већ годинама места сусрета и упознавања српске православне омладине широм Сједињених Америчких Држава и Канаде. Веома успешни зимски кампови одржани су у Орланду и Клирвотеру. Захваљујемо се свима који успешно организују овакве видове дружења а на првом месту Савезу Кола српских сестара Епархије источноамеричке. Истакли бисмо и одржавање првог породичног дана у манастиру Нова Марча, Охајо. Први број Дечјег магазина, двојезичног (српско-енглеског) издања, објављен је пред сам празник Рођења Христовог. Видовдан, празник од изузетног значаја за српски народ, ће се у будуће прослављати на нивоу намесништава. Сабор потврђује потребу за формирањем омладинског покрета. Нека би Господ оснажио све прегаоце на Њиви Господњој који се труде да образују нашу омладину. Поред наведеног, важно је истаћи да ће наша Епархија источноамеричка бити домаћин приликом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Централна прослава на северноамеричком континенту ће бити одржана у граду Вашингтону 28. јула 2018. године. Страјући се једни за друге, старамо се за Цркву. Ослушкујмо потребе заједнице. Некад можемо помоћи својим стручним саветом, некада својим временом издвојеним за своју заједницу а некада и финансијским средствима која су потребна за живот у овом свету. Ова три примера су основ нашег хришћанског стратељства, принципа по коме Црква ево већ два миленијума живи у овом свету. Помесна Црква Божја, Епархије источноамеричке, са својим предстојатељем изражава најдубљу захвалност вредним пастирима на њиви Господњој који су се током прошле године повукли са актвног пархијског служења: протојереју-ставрофору Роднију Торбићу и протојереју-ставрофору Ђорђу Милеуснићу. Онима који познају ове дивне свештенослужитеље не треба много говорити о њиховом сведочењу Васкрслог Христа. На многе године, драги оци! Сабор Епархије источноамеричке најдубље захваљује цркви Светог Георгија у Клирвотеру и њиховом свештенику протојереју-ставрофору Драгану Љ. Зарићу, архијерејском намеснику сентпитерсбуршком, на гостопримству и старању за све овде сабране, како учеснике Института тако и Сабора. Радост је била велика заједничарити са њима те се молимо да их Господ удостоји заједничарења у Његовој вечној заједници. Извор: Епархија источноамеричка View full Странице

Новинарка РТС-а Ивана Милорадовић опширно извештава о случају суђења за кривицу британског КФОРа (против британског министарства одбране) за нечињење приликом прогрома над цивилима на КиМ 1999. године. Тужбу је поднела адвокатица Јованка Савић и лондонски суд је дуго одбијао своју надлежност о овом предмету. Лондонски суд је коначно прихватио надлежност али су адвокатици Јованки Симић потребна средства до 22. септембра како би жалбени процес био покренут. Врло је битно, јер је у питању изузетно озбиљан случај, да ове информације пренесете пријатељима у дијаспори како би првенствено материјално, а затим и стручно, морално и информативно подржали борбу Јованке Савић. У наставку вести, јучерашњи извештај Иване Милорадовић за РТС. Јованка Савић тужи британски Кфор Лондон / уторак, 05. сеп 2017, 07:30 -> 17:54 Извор: РТС, Извештава Ивана Милорадовић Британско министарство одбране нашло се пред судом. Адвокатица Јованка Савић покушава да позове на одговорност британски део Кфора јер, после уласка трупа НАТО-а на Косово и Метохију, грађанима није пружио сигурност. Поставља и питање одговорности Унмика и Еулекса због инертности у истраживању злочина над цивилима. Када су трупе НАТО-а у јуну 1999. године ушле на Косово, међународна заједница правно је преузела одговорност за безбедност тамошњих грађана. Међутим, показало се да их Кфор, Унмик и Еулекс нису заштитили од злочина, нити су их истражили. "Саветодавни одбор Унмика за људска права наводи 235 оваквих случајева. Деведесет осам одсто су Срби. Унмик је подробно истражио само један", каже Јованка Савић. Да би прикупила потребна документа за само осам клијената Јованки Савић је било потребно чак пет година. Суд је првобитно одбацио предмет уз образложење да су британске трупе не под његовом, већ јурисдикцијом Уједињених нација. Случај се преселио пред Апелациони суд. Европска унија се одрекла имунитета у овом поступку. Чека се да то учине и Уједињене нације, које признају да је прекршена Повеља о људским правима. "Моји клијенти су се жалили и органима Уједињених нација и Еулекса за надзор поштовања људских права. Оба тела су закључила да су њихова права нарушена, посебно она из члана 2, која се односе на право на живот, и члана 3, који се односи на нехумано поступање", каже Савићева. Међутим, ова међународна тела не нуде никакав правни лек. Зато би овај процес могао би да се одрази на целокупно међународно право. "Ако успемо, државе чланице Европске уније и Уједињених нације морале би, када управљају страним територијама, да примењују оне стандарде које им налажу њихови сопстевни закони и устави. У супротом би морали да понуде правни лек у складу са сопственим стандардима и то свуда у свету, не само на Косову и не само у односу на косовске Србе", каже Савићева. Јованка Савић и њен тим раде бесплатно. Боре се са временом како би сакупили 16.200 фунти за судске трошкове. Тражили су одлагање плаћања до 22. септембра. "Не знам да ли ће наш захтев бити усвојен. Ако нас одбију, мораћу у уторак 5. септембра да обавестим суд да не можемо да наставимо. Мислим да би то била врхунска иронија", каже Савићева. Време полако истиче. У уторак ће овај случај или ући у историју или постати историја. Додајемо поново: Средства за жалбени поступак треба прикупити до 22. септембра ове године. Најлакши начин да уплатите прилог:https://www.crowdjustice.com/case/the-right-to-a-remedy-for-human-rights-violations/ Видео прилог: Odgovornost-030917.mp4 View full Странице

Поглавар Српске православне цркве Патријарх Иринеј говорио је екслузивно за “Раша Тудеј” о односима Србије и Русије. Он је рекао да високо цени пријатељство са Русијом која је увек долазила да спасе Србе. “Живимо у времену када наше односе са Русијом критикују многи. Ипак, ми одговарамо да никада нећемо против Русије, која је увек била наша подршка и нада, посебно када смо били под Отомаском чизмом”, рекао је Иринеј. Он је нагласио да је сарадња руске и српске православне цркве на нивоу дубоке историјске повезаности два народа. “Ми морамо да запамтимо да смо Словени. Још у 12. веку почела је сарадња наших цркава. Од тада наши односи само су јачани”, рекао је Иринеј. РТ View full Странице

Матуранти пиротске Гимназије уручили су синоћ на свечаности у својој школи, новчану помоћ за три породице у том граду чији су чланови оболели од тешких болести. Акцију матураната под називом "Твојих пет минута сјаја - нечији цео живот" организовали су матуранти који су у октобру прошле године одлучили да, уместо скупих хаљина и одела за матурско вече, новац дају у хуманитарне сврхе. У тој акцији, коју су осим ученика подржали управа и професори школе, прикупљено је 310.000 динара. Помоћ је, на завршници манифестације у свечаној Сали Гимназије, уручена дванаестогодишњем Предрагу Потићу који болује од церебралне парализе, једногодишњем Матеји Лазаревићу који је имао седам операција и петогодишњем Чеди Тошићу, који болује од церебралне парализе и који је после недавне операције почео да хода. После свечаности у Гимназији, они су прошетали главном градском улицом пред великим бројем Пироћанаца, обучени у мајице са натписом "Твојих пет минута сјаја, нечији цео живот". За разлику од ових матураната који су се одрекли гламурозне гардеробе у Београду се за матурско вече нису штеделе паре , па су младићи само на одело потрошили и до 500 евра. http://www.mondo.rs/s292093/Info/Hronika_i_Drustvo/Zasijali_humani_pirotski_maturanti.html

Учини са мном чудо доброте (Пс. 85:17) Радујте се с онима који се радују, и плачите с онима кoји плачу (Рим.12:15) ЖРУ је једна велика заједница, и у томе је посебни квалитет овог мјеста. То није због броја људи, иако су тако веће могућности повезивања, већ због духа прихватања, добронамјерности и охрабрења који су многи овде осјетили, обрадовали се и остали. Већ годинама, људи који су то осјетили, а мучило их је нешто, или је њихова мука била толико јака да је тражила израз и олакшање по сваку цијену, отварали су овде јавно своја рањена срца, и дешавало се нешто предивно, то чудо милости и доброте који уздижу и васкрсавају, који муком обореног подижу и јачају а оне који подршку дају испуњава радошћу и поносом. Те исповијести су сад скупљене овде, (у подфоруму ЖРУ заједница подршке), и у мору наслова има један који зове да се види да можда може изрећи своју муку другима и добити подршку, и видјети да је и другима тако било. Човјеку кога нека мука притиска чини се да су сви излази затворени и не види нешто што му може помоћи што неко други може одмах уочити јер више глава су паметније од једне, која је свакако смућена и узнемирена, и више срца преливају вишак своје снаге томе коме снаге у том моменту треба. У том моменту није најважније стручно знање, јер можда тај који се мучи има потребна знања (о психологији нпр.) али он не може сам себи да помогне. Не може јер је у врзином колу негативних осјећања, страха, кривице, бола и сл. И треба му та подршка, то охрабрење, то оснажење са стране да би своју снагу и своје знање покренуо. Свако носи свој крст, али кад падне, други га могу придржати док се опет чврсто на ноге не осови. Свако мора са својим проблемом да се суочи сам, али подршка коју му пруже људи може бити кључна у томе да он то уопште пожели и да смогне снаге да се бори. Човјек мора да осјети да његово достојанство није оштећено. Нема мјеста сажаљењу за човјека кога мука мучи. Он се носи, и бори како зна и умије. Често се може видјети надљудска снага и издржљивост у људима да је просто невјероватно да нису скршени, смрвљени, да и сами имају воље и моћи у себи да се и другима дају – па зар да их понизимо сажаљењем? Друго је саосјећање, то је оно „да пожали ка' да би помога'“. Саосјећање, порука 'жао ми је, разумијем или покушавам да разумијем, хтио бих ти помоћи' је од пресудне важности. Кад се човјек оснажи, кад се дигне на ноге опет, он ће се осврнути око себе и видјети гдје да тражи излаз, можда и стручну помоћ, за шта дотад није ни имао воље. Такав човјек ће касније помоћи другима, јер ће посвједочити да је могуће рађање снаге из слабости, да је тешкоћу могуће превазићи. То отварање колико год да је тешко и болно је једини пут да човјек проблем освијести, да га смјести у стварне димензије, уочи да није једини у томе (невјероватно колико само то сазнање оснажи човјека), да чује од другог живу ријеч, ријеч утјехе и подршке и можда слично искуство што је непроцјењиво окрепљујуће. Свако мора наћи другог коме ће се повјерити и ко ће му помоћи да се са својим проблемом суочи и да га изнесе. Тај други може се наћи у стварном животу али може и овде. Човјек је биће заједнице, он напросто не може сам, ни у радости ни у муци. Ово није виртуелна заједница, итекако је стварна. Нарочито човјек с неком муком, још више потребује ту заједницу, потребује васкрсење самопоштовања кроз поштовање других и свијест о својој људској вриједнсти и достојанству коју не може постићи без прихватања других. Основне човјекове потребе су за сигурношћу, прихватањем и поштовањем. То све зависи искључиво и највише од става других према њему! Ко год пружи другоме подршку и охрабрење, ко другоме помогне и оснажи га, може се осјетити почаствованим да је учествовао у нечем великом, без обзира да ли је мотив вјера или не. Ми вјерни кажемо да је он тада слуга и проводник Добра, али тај закон добра је неумољиво присутан у људском срцу, тамо гдје се словесност и савјест спајају. Заједништво нам је свима у слабости људској, а заједништво и у величини људској. Онај који је заслужио да пије из океана живота заслужује да напуни чашу и из вашег поточића. И која заслуга може бити већа од оне што лежи у храборост и повјерењу, чак и милосрђу, примања? И ко сте ви да би људи морали раздерати своје груди, разголити свој понос да бисте ви могли видјети њихову вриједност огољелу и њихов понос постиђен? Прво гледајте да сами заслужите да будете даваоци, и оруђа давања. Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви који се сматрате даваоцима, само свједоци. Кхалил Гибран