Претражи Живе Речи Утехе

Митрополија црногорско-приморска и свештено братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици поводом друге годишњице од упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија организују Дане Митрополита Амфилохија који ће се одржавати у подгоричком Саборном храму у трајању од четири дана, од 28. октобра до 1. новембра. Дане Митрополита Амфилохија отвориће представљање новог албума ,,КАПЕЛА” народног гуслара Максима Војводића у петак 28. октобра у крипти Храма са почетком у 19 часова. Наредног дана, у суботу 29. октобра одржаће се Дјечија академија под називом ,,Дјеца своме Митрополиту Амфилохију” у крипти подгоричког Храма са почетком у 19 часова. На дан упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија, у недјељу, 30. октобра, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће Свету Ахријерејску Литургију у подгоричком Саборном храму са почетком у 9 часова уз саслужење више архијереја наше Свете Цркве. Након Архијерејске Литургије Митрополит Јоаникије ће одслужити помен светопочившем Митрополиту Амфилохју у крипти Храма, тачније у параклису посвећеном Светом Амфилохију Иконијском по којем је светопочивши Митрополит Амфилохије и добио своје монашко име. Истог дана, у вечерњим часовима, у 19 часова у крипти подгоричког Храма одржаће се Вече посвећено академику Матији Бећковићу, као и додјела награде ,,Извиискра Његошева”. Током ове свечане вечери говориће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, академик проф.др Јован Делић, предсједник Жирија, проф.др Иван Негришорац, члан Жирија и Академик Матија Бећковић. На Лучиндан, 31. октобра, у 19 часова, у крипти Храма одржаће се и Лучинданска академија у организацији Цетињске Богословије Свети Петар Цетињски. Закључно четвртог дана, Дани Митрополита Амфилохија завршиће премијером филма о светопочившем Митрополиту Амфилохију ,,Ластавице Христове” у режији редитељке Јулије Бочарове (Русија), који говори о многострадалној Српској цркви у Црној Гори кроз живот славног епископа – Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Премијерна пројекција филма заказана је за уторак, 1. новембар у 19 часова. https://www.youtube.com/watch?v=cyGhmy2BUzU

Ђорђе Рандељ један од најпознатијих и најпризнатијих новосадских и војвођанских новинара, публициста и књижевник, као и аутор чак 26 књига одржао је књижевно вече током којег је представио књигу „Патријарх Павле, светац којег смо познавали“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Као свештенички син, а потом и студент београдског Богословског факултета први је, кад се то тек осамдесетих година прошлог вијека најзад дозволило, у многим новинама и часописима, а највише у новосадском листу „Дневник“, почео да пише о великим црквеним празницима и српским славама, као и да помно прати рад Српске православне цркве и живот и обичаје нашег народа. Градећи своју новинарску каријеру, у потрази за истином и у складу са својим позивом Ђорђе Рандељ 1988. године одлази на Косово. Тежак положај Срба и њихова борба за егзистенцију поразили су Рандеља. Одлучио је да ову скривену истину о Косову претвори не само у серију новинарских текстова већ и књигу. Након првог сусрета са тадашњим владиком Рашко – призренске епархије Павлом, Рандељ је задобио његово повјерење за цијели живот. Самим тим, имао је и једну ријетку, јединствену прилику бити уз једну од најзнаменитијих личности у модерној, савременој историји нашег народа. “Патријарх Павле – светац којег смо познавали“, назив је књиге атуора Ђорђа Рандеља чија је промоција организована у крипти Саборног храма у Подгорици. Ова књигаје такође и свједочанство новинара и писца Ђорђа Рандеља о животу духовника који је водио Српску православну цркву у најтежим временима. Познанство Патријарха Павла и Ђорђа Рандеља почело је још на Косову, гдје је, и касније у Београду, био и саговорник и упорни, неуморни пратилац, па и (што посебно воли да нагласи) једно вријеме и лични шофер по косметским селима и градовима, црквама и манастирима. Њихови сусрети у Београду наставили су се све до смрти човека који је обележио наше доба. Поред ове књиге представљена су још три наслова истог аутора “Светачник“ ; “Откриће Библије“ као и ,,Патетична симфонија детињства”. Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, протојереј мр Предраг Шћепановић, отворио је ово књижевно вече обраћајући се свима сабранима поздравним словом. Он је овом приликом заблагодарио господину Ђорђу Рандељу на доласку и посјети Саборном храму, истичући притом да је велика част угостити човјека који је толико допринио и издао 26 књига, акцентујући да је један од најпознатијих и најистакнутијих српских писаца. Прота Предраг је истакао да је господин Ђорђе Рандељ опипао живе косовске ране заједно са Светим патријархом Павлом. Он је подсјетио да је Рандељ објављивао текстове о Цркви ,,у времену када је тамјан смрдио, а комунизам мирисао” – назвавши то подвигом који је пробијао истину о Цркви кроз гвоздену завјесу атеизма. Он је напослијетку пожелио уваженом аутору још много оваквих публикација, књига, те да га сјај радног стола грије и освјетљава његове земаљске путеве, као и то да светост коју је покупио дружећи се са Светим патријархом Павлом подијели и са свима присутнима и свима онима који ће слушати његово дивно свједочанство и казивање. Књига “Патријарх Павле – светац којег смо познавали“ до сада је доживјела четири издања, а потом је, по заповијести насљедника на трону Светог Саве – Патријарха српског Његове светости г. Иринеја – преведена и на енглески језик и изашла уз његов архијерејски благослов и у издању Патријаршије Српске православне цркве, тако да се може пронаћи на свим континентима, у свим епархијама Српске православне цркве широм свијета. Намјера аутора Ђорђа Рандеља је да књигом „Патријарх Павле: светац којег смо познавали“ помогне српском народу да коначно сазна или бар наслути, те да крене у даље трагање о томе кога је то у личности Патријарха Павла имао за духовног вођу у најтежих четврт вијека своје модерне историје. Књига даје увид у начин размишљања и вриједности за које се залагао човјек који представља један од свијетлијих примера у нашој новијој историји. Порука Патријарха Павла која је остала као аманет хришћанима је “Будимо људи“. Ђорђе Рандељ ипак издваја његове реченице које је изговорио у Бечу. “Избор Патријарха Павла био је сигурна рука Господња”, нагласио је Ђорђе Рандељ, додавши: “Патријарх нам није помогао да добијемо ратове, али нам је помогао да сачувамо образ и част који су важнији од живота.” https://mitropolija.com/2022/06/21/u-podgorickom-sabornom-hramu-predstavljena-knjiga-patrijarh-pavle-svetac-kojeg-smo-poznavali/

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије опростио се поруком на свом Инстаграм налогу од Црне Горе, коју је напустио после свечаности у Подгорици након устоличења Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, захваливши свима, али и изразивши жаљење због оних који су на било који начин повређени. Патријархову поруку преносимо у целини: „Растајем се, надам се не за дуго, са овом благословеном земљом и народом, са двоструким осећањима. Срећан сам веома јер смо извршили дело Цркве, устоличили митрополита по вољи Цркве и народа ове епископије, народа који дубински воли Светосавску Цркву. Али сам и више него тужан, чак ужаснут чињеницом да су у видокругу били неки људи који су тај чин љубави према свима намеравали да спрече снајперском пушком. Захваљујем свима, жалим све који су на било који начин повређени и молим их за опроштај. Молим се Господу за ову земљу, за овај народ и за све људе, и молим њих да се моле за мене, јер су они ближи Богу“, написао је Патријарх Порфирије. Извор: Инстаграм porfirije_patrijarh

Администратор Митрополије црногорско-приморске, Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије данас је у крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са свештенством служио Свету архијерејску литургију са поменом блаженоупокојеном Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Молитвено је учествовао Епископ буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило. Владика Јоаникије је у чин чтеца рукопроизвео Крста Пламенца из Бара, свршеног студента Богословског факултета. Овим литургијским сабрањем започело је редовно годишње предбожићно сабрање свештенства Митрополије, које је овога пута, због пандемије корона вируса, окупило само архијерејске намјеснике у Митрополији. Након светог причешћа Владика Јоаникије је у архипастирској бесједи казао да Господ Христос началствује на свакој Светој служби. “Он је тај који освећује наше Дарове. А ми свештеници, без обзира у ком смо чину, да ли епископском или презвитерском или ђаконском, или чтеци или појци, или хришћани у храму који се заједно са свештенством моле Богу, сви смо то као Његови саслужитељи. То је почело од светих апостола. Господ је учинио апостоле својим саслужитељима и својим помоћницима у проповиједању ријечи Божје. И ми смо као црква наставили ту Свету службу. И свакоме од нас треба да је част што нас је Господ удостојио да будемо Његови саслужитељи”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Владика је нагласио да нема неке разлике да ли је неко у мањем или у већем чину, јер су сви једно у Господу Исусу Христу. “Сви се причешћујемо из истога Светога путира и сви се сједињујемо са Христом. Наравно, они који су добили већу част пред народом, имају и много већу обавезу и требају да поднесу много већу жртву, да буду примјер свима. Лако је то рећи, али није баш лако испунити, знамо сви”, казао је он. Додао је да се кроз овакво устројство Божије отркива да је Господ Исус Христос глава Цркве, како говори Свети апостол Павле. “И када је Црква гоњена, што је било много пута у историји, и када трпи тешкоће – Господ је Онај који је штити, који је сабира и који је прославља. И открива се, када је Црква у највећем страдању, тада је у највећој слави. Није слава Цркве само храмови Божји. Јесте, али то није све. Ми из историје знамо да је у прва три вијека мало било храмова. Било је нешто, али врло мало. Није било велелепних и величанствених храмова. Али, сваки хришћанин је тада настојао да буде храм Бога живога, христоносац и богоносац. А то је најдрагоцјеније пред Богом – кад човјек своје срце учини храмом и обиталиштем Божјим”, подсјетио је Владика Јоаникије. Нагласио је да то никада не треба да заборавимо. “Они који имају срце као обиталиште Божије, као храм Божји, они знају и светињу храма. И оно што имају у срцу, они то на један чудесан начин проијаве као ствараоци када подижу храм, и када га украшавају. И то је наша дужност: да подижемо и украшавамо храмове Божје. И да их чувамо. И кроз то добијамо велики благослов Божји. Али, све почиње из срца. Тамо треба да се настани љепота Божја, милост Божја, истина Божја, мудрост Божја… А онда, ти дарови које имамо у срцу, они се пројављују. Не могу дарови Духа Светога да буду недјелатни, да немају дејство. Чим имамо дарове Божје у себи, они ће се пројавити”, нагласио је Владика. Владика Јоаникије је казао да је данашње уприличено као наставак сабрања које је утемељио блаженоупокојени Митрополит Амфилохије – да се свештенство сабира у предбожићне дане на Свету службу и да се посавјетује око дочека празника Христовог Рождества. Казао је да је овога пута то скромније из познатих разлога, прије свега због пандемије корона вируса. Додао је да ниједно искушење које Господ попусти на народ неће бити на пропаст народу. “Него је то прилика да покажемо још већу вјеру, још већу међусобну љубав. Ево данас, пошто због ових мјера нијесмо сазвали цијело свештенство Митрополије, сазвали смо само намјеснике, и ко је још могао да дође од свештеника да се Богу помолимо и посавјетујемо уочи празника, да се организујемо да дочекамо празник Рођења Христовога како Бог заповиједа. Да учинимо све да нам празник дође у што већој радости, да га што љепше дочекамо”, рекао је он. Казао је да због епидемије нећемо моћи овога пута да организујемо велике свечаности као што смо научили. “Али ћемо настојати да све обичаје лијепо испоштујемо. И кад је то скромно, и то буде лијепо. Да славимо у мањој заједници. А те мање заједнице могу да се умножавају много пута – и опет смо сви у заједници, опет смо сви око0 Богомладенца Христа”, поручио је Владика. Владика Јоаникије је рекао да је велика радост данашњег сабрања присуство и молитвено учешће Епископа јужноамеричког г. Кирила. “Он је апостол Христов на цијелом једном континенту. И сјећамо се да је наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије био први српски православни епископ у Јужној Америци. И ево, служба нашег Владике Кирила може бити примјер свима свештеницима”, казао је Владика Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Мошти Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа, вечерас су у пратњи Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, свештенства и вјернога народа, око 19 часова, донесене вјернима на поклоњење у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Током вечерње службе коју су служили архијереји са свештенством, народ је у молитвеној тишини прилазио кивоту и примао благослов Светог Арсенија Пећког. На крају вечерње службе сабранима се обратио владика Јоаникије архипастирском бесједом у којој је говорио о Светом оцу нашем Арсенију. Мошти су у подгорички храм стигле из Куча, које је Свети Арсеније данас, послије 164 године, поново походио. Наиме, мошти овог угодника Божијег јутрос су из манастира Ждребаоник стигле на Убле у Кучима, у Цркву Вазнесења Господњег, гдје су некада боравиле. Тим поводом, као и поводом храмовне славе, Свету архијерејску литургију јутрос су служили Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије са свештенством. Вјерни ће моћи мошти насљедника Светог Саве да цјеливају и сјутра током Свете службе Божије у Саборном храму Христовог Васкрсења, која се служи у уобичајеном термину, са почетком у 8 часова, након чега ће бити свечано испраћене у манастир Ждребаоник. Велики јерарх Српске цркве и наследник Светога Саве Арсеније, родом из Срема, својевремено је био највећи подвижник у жичком братству и најодговорнији ученик Светог Саве. Пред свој други полазак за Јерусалим Св. Сава одреди Арсенија себи за наследника на архиепископском престолу (1233. године). Арсеније је мудро управљао Српском црквом тридесет година, до 1263, и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године. Свети Арсеније Сремац је пренио сједиште Српске цркве из Жиче у Пећ, које је остало сједиште свих архиепископа и патријараха српских до наших времена. Мошти Светог Арсенија из Пећке патријаршије, преко манастира Довоље и Мораче су доспјеле у Куче. За вријеме књаза Данила пренијете су у манастир Ждребаоник, гдје су остале до 1884. године. Онда су пренијете у манастир Косијерево и тамо остале до 1914. године, када су Аустријанци срушили манастир. Након тога су пренијете у Острог и ту остале до 1920, када их Бјелопавлићи преносе у манастир Ждребаоник гдје се и данас налазе. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије допутовао је вечерас у посјету Митрополији црногорско-приморској. Пред подгоричким Саборним храмом Христовог Васкрсења дочекали су га свештенство, монаштво и вјерни народ. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У току је доксологија, послије које ће се служити молебани канон Пресветој Богородици. Након тога Блажењејши г. Онуфрије са својим домаћином – Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем предводиће крсни вход улицама Подгорице. Након доксологије и молебана Пресветој Богородици, Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије кренули су испред саборног храма пред неколико десетина хиљада вјерника који учествују у вечерашњој литији подгоричким улицама. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У недељу. 22. децембра са почетком у 19 часова, представљено је дјело Његовог преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. др Атанасија (Јевтића), професора емеритуса, „Патрологија“ у пет томова. О „Патрологији“ Владике Атанасија говорили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, аутор Епископ Атанасије (Јевтић), као и протојереј-ставрофор Борис Брајовић. Модератор вечери био је протојереј Предраг Шћепановић. „Ових пет књига Владике Атанасија нијесу само наука о Светим оцима већ наука Светих отаца, спојено једно са другим у чему је посебно својство ове Патрологије Владике Атанасија. Он је ове своје књиге писао не само на начин како се Патрологија писала на истоку и западу, као наука о оцима, већ је у свакој својој Патрологији превео и списе Светих отаца почевши од дјела апостолских па до најновијих времена. У томе је изузетан значај ових његовох списа“, између осталог је нагласио Митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Борис Брајовић је између осталог казао да ова дјела и не само она свједоче да их је писао отац Цркве у пуном смислу те ријечи, Владика Атанасије велики, тврдошки, херцеговачки. Аутор „Патрологије“, Владика Атанасије је казао да је у писање својих књига, које су настајале у вечерима у Призрену и Београду, на путу од Косова до Јадовна, уложио велики труд угледајући се на велике патрологе као што је Флоровски, који је по њему највећи православни патролог, и друге. „Патрологија“ у пет томова, представља круну рада аутора на свеобухватном дјелу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео прије 35 година, кад је као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије. Као што се сада давна 1984. година са правом сматра историјском за српску патрологију, тако се и објављивање овог истоименог петокњижја сада у 2019. години, сматра као важан догађај не само за православну богословску мисао него и за цјелокупну српску културу. Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“. Владика Атанасије позивајући се и слиједећи ауторитете претходно поменутог руског теолога Георгија Флоровског, а онда и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), пише о животу, богословљу, учењу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доносећи литургијске, историјске, хагиографске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живјели. Са тог разлога овај проширени уџбеник сматра се својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци кроз историју ратовали за очување и одржање чистоте вјере. Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три вијека историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола. Други том садржи источни оце и писце из IV и V вијека – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вјере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880). Осим кратке историје васељенских и помјесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и Дионисије Ареопагит и цар Јустинијан Први. Поднаслов четврте књиге је – Латински оци од Никеје до XI века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (IX вијек) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453. (XV вијек), а описује се и покушај унијатства – уније са Римом. Владика Атанасије, је овом приликом најавио да већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до XX вијека. “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – захумско-херцеговачка и западноамеричка, у сарадњи са Православним Богословским Факултетом у Београду, чији је Владика Атанасије некадашњи декан, као и једини почасни професор. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је јутрос петровданаска Света Литургија. Началствовао је протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, протођакона Владимира Јарамаза. http://hramvaskrsenja.me/files/Voice 055.m4a Учешћа у овом молитвеном сабрању узела је и мјешовита пјевница саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Током Свете Литургије вјерни народ је цјеливао и поклањао се и честици моштију Светог апостола Петра. Вјерном народу обратио се поучним ријечима началствујући протојереј Бранко Вујачић. Отац Бранко је у свом пастирском слову говорио о првоврховним апостолима Петру и Павлу. Говорио је о њиховим људским карактеристикама, њиховим различитостима у категорији личности, али и о примјеру њиховог живота који је сав био испуњен искреном ватреном вјером, покајањем, као и љубављу и ревношћу према Богу и према ближњима својима. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У организацији цетињске Богословије Светог Петра Цетињског у крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржана традиционална духовна академија поводом Недјеље православља. Поздрављајући Митрополита Амфилохија, свештенство, чланове дипломатског кора и све присутне госте ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је да је академија посвећена осамстотој годишњици аутекефалности Српске православне цркве. „И наравно, као и сваке године, спомену на побједу православља, сабору у Цариграду у 9. вијеку који је одбранио поштовање икона и чијисмо Синодик данас прочитали у Цетињском манастиру након литије која је прошла цетињским улицама“, рекао је он. Рекао је да је академија посвећена и петогодишњици обновљења цетињског Црквено-пјевачког друштва „Његош“. „А исто тако прослављамо и пету годишњицу цетињског Дјечјег хора Светог Мардарија Љешанско-либертвилског, којим управља наша сестра Јелена Калуђеровић, који је само продужетак цетињске школе вјеронауке“, казао је отац Гојко Перовић. Празничну бесједу одржао је професор Богословије ђакон Павле Љешковић. У умјетничком дијелу програма учествовали су ђаци Богословије, полазници цетињске школе вјеронауке, црквени хорови „Свети Марко“ из Подгорице и „Његош“ са Цетиња. Подијељене су и награде за најбоље светосавске темате ученика Богословије, што се организује сваке године за овај празник. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Звучни запис разговора

Иницијативу су такође потписали и Архијерејски протопрезвитер подгоричко-даниловградски Драган Митровић и Архијерејски протопрезвитер бококоторски Момчило Кривокапић. Окупљеним представницима нахија и племена Црне Горе, који су већ раније потписали ову иницијативу, обратио се Митрополит Амфилохије ријечима да је признање лажне државе на Косову и Метохији од стране Владе Црне Горе издаја која угрожава саму државу Црну Гору. „То признање јесте одрицање од заједништва са Србијом, али је прије свега то издаја Црне Горе. То је иуздаја свих великих жртава, гажење по њима, од цара Лазара до наших дана. То је гажење по жртвама овог дијела нашег народа који живи у Црној Гори“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да се нада у Бога да ће ова иницијатива имати ефекта. „Већ је успјех да је ово питање покренуто. А требало га је и раније покренути. Увјерен сам да ће сви честити људи у Црној Гори, без обзира како се изјашњавали – као Срби или као Црногорци, – подржати да се поништи то признање Косова као лажне државе“, поручио је Митрополит Амфилохије. Присутнима се обратио и предсједник Српског националног савјета Момчило Вуксановић. Из СНС су најавили да ће након овог скупа, уз помоћ сестринских организација у Црној Гори кренути у организовано прикупљање потписа све до тренутка док довољан број људи подржи иницијативу, како би се испунили законски услови за одржавање референдума. ИЗВОР: Радио Светигора

Овом приликом оцу Игору саслуживали су старјешина Саборног храма у Подгорици протојереј – ставрофор Драган Митровић, као и протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Илија Арзејкин који нам долази из Петрограда (Русија) – а клирик је Руске Православне Цркве. Љепоти и свечаности овог евхаристијског торжественог – молитвеног сабрања допринијело је појање мјешовите пјевнице Саборног храма коју води Ратка Вујачић, али и учешће чланова црквеног хора Саборног храма „Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“. Након читања из Светог Јеванђеља вјерном народу се пастирским надахнутим словом обратио началствујући јереј Игор Балабан. Такође, на овај дан на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог чланице Милосрдног кола сестара “Краљица Милена” са Цетиња имале су акцију продаје божићних производа, а сва финансијска добит сакупљена током ове акције усмјериће се у хуманитарне сврхе. Вјерни народ је приступио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове у завидном броју. По завршетку Свете Литургије свештено братство Саборног храма заједно са оцем Игором је на општи радост дјеце и одушевљење свох присутних подијелило поклоне свој сабраној дјеци која су се затекла у Саборном храму. Евхаристијско торжествено сабрање пастира и вјерног народа и дјеце сабраних око Господа Исуса Христа, настављено је за трпезом љубави коју су припремили оци – свештеници Сабор ог храма поводом празника Отаца, али такође, ово сабрање је пропраћено и богатим културно-умјетничким програмом који су припремила дјеца школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења коју воде вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

14. новембра 2017. Књига „Борба за спас Мораче“ аутора Комнена Бећировића, књижевника и публицисте из Париза, рођеног у Љевиштима на извору Мораче , која је објављена у издању „Светигоре“, промовисана је 12. новембра пред многобројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије подсјетио је да је Комнен Бећировић један од најзначајнијих бораца за одбрану, не само Мораче и њене немањићке лавре, него и ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, те да је управо он својевремено подигао на ноге најзначајније људе Европе против тог непочинства ондашњих властодржаца. Казао је да је данашња Црна Гора све мање његошевска Црна Гора, а све више Монтенегро. „Повратак истинских Црногораца биће онда када буду учествовали у спасавању немањићке лавре Манастира Мораче и морачког кањона, који је запамћен и записан у историји свијета, у историји човјечанства, да не говорим о историји немањићког народа српскога, црногорскога… Записана је лавра морачка, записана је од ових руских изасланика који су у своје вријеме долазили. Дај Боже да они долазе и у временима после ових наших времена и да нађу и лавру морачку, и морачки кањон, једиствен у Европи, а да са њима нађу и нас онаквим какви смо били у вријеме Петра Првог и Петра Другог Петровића“ рекао је Митрополит Амфилохије. Аутор књиге Комнен Бећировић је рекао да се Морача брани од зла које јој пријети већ више деценија. Додао је да је доласком познатог свјетског еколога Франца Вебера борба за њен спас попримила међународни карактер. „Ова књига садржи моје текстове настале током последњих седамнаест година. У питању су моје реакције, обраћања, вапаји против потапања Мораче од стране власти. Она је одговор, колико је то било могуће и у мојој моћи, на вишедеценијску острвљеност власти на Морачу“ казао је Бећировић. Академик Матија Бећковић је казао да је Комнен Бећировић већи дио свог живота посветио одбрани Мораче од потопа. „Бећировић има сабрата Косту Радовића који оплакује потопљену Пиву. И ја ћу им се придружити. Нема у Црној Гори ништа што би се смјело потопити. Почело је иза Другог свјетског рата причом да се исуши Скадарско језеро. То је била велика прича, да нестане језеро које постоји, а завршило се да се направе језера тамо где их никада није ни било. И што је најгоре, нијесам приметио у овим нашим брдима, да су се људи против тога бунили, него као да су у потопу видели једину наду, да ће их негде због тога преселити и да ће добити неки други завичај. Нада у потоп била је једина перспектива. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа“, казао је, између осталог, Бећковић. Проф. др Мило Мркић истакао је да је Бећировићева борба за Морачу за похвалу и од међународног значаја. Књижевник Коста Радовић говорио је о многобројним негативним последицама потапања ријеке Пиве. „Тридесет и пет година пишем и говорим о потопу Пиве. Више сам и занијемио од апсурда који сам доживио. Пива је примјер како не треба радити. Пивљани су добили потопом сеобу. Та мука чека и Морачу, ако се власт не освијести“ поручио је Радовић. Др Будимир Алексић је подсјетио да је Бећировић своју борбу за одбрану Мораче започео једним чланком у „Политици још далеке 1987. године. Додао је да је власт која је 1991. године прогласила Црну Гору за еколошку државу, управо те године спријечила уврштавање Мораче на листу Унеска. „И то је велики парадокс. Други парадокс на који Бећировић указује у овој књизи јесте да једна власт која се куне у европске вриједности васкрсава најпогубнији пројекат из тоталитарног режима, а то је потапање Мораче са свим њеним природним и културним богатсвима“ закључио је Алексић. Народни гуслар Ставан Вујачић пјевао је стихове Комнена Бећировића о Морачи. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска