Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'поводом'.
-
У спомен на почившег Епископа Јеронима поводом годишњице упокојења (ВИДЕО+АУДИО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Видео запис емисије "агапе" у којој је гост био блаженопочивши Епископ Јероним: У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис предавања које је почивши владика одржао у школи Православне Духовности при црквеној општини новосадској на тему: „Велики вход и херувимска песма“: У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис приступне беседе Епископа Јеронима на епископској хиротонији 28. септембра 2014. године: У спомен на новопрестављеног Епископа јегарског Јеронима: Звучни записи изабраних беседа блаженопочившег епископа Јеронима: Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу Православља, 2016. године, Саборни храм у Новом Саду Беседа јегарског Јеронима на празник Света Три Јерарха 2016. године, Алмашки храм у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Богојављенија 2016. године, Саборни храм у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима у двадесет другу недељу по Духовима, 1. новембра 2015. године, у цркви свете браће Кирила и Методија у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Воздвижења Часног Крста, 2015. године, у Саборној цркви у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Св.Јоакима и Ане у Шајкашу 22. септембра 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на прослави Светог Илије у Челареву 02.августа 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на слави манастира Ковиљ 26.јула 2015. Део беседе Епископа јегарског Јеронима при освећењу Светосавског дома у Шајкашу 04.јула 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на Спасовдан, 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу двадесет трећу по Духовима, 2014. године, у Светосавском храму у Новом Саду. Све звучне прилоге преузели смо са званичне интернет презентације Радија беседе на чему им благодаримо! Животопис блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Блаженопочивши епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник Светог Саве, првог архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку. У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих, 9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска). У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик. На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона. Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо. Епископ јегарски Јероним, викар Епископа бачког, уснуо jе у Господу 24. новембра 2016. године. Заупокојена Литургија и опело Епископу Јерониму служени су 29. новембра 2016. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Епископство, свештенство и монаштво, не само Српске Православне Цркве већ и других помесних Православних Цркава, родбина, пријатељи, поштоваоци епископа јегарског Јеронима, као и верног народа из свих крајева Бачке испратили су владику на место где чека опште васкрсење. Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин. Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота. После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу. Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме! -
Данас 24. новембра, на празник Светог Великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине навршава се годину дана од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима. Тим поводом уместо свеће воштанице доносимо овај прилог који је посвећен почившем дивном и незаборавном владици Јерониму. Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме! У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Видео запис емисије "агапе" у којој је гост био блаженопочивши Епископ Јероним: У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис предавања које је почивши владика одржао у школи Православне Духовности при црквеној општини новосадској на тему: „Велики вход и херувимска песма“: У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис приступне беседе Епископа Јеронима на епископској хиротонији 28. септембра 2014. године: У спомен на новопрестављеног Епископа јегарског Јеронима: Звучни записи изабраних беседа блаженопочившег епископа Јеронима: Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу Православља, 2016. године, Саборни храм у Новом Саду Беседа јегарског Јеронима на празник Света Три Јерарха 2016. године, Алмашки храм у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Богојављенија 2016. године, Саборни храм у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима у двадесет другу недељу по Духовима, 1. новембра 2015. године, у цркви свете браће Кирила и Методија у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Воздвижења Часног Крста, 2015. године, у Саборној цркви у Новом Саду Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Св.Јоакима и Ане у Шајкашу 22. септембра 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на прослави Светог Илије у Челареву 02.августа 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на слави манастира Ковиљ 26.јула 2015. Део беседе Епископа јегарског Јеронима при освећењу Светосавског дома у Шајкашу 04.јула 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима на Спасовдан, 2015. Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу двадесет трећу по Духовима, 2014. године, у Светосавском храму у Новом Саду. Све звучне прилоге преузели смо са званичне интернет презентације Радија беседе на чему им благодаримо! Животопис блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Блаженопочивши епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник Светог Саве, првог архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку. У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих, 9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска). У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик. На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона. Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо. Епископ јегарски Јероним, викар Епископа бачког, уснуо jе у Господу 24. новембра 2016. године. Заупокојена Литургија и опело Епископу Јерониму служени су 29. новембра 2016. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Епископство, свештенство и монаштво, не само Српске Православне Цркве већ и других помесних Православних Цркава, родбина, пријатељи, поштоваоци епископа јегарског Јеронима, као и верног народа из свих крајева Бачке испратили су владику на место где чека опште васкрсење. Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин. Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота. После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу. Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме! View full Странице
-
- (видео+аудио)
- упокојења
- (и још 6 )
-
У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва "Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи. Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње. Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године. У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста. План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја.
-
- поводом
- обележавања
- (и још 11 )
-
ПОТПИСАН УГОВОР О ОСНИВАЊУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА - СПОМЕН КОМПЛЕКС ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ЦЕРА У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва "Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи. Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње. Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године. У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста. План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја. View full Странице
-
У својој беседи владика је пожелео срећну и благословену славу свим житељима Бора, рекавши да нас Господ подсећа да смо управо кроз светитеље и њихов живот призвани да будемо слични њима, у подвизима, храбрости и вери, чак и онда када нас попреко многи гледају, јер се наша вера управо пројављује када није благостање свуда око нас. Истакао је да долазак у цркву и живот у својој светој вери, оплемењује, надахњује и чини нас снажнијима при многим животним искушењима. Након литургијског сабрања у општинској свечаној сали Преосвећени Епископ Иларион је са г. Александром Миликићем преломио славски колач, пожелевши слогу и јединство народа и власти у заједници са Господом и једни са другима, јер само тако можемо омогућити напредак у нашем друштву. Председник општине Бор је истакао да ће убудуће, не гледајући на личне интересе, локалана самоуправа учинити све за бољитак грађана. Поводом прославе славе и дана општине Бор, у Музичкој школи приређена је духовна академија Центра за културу општине Бор под називом Светлост спасења. Извор: Епархија тимочка
-
На празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, 16. новембра 2017. године, у Бору је прослављена слава општине. Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени владика тимочки г. Иларион, уз саслужење свештеника овога храма. Светој Литургији је присуствовао председник општине Бор г. Александар Миликић са сарадницима. У својој беседи владика је пожелео срећну и благословену славу свим житељима Бора, рекавши да нас Господ подсећа да смо управо кроз светитеље и њихов живот призвани да будемо слични њима, у подвизима, храбрости и вери, чак и онда када нас попреко многи гледају, јер се наша вера управо пројављује када није благостање свуда око нас. Истакао је да долазак у цркву и живот у својој светој вери, оплемењује, надахњује и чини нас снажнијима при многим животним искушењима. Након литургијског сабрања у општинској свечаној сали Преосвећени Епископ Иларион је са г. Александром Миликићем преломио славски колач, пожелевши слогу и јединство народа и власти у заједници са Господом и једни са другима, јер само тако можемо омогућити напредак у нашем друштву. Председник општине Бор је истакао да ће убудуће, не гледајући на личне интересе, локалана самоуправа учинити све за бољитак грађана. Поводом прославе славе и дана општине Бор, у Музичкој школи приређена је духовна академија Центра за културу општине Бор под називом Светлост спасења. Извор: Епархија тимочка View full Странице
-
У име Црквене општине новосадске, презвитер Велимир Врућинић је поздравио присутне, нагласивши да је ово важан догађај не само за Нови Сад, него и за целокупно наше друштво и државу. Ми, у име Цркава и верских заједница које делују и живе овде у Новом Саду покушавамо да различитости објединимо. Треба подржати нашу намеру јер чинимо оно што је најквалитетније, дружимо се и заједничаримо, користимо песму као најлепши израз човека и комуникације, поручио је отац Велимир. Представник Јеврејске општине Нови Сад господин Горан Леви је казао да живимо у граду који је конгломерат традиционалних Цркава и верских заједница и да је, из тог разлога, важно сваке године организовати овакве концерте. Убеђен сам да, иако живимо у великим разликама, међусобно се јако поштујемо, додао је господин Леви. Истакавши духовну димензију организовања добротворног концерта, отац Владимир Обшуст је, у име Словачке евангеличке Цркве, позвао све Новосађане да дођу на концерт и да отворе своје срце за ближњег и за помоћ угроженима. Поред хора Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у програму добротворног концерта ће наступити хорови Хашира, мешовити хор младих, хор Умет из Земун Поља, потом хор Реформатске црквене општине у Војловици и мешовити хор Римокатоличке жупе Име Маријино. Приход од овогодишњег концерта у Студију М (Игњата Павласа 3) намењен је за подршку Центру за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности Земља живих. Извор: Беседа НАЈАВА: ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У НОВОМ САДУ Извор: Епархија бачка
-
КОНФЕРЕНЦИЈА ПОВОДОМ ДОБРОТВОРНОГ КОНЦЕРТА Дванаести по реду добротворни концерт традиционалних Цркава и верских заједница у Новом Саду биће одржан у недељу 19. новембра 2017. године, у Студију М, са почетком у 19 часова. Тим поводом, у просторијама Црквене општине новосадске, у среду 15. новембра, одржана је конференција за медије, на којој су представници Српске православне Црквене општине новосадске, Јеврејске општине Нови Сад и Словачке евангеличке Цркве најавили предстојећи добротворни концерт. Поред наведених представника традиционалних Цркава и верских заједница, у организoвању концерта учествују и Римокатоличка жупна Црква Име Маријино, Исламска заједница Србије и Реформатска хришћанска Црква, чији представници нису били у могућности да дођу на конференцију. У име Црквене општине новосадске, презвитер Велимир Врућинић је поздравио присутне, нагласивши да је ово важан догађај не само за Нови Сад, него и за целокупно наше друштво и државу. Ми, у име Цркава и верских заједница које делују и живе овде у Новом Саду покушавамо да различитости објединимо. Треба подржати нашу намеру јер чинимо оно што је најквалитетније, дружимо се и заједничаримо, користимо песму као најлепши израз човека и комуникације, поручио је отац Велимир. Представник Јеврејске општине Нови Сад господин Горан Леви је казао да живимо у граду који је конгломерат традиционалних Цркава и верских заједница и да је, из тог разлога, важно сваке године организовати овакве концерте. Убеђен сам да, иако живимо у великим разликама, међусобно се јако поштујемо, додао је господин Леви. Истакавши духовну димензију организовања добротворног концерта, отац Владимир Обшуст је, у име Словачке евангеличке Цркве, позвао све Новосађане да дођу на концерт и да отворе своје срце за ближњег и за помоћ угроженима. Поред хора Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у програму добротворног концерта ће наступити хорови Хашира, мешовити хор младих, хор Умет из Земун Поља, потом хор Реформатске црквене општине у Војловици и мешовити хор Римокатоличке жупе Име Маријино. Приход од овогодишњег концерта у Студију М (Игњата Павласа 3) намењен је за подршку Центру за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности Земља живих. Извор: Беседа НАЈАВА: ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У НОВОМ САДУ Извор: Епархија бачка View full Странице
- 1 нови одговор
-
- концерт
- добротворни
- (и још 12 )
-
Начелник Генералштаба примио представнике верске службе поводом њиховог празника
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Друштво
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника. Делегацију рода јединица за електронска дејства је предводио пуковник Зоран Ненадовић, командант 224. центра за електронска дејства, а делегацију верске службе – пуковник Саша Милутоновић, начелник Одељења за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. Дан јединица за електронска дејства слави се 11. новембра у спомен на дан када је 1946. године у Нишу формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства. Дан верске службе слави се 12. новембра у спомен на дана када је 1839. године први пут дефинисано вршење верске службе у војсци, доношењем Војног закона у Војсци Кнежевине Србије.- 3 коментара
-
- начелник
- генералштаба
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника. Делегацију рода јединица за електронска дејства је предводио пуковник Зоран Ненадовић, командант 224. центра за електронска дејства, а делегацију верске службе – пуковник Саша Милутоновић, начелник Одељења за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. Дан јединица за електронска дејства слави се 11. новембра у спомен на дан када је 1946. године у Нишу формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства. Дан верске службе слави се 12. новембра у спомен на дана када је 1839. године први пут дефинисано вршење верске службе у војсци, доношењем Војног закона у Војсци Кнежевине Србије. View full Странице
-
Почасна паљба поводом Дана примирја у Првом светском рату
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Друштво
Поводом Дана примирја у Првом светском рату, данас је са Савске терасе на Калемегдану, изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна. Паљбу је извео Почасни батаљон Гарде Војске Србије. Уз интонирање химне Републике Србије и подизање заставе, обележавање Дана примирја је својим извођењем пропратио и оркестар Гарде. Извођењу почасне артиљеријске паљбе присуствовали су бројни грађани Београда. -
Почасна паљба поводом Дана примирја у Првом светском рату
тема је објавио/ла Милан Ракић у Одбрана и безбедност
Поводом Дана примирја у Првом светском рату, данас је са Савске терасе на Калемегдану, изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна. Паљбу је извео Почасни батаљон Гарде Војске Србије. Поводом Дана примирја у Првом светском рату, данас је са Савске терасе на Калемегдану, изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна. Паљбу је извео Почасни батаљон Гарде Војске Србије. Уз интонирање химне Републике Србије и подизање заставе, обележавање Дана примирја је својим извођењем пропратио и оркестар Гарде. Извођењу почасне артиљеријске паљбе присуствовали су бројни грађани Београда. View full Странице -
Оливера Балабан: Соколици из Херцеговине
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Моја добра и лијепа сестро, Кажу људи – Не може све једна мајка да роди. И заиста не може. Ту сам истину спознала када сам тебе упознала. А упознале смо се управо једног оваквог кишног новембарског дана, као што је и овај када си отишла своме Господу, кога си толико вољела. Бојим се мила моја, да у ова црна слова која пишем на бијелој хартији не може стати опис оне љубави коју је сваки човјек осјећао у сусрету са тобом. Неће и не може. Пишем ове редове више да бих се на свој начин суочила са болом. Пишем у покушају да по ко зна који пут нешто од тебе научим. Да из моје душе на папир изађе неко сазнање које ми умом и тјелесним очима није видљиво. Пустила си нас да вјерујемо да ћеш још бити са нама овдје под овим небеским шаром. Пустила си нас да се надамо. Ти си све храбрила и гурала напријед. Као да смо ми били болесни а ти здрава. И јесмо моја Машо. Ми смо љубав и милост Божију чекали у твоме оздрављењу а ти си му спремно похрлила у загрљај. Кћери Херцеговине, Мајко Хришћанко Црне Горе, невјесто Дурмитора, доме Румије, сестро острошка, пријатељу бокешки, видиш ли колико ти је гостију данас дошло? Колико си браће и сестара својим дивним ликом сабрала да те испрати на најважнији пут – пут у Царство Небеско, Христу Богу у загрљај. Као што си и до сада у свему предњачила, тако и на овај пут мила сејо одлазиш прије свих нас, да нам и тамо приправиш мјесто, да нам освијетлиш путању када слаби и устрашени кренемо стазом којом си ти храбро и достојанствено прошла. Скупила си дјецу око себе. Седам бијелих вијенаца око твоје главе. Шесторо их те испраћа а једно дочекује. Говориш им тишином која се пролама, милујеш осмјехом неугасле жеље, љубиш их росом, грлиш крстом, једне их другима као залог остављаш. Одважни су, држе се добро. Ослушкују тишину не би ли чули твој звонки глас. Додирују те ручицама не би ли ти измамили загрљај. Прислањају своја лица на твоје, чекајући да им на образ спустиш топли пољубац. Тешко је Машо, тешко је само и гледати. И камен би заплакао, и гора зајечала. Сунце се покрило облаком да не свијетли данас, када сви плачемо због растанка с’ тобом. Но, не брини сејо. Добро си бирала. Дјецу остављаш у чврстим и сигурним рукама. И оцу Слобу си помоћ припремила. Шесторо малих људи погураће га напријед кад застане, баш онако како си то и ти чинила. Свекрви, оцу и мајци си пуну кућу радости оставила. Све нас си љубављу задужила. Тугујемо, не замјери, људи смо. Али, наша туга има и други крај. Улива се и губи у радости Васкрсења. Тог дивног часа којег нам обећа Господ. Дана, када ћемо се, ако Бог да, сви заједно радовати у Њему, тамо гдје нема плача и бола. А до тада, мила моја Приле, видимо се на Светој Литургији, тамо гдје си највише вољела да се сријећеш са онима које волиш. Путуј соколице у наручје Христа Бога живога и моли се за нас грешне. Вјечан ти спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Оливера Балабан: Соколици из Херцеговине
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Поводом упокојења драге сестре у Христу протинице и вероучитељице Младенке - Маше Зековић доносимо текст Оливере Балабан "Соколици из Херцеговине". Вашој пажњи препоручујемо и детаљан преглед са свим прилозима поводом изненадног и прераног упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке - Маше Зековић, прилог је доступан ОВДЕ Моја добра и лијепа сестро, Кажу људи – Не може све једна мајка да роди. И заиста не може. Ту сам истину спознала када сам тебе упознала. А упознале смо се управо једног оваквог кишног новембарског дана, као што је и овај када си отишла своме Господу, кога си толико вољела. Бојим се мила моја, да у ова црна слова која пишем на бијелој хартији не може стати опис оне љубави коју је сваки човјек осјећао у сусрету са тобом. Неће и не може. Пишем ове редове више да бих се на свој начин суочила са болом. Пишем у покушају да по ко зна који пут нешто од тебе научим. Да из моје душе на папир изађе неко сазнање које ми умом и тјелесним очима није видљиво. Пустила си нас да вјерујемо да ћеш још бити са нама овдје под овим небеским шаром. Пустила си нас да се надамо. Ти си све храбрила и гурала напријед. Као да смо ми били болесни а ти здрава. И јесмо моја Машо. Ми смо љубав и милост Божију чекали у твоме оздрављењу а ти си му спремно похрлила у загрљај. Кћери Херцеговине, Мајко Хришћанко Црне Горе, невјесто Дурмитора, доме Румије, сестро острошка, пријатељу бокешки, видиш ли колико ти је гостију данас дошло? Колико си браће и сестара својим дивним ликом сабрала да те испрати на најважнији пут – пут у Царство Небеско, Христу Богу у загрљај. Као што си и до сада у свему предњачила, тако и на овај пут мила сејо одлазиш прије свих нас, да нам и тамо приправиш мјесто, да нам освијетлиш путању када слаби и устрашени кренемо стазом којом си ти храбро и достојанствено прошла. Скупила си дјецу око себе. Седам бијелих вијенаца око твоје главе. Шесторо их те испраћа а једно дочекује. Говориш им тишином која се пролама, милујеш осмјехом неугасле жеље, љубиш их росом, грлиш крстом, једне их другима као залог остављаш. Одважни су, држе се добро. Ослушкују тишину не би ли чули твој звонки глас. Додирују те ручицама не би ли ти измамили загрљај. Прислањају своја лица на твоје, чекајући да им на образ спустиш топли пољубац. Тешко је Машо, тешко је само и гледати. И камен би заплакао, и гора зајечала. Сунце се покрило облаком да не свијетли данас, када сви плачемо због растанка с’ тобом. Но, не брини сејо. Добро си бирала. Дјецу остављаш у чврстим и сигурним рукама. И оцу Слобу си помоћ припремила. Шесторо малих људи погураће га напријед кад застане, баш онако како си то и ти чинила. Свекрви, оцу и мајци си пуну кућу радости оставила. Све нас си љубављу задужила. Тугујемо, не замјери, људи смо. Али, наша туга има и други крај. Улива се и губи у радости Васкрсења. Тог дивног часа којег нам обећа Господ. Дана, када ћемо се, ако Бог да, сви заједно радовати у Њему, тамо гдје нема плача и бола. А до тада, мила моја Приле, видимо се на Светој Литургији, тамо гдје си највише вољела да се сријећеш са онима које волиш. Путуј соколице у наручје Христа Бога живога и моли се за нас грешне. Вјечан ти спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Поводом упокојења Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ. Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота. „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог. А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти. „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки. Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак 7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа. Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски. Звучни запис беседе Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом архипастирске поуке која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић. Звучни запис беседе „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Иван Александрович Иљин Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо. То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим. „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност. Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет. Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан… Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав. И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се. Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту. Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја. – Твоја мама-„. Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство! *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.) *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института. *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре. Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење. Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Вјечан јој спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Поводом упокојења наше сестре у Христу, протинице и вероучитељице Младенке - Маше Зековић, благодарећи Радију Светигора доносимо све прилоге са опела које је служено данас у манастиру Ждребаонику. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ. Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота. „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог. А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти. „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки. Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак 7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа. Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски. Звучни запис беседе Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом архипастирске поуке која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић. Звучни запис беседе „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Иван Александрович Иљин Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо. То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим. „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност. Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет. Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан… Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав. И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се. Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту. Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја. – Твоја мама-„. Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство! *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.) *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института. *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре. Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење. Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Вјечан јој спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
- 7 нових одговора
-
- зековић
- вјероучитељица
- (и још 13 )
-
Патријарашка Литургија поводом 500 година манастира Светог Јована у Јашуњи
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
Јашуњски манастир имао је, као и сама Србија, веома бурну историју. Много пута је страдао и бивао обнављан..Манастирски храм је малих димензија и подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао га је Андроник Контакузин са браћом. Ова породица је била у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Најстарије фреске насликане су 1524. године. Године 1986. Манастир је стављен под заштиту Државе као споменик културе од великог значаја. Пре 11 година започета је нова обнова Јашуње када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира. Завршни чин обележавања пет векова манастира Јашуња био је уручивање признања које је Свети Архијерејски Синод доделио појединцима и институцијама заслужним за обнову ове светиње. Признања су добили: 1. Орден Св. Саве другог степена додељен је доктору Горану Цветановићу, градоначелнику Града Лесковца за делатну љубав према мајци Цркви, нарочито приказану у материјалној помоћи приликом обнове Јашуњског манастира; 2. Орден Светог Краља Милутина додељен је: Скупштини Града Лесковца, Бојану Тојаги, начелнику Управе за друштвене делатности Скупштине Града Лесковца, као и Горану и Бојану Ђокић, сувласницима компаније „Браћа Ђокић“ из Лесковца. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније доделио је Грамате као знак захвалности за ангажовање у обнови манастира и организацији прославе овог великог јубилеја. Награђени су: Народни музеј у Лесковцу, директорка Н. Музеја Мира Ниношевић, заменик директора Верољуб Трајковић, затим, Ненад Цветковић из Лесковца, Славиша Јовановић из Равне Дубраве, Никола Костадиновић из Лесковца, Михајло Станковић из Лесковца, Игор Соколовић из Лесковца, Миодраг Митровић из Лесковца, Боривоје Ставановић из Бошњаца, Предузеће „Термоцентар“ из Лесковца, Братислав Рајковић из Лесковца, Фирма „Југотерм“ из Мерошине, Иван Стаменковић из Лесковца, Предузеће „Браћа Цветковић“ из Топонице и Дејан Бићић из Лесковца. Народни Музеј у Лесковцу био је организатор обележавања пет векова манастира Јашуња који је трајао 4 дана и грађанима Лесковца кроз: филм под насловом „Првих 500 година“; затим 4Д пројекцију „Векови духовности“; промоцију монографије „Пет векова Јашуњског манастира Светог Јована Претече“; изложбу фотографија као и кроз синоћ одржану Свечану академију, приближио значај овог манастира за очување српског нацоналног идентитета кроз историју. Извор: Епархија нишка-
- патријарашка
- литургија
- (и још 7 )
-
Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Иринеј, уз саслужење Епископа нишког Арсенија, врањског Пахомија и тимочког Илариона и многобројног свештенства и свештеномонаштва служио је у недељу 29. октобра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. Јована Крститеља у Јашуњи а поводом прославе 500 година постојања овог светог и благословеног места. Светој Служби присуствовало је и руководство Града Лесковца на челу са градоначелником г. др Гораном Цветановићем. Овом приликом Патријарх Иринеј одликовао је достојанством архимандрита досадашњег протосинђела Јоаникија, бившег настојатеља јашуњског манастира и протојереја Тихомира Радивојевића, дугогодишњи пароха јашуњског и кутлешког, правом ношења напрсног крста. Звучни запис беседе Патријарха Иринеја Јашуњски манастир имао је, као и сама Србија, веома бурну историју. Много пута је страдао и бивао обнављан..Манастирски храм је малих димензија и подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао га је Андроник Контакузин са браћом. Ова породица је била у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Најстарије фреске насликане су 1524. године. Године 1986. Манастир је стављен под заштиту Државе као споменик културе од великог значаја. Пре 11 година започета је нова обнова Јашуње када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира. Завршни чин обележавања пет векова манастира Јашуња био је уручивање признања које је Свети Архијерејски Синод доделио појединцима и институцијама заслужним за обнову ове светиње. Признања су добили: 1. Орден Св. Саве другог степена додељен је доктору Горану Цветановићу, градоначелнику Града Лесковца за делатну љубав према мајци Цркви, нарочито приказану у материјалној помоћи приликом обнове Јашуњског манастира; 2. Орден Светог Краља Милутина додељен је: Скупштини Града Лесковца, Бојану Тојаги, начелнику Управе за друштвене делатности Скупштине Града Лесковца, као и Горану и Бојану Ђокић, сувласницима компаније „Браћа Ђокић“ из Лесковца. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније доделио је Грамате као знак захвалности за ангажовање у обнови манастира и организацији прославе овог великог јубилеја. Награђени су: Народни музеј у Лесковцу, директорка Н. Музеја Мира Ниношевић, заменик директора Верољуб Трајковић, затим, Ненад Цветковић из Лесковца, Славиша Јовановић из Равне Дубраве, Никола Костадиновић из Лесковца, Михајло Станковић из Лесковца, Игор Соколовић из Лесковца, Миодраг Митровић из Лесковца, Боривоје Ставановић из Бошњаца, Предузеће „Термоцентар“ из Лесковца, Братислав Рајковић из Лесковца, Фирма „Југотерм“ из Мерошине, Иван Стаменковић из Лесковца, Предузеће „Браћа Цветковић“ из Топонице и Дејан Бићић из Лесковца. Народни Музеј у Лесковцу био је организатор обележавања пет векова манастира Јашуња који је трајао 4 дана и грађанима Лесковца кроз: филм под насловом „Првих 500 година“; затим 4Д пројекцију „Векови духовности“; промоцију монографије „Пет векова Јашуњског манастира Светог Јована Претече“; изложбу фотографија као и кроз синоћ одржану Свечану академију, приближио значај овог манастира за очување српског нацоналног идентитета кроз историју. Извор: Епархија нишка View full Странице
-
- патријарашка
- литургија
- (и још 7 )
-
Поводом 500-годишњице Реформације: Предавање др Карла К. Фелмија
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Вести из осталих цркава
Предавање на тему Православље и Реформација заинтересовало је велики број личности различитих вероисповести и струка. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), потписани је одржао поздравно слово у име епископа Андреја, који је због других црквених обавеза био спречен да присуствује предавању на тему којом се као теолог и сâм бави. При том је истакнуто да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена одржао запажено предавање. После поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, после дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски прегледно, др Фелми је започео представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. У наставку се предавач осврнуо на догматске радове познатог лутеранског теолога, уз то и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. После Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку. У другом делу предавања предавач је указао на некритичко прихватање протестантског и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technikus Георгија Флоровског – псевдоморфоза православног богословља и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, Фелми је као пример од значаја навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су прихватали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а одбранивши хабилитицају на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце. После одржаног предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и писац ових редова задржали смо се на пријему код директора Института др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Теолог Немет нас је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебна драгоценост била је наша посета институтској читаоници и библиотеци, која обилује изворима и критичким издањима дела Светих отаца. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену- 2 коментара
-
- поводом
- 500-годишњице
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
У понедељак, 16. октобра 2017. године у Институту за источне Цркве у Вирцбургу (Ostkirchliches Institut), као изасланици Епископа аустријско-швајцарског и администратора Епархије франкфуртске Андреја, старешина штутгартског храма протојереј-ставрофор Борисав Симић и писац ових редова, присуствовали су предавању проф. др Карла Кристијана Фелмија, дугогодишњег професора универзитета у Хајделбергу и Ерлангену, историчара богословља хришћанског Истока. Предавање на тему Православље и Реформација заинтересовало је велики број личности различитих вероисповести и струка. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), потписани је одржао поздравно слово у име епископа Андреја, који је због других црквених обавеза био спречен да присуствује предавању на тему којом се као теолог и сâм бави. При том је истакнуто да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена одржао запажено предавање. После поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, после дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски прегледно, др Фелми је започео представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. У наставку се предавач осврнуо на догматске радове познатог лутеранског теолога, уз то и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. После Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку. У другом делу предавања предавач је указао на некритичко прихватање протестантског и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technikus Георгија Флоровског – псевдоморфоза православног богословља и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, Фелми је као пример од значаја навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су прихватали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а одбранивши хабилитицају на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце. После одржаног предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и писац ових редова задржали смо се на пријему код директора Института др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Теолог Немет нас је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебна драгоценост била је наша посета институтској читаоници и библиотеци, која обилује изворима и критичким издањима дела Светих отаца. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену View full Странице
- 2 нових одговора
-
Саопштење МЦП: Митрополија врши искључиво Јеванђељску мисију 16. октобра 2017. - 17:05 САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ из МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ У појединим медијима у Црној Гори се већ годинама користи свака прилика да се безочно напада на Митрополију Црногорско-Приморску, Митрополита г. Амфилохија, свештенство, монаштво и Православни вјерни народ. Несумњиво је да је ријеч о организованој и оркестрираној хајци која углавном добија на интензитету пред изборе. Та хајка је у пуном јеку и ових дана, уз оптуживање Митрополита за ”језик мржње”, ”антицрногорство” и др. При томе, са својих идеолошко-националистичких разлога, нарочито они који поистовјећују Цркву са нацијом, лишавају га његове законите и канонске титуле Митрополита црногорско-приморског. Међутим, нико нема право да мијења ничија законита звања, па ни црквене титуле, а посебно нема право да мијења древну и на све четири стране свијета признату титулу Митрополита црногорско-приморског. Упорно се, а све са циљем да се Митрополија Црногорско-Приморска као кичмена мождина древне Зете и данашње Црне Горе прикаже као „окупаторска, страна и туђа Црква“, погрешно наводи титула Митрополита Црногорско-Приморског као „митрополита Српске Цркве у Црној Гори“, да би се тиме афирмисала на њен рачун некаква своја лажна ”ЦПЦ”. Циљ таквог фалсификата је да се Митрополит г. Амфилохије, родом Морачанин и Црногорац – држављанин ове Црне Горе, приказује као „окупаторски, страни и туђи Митрополит“. Скрећемо пажњу јавности, а посебно уредницима штампаних и електронских медија, да у Српској Православној Цркви постоји само један Митрополит Српске Православне Цркве, а то је Патријарх Српски – Српских и Поморских Земаља. С тим у вези, Митрополит Црногорско-Приморски није „Митрополит СПЦ у Црној Гори“, како се злонамјерно титулише у дијелу медија у Црној Гори, него само и канонски једини Митрополит црногорско-приморски који вјековима припада Пећкој Патријаршији, односно Српској Православној Цркви. Уз то, као и његови претходници на осамстогодишњем Трону Светог Петра Цетињскога, носи и историјску титулу Архиепископа Цетињског и Егзарха (чувара) Најсветијег Трона Пећкога (од 1750. године). Поистовјећивање Цркве Христове са било којом нацијом проглашено је управо на предлог СПЦ и на прошлогодишњем Светом и Великом Сабору на Криту за јерес и ”змијски отров”, који трује биће ”једне, Свете, Католичанске и апостолске Цркве”, којој припада и Митрополија црногорско-приморска, као вјековна Епархија Пећке Патријаршије. Митрополија, као и Црква уопште којој ништа што је људско није туђе, посебно указује онима који је и због тога блате, да у чину обезбјеђивања смјештаја, исхране, здравствене заштите и превоза од манастира до Вишег суда у Подгорици за окривљене у једном судском поступку нема и не може бити никаквог „притиска Цркве на Суд и мијешање у рад Суда“. Обавјештавамо јавност да су се притворени држављани Републике Србије, којима се суди у Вишем суду у Подгорици, преко својих бранилаца обратили Митрополији и Митрополиту г. Амфилохију са молбом да им се омогуће смјештај, исхрана, здравствена заштита и превоз до Вишег суда до завршетка судског поступка. Ријеч је о људима који у Црној Гори немају ни куће ни кућишта, а ни прихода из којих би те трошкове подмирили. Отуда је гест Митрополије искључиво људски и хришћански и може бити остварен само уколико Виши суд у Подгорици, на основу законских прописа и испуњених услова, донесе одлуку да се окривљени бране са слободе. Ријеч је о правној тековини која се вјековима омогућава свима, али је појединима у Црној Гори проблем уколико Црква у оквиру своје духовне мисије помаже невољнима не прејудицирајући при том ничију кривицу. Окривљени у било ком судском поступку имају право на бригу и старање од Цркве било вани или у затвору, од како је свијета и вијека. Свако је, па и Црква, дужан да поштује претпоставку невиности док се не докаже супротно. Црква је дужна да брине и о онима и који се налазе на издржавању казне. И то Митрополија чини вјековима и чиниће и даље. Бринули смо и бринућемо и даље о свим затвореницима без обзира на њихова увјерења и кривицу. То је јеванђељска богочовјечанска обавеза Цркве коју поштују и подржавају сва здрава европска законодавства. Митрополија Црногорско-Приморска, без обзира на критике, критичаре и њихове интересне и идеолошке доживљаје Цркве и њене мисије, нема право да остане глува на људску муку и патњу, а посебно оних који се на законит и легитиман начин боре да докажу своју невиност пред судском влашћу у Црној Гори. © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
-
- саопштење
- митрополије
- (и још 8 )
-
Отварајући састанак Високог црквеног савета, предстојатељ Руске православне цркве у уводном излагању је поделио размишљања о револуционарним догађајима пре 100 година, њиховој савременој рецепцији и могућности објективне процене чињеница руске историје. "Историја јесте веома погодан идеолошки основ за шпекулације, стварање различитих митова - и националних и антинационалних - истакао је у свом говору Његова Светост Патријарх Кирил - Када се ради о историји веома је лако дати злонамерна и лукава тумачења, чак и у малим стварима. Али за искреног човека, лажи и злоћа су незамисливи. Како се поставити? Настојите да будете савесни када се бавите чињеницама. Избегавајте шпекулације. Нарочито претпоставке које не само да су лажне, већ су у стању да повреде велики број људи, као што се десило са још неприказаним, али већ познатим филмом. " "Догађаји из двадесетог века, за многе људе представљају и даље крварење рана, - рекао је патријарх - Царских Страстотрепаца, мноштва нових мученика и исповедника вере, стотине хиљада живота, уништеног духовног наслеђа, протеривања интелектуалне елите нације у иностранство ... Нажалост, ове горко странице наше прошлости данас су често предмет шпекулације, укључујући и оне на уметничком нивоу. Уметник има право на уметничку фикцију. Али уметничка фантастика и лажи су две различите ствари. Уметничка фантазија јесте драматуршка могућност и као таква повећава интересовање гледалаца за историјске чињенице. Лаж није драматургија. Лагање грубо искривљава историјску стварност и намерно доводи у заблуду људе. То је лежало, то је била основа пропаганде која је увукла наш народ у револуционарни хаос, а потом у многоструку патњу. " "Надамо се да ће сва наша сећања на догађаје из недавне прошлости - укључујући и уметничка - подстаћи помирење изнад свега, а да неће да буду извор нових раздора и грађанског сукоба, изговор за вређање нечијих осећања и вредности. Сви смо - верници и атеисти, уметници и неуметници, конзервативци и либерали - упућени на то да живимо у једној држави, у једном друштву и водимо рачуна о интегритету тог друштва и личном интегритету свакога од нас", - рекао је Његова Светост Патријарх.
-
У Русији већ дуже време се форсира јавна полемика око филма "Матилда" који је намерно пласиран на 100 годишњицу Октобарске револуције и даје, по оцени епископа јегорјевског Тихона (Шевкунова), лажну слику Цара Страстотрепца Николаја Другог. Тим поводом више се пута оглашавао и митрополит Иларион (Алфејев), а ових дана је и сам Свјатејши патријарх Кирил изнео јасну осуду филма са вишекратном изреченом поруком да историјски јубилеји не треба да се користе за изазивање друштвене смутње. Отуда чуди да су неки наши "ревнитељски сајтови", баш "Матилду" нашли као повод да најгрубљим речима нападну свештеноначалије сестринске Руске цркве. Овде се доноси извод из говора Његове Светости патријарха московског и све Руси великог господина Кирила на заседању Високог црквеног савета у Москви 12. октобра 2017. Извор:http://www.pravoslavie.ru/107137.html Превод с руског језика: А.Ж. Отварајући састанак Високог црквеног савета, предстојатељ Руске православне цркве у уводном излагању је поделио размишљања о револуционарним догађајима пре 100 година, њиховој савременој рецепцији и могућности објективне процене чињеница руске историје. "Историја јесте веома погодан идеолошки основ за шпекулације, стварање различитих митова - и националних и антинационалних - истакао је у свом говору Његова Светост Патријарх Кирил - Када се ради о историји веома је лако дати злонамерна и лукава тумачења, чак и у малим стварима. Али за искреног човека, лажи и злоћа су незамисливи. Како се поставити? Настојите да будете савесни када се бавите чињеницама. Избегавајте шпекулације. Нарочито претпоставке које не само да су лажне, већ су у стању да повреде велики број људи, као што се десило са још неприказаним, али већ познатим филмом. " "Догађаји из двадесетог века, за многе људе представљају и даље крварење рана, - рекао је патријарх - Царских Страстотрепаца, мноштва нових мученика и исповедника вере, стотине хиљада живота, уништеног духовног наслеђа, протеривања интелектуалне елите нације у иностранство ... Нажалост, ове горко странице наше прошлости данас су често предмет шпекулације, укључујући и оне на уметничком нивоу. Уметник има право на уметничку фикцију. Али уметничка фантастика и лажи су две различите ствари. Уметничка фантазија јесте драматуршка могућност и као таква повећава интересовање гледалаца за историјске чињенице. Лаж није драматургија. Лагање грубо искривљава историјску стварност и намерно доводи у заблуду људе. То је лежало, то је била основа пропаганде која је увукла наш народ у револуционарни хаос, а потом у многоструку патњу. " "Надамо се да ће сва наша сећања на догађаје из недавне прошлости - укључујући и уметничка - подстаћи помирење изнад свега, а да неће да буду извор нових раздора и грађанског сукоба, изговор за вређање нечијих осећања и вредности. Сви смо - верници и атеисти, уметници и неуметници, конзервативци и либерали - упућени на то да живимо у једној држави, у једном друштву и водимо рачуна о интегритету тог друштва и личном интегритету свакога од нас", - рекао је Његова Светост Патријарх. View full Странице
-
Патријарашка Литургија поводом славе београдског Покровског храма
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
Његовој Светости саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић - архијерејски наменсик београдки други, Стеван Станковић - старешина храма у пензији, Драган Павловић - стрешина храма на Централном гробљу, Јовица Вићентијевић - парох Покровског храма, Споменко Грујић - старешина Богородичне цркве у Батајници и Милан Топић - старешина цркве Свете Тројице, протојереји Владимир Цупаћ - парох Покровског храма у пензији, Верољуб Глишић и Миодраг Нешић - парох Вазнесењске цркве у Борчи, јереј Милан Марић - старешина цркве Светог Јована Владимира, протођакони Томислав Милановић, Стеван Рапајић и Радомир Перчевић и ђакон Драган Танасијевић. Празничном богослужењу присуствовали су представници Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана отац Леополд и фра Илија - жупник и декан, представници Општине Звездара - председник г. Милош Игњатовић и секретар Скупштине г. Славко Бабић. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. После литије око храма преломљен је славски колач. Овогодишњи колачари били су г. Срђан и гђа Споменка Митровић. За следећу годину део колача и кумство преузели су г. Звездан и гђа Слађана Ивановић из Београда. После свете Литургије овогодишњи домаћини славе - благочестива породица Митровић - у Парохијском дому приредили су славски ручак. Извор: Српска Православна Црква-
- патријарашка
- литургија
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2017. године свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Прилог Радија Слово љубве ТВ Храм: Патријарх Иринеј - Богомајка покрива све, а мајке најпре! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његовој Светости саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић - архијерејски наменсик београдки други, Стеван Станковић - старешина храма у пензији, Драган Павловић - стрешина храма на Централном гробљу, Јовица Вићентијевић - парох Покровског храма, Споменко Грујић - старешина Богородичне цркве у Батајници и Милан Топић - старешина цркве Свете Тројице, протојереји Владимир Цупаћ - парох Покровског храма у пензији, Верољуб Глишић и Миодраг Нешић - парох Вазнесењске цркве у Борчи, јереј Милан Марић - старешина цркве Светог Јована Владимира, протођакони Томислав Милановић, Стеван Рапајић и Радомир Перчевић и ђакон Драган Танасијевић. Празничном богослужењу присуствовали су представници Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана отац Леополд и фра Илија - жупник и декан, представници Општине Звездара - председник г. Милош Игњатовић и секретар Скупштине г. Славко Бабић. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. После литије око храма преломљен је славски колач. Овогодишњи колачари били су г. Срђан и гђа Споменка Митровић. За следећу годину део колача и кумство преузели су г. Звездан и гђа Слађана Ивановић из Београда. После свете Литургије овогодишњи домаћини славе - благочестива породица Митровић - у Парохијском дому приредили су славски ручак. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
- патријарашка
- литургија
-
(и још 5 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.