Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у недељу, 15. јануара 2023. године, са почетком у 19 часова, у Задужбини Илије М. Коларца биће одржан концерт Првог београдског певачког друштва, поводом 170 година постојања, под називом "Певаћу Богу моме док постојим". Извор: СПЦ

У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог. Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: „Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан. У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано „везују“ своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се „дреше“. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично „Свети Никола ујутру доноси деци поклоне“. У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца „везују“ мајке (матере), а оне им се „дреше“. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца „везују“ оце, а они им се „дреше“. Ово узајамно „дрешење“ је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је „свеза савршенства“, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно „везујемо“ и „дрешимо“. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било“. Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци – дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61). протојереј-ставрофор Душан Колунџић Извор: СПЦ

Званичан став митрополита берлинског и немачког господина Марка поводом грубог, неканонског уплитања Константинопољске Патријаршије у јурисдикцију Руске Православне Заграничне Цркве Марко, митрополит берлински и немачки D-7-6645-22-MM-sa. Минхен, 31. новембар / 13. децембар 2022. Предмет: Протопрезвитер Слађан Васић Протопрезвитер Слађан Васић је 2008. године рукоположен у чин свештеника у Бечу, од стране митрополита дабробосанског Николаја (Српска Православна Црква), а 2018. године је, уз благослов Српске Цркве, примљен у свезу клира Васељенске Патријаршије. Од 5. / 18. августа 2022. године, служи у Бечу као клирик Руске Православне Заграничне Цркве, у вишенационалној црквеној заједници. Одлука Константинопољске Патријаршије од 3. октобра 2022. године, о такозваном „враћању у ред лаика“ протопрезвитера Слађана Васића, лишена је сваког канонског утемељења, те је, због тога, ништавна. Она само представља поновни покушај уплитања Константинопољске Патријаршије у другу помесну Цркву. Након што се Константинопољска Патријаршија, неканонским уплитањем у ствари Украјинске Православне Цркве, ставила ван канонског поретка, а мене, као надлежног епископа Руске Православне Заграничне Цркве за Аустрију, годинама ионако игнорисала, није било особе којој бисмо се обратили у вези са отпустом овога свештеника. Будући да му је претила опасност да буде приморан да саслужује са неканонским „епископима“ или „свештеницима“, дотични свештеник био је принуђен да напусти Константинопољску Патријаршију. Следствено томе, морао је страховати да га његови српски сународници и његова црквена заједница више неће сматрати канонским свештеником. У формулацији Синода Српске Цркве од 18. новембра 2022. године, донетој на молбу епископа Андреја, констатује се једино то, да је свештеника Слађана Васића Константинопољска Патријаршија вратила у ред лаика, али се, с тим у вези, не заузима никакав став. Пријем протопрезвитера Слађана Васића у Руску Цркву представља, стога, пружање помоћи овом делатном и угледном свештенику. Ми нити желимо, нити можемо сносити одговорност за канонско непочинство Константинопољске Патријаршије, која епископима назива људе без канонског рукоположења, а који, сада, даље врше „рукоположења“ тобожњих свештеника. У часу када смо протопрезвитера Слађана Васића примили, био је свештеник Константинопољске Патријаршије, без икаквих оспоравања. Дуго времена након његовог пријема у нашу Цркву, уследила је одлука о „враћању у ред лаика“, коју је донела Патријаршија, из чије јурисдикције је дотични свештеник већ био изашао. Ту одлуку сматрамо неважећом. Митрополит Марко Са немачког језика превео: Марко Делић У прилогу погледајте документ у оригиналу

Митрополија аустралијско-новозеландска је најавила духовна саборовања у месецу октобру 2022. године, поводом јубилеја – 50 година од оснивања манастира у Илејну. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Братство Храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну је поводом предстојеће славе храма припремило претпразнички и попразнички распоред дешавања. У суботу, 17. септембра 2022. године, у 18 часова одржаће се концерт хорова Земунских храмова, а у наставку предавање ђакона Будимира Кокотовића, на тему: Патријарх Варнава у Земуну. Дан уочи празника Рођења Пресвете Богородице у уторак, 20. септембра 2022. године, у 18 часова, биће служено празнично вечерње. На дан славе у среду, 21. септембра 2022. године биће служено празнично Јутрење у 8 часова, а у продужетку Света Литургија. Сутрадан по празнику, 22. септембра 2022. године, на дан прослављања Светих праведних Јоакима и Ане, након Вечерњег богослужења у 17 часова, биће служена Света тајна Јелеосвећења. Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, од недеље 25. септембра 2022. године, након Вечерњег богослужења у 17 часова биће отворена продајна изложба икона српских светитеља, иконописца Дражена Врачара, која ће трајати до 15. октобра 2022. године. Извор: Радио "Слово љубве"

Из појединих епархија СПЦ најављена су молепствија за благословену нову школску годину: Епархија ваљевска: Традиционално, поводом почетка нове школске године у бројним Храмовима Епархије ваљевске служе се Молепствија. У Храму Васкрсења Христовог Молебан се служи у недељу 4. септембра после Свете Литургије која почиње у 9 сати, док у Храмовима Покрова Пресвете Богородице и Светог Георгија истог дана од 18 часова. У светињама Колубарског и Тамнавског намесништва Молебни се служе такође у недељу 4. септембра, после Свете Литургије која у већини храмова почиње у 8 сати, а у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Обреновцу после литургијског сабрања које почиње у 9 сати. (Извор: Радио Источник) ** Епархија шумадијска ПРИЗИВ ДУХА СВЕТОГ ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ: Драги ђаци и студенти, по устаљеној пракси наше Свете Цркве и ове године служиће се молебан са призивом Светога Духа за почетак школске године у свим храмовима града Крагујевца. Сходно томе желимо да вас обавестимо о распореду служења молебна у нашим храмовима који су нам доставиле Црквене општине. САБОРНИ ХРАМ - КРАГУЈЕВАЦ - 4. септембра (недеља) СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 9 часова http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35219

Поводом велике трагедије која се данас, 12. августа 2022. године, догодила на Цетињу, а у којој је живот изгубило једанаест особа, међу којима има и деце, породицама настрадалих, Премијеру и Влади Црне Горе, али и свим становницима Цетиња и грађанима Црне Горе, изражавамо најискреније саучешће. Данас се молимо да Васкрсли Господ Христос упокоји у Своме Царству душе свих невино пострадалих на Цетињу. Молимо се и за породице и родбину пострадалих, да им Господ пошаље утеху и снагу да ове тешке дане страдања изнесу са вером и надом у свеопште васкрсење, које је Христос својим Васкрсењем подарио сваком човеку. Нека Господ, молитвама Светог Петра Цетињског Чудотворца, дарује снагу и брз опоравак и свима који су данас на Цетињу задобили тешке ране и озледе. Патријарх српски † ПОРФИРИЈЕ Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве

Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је у петак 22. јула 2022. године, по традицији Карловачке митрополије, у Саборној цркви у Сентандреји после јутарњег богослужења, благодарствени молебан (Te Deum), поводом рођендана Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, узневши Господу молитвене жеље за здравље и спасење нашег Првојерарха и да правилно управља речју Истине на многаја и благаја љета, известила је Епархија будимска. Владика је током истог дана у епископском двору у Сентандреји, примио директора Српског забавишта, Основне школе и Гимназије "Никола Тесла" у Будимпешти, др Јованку Ластић са којом је разговарао о стању српског школства у Мађарској као и о припремама за посету Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Мађарској. Пријему је присуствовао и протојереј Зоран Остојић, архијерејски намесник будимски. Извор: Епархија будимска

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обратио се на инстаграму поводом информација да директори више основних и средњих школа у Србији спречавају ученике да се определе за предмет Верска настава. Патријарх Порфирије је поручио: „Веома сам разочаран информацијом да директори више основних и средњих школа у Србији свесно обесхрабрују, чак бих рекао, спречавају ученике и родитеље да се определе за Верску наставу. Посаветоваћу се са браћом архијерејима и представницима других Цркава и верских заједница о томе да ли да јавно објавимо њихова имена и имена школа које на тај начин дискриминишу сопствене ученике. У сваком случају ћемо упутити званично реаговање и надлежним државним органима. Посаветоваћу се са браћом архијерејима и представницима других Цркава и верских заједница о томе да ли да јавно објавимо њихова имена и имена школа које на тај начин дискриминишу сопствене ученике. У сваком случају ћемо упутити званично реаговање и надлежним државним органима“. Извор: porfirije_patrijarh

Мултимедијални позоришни спектакл под називом “700” Ансамбла народних игара и песама “Венац” са Косова и Метохије, поводом јубилеја – 700 година манастира Грачаница, одржан је синоћ на Великој сцени београдског Народног позоришта пред препуном салом. Режију представе – кореодраме потписује Драган Елчић, док је аутор и кореограф Милош Циле Митић, а креативну екипу чине још – композитор музике Здравко Ранисављевић, костимограф Борис Чакширан, шминкер и маскер Мирјана Ракић, продуцент Снежана Јовановић, иначе директорка ансамбла и други. Радња хронолошки прати породицу Радовић из села Сушице поред Грачанице – од зидања манастира до данашњих дана. Та породица се помиње у “Грачаничкој повељи” краља Милутина исписаној на зиду самог храма и кроз најважније историјске догађаје народа са овог простора, осликана је судбина обичног човека са тежиштем на народну игру, песму, обичаје и сценски покрет. Кроз цело путовање публику води младић из породице Радовић, који у данашњем времену долази на разговор за визу у једну од амбасада у Београду. Тамо га службеница амбасаде пита да ли се Грачаница уопште налази у Србији, што младића наводи да се присећа породичне историје кроз седам векова манастира. Изградња манастира Грачаница, задужбине краља Стефана Уроша ИИ Милутина (Немањића), завршена је 1321. године, тако да се 2021. заокружило 700 година од тог важног догађаја. Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије “Венац” из Приштине са привременим седиштем у Грачаници има своју мисију очувања културне баштине, и путем сценског обликовања и представљања нематеријалног културног наслеђа обавезује се да овај јубилеј обележи мултимедијалним уметничким програмом. Извођење представе “700” симболички спаја материјално (манастир Грачаница је на Унесковој листи светске материјалне баштине од 2006. године) и нематеријално наслеђе (игра, песма, музика и обичаји) и сведочи да културна баштина српског народа на Косову и Метохији није само део историјског памћења, већ да је актуелна и данас. Пројекат “700” је реализован у форми кореодраме народне игре, која излази из концепта фолклорних програма и најближи је жанру мјузикла народне игре на основама нематеријалног културног наслеђа. Осим великог броја играча у ансамблу, у мултимедијалној представи играју и следећи глумци – Александар Лазић који тумачи више улога (Монах; Патријарх Арсеније; Бранислав Нушић; Јанићије Поповић), Предраг Васић (Шегрт; Колпортер), Милош Циле Митић, истовремено аутор представе (Млади Радовић; Црквењак; Јанићијев помоћник). У улогама нарације наступали су – Јелица Ковачевић (Службеница амбасаде), Арсеније Арсић (Милан Ракић), Томислав Миленковић (Бранислав Радовић), Бранко Перишић, Лука Павловић. Према замисли редитеља Драгана Елчића, јединствени музичко-сценски спектакл “700” је био за целу екипу веома инспиративан и креативан чин да од приче о 700 година манастира Грачаница створи целовечерњу представу од сат и по где су описани догађаји – секвенце једне трагичне фреске српске историје, али и симбол страдања нашег народа у целини. Главни јунак, млади Радовић, окренут је визионарској самоћи историјског сећања, његовој љубави према свом народу и ставља свесно себе на распеће, уздиже се изнад реалног, стварног. Кроз целу причу, његово деловање представља химну победе светла над тамом. У представи су присутни текстови “Грачаничка повеља”, поезија – “Грачаница” Десанке Максимовић, “На Газиместану” Милана Ракића, “Завјештање великог жупана Стевана Немање” Милета Медића. Коришћене су и музичке теме композитора Александра Софронијевића (“Бој”, “Фолк хит 700”, обрада традиционалне песме – “Расти, расти, мој зелени боре”), и познате нумере “Ајде Јано” на музику Немања Ђорђевића, “Кир Стефан Србин” на вокал Драгослава Павла Аксентијевића, “Ој, мори врбо зелена” на глас Сање Ранковић, “Комитска песма” аутора Милана Миће Петровића, “Турци харају манастир” гуслара Бошка Вујачића, кроз обраду Ивана Лекића, и друге. Представа “700” синоћ на Великој сцени Народног позоришта у Београду била је распродата недељама унапред. Извор: РТВ Војводине

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће на Тројичиндан, у недељу, 12. јуна 2022. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићи поводом храмовне славе ове древне светиње, саопштио је за Радио „Слово љубве“ монах др Павле Кондић, сабрат ове свете обитељи. Након богослужења одржаће се већ традиционална духовна академија, која је ове године посвећена јубилеју - 100 година од обнове Пећке Патријаршије. Свечану беседу на тему “Допринос архијереја из Црне Горе обнављању јединства СПЦ 1918-1920” одржаће Владика Јоаникије. У наставку ће бити приређен богат културно-уметнички програм и славска трпеза љубави. Извор: Радио "Слово љубве" http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/O. Sajt Pavle Kondic najavljuje manastirsku slavu.mp3

Преносимо Посланицу Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија поводом доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Мркоњић Град и манастир Глоговац, 18. и 19. јуна 2022: Браћо и сестре, народе Божији, Пред нама су дани за које унапријед знамо да ће постати дио наше историје. Долази нам Патријарх српски, поглавар наше Цркве, наш духовни отац и насљедник Светог Саве. Долази да нас благослови, поучи и подржи, да нам својом посјетом покаже, докаже и потврди да смо и ми дио Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. У овим данима када се свијет налази на великом раскршћу добра и зла, дужни смо да се као преци наши, у вјери и молитви, саберемо око своје Цркве, јер ћемо само тако надживјети дане који су пред нама. Патријархов долазак истовремено је позив на духовну будност, како бисмо у својим душама одвојили жито од кукоља, добро од зла. Као што је народ Божији, у вријеме оно, дочекивао Светог Саву, тако и ми дочекајмо нашег Патријарха: достојанствено и с љубављу Христовом. Бар толико дугујемо себи, историји и прецима који су нам вјеру сачували и предали у аманет. Не дозволимо да нас разни изговори спријече да 18. и 19. јуна не будемо у Мркоњић Граду и манастиру Глоговцу. Дођите, да заједно дочекамо Патријарха српског! Дођите, да заједно пишемо историју! Знајући да је вјера крајишких Срба надвладала вријеме и невријеме, очекујемо вас, браћо и сестре, раширених руку и отвореног срца, 18. јуна у Мркоњић Граду и 19. јуна у манастиру Глоговцу, да сви заједно дочекамо и поздравимо нашег Патријарха, из чије ћемо руке примити благослов његових светих претходника, а прије и изнад свих нашег вољеног архиепископа и просвјетитеља, Светог Оца Саве! Ваш, у Христу Господу, брат и отац, Епископ бихаћко-петровачки и рмањски +СЕРГИЈЕ Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Саборна црква Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву ове године прославља велики јубилеј поводом 150 година од освећења, а тим поводом Митрополија дабробосанска организује 10. јуна 2022, са почетком у 17 часова, целовечерњи концерт Камерног хора Смера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, известила је РТРС. Овај велелепни и својевремено највећи православни српски храм у БиХ освећен је 1872. године, а чин освећења је обавио митрополит дабробосански Пајсије. Саборна црква је грађена од добровољних прилога који су сакупљани од 1863. године па до завршетка градње. Прилоге су давали православни Срби из Сарајева, околних села, трговци из Београда, Дубровника, Беча и Трста, а грађена је по пројекту Андреја Дамјанова. Извор: РТРС

Поводом предстојеће Спасовданске литије ”Београд се моли за мир” у парохијском дому Храма Светог Саве одржана је, у понедељак 30. маја 2022. године конфернција за медије. На конфернцији медијима су се обратили Његово Преовештенство Епископ тополички г. Јеротеј, домаћин славе заменик Градоначелника Града Београда Горан Весић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић, промотивно лице прославе и водитељ програма Драгана Косјерина, ватерполиста и промотивно лице прославе Стефан Митровић, драмски уметник и промотивно лице прославе Андреј Шепетковски, музичар и промотивно лице Душан Свилар, диригент дечијег хора ”Чаролија” Леонтина Вукомановић, диригент уметничког ансамбла Војске Србије ”Станислав Бинички” Катарина Божић и директор КУД ”Абрашевић” из Београда Драган Даниловић. Испред организатора београдске литије обратио се Преосвећени Епископ Јеротеј је истакао да ћемо се на овогодишњој литији молити за окончање свих ратова и за благостање свих ”носећи са собом, у молитвеном входу, од Вазнесењског храма, до Храма Светог Саве, највеће београдске светиње: икону Пресвете Богородице Тројеручице и мошти и иконе Светога деспота Стефана Лазаревића и Свете Петке.” Домаћин овогоришње славе Београда заменик Градоначелника Града Београда г. Горан Весић је рекао: ”Преосвећени, драги пријатељи, сви који дајете допринос да овогодишња слава града Београда буде обележена онако како заслужује. Ми немамо тако дугу традицију у Београду као што је Спасовдан. Ми овај Спасовдан славимо са прекидима, на жалост са прекидима, већ 619 година. Ова слава је установљена 1403. године, установио је Свети деспот Стефан Лазаревић и није случајно мудри деспот Стефан узео Спасовдан за славу своје нове престонице, а самим тим и Србије. Србија је у времену, када је деспот Стефан владао њом, се уздизала после косовске катастрофе, покушавао је да поново изгради државу, а Београд се градио. И од једног разрушеног града за двадесетак година је постао једна од најмоћнијих европских тврђава, бедем хришћанства и оно што смо увек желели да Београд буде, велики и развијени град. И зато није случајно изабран Спасовдан, као Вазнесење Господа, за славу тог великог подухвата. И ми имамо част и обавезу да славимо Спасовдан. Част зато што бити део ове манифестације представља част за сваког од нас. Обавезу је то значи да се на тај начин дужно односимо са поштовањем према свим онима који су пре нас славили Спасовдан и који су учинили нешто за наш град, а и за нашу Цркву”. Промотивно лице прославе Драгана Косјерина је истакала да јој је велико задовољство и част што има прилику да учествује у литији на овај начин, рекавши да је то: ”прилика да заједно пошаљемо поруку разумевања, љубави и мира. Што је и порука овогодишње литије ”Београд се моли за мир”. Посебно ми је задовољство и част што сам у оваквом друштву и што јесам у прилици да вас позовем да нам се придружите у овогодишњој литији и да уживате у дивном програму који смо припремили”. Олимпијски шампион Стефан Митровић и остали уметници су истакли и захвалили се што имају ту посебну част да ове године учествују у организацији Београдске литије, док је Катарина Божинић, диригент уметничког ансамбла Војске Србије ”Станислав Бинички”, истакла да је Ансамбл Војске има ту изузетнучаст да наступи на овогодишњој прослави. Директор Информативно-издавачке Установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић изнео је низ техничких података везаних за литију и прославу Спасовдана. Света архијерејска Литургија почеће ујутро у 9,00 часова у Вазнесењској цркви, а затим ће уследити резање славског колача. Литија од Вазнесењске цркве кренуће у 18,00 часова. Народ би требао да формира колону у улици Кнеза Милоша, а прво заустављање биће на Славији где ће бити прочитано Свето Јеванђеље и кратка молитва. На улазу у Булевар Ослобођења почеће певање Химне Светом Сави, као песму коју сви знамо. Господин Стокановић је посебно напоменуо да ће неколико страних екипа снимати документарне филмове о Спасовданској литији у Београду. У овогодишњој литији, како је најављено, учешће ће узети: домаћин славе, заменик Градоначелника Града Београда Горан Весић, министри Владе Републике Србије, представници свих парламентарних странака Скупштине Србије и Скупштине Града Београда, ранији градоначелници и председници Скупштине Града, председници свих београдских општина, ректори универзитета, декани факултета и директори свих београдских школа, директори и радници јавних предузећа, предстаници Војске Србије, Полиције и Жандармерије, представници Војне и Полицијске Академије, директори здтавствених установа, студенти Православног богословског факултета и ученици Богословије Светог Саве. Литијски крст ће ове године носити, како су најавили организатори, вишеструки олимпијски шампион, ватерполита Стефран Митровић, а у литији ће бити ношене велике светиње: Свето Јеванђеље, Икона Пресвете Богородице Тројеручице, мошти и икона Свете Петке, мошти и икона Светог деспота Стефана Лазаревића. Након литије и молитве за мир на платоу испред Светосавског храма учеснике литије очекује богат културно-уметнички програм. ПРОГРАМ СВЕЧАНОСТИ Извор: Радио Слово љубве Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј

ПОРФИРИЈЕ, по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима сабраним на редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора, упућује ову пастирску посланицу свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве поводом прослављања стогодишњице васпостављања канонског јединства Српске Патријаршије Са радошћу вас, драга децо духовна, поздрављамо из једног од три историјска седишта српских патријараха, из Богом благословених Сремских Карловаца, где литургијски свечано прослављамо велики јубилеј који због епидемије нисмо могли да обележимо 2020. године, стогодишњицу обнове древне Пећке Патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области, дотад у различитим статусима и јурисдикцијама, у једну и јединствену Српску Патријаршију. Велика је наша радост у Духу Светоме зато што, молитвено помињући наше оце који су баш у Карловцима прогласили велико дело васпостављања јединства Српске Православне Цркве, имамо на уму да смо духовни потомци оних који су у овај део наше данашње Србије донели име Христово и организовани црквени живот још у апостолско доба. Апостол Павле у Посланици Римљанима поздравља Андроника, првог епископа античког Сирмијума, данас оближње Сремске Митровице, седишта древне епископије. У Сирмијуму, једној од четири престонице Римског Царства, у Диоклецијано-вим гоњењима су мученички венац задобили светитељи Божји епископ Иринеј, ђакон Димитрије, петорица каменорезаца са Фрушке Горе и многи други чија се имена налазе у именословима светих, а још више је оних чија имена нису записана, али су Богу позната. Као њихови наследници и баштиници, 1500. лета Господњег сремску епископију, сада на немањићком корену, поново успостављају изобиљем таланата од Бога благословени свети из рода Бранковића. Из дивних фрушкогорских манастира, које су подигли или обновили, из врдничког кивота светога кнеза Лазара, јазачког кивота светога цара Уроша Немањића и из крушедолских кивота светих Бранковића, никла је Карловачка митрополија, а потом и Патријаршија, која је изградила чврсто црквено устројство, али и била кључни покретач духовног и свеукупног друштвеног и културног развоја нашег народа све до победе у Великом рату. Српска Православна Црква је, од незаконитог и насилног укидања Пећке Патријаршије 1766. године, живела подељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, али се и у тим условима свака црквена организациона јединица старала да очува духовни и национални идентитет своје пастве, да обезбеди опстанак српскога народа. То је чинила по цену највећих жртава, непрестано разгоревајући пламен наде да ће се сви православни Срби поново сабрати под омофором и пред троном српског просветитеља, светитеља Саве. И коначно, после победе у Великом рату, по ослобођењу и стварању државе јужних Словена, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника, одржан је Сабор архијерејâ на којем је, после стотину и педесет четири године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка Патријаршија, односно Српска Православна Црква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције. Тако су коначно испуњене тежње многих покољења наших предака. Данас је наша света дужност да са молитвеним трепетом поменемо све архијереје који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства Српске Православне Цркве. На првом месту је то архиепископ београдски и митрополит Србије Димитрије Павловић, потом први патријарх обновљене јединствене Српске Цркве; митрополит црногорски Митрофан Бан, који је председавао и руководио седницама; митрополит дабробосански Петар Зимоњић, потоњи у Господу прослављени свештеномученик Петар Сарајевски, митрополит сарајевски Евгеније Летица, митрополит бањалучки и бихаћки Василије Поповић, епископ пакрачки Мирон Николић, епископ темишварски Георгије Летић, епископ горњокарловачки Иларион Зеремски, епископ задарски Димитрије Бранковић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ рашко-захумски Кирило Митровић, епископ будимски Георгије Зубковић, епископ зворничко-тузлански Иларион Радонић и епископ вршачки Гаврило Змејановић. Упућујући Господу благодарне молитве за ове наше оце и молећи њих да пред Престолом небеским помињу наше покољење, данас са поносом у саборно народно памћење уписујемо тај 12. септембар 1920. године, када је у Сремским Карловцима, уз хиљаде верника окупљених из свих ослобођених и уједињених српских земаља, уз звуке звонâ са свих карловачких храмова и топовске салве победничке српске војске, обнародован указ о обнови Пећке Патријаршије и саборном јединству српских црквених области: Архиепископије београдске и Митрополије Србије; Архиепископије карловачке и Митрополије српске, са епископијама далматинско-истријском и бококоторском; Архиепископије цетињске и Митрополије Црне Горе, Брдâ и Приморја; затим Митрополијâ скопске, рашко-призренске, велешко-дебарске, пелагонијске, преспанско-охридске, струмичке, једног дела Митрополије воденске, Епископије пољанске; Митрополијâ Босне и Хрецеговине: дабробосанске, херцеговачке, зворничко-тузланске и бањалучко-бихаћке, уједињених у једну аутокефалну Уједињену Српску Православну Цркву. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је убрзо, 28. септембра 1920. године, најугледнијег архијереја тог доба, митрополита београдског Димитрија, изабрао за првог патријарха обновљене Патријаршије, што је 20. новембра исте године потврдио и Изборни сабор. Убрзо, 19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Константинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као „канонско и оправдано“, а Српска Православна Црква је призната, „за сталнo и заувек”, као сестринска Црква свих аутокефалних Православних Цркава. Овај велики празник јесте празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свест о јединству и континуитету наше свете Православне Цркве у историји, посебно од великог догађаја стицања аутокефалије, пре више од осам векова, од Жиче, Пећи и Карловаца до Београда. И ми данас, после стотину година, радосно објављујемо и прослављамо овај историјски догађај, било да живимо у матици, било у некој од српских или околних земаља, било у расејању, разбацани буром историјских ветрова широм шест континената. У свим невољама, недаћама и страдањима Српска Православна Црква је делила и радости и туге васцелог српског народа, а Патријаршија српска је била и остала символ народног јединства и онда када је државно устројство и јединство бивало разбијено. Због свега тога ми ових дана, када се сећамо подвига наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство Цркве остварили, озарени светлошћу Васкрсења Христовог, шаљемо архипастирски благослов свој пуноћи наше Српске Православне Цркве, историјске Патријаршије пећке и београдско-карловачке, и позивамо наш верни народ у земљи и расејању да, упркос свим искушењима, остане и истраје у заједништву, у крилу своје Мајке Цркве. Дано у Патријаршији Српској у Сремским Карловцима 15. маја лета Господњега 2022. Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-ново-зеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Умировљени Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ Умировљени Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ Умировљени Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН Умировљени Епископ славонски САВА Умировљени Епископ милешевски ФИЛАРЕТ Умировљени Епископ нишки ЈОВАН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни епископ стобијски ДАВИД СПЦ

Поводом славе града Подгорице и 30 година обновљене Марковданске литије, од уторка, 3. маја, до недеље 8. маја, Црквена општина подгоричка организује манифестацију “Дани Светог Марка”: “Дани Светог Марка” (3-8. маја) – детаљан програм Уторак 3. мај Порта Цркве Светог Ђорђа под Горицом 19:30 часова – Дијалошка трибина “Ранохришћански споменици града Подгорице” Говоре: Милош Живановић, археолог, Драган Радовић, историчар умјетности. Модератор свештеник Гојко Перовић Сриједа 4. мај Порта Цркве Светог Ђорђа под Горицом 19:30 часова – концерт Данице Црногорчевић Четвртак 5. мај Црква Светог Ђорђа под Горицом 18:00 часова – Свечана вечерња служба Петак 6. мај – Ђурђевдан Црква Светог Ђорђа под Горицом 08:00 часова – Света литургија, храмовна слава Субота 7. мај Црква Светог Ђорђа под Горицом 08:00 часова – Света литургија и помен добротворима, приложницима и сахрањеним код Цркве Светог Ђорђа Спортски центар “Бубања” (код ОШ “Радојица Перовић”) 12:00 часова – Хуманитарни фудбалски турнир “Куп Светог Марка” Порта Цркве Светог Ђорђа под Горицом 19:30 часова – Академија “Голгота и Васкрс Подгорице”, посвећена жртвама бомбардовања Подгорице Недјеља 8. мај Црква Светог Ђорђа под Горицом 08:00 часова – Света литургија 10:00 часова – Акција добровољног давања крви 18:00 часова – Литија поводом славе града Марковданску литију предводи Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на Југославију 1999. године, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је поручио да се невине жртве тог лудила никада не смеју заборавити и да последице те ужасне агресије и даље боле. „Двадесет и три године су прошле, а наш народ, наша држава, још увек се нису у потпуности опоравили од ужасне агресије која се догодила током тих трагичних 78 дана 1999. године. Страдање невиних људи, толико изгубљених и уништених живота, од терора који је био наметнут свим нашим грађанима, чине да ране још боле и сећања на трагедију свежим. То је био догађај тоталне агресије без преседана у Европи од Другог светског рата, коју нису одобриле Уједињене нације. Још једном се, нажалост, потврдило да насиље само производи више насиља и бола. А невини људи су они који увек највише пате. Сећање на ову агресију треба да остане живо и свеже; никада не смемо заборавити све оне који су трагично пали као жртве тог лудила. Они увек морају бити у нашим мислима, нашим срцима и нашим молитвама. Дугујемо њима, али и нама, да се таква трагедија више никада не понови“, поручио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар. Извор: Канцеларија Престолонаследника

Потпуно неоправдано помињање Српске Православне Цркве у Резолуцији Европског парламента о спољном уплитању у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформисање, засновано искључиво на дубоким историјским предрасудама и тенденциозно креираним стереотипима није изненађујуће, али, свакако, јесте дубоко разочаравајуће за нас. Стављање Српске Православне Цркве у улогу узрочника „напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице“, потпуно је супротно чињеницама и залагању Цркве у свакодневном животу и стога такав став одлучно одбијамо. Црква се без престанка моли за мир, гради мир и подстиче свој верни народ да зацељује ране прошлости, унапређује поверење и гради мостове сарадње са суседима, без обзира на то како се моле и ком народу припадају. Квалификовање Српске Православне Цркве у односној Резолуцији, супротно овим необоривим и опште познатим чињеницама, даje нетачну слику и резултате који нису у складу са циљевима због којих је основана и постоји Европска унија, судећи бар по њеним прокламованим начелима и званичним документима, а то су мир, правда и слобода за све. Дужни смо да појаснимо и заиста зачуђујуће стављање у негативан контекст питања заштите традиционалних породичних вредности, за које се Српска Црква залаже на исти начин како то заиста чини и Руска Православна Црква, као и све остале помесне Православне Цркве без изузетка, али, ни најмање различито, и Католичка Црква, као и неке Цркве Реформације. О томе сведочи, на пример, заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила дата на Куби, као и низ изјава које је папа Фрања, као и његови претходници, дао заједно са патријархом Вартоломејем, којима и католици и православни заједно реафирмишу породицу као природно средиште живота човека и друштва. Слична начела о браку налазимо и у исламу, као, наравно, и у јудаизму. За Српску Православну Цркву ово су елементарне и уједно универзалне антрополошке вредности на којима опстаје или пада не нека нација, држава или унија него људска цивилизација, тако да се не могу мењати у зависности од мишљења било ког политичког форума или друштвене групе. Црква, како у свом бићу тако и у својој друштвеној делатности, није по себи ни конзервативна ни либерална. Она не чува ни стари систем вредности зато што је стар нити убрзано хрли да прихвати нови приступ човеку и окружењу у којем он живи, и то зато што је нов. Насупрот томе, својим јеванђелским и христоцентричним системом вредности Црква је, независно од времена и простора, увек савремена. То значи, да она у сваком времену припада вечности и свом времену, увек сведочећи неповредивост достојанства човека као иконе Божије, и труди се да учествује у свему ономе што је добро, истинско, честито и непролазно, заснивајући то на непролазности речи њене Главе и Утемељитеља, Христа Спаситеља. Подједнако је тешко разумети зашто се у поменутој Резолуцији као споран помиње однос између државе и Цркве. Свако ко се имало интересује за ово питање зна да се Српска Православна Црква залаже, што је у доброј мери уређено конкретним законима у државама где врши своју мисију, за начело кооперативне одвојености Цркве и државе. Овакво делање Српске Православне Цркве засновано је на демократским принципима и процедурама и то ради добра свих – државе, Цркве и свих грађана – без обзира на то да ли су верници или нису. Да ли треба подсећати да је управо такво уређење заступљено и у државама Европске уније у чијем парламенту је донесена Резолуција? Напослетку, нити постоји нити може да постоји уплитање, било са Истока било са Запада, у фундаментална питања мира и саживота, која се налазе у средишту интересовања, рада и ангажовања Српске Православне Цркве. Црква ће наставити да се једином Миротворцу, Христу Распетом и Васкрслом, моли за мир међу људима који живе на овом простору и за мир свега света. СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, поводом прве годишњице патријарашке службе најсветијег Патријарха српског г. Порфирија: Подсећам и себе и вас, да се молимо за нашег патријарха, да му Бог дâ здравље, духовне мудрости и срце лавље, да се бори са свим искушењима и проблемима, али и свим недаћама овога света. Нека му је срећно и благословено, и нека Бог дâ, да на многе године у здрављу, духовној мудрости као и до сада, људскошћу, љубављу и приступашношћу за све и за свакога украшава најсветији трон пећки, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и нашим светим молитвама! Након литургијског отпуста свете архијерејске Литургије коју је у Недељу о блудном сину (о љубави Очевој), 20. фебруара 2022. године служио у Светотројичном храму у Земуну, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, указао је на значај прве годишњице патријарашке службе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, те искористио прилику да упути молитвене честитке предстојатељу Српске Цркве. "Данас имам посебну част и радост, пре свега што сам служио у овоме светоме храму, и што могу да вам пренесем благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, његову очинску љубав и молитвено старање. И када ово кажем то није фраза, нити нека флоскула. Наш свети Патријарх кроз молитву, трпљење, кроз велики подвиг ношења тешког патријарашког крста на трону Светога Саве, моли се и бди над свима нама. Све ово говорим због тога што је јуче био мали јубилеј, испунила се годишњица од његовог ступања на трон као 46. Патријарха српског. Као његов викар из близине могу да видим реалност изазова, искушења и свих оних ситуација са којима се наш патријарх свакодневно сусреће. Подсећам и себе и вас, да се молимо за нашег патријарха, да му Бог дâ здравље, духовне мудрости и срце лавље, да се бори са свим искушењима и проблемима, али и свим недаћама овога света. Нека му је срећно и благословено, и нека Бог дâ, да на многе године у здрављу, духовној мудрости као и до сада, људскошћу, љубављу и приступашношћу за све и за свакога украшава најсветији трон пећки, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и нашим светим молитвама", рекао је Епископ хвостански г. Јустин молитвено честитајући Патријарху српском г. Порфирију годишњицу патријарашке службе. Након овог надахнутог и дирљивог слова Епископа хвостанског Јустина, ђакон Бранислав Јоцић произнео је многолетије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију: Најсветијем и високодостојном Господину Порфирију, милошћу Божјом Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском - на многаја љета! Извор: Телевизија Храм

У крипти Храма Светог Саве која је посвећена светом великомученику кнезу Лазару на Врачару, уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, свеноћно бденије је служио архимандрит Нектарије уз саслужење више презвитерâ и ђаконâ и молитвено учешће многобројног народа Божјег. На свеноћном бденију молитвено су присуствовали њихова преосвештенства викарни епископи ремезијански Стефан, топлички Јеротеј и хвостански Јустин. Повезана вест: Патријарх Порфирије: Молитвом изграђујемо заједницу са Богом и са ближњим Славопој Господу узнели су појци који антифоним појањем умилно поју химнографију празника у част три велика светила - Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. Према богослужбеном поретку свеноћно бденије крунисано је евхаристијским сабрањем којим је предстојао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење Преосвећене господе викарних епископа: ремезијанског г. Стефана, топличког г. Јеротеја и хвостанског г. Јустина, као и пречасних презвитерâ и часних ђаконâ, уз слаовословни допринос многобројних појаца и молитвено учешће великог броја наорда Божјег. Након литургијског отпуста Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обратио се сабранима сажетим, али поучним празничним словом, поучивши их о значају празника и богослужења. Говорећи о значају три велика светила Цркве Христове, Патријарх Порфирије је истакао да је највећи онај који свој дар доведе до максимума, јер сваки има различите дарове, али сваки има прилику да буде и највећи у Духу Светоме и заједници са Христом. У својој надахнутој беседи предстојатељ Српске Цркве је указао на важност оваквих (све)ноћних сабрања која би, према његовим речима, требала да се практикују чешће уочи великих празника. Без молитве ми не постојимо, јер као што је ваздух неопходан за дисање, тако је и молитва неопходна за наше суштинско духовно постојање, јер молитвом ми износимо и разоткривамо себе пред Господом, у исто време стојећи пред Њим кроз молитву постајемо способни, да ослушкујући глас Христов, познамо шта Он то нама поручује. Кроз молитву у Богу задобијамо истинско смирење, а кроз молитву за ближње омекшавамо своје срце, почињемо да истински препознајемо вредност ближњега, тако молитвом изграђујемо заједницу са Богом и ближњима, поучио је Патријарх српски г. Порфирије. Извор: Телевизија Храм

Поводом навршавања седамдесет пете године од рођења Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Његова Светост Патријарх московски и све Русије господин Кирил и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски господин Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, упутили су честитке Преосвећеном владици Иринеју. Честитајући овај јубилеј, Светејши Патријарх московски г. Кирил је молитвено пожелео Епископу бачком г. Иринеју благодатно укрепљење духовних и телесних сила, мир, неисцрпну радост у Господу и Његову изобилну помоћ у даљем архипастирском служењу. Високопреосвећени Митрополит волоколамски г. Иларион је у својој честитки нагласио да сви који познају и воле Преосвећеног владику Иринеја са поштовањем гледају на његов животни пут украшен многим остварењима учињеним на корист Светосавске Цркве и читавог светског Православља, и пожелео му неисцрпну помоћ свише у архипастирском делању, надахнуће у богословском раду и непрекидно пребивање у молитви и служењу речи (Дела ап. 6, 4). Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије написао је на својој званичној Инстаграм страници своја сећања и молитвене речи поводом упокојења уметника, карикатуристе и редитеља српског порекла - Боривоја Довниковића. Доносимо казивање Патријарха Порфирија у целости: "Јуче је у Господу уснуо легендарни уметник, карикатуриста и редитељ српског порекла - Боривој Довниковић Бордо - аутор бројних анимираних филмова, стрипова и других ликовних пројеката награђиваних широм света, а пре свега - наш брат и пријатељ, човек од кога смо током нашег боравка у Загребу сазнали и научили много тога. И то не само о уметности, у којој је Бордо достигао врхунске домете, него у храбрости и умећима којима је овај прегалац од раних југословенских дана проницао у суштину наше животне стварности, успевајући да се за оно најбоље у човеку бори само оловком и четкицом - као најјачим оружјем. Све што је Бордо радио прожето је оним ведрим генијем његовог добродушног професора Балтазара, главног лика омиљене цртане серије из детињства многих од нас, коју је он са Гргићем, Вукотићем и другим великанима анимираног филма стварао током шездесетих и седамдесетих година у Загребу. Нека му је вечни мир и нека му душа почине у наручју Авраамовом чијом је топлином целога живота одисала." Патријарх српски Порфирије

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, први пут од ступања на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, служиће уочи празника Света Три Јерарха, у петак, 11. фебруара 2022. године, са почетком у 20 часова свeноћно бдење у крипти Спомен-храма Светог Саве. Извор: Инфо-служба СПЦ