Претражи Живе Речи Утехе

Милетић: Прајд у Београду перципиран као регионално најзначајнији субота, 16. сеп 2017, 08:09 -> 10:20 Извор: РТС Горан Милетић из Организационог одбора "Прајда 2017" каже за РТС да је све спремно за одржавање шетње у недељу. Милетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да грађане треба да забрине да три четвртине ЛГБТ особа каже да су били жртве вербалног насиља, а око 26 одсто каже да су били жртве физичког насиља. Гостовање Горана Милетића у Дневнику РТС-а То насиље у 36 одсто случајева чине школски другови, наводи Милетић. Додаје да ЛГБТ особе кажу да је дискриминација највише везана за рад и проблеме са државним органима као што су полиција и војска. Ипак, помаци постоје, каже Милетић али није задовољан темпом промена. Подсећа да 2009. године са полицијом нису могли ни да се састану "како треба", а сада имају свакодневне састанке. Милетић истиче да проблем остаје споро правосуђе "што тишти све грађане Србије па и нас". Што се тиче сутрашње шетње, сматра да су важни присуство и афирмативне изјаве представника извршних власти. Поред премијерке, одређених министара и градоначелника Београда, очекује и госте из иностранства. "Ми представљамо у овом делу Европе центар иако нисмо највећи Прајд. Загреб има много већи Прајд. Некако нас перципирају као Прајд који је најзначајнији у региону", каже Милетић. Напомиње да различити људи успех Прајда мере на различите начине. Упитан да ли очекује и присуство људи који су већ организовали своју шетњу почетком лета, Милетић истиче да очекују све грађане и да не искључују никога. Наводи да је за сутрашњи скуп акредитовано 500 медија. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2871986/miletic-prajd-u-beogradu-percipipiran-kao-regionalno-najznacajniji.html Miljan Tanić: Parada srama 16. 09. 2017. Diznilend/Društvo Prošle godine sam, isto ovako pred septembarski prajd, napisao fb belešku pod imenom „Kada Prajd nije Prajd? Kad je sramota.“ Budući da sve izneto u tom tekstu i dalje stoji, neću ponavljati ništa, ali je potrebno, zbog razvoja koji su usledili ubrzo posle prajda prošle godine, napomenuti neke nove stvari. Naime, na samom prajdu je jedan od organizatora, Boban Stojanović, izjavljivao u mikrofon i za medije kako država odlično radi na sprovođenju prava LGBT zajednice, kako je sve sjajno i cveta cveće… da bi u vrlo kratkom roku posle toga naprasno emigrirao u Kanadu i pisao nam pisma iz tuđine o tome kako ovde ništa ne valja i ništa ne funkcioniše. I evo godinu dana nas smaraju (on i muž mu Adam) svojim pismima ex ponto od kojih ne možemo pobeći ni na nekad ozbiljne portale i u ozbiljne novine. Dakle, stavka jedan: organizator se posrao po sopstvenom (ne)radu. Brzopotezno. Čim se ukazala prilika da se šmugne „preko“. Ja nemam ništa protiv ljudi koji idu i beže „preko“. Slobodno. Idite. Ovde jeste sranje. No, posao prajda je da stvara uslove za buduće generacije da žive normalno, ne da sebi traži priliku da emigrira, da se bogato uda ili da stvara kontakte da bi mogao leto da provede na stranim prajdovima. Stoga i naslov – parada srama. Bukvalno. Sramota me je da javnost percipira da su to nekakvi branioci nekakvih mojih prava. Nema tu čovek na šta da se ponosi. I šta nam je ostalo? Ostao nam Miletić i neki njegovi anonimni novi klinci kao organizatori prajda. Ovog „tradicionalnog“. I onda prave konferencije, a ne zovu „nepodobne“ organizacije. I slične gluposti. Da ne govorim o činjenici da recimo ambasada Nemačke podržava (čitaj plaća) organizaciju ovog prajda. Ugovorom koji je potpisan s Miletićem, koji je u tom slučaju predstavnik organizacije Civil Rights Defenders. Švedske organizacije Civil Rights Defenders. Koja je obično donator. Dakle: donator plaća donatora. Ili, lepše izrečeno: Nemačka plaća organizaciju iz Švedske da organizuje prajd u Beogradu. Okolo naokolo, svede se na to. Evo, ja ne razumem. Na kraju, kao i uvek, ovo je prajd za donatore i političare, za slikanje i reklamu. Promotivni komemorativni video Adama i Bobana izbačen na Peščanik (nađite ga sami) dođe kao promocija za prajd kao odskočnu dasku za emigraciju. Ko voli, nek’ izvoli, al’ me zajebite s bajkama o Brnabićkama, borbom za prava i sličnim glupostima. Slikajte se, uživajte u žurci, šetnji, ali nemojte ni sebe, a kamoli nas da lažete da je ova samopromocija od organizacije išta više od toga. Parada srama – jer se organizator posere po državi koju je na prajdu hvalio, pobegne iz iste, a onda iz daljine i dalje podržava taj isti „državni prajd“. I svi se smeše i jedu ta ista govna. A valjda ne moram da napominjem da se huligani i Patrijarh ne oglašavaju zato što ih niko nije zvao? To jest, da budem korektniji – prve niko nije zvao, drugog niko nije podsetio. A bilo bi tako slatko da se nisu oglašavali povodom slučaja Haradinaj a da vrište histerično kao i uvek na šačicu pedera na ulicama BeGea. Al’ dobro, ne može čovek sve da ima. Što rekoše Dveri nekada davno – „Kakva vlada, takva i parada“. #NijeMojPrajd http://miljantanic.com/parada-srama/

У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске православне цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници… Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у парохијски дом саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан – 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста…

ИЗВОР: http://pricesadusom.com/u-ovom-restoranu-nema-cena-svako-placa-koliko-zeli-a-otvorili-su-ga-monasi/ Preko puta manastirske crkve, na levoj obali Tumanske reke, desetak kilometara od Golupca nalazi se gostoprimnica manastira Tumane. Smeštena je u nekadašnjoj vodenici koja je posle Drugog svetskog rata osposobljena za dobijanje električne energije, uz pomoć potoka koji je pokretao vodenični točak. Budući da je gostoprimstvo jedno od osnovnih načela svih pravoslavnih naroda, a posebno monaških zajednica i naših manastira, bratstvo manastira Tumane želelo je da se njihovi gosti ne opterećuju novcem i plaćanjem, već da im boravak probudi radost i utehu. Zbog toga u gostoprimnici ne postoje cene, već ljudi prema svojoj želji za hranu ili piće mogu ostaviti dobrovoljni prilog, koji služi za obnovu manastira. Naziv gostoprimnica saglasan je sa drevnom manastirskom praksom gostoljublja, jer svaki veliki manastir ima svoju gostoprimnicu i gostoprimca Jela su uvek u skladu sa crkvenim pravilom, te se u dane posta služi isključivo posna hrana, a može se uvek pojesti kuvano jelo, pastrmka iz manastirskog ribnjaka, hrana koja se u manastiru služi toga dana i jednostavni slatkiši poput pita i kolača spremljeni po starim monaškim receptima. Tu su i proizvodi sa manastirske ekonomije: vina i rakije, domaći sir i kajmak, domaći sokovi i drugi proizvodi vrednih monaških ruku. U kuhinji kuvaju dva profesionalna kuvara koji se nesebično trude da posetioci osete svu lepotu domaćinskog gostoprimstva. Iguman ovog manastira Otac Dimitrije ispričao mi je da je vodenicu nagrizao zub vremena i neiskorišćenosti i da je dolaskom monaškog bratstva s jeseni 2014. godine počela obnova. Nakon uređenja crkve, konaka i porte, počelo se razmišljati na koji način najadekvatnije obnoviti nekadašnju vodenicu i prostor oko nje, koji je bio zarastao u korov i šiblje. U razgovoru sa ocem Dimitrijem, igumanom manastira – Unutrašnjost vodenice bila je u izuzetno lošem stanju, a dotrajao krov pretio je svakoga trenutka da se sruši. Dobro procenivši situaciju, uz blagoslov nadležnog episkopa vladike braničevskog Ignjatija bratstvo se latilo velikog posla – kaže Dimitrije. Kako se broj gostiju uvećavao, a bratstvo nije stizalo da ugosti sve ljude, osmišljena je funkcija gostoprimnice, po uzoru na drevnu monašku i manastirsku praksu gostoljublja. Manastir Tumane je kao i većina srednjovekovnih manastira imao svoju gostoprimnicu, pa čak i gostionicu u Golupcu. Sličnu gostoprimnicu imaju i manastiri Studenica i Mileševa, a odskora i Draganac na Kosovu i Metohiji. – Ideja bratstva koja je naišla na izuzetan prijem kod naroda, sastojala se i do danas se sastoji u tome da posetilac može da se okrepi hranom i pićem u jednom duhovnom ambijentu, uz divan pogled na manastirsku crkvu, koji nas u svakom trenutku vraća kroz vekove i oživljava drevno predanje o Milošu Obiliću i njegovom susretu sa Svetim Zosimom. Tumanski svetitelji i drevno predanje postaju sastavni deo i njihovih života i porodica, te se svetinji sa radošću vraćaju – priča mi za Priče sa dušom. Neposredno pored manastira protiče tumanska reka, koja kod gostoprimnice napaja manastirski ribnjak. Sada je u toku oblaganje korita reke kamenom i formiranje dva mala jezera ispred gostoprimnice. U manastirskoj gostoprimnici obično rade prijatelji manastira, imajući želju da svojim boravkom u svetinji budu i od praktične koristi i pomoći. Kao i sam manastir, gostoprimnica je otvorena od 7 do 20 časova. Mesta se ne moraju rezervisati (osim za velike grupe) i svi su uvek dobro došli. Na insistiranje mnogih koji se krštavaju i venčavaju u manastiru može se prirediti i ručak, uz poštovanje poretka manastirskog života, ne remeteći mir svetinje. Mini zoo-vrt otvoren je tokom čitavog dana i u njemu se mogu videti: emu ptice, nojevi, poniji, lame, magarci, mini-koze, kornjače, zečevi, pripitomljeni jazavac, mufloni, crnoglave ovce, guske, patke, labudovi Posetioci manastira, prema Dimitrijevim rečima na prvom mestu su vernici i hodočasnici, turisti i mnogi drugi ljudi dobre volje, koji žele da sebi priušte sticanje duhovnog blaga i u naše vreme preko potrebnog boravka u nedirnutoj prirodi. – Tu su srednjovekovna svetinja sa moštima dvojice svetitelja i čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, kao i mini-zoo vrt i pastrmski ribnjak. Nadasve najlepša i najznačajnija svetinja i prirodno zaštićeno dobro jeste isposnica Svetog Zosima nekoliko stotina metara od manastira, u gustoj bukovoj šumi. Zbog mnogobrojnih čudesnih isceljenja koja su se u njoj dogodila, molitvama Svetog Zosima, narod ovu svetinju naziva Đerdapskim Ostrogom – završio je iguman i pozvao moje čitaoce da navrate do manastira. Opširniji tekst o petočlanom bratstvu koje je obnovilo ovaj manastir i mojoj poseti Tumanu pročitajte OVDE.

У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца. Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске Православне Цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку Владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници... Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у Парохијски дом Саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан - 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста... -Имамо лекаре који су су тек завршили факултет, али и професоре Универзитета и докторе пред пензијом или у пензији. Основни принцип рада јесте да ко год дође овде да лечи неће добити за то ни динар, а ко год дође да се лечи неће платити ни динар. Статутом амбуланте је утврђено и да се медицинске услуге пружају свима, без обзира на пол, године живота, националност и вероисповест, каже др Симо Билбија, истичући да међу сарадницима амбуланте има и муслимана и Хрвата. Амбуланта, уз класичну ординацију, има и ултразвучни кабинет, ЕКГ апарат, мању операциону салу, где се обављају захвати у локалној анестезији, апотеку. Сарађују са више од десет приватних ординација и са клиничким центром и домом здравља у Бањалуци. -У клиничком центру годишње нам одобре одређени број претрага, анализу патохистолошких препарата, на пример, радимо код њих. Приватни лекари понуде сами колико пацијената месечно ће они прегледати. Један офталмолог пријавио је да ће месечно обавити две операције катаракте бесплатно, а једна ординација ради и прегледе магнетном резонанцом, каже др Билбија. Амбуланта је отворена сваког дана, осим празника, од 15 часова, у просеку буде прегледано десет пацијената дневно, објашњава медицинска сестра Лепа Кецман. Она је свакодневно у амбуланти, помаже пацијентима да дођу до специјалисте који им је неопходан, позива лекаре и прави распореде, заказује термине. -У амбуланти су свакодневно два лекара опште праксе, који се смењују, док остале зовемо по потреби. Отворили смо недавно и зубну ординацију у којој ради 20 стоматолога и један орални хирург. За 14 година рада кроз амбуланту је прошло више од 29.640 пацијената, овде је отворено 1.200 картона за људе који нам редовно долазе, наводи Лепа Кецман. Опрема и лекови набављају се из донација, а када се деси да оне пресуше, Црквена општина Бањалука помаже у набавци основних лекова и тако се периоди несташица премосте. Црква је амбуланти „Свети Лука” уступила просторије, помогла њено опремање, а део опреме тада је уступила и Војска Републике Српске. Црквена општина Бањалука плаћа месечне режије, па је тако до данас остала и један од покровитеља, каже духовник амбуланте јереј Миодраг Копања. -Град Бањалука такође је помагао, али то, нажалост, последњих година није случај. Међутим, у току су преговори да се та сарадња са градским властима обнови. Ово није обична амбуланта и пацијенти који то желе и који имају за тим потребу могу добити овде и духовну подршку нашег свештенства. Увек смо ту за оне којима је потребан разговор, читање молитве за здравље, исповест. Има пацијената којима је највећа помоћ да их неко саслуша. Међутим, нема никаквог наметања будући да у амбуланту долазе и припадници других вероипосвести, атеисти, каже отац Миодраг Копања. Амбуланта је место сусрета лекара и свештеника, а један од циљева њеног оснивања, како објашњава др Симо Билбија, и јесте био да се ова два позива приближе један другом, да се боље упознају. Да се удруже у јединственој мисији – помоћи онима које су тешка времена неправедно гурнула на друштвено маргину. Извор: Храм Христа Спаситеља у Бања Луци, politika.rs Епархијске вести | View full Странице