Претражи Живе Речи Утехе

Господине председниче, Поводом мог захтева упућеног Вама да се сретнемо приликом Вашег боравка у Грачаници, позвали сте ме јуче телефоном у раним јутарњим сатима и том приликом на Ваш предлог договорили смо се да се наш разговор организује јуче између 16 и 18 сати. По договору, са својим сарадницима, чекали смо од 15 до 22 сата (7 сати) на Ваш или позив Ваших сарадника, како бих сазнао одговор о судбини нашег, од Вас заказаног разговора. Нажалост, нити Ви нити ваши сарадници, нисте ме удостојили одговора. Одговор сам, ипак, делимично добио пратећи директан пренос у коме сте у једном моменту рекли да кад завршите са грађанима, треба да се види са некима који Вас нападају, стално критикују и сматрају да Косово треба да припада десеторици људи... Још нас нисте ни саслушали, доносите паушалне закључке. Зашто? Шта вам је то потрбно? Страшна инсинуација!? Рекао сам Вам у телефонском разговору да су моје намере и намере мојих сарадника добронамерне. Међутим, Ви по сваку цену, ничим изазвани, настављате да блатите неистомишљенике, несвесни и да се око неких ствари можда и слажемо. Био бих срећан да сте у праву, да је проблем у десеторици људи... И Оливер Вам је на време указивао да стање на Косову и Метохији није онако како Вам представљају Ваши изабраници. О томе сам и ја, и многи други, више пута говорио. Нажалост, нисте хтели да чујете... И после свега што се десило на Косову и Метохији Ви не желите да чујете људе који другачије мисле. И то је јуче требало да буде тема свих тема... Да се охрабри овај унесрећени и уплашени народ, да осети да држава има озбиљну стратегију његовог очувања, да размотримо шта по том питању треба још урадити... Господине председниче, Ако Вам је циљ био да ме, чекајући разговор са Вама држите ван сале у Лапљем Селу како не бих био у ситуацији да Вам јавно поставим питања и изнесем другачије, реално стање, нисте у праву. Ја нисам ни у ком случају желео да присуствујем тој режираној представи, у коме су нажалост главни глумци били несрећни људи. Јуче, као никад до сада понижени!? Још увек искрено узнемирени и ожалошћен због трагично страдалог једног од његових водећих лидера, доведен је у позицију шићарџија, што он то никада није био. Јер, како је могуће, господине председниче, да сте тек синоћ сазнали о трагедији обичних људи, о њиховом сиромаштву, када већ пет година функционише Канцеларија за Косово и Метохију са око 100 људи, на чијем је челу најодговорнији Марко Ђурић, косовске и српске локална самоуправа, институције Косова, на чијем челу су Ваши људи. Ако Вам је, пак, циљ био да ме понизите, и у томе нисте успели. Јер, док сам сатима чекао Ваш одговор или одговор Ваших сарадника да ли ће нашег састанка бити или не, охрабривао сам се Вашим примером издржљивости у Бриселу када сте спавали на поду „бранећи Србију и инересе Срба на Косову и Метохији“. Међутим, за разлику од Вас, са својих ускоро напуњених седамдест година, нисам издржао. Заспао сам. Јутрос, када сам се пробудио видео сам да сте ме звали у 00.03 сати. Касно, много касно... То исто сте могли да урадите, Ви или Ваши сарадници, на време и кажете да ћемо се срести неком другом приликом. Сарадници и пријатељи пренели су ми да сте синоћ касно изјавили да ће те ме позвати на разговор у Београд. И ако сам доживео то што сам доживео, и ако Вам после свега баш не верујем, одазваћу се у сваком тренутку... Од Ваше користи, користи Србије и косовскометохијских Срба је да то буде што пре! У нади да ће те овом приликом одржати реч, с поштовањем, Ваш МомчилоТрајковић, Екс-потпредседник Владе Републике Србије У Чаглавици, 21. 01. 2018. године

У новом издању емисије "Изабери веронауку" на таласима Радија Беседапослушајте вероучитеља и катихету Бранислава Илића који говори о Светом Писму и богослужењу. Гост је подсетио да се Свето Писмо и богослужење на свештени и благословени начин међусобно прожимају. Аутор и водитељ емисије: Драгана Машић, вероучитељ и теолог Сва гостовања у емисијама катихете Бранислава Илића, можете послушати ОВДЕ Извор: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота View full Странице

Ако знамо да се у Америци, Аустралији и Енглеској говори Енглески, има ли основа да се у Хрватској и Босни говори Хрватски и Босански?

Поводом помирења и ступања у јединство свештеника, монаха и чланова тзв. слободне цркве у Аустралији, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве разматрао је молбу г. Драгана Сарачевића одлучивши да се након показаних плодова покајања може примити у свезу клира Митрополије аустралијско-новозеландске. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан примио је следеће покајно писмо: Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Поводом учесталих напада на Цркву Епархије ЗХиП и њеног предстојатеља Епископа Григорија ми свештеници, игумани и игуманије манастира наше Епархије осјећамо јеванђељску одговорност и пастирску дужност да се вјерницима наше Цркве обратимо овим путем. Конкректно, ријеч је о клеветничком настојању неких новинара и медија који већ више година уназад јавно нападају првог међу нама, не бирајући ријечи увреде и стављајући му на душу најтеже кривице, због чега су неки новинари и правоснажно осуђени. Јасно је, а у неким текстовима се то и отворено говори, да је циљ њиховог посла свргавање нашег Eпископа са трона Св. Василија. О томе ко евентуално стоји иза таквог посла – не бисмо да нагађамо. Оно што желимо је да јасно кажемо вама, нашој браћи и сестрама са којима служимо Спаситељу и чијим потребама служимо по својој моћи, да су такви напори за нас дјело нечастивога који жели да смути, збуни и саблазни, баш као што нас о томе учи Спаситељ у Божанским писмима (Mт.24.5,11). Наравно да у нечему таквом ови новинари не могу имати ама баш никаквог успјеха, али можда понеки неупућени читалац може и повјеровати некој од неистина. Оно што дотична господа чине, називајући Епископа издајником, оним који продаје вјеру, који не брине за паству (посебно тамо гдје су православни мањина), који срамоти Цркву и како све не, јесте клевета која некима наивнима али и безазленима може да постане препрека на путу уласка у заједницу Цркве и тиме и препрека благодатном заједничарењу у истини Јеванђеља. Због тога смо се и одлучили на овај корак. Да бисте се сами увјерили у неоснованост поменутих оптужби позивамо вас, браћо и сестре, да се једноставно окренете око себе у нашим Требињу, Мостару и уопште на цијелој територији Епархије од Коњица на сјеверу до Метковића и Дубровника на југу. Видјећете оно очигледно, тј. како изгледају наше Цркве, колико је по милости Божијој вјерника у њима, особито младих и дјеце, колико хорова и уопште колико живота. Видјећете нове манастире у Данићима и Петровом Пољу крај Требиња, као и обновљене из пепела Житомислић и Завалу. Видјећете и ревносне вјероучитељке и вјероучитеље, образоване теологе и црквени поредак који на славу Божију функционише. И како онда вјеровати онима који вам говоре да је све то неистина, већ да смо Црква која не брине о вјери и продаје је? Далеко од тога да навођењем ових чињеница из живота наше Епархије желимо да величамо себе. Свако од нас, од првог до последњег, има за шта да се каје и то нико, па ни наш Епископ никада није порицао. Али, ако неко у времену када духовни живот Епархије доживљава процват, онога који стоји на челу те заједнице непрекидно назива ружним ријечима и непријатељем Цркве, онда такав не посједује баш никакав кредибилитет. У медијском простору неки су се, по ко зна чијем налогу, напросто окомили на Епископа. Из њихових ријечи избија мржња и јед, недостатак чињеница и изобиље измишљотина. Истине, у коју се неки од њих куну – нема нигдје ни за лијека. Тако нпр. када у једном од текстова наводну „казну“ за једног од требињских свештеника стављају на душу Владици, онда кажу како је то због тога што је овај јавно читао писмо Епископа Атанасија, што је апсолутна измишљотина и никада се није десило. Или када легитимно премјештање свештеника назива казном, итд, итд. Такође, када се говори о проблему Српског Националног Вијећа у Дубровнику, опет клевете, јер је то тијело замољено да се исели из просторија Црквене општине, које су Цркви у том тренутку постале неопходне, на шта су у почетку са разумијевањем пристали, да би касније „окренули ћурак“ и почели да се жале на челу са предсједником СНВ, а уз свесрдну подршку неких новинара који од тога праве скандал, јефтино се играјући осјећањима оно мало преосталих православаца у Дубровнику у чијем наjбољем интересу ће се зграда и реновирати, и уз то наравно, изнова смућујући нашу паству. И најновије: зар би ико нормалан могао да повјерује да је православни свештеник ишао да служи парастос усташама, и то по налогу Епископа?! Такве и још многе жалосне измишљотине читамо, и сами запрепаштени количином неистина и бескрупулозности. А истина је да се на челу са Епископом, као свештеници Епархије, а нарочито они који служе у мањинским православним срединама, трудимо да будемо миротворци, јер нас је Спаситељ научио да су „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“(Мт. 5.9). Тачно је и то да се и молимо и боримо за јединство Хришћана. То је мисија заснована на Господњим ријечима „да сви буду једно“(Јн 17.21). И ма колико на нашем, многим невољама обремењеном простору, на моменте било непопуларно, као хришћани и свештеници дужни смо да то чинимо. Па и када због тога не побирамо аплаузе, као што их понекад добијају они који позивају на мржњу и бескрајно разрачунавање. Јефтино је и душепогубно такве кораке ка миру називати унијаћењем и покатоличавањем. А управо такве идеје промовишу поменути, градећи се и већим теолозима, и каноничарима и црквеним историчарима него што смо сви ми у Цркви заједно. Из пера истих није поштеђен ни Патријарх српски. У тијело наше Цркве у Херцеговини такав „посао“ може да уноси немир и смутњу. Зато будите опрезни и „не вјерујте сваком духу“(1.Јов. 4.1). Ми, ваши свештеници, стављамо на знање првенствено вама, а онда и онима који неистине пласирају у јавност, да чврсто стојимо уз свога Архипастира и Епископа и нека не мисле они који хоће раздор и смутњу да у корпусу свештеника световасилијевске Херцеговине има таквих који би се окренули против њеног свештеног трона и онога који на њему сједи. Вас са друге стране позивамо да, уколико имате недоумице или збуњеност било које врсте и по било ком питању, слободно питате било кога од нас и увјерите се да је овако како смо вам рекли. Пред нама је период Крсних Слава када ћемо имати прилику да се сусретнемо у вашим домовима, и поразговарамо људски и хришћански о свему што вас интересује. Смирено вас и братски поздрављaмо желећи вам свима мир, радост и вјечно спасење у Христу Исусу, Господу нашем. 1. Протојереј-ставрофор Младен Жуловић 2. Протојереј-ставрофор Никола Јанковић 3. Протојереј-ставрофор Борис Бандука 4. Протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин 5. Протојереј-ставрофор Немања Дражић 6. Протојереј-ставрофор Никица Ајдер 7. Протојереј-ставрофор Александар Илић 8. Јереј Душко Шаровић 9. Јереј Мирослав Ратковић 10. Јереј Милош Ловрић 11. Јереј Драгиша Томић 12. Јереј Вук Милишић 13. Протојереј-ставрофор Благота Васиљевић 14. Протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић 15. Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ 16. Протојереј Небојша Радић 17. Јереј Бранимир Боровчанин 18. Јереј Марко Гојачић 19. Протојереј-ставрофор Небојша Коловић 20. Јереј Данило Боро 21. Јереј Александар Грчић 22. Јереј Александар Шмања 23. Протојереј-ставрофор Борис Чоловић 24. Протојереј-ставрофор Зоран Илић 25. Јереј Немања Лукета 26. Јереј Младен Чалија 27. Јереј Драго Зубац 28. Протојереј-ставрофор Велимир Ковач 29. Јереј Милан Стањевић 30. Ђакон Јакша Окиљевић 31. Јереј Миодраг Вртикапа 32. Јереј Милан Бужанин 33. Ђакон Крсто Авдаловић 34. Јереј Александар Гајић 35. Јереј Саша Којовић 36. Игуман Сава Мирић 37. Јеромонах Димитрије Рађеновић 38. Јеромонах Порфирије Гргић 39. јерођакон Антоније Глишић 40. Игуман Данило Павловић 41. Архимандрит Лазар Лазаревић 42. Игуман Василије Копитић 43. Јеромонах Марко Прцовић 44. Јерођакон Павле Јанковић 45. Игуман Исаиа Дан 46. Игуманија Текла Даскалаки 47. Игуманија Павла Ћузулан 48. Ђакон Владимир Вукановић 49. Ђакон Павле Ратковић 50. Ђакон Бранислав Рајковић 51. Ђакон Мирослав Бошковић 52. Ђакон Ратко Зубац 53. Ђакон Александар Црногорац Извор: СПЦ View full Странице

Драги чика Путине, ја сам Милош из твог вољеног Београда и идем у пети разред основне школе "Максим Горки". Желео сам да ти, овим писмом, честитам рођендан. Дуго нам поживео, Владимире Владимировичу и још много авиона терао, много медведа по Сибиру кротио и дабогда Чака Нориса на струњачи отресао! Хтео бих посебно да ти се захвалим што си 5. маја 2003. издао Указ, којим си повукао руску војску са Косова, јер си тиме, како се овде тврди, спречио рат. Хвала ти што си одликовао чика Стипу Месића, великог српског пријатеља. Хвала ти и што си нас, за мале паре, ратосиљао брига око наше нафте, односно око НИС-a. Хвала ти што си нам, за безначајних 185 милиона долара, ремонтовао изврсне Мигове из времена кад је мој тата био у мојим годинама. Хвала ти што си Црну Гору препустио НАТО пакту, да се не мучи јадна сама "у свијет". Хвала ти што сваки пут, пре избора у Србији, примиш Вучића и сликаш се с њим, да нико не би имао дилему кога подржаваш. Драги чика Путине, могао би мирно да нас бомбардујеш, Срби те толико воле да би ти, не само опростили, већ би себе оптужили што им сипаш по глави. Буди опрезан ако желиш да нам и даље помажеш! Наиме, 53% Срба жели руске базе у Србији, али само 3% Срба би живело у Русији, или препоручило својој деци да живе тамо. Русофили су овде, драги Владимире Владимировичу - фолиранти. Немој на њих много да се ослањаш, Вучић ти је сигурнија варијанта, а и већ сте се спајтосали, труба је да сад кварите љубав. Кад те зовемо царом, немој то да узимаш превише озбиљно: код нас је то начин ословљавања. На пример: "Ђе си краљу? Како си, царе?" Још једном: хвала ти, Владимире Владимировичу - да тебе није било, ми бисмо били сиромашни, не бисмо имали привреду, Амери би нам крајцовали Косово, пљачкала би нас политичка и тајкунска екипа, војску би нам растурили, цркву и Академију пасивизовали, а млади би, у великом броју, ишли у гангстере. Шушка се, додуше, да и ви тамо имате корупцију, тајкуне и пљачку, али не брини: чак и да је тачно, наћи ћемо начин да ми будемо криви за то, а не ти. Извини што ти, уз писмо, не шаљем и поклон, али су ми родитељи смањили џепарац, јер им је чика Вучко крајцовао плате, а они мени џепарац. Осим тога, кажњен сам и зато што сам играо мице-тракалице на часу веронауке. Да имам пара, пoслао бих ти слике наших, српских, русофила из целог света: из Америке, Немачке, Швице, Аустрије, Јужне Африке... једино немам слике Срба-русофила из Русије али, како је кренуло, биће и то једног дана. Позз Твој Лошми

Писмо Владике Атанасија Патријарху Српском: „Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор!“ Епископ умировљени Херцеговачки АТАНАСИЈЕ - сеп 20, 2017 Ваша Светости, пишем Вам поводом Ваших учесталих изјава да „верујете да Пред­сед­ник Вучић“… итд., до најновије изјаве: да „Верујете да и Вучић верује о Косову као и Срп­ски народ“… итд. Не схватам како не видите да тиме само хотимице-нехотице подржавате велеиздајника Вучића у његовој ужурбаности да што пре потпуно изручи Космет злочинцу Тачију и зликовцу Харадинају. (Нажалост, Ви и Еп. Теодосије сте подржали Вучића пре не­колико година да насилно спроведе изборе на Северу Косова и смени Председнике 4 Срп­ске Општине на Северу – са 70.000 становника чисто српске територије од 65 километара, у коју територију спада и сâм врх Копаоника: граница са окупаторима НАТО-а је само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику, па зато двојица издајника Николић-Вучић отада нису смели да иду на Газиместан да обележе Спомен и Помен Славног Косовског Боја, него иду у Крушевац, који је северно, ван Копаоника). Тада је, уместо тих честитих људи, довео у 4 Општине своје мафијаше, преко којих спроводи свој издајнички посао! Та­ко је исто сада сменио и Ректора Универзитета у Митровици – са 12. 000 српских студента – да би преко неких полтрона могао Тачију да уручи и цео тај Универзитет! (Чује се да се он и Тачи спремају до добију „Нобелову награду за мир“!?!) Писао сам Вам, Ваша Светости, и слао мишљења и ставове, и стручне оцене и про­цене, млађих српских националних и патриотских мудрих глава (и сада Вас упућујем нпр. на НСПМ – сајт „Нова Српска Политичка Мисао“ – једини који јавно износи и објављује документоване текстове умних патриотских Срба, из Србије, Српског Патриотског удру­жења „Отџбина“ са Космета, и из Босне и Херцеговине, у којима доказују Вучићеву виле­издају и разноразне манипулације са тзв. „унутрашњим дијалогом“, док јадне Србе и даље прогоне и хапсе Шиптари широм окупиране Свете Српске Земље, и киње их на хитлеров­ске начине. (Знате ли да Сестрама у Пећској Патријаршији Шиптари не дају воду потребну за живот!? – Иако Бистрица протиче вековима кроз саму Патријаршију! А познато је да су у Недељу Православља 16. марта 1981.г спалили велики Конак у Пећској Патријаршији, замало да спале и све Монахиње и госте који су се тада нашли у Патријаршији. И нико за то није одговарао! Потом су спалили и уништили још 140 наших небоземних Светиња – Цркавâ и Манастирâ, нарочито у време страшног Погрома 2004.г.). Недавно су шиптарски лопови и ма­фи­јаши обили и ПОКРАЛИ МАГАЦИН ХРАНЕ у селу Прековце код Новог Брда, од којих ре­зерви сакупљене по Српским крајевима хране рáди 6 кухиња широм Ко­сова и Метохије и храни 2.000 гладних (међу којима и приличан број јадних Шиптара!). И све то, и низ других тиранисања Срба од окупатора Евро-американаца и Шиптарских теро­риста. На недавној Слави у Мушутишту, где су избегли и протерани Срби дошли аутобу­сом да на згаришту своје прелепе Цркве Богородичине из 1305.г., која је била лепа као Гра­чаница, обележе своју Славу, ухапсили су недужног старца Србина Богдана Митровића, по „умишљеној оптужби“ месног Шиптара, који је том Србину узурпирао и присвојио плодну земљу у том селу! (Изнад Мушутишта су још 12. маја 1999.г. спалили средњевековни Мана­стир Свете Тројице, од које паљевине је Свети НОВОМУЧЕНИК ХАРИТОН Монах једва успео да спасе Сестре Монахиње и довезе их у Призрен, да би сутрадан он сâм био кидна­пован од истих злочинаца, и тек фебруара 2000.г. нађено је његово раскомадано тело, без главе, на њиви ван Призрена према Врбици и албанској граници!). Пре 2 дана су претресли по Косову и привели на саслушање неколико радника Црвеног Крста – у присуству лицемерног Еулекса и окупаторског НАТО-а! Раднике Црвеног Крста у свету не хапсе ни у време самог рата! Ето колико Шиптарска џамахирија поштује светске стандарде права и демократије. А Срби на Косову и Метохији су сада бело робље нове светске „тоталне демократије“ (читај: демонократије!). Ви се питате, оправдано, зашто се протерани Срби не враћају на Косово? А не питате се зашто фамозни „спасилац Срба“ и „усрећитељ (=унесрећитељ) Србије“ Вучић, за коју ми­сли да је његова приватна прћија, ништа не предузима за заштиту преосталих Срба широм Космета? А и како би кад је то најординарнији лажов и манипулант! Претенциозно и нарцисоидно до болести је опседнут собом и својом најпримитивнијом „величином“! Србија под њим тоне све дубље и дубље, и све је отуђенија од свог Народа и Себе саме. Доказ тога су и фамозне тзв. „инвестиције“, којима само распродаје Српску земљу и природна блага по Србији (за пример узмимо распродају изворâ воде по Србији, а ускоро се спрема да распрода и српске бање, и то Турцима! Са тзв. „инве­сти­ци­јама“ Вучићева Србија је постала бедни просјак и колонијална земља немачких, арап­ских и других свет­ских кабадахија). Ви често говорите, на наша иступања: „То није став Цркве“! А једном приликом сам Вас у Писму питао: А да ли сте питали икога у Цркви, Синоду, Сабору, по народу и све­­штенству, који је стварно став о Косову Живе Цркве Светосавске и Светолаза­ревске? У време Вашег Светог Претходника сазиван је и држан Архијерејски Сабор више пута, и по мање важним питањима. Да ли Ви помишљате да у овој до сада нај­кри­тичнијој ситуацији САЗОВЕТЕ И ОДРЖИТЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР: у Бео­градској или Пећској Патријаршији? Да видите на лицу места мишљење и став Српских Архијереја! и обратите се јадном, Вучићевом демагогијом обманутом Народу. Бојим се да Ваши блиски сарадници нису Вам добри саветници. И још једна реч: када смо недавно били у Грачаници и на Газиместану, знате ли шта су ми бројни људи на Косову рекли? – „Овај Преседник није мој Председник!!! Овај Патри­јарх није мој Патријарх!!! Иако немам чланство у Св. Арх. Сабору, молим Вас: Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор, да видите стварни став Отаца Архијереја и Свештенства и Народа? – да се не нађе­мо саучесници у Вучићевој велеиздаји, о којој се већ прича urbi et orbi код нас и око нас. Помињете Русију, али знате ли шта би Русија стварно хтела од тог немачко-евро-аме­ричког глумца и циркузанта? Он срља ко гуска у маглу у тзв. „Евроинтеграције“, а прозир­но је за сваког окатог и трезвеног човека: да га неће примити тамо док не призна Косово. Хор пајацâ и кловнова око њега само му аплау­ди­рају и хвале га, а он као пеливан игра дво­струку или и троструку игру на штету Свете Србије и Светог Косова. Ви кажете да „Вучић верује о Косову као што верује и наш народ“! – А он јавно гово­ри, и то с поругом и иронијом: да је Косово „МИТ“ и да је наше Косовско опреде­љења „МИТОЛОГИЈА“! Па зар то „верује“ наш Светосавски и Светолазаревски Народ? (Молим Вас, немојте као Патријарх Пећски и Свесрпски да подцењујете тај Божји Народ и да га вређате површним и неодговорним изјавама). (Ево шта Вучићеви полтрони, безкарактери и бескичмењаци поручују Српском народу, па и Вама Српском Патријарху: Mihajlovićeva: SPC da ne vrši pritisak na Vučića! Beograd – Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović saopštila je da očekuje da Srpska pravo­slav­na crkva bude dobar partner u unutrašnjem dijalogu o Kosovu. Osim toga, Mihajlovićeva je navela i da očekuje da SPC ne vrši pritisak na predsednika Aleksan­dra Vučića pre početka razgovora o Kosovu. „Srbiji je potrebna nova politika koja za cilj ima bolji život naših sunarodnika na Kosovu, poli­tiku zaštite naše kulturne i verske baštine, očuvanje ekonomskih interesa i pomirenja sa albanskim na­ro­dom“, navela je Mihajlović. Poglavar SPC patrijarh Irinije izjavio je da veruje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o Kosovu i Metohiji misli što i crkva i narod. „Verujem da ono što misli crkva i na­rod, misli i naš predsednik“, rekao je patrijarh za „Večernje novosti“ od nedelje 17. septembra, odgo­va­­rajući na pitanje šta misli o unutrašnjem dijalogu o rešavanju kosovskog pitanja. (Izvor: Beta nedelja, 17.09.2017. đ 10:44 Foto: Tanjug) + Епископ умировљени Херцеговачки Атанасије Недеља, 17. септембра 2017.г. у Манастиру Тврдошу На празник Св. Свештеномученика Петра Херцеговачког и Дабробосанског Извор:http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/njegovoj-svetosti-arhiepiskopu-pecskom-i-patrijarhu-srpskom-gospodinu-irineju-patrijarsija-pec-beograd/

Гост емисије "Личност и Заједница" је проф. др Предраг Драгутиновић, професор на Православно Богословском Факултету Универзитета у Београду. Аутор и водитељ: Дејан Стојадиновић. View full Странице

Митрополит Пирејски Серафим, послао је председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану отворено писмо, у коме га је позвао да пређе на православље, јавља агенција Agionoros. Писмо почиње од анализе кризне ситуације, која траје на Блиском истоку. Митрополит Серафим је назвао односе Турске и Русије «веома важним» и истакао, да управо такви односи омогућују турским властима да «на равној нози разговарају са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом». Владика је исказао увереност да је Ердоган дуги низ година спремао «план Б» за обнављање старе славе Османског царства, у случају погоршања односа Турске и ЕУ. Митрополит је посебно нагласио да би «свака држава пожелела да има политичког вођу, који поштује и исповеда већинску религију свог народа», и назвао Ердогана уништитељем кемализма и обновитељем ислама у Турској. Ипак, владика сматра да ислам није добар избор као фактор консолидације. Ослањајући се на мноштво богословских и историјских примера, митрополит Серафим је доказивао погрешност исламске вере и констатовао да се она ослања на низу заблуда. По заврштеку свог богословског текста на више страна, јерарх Јеладске Православне Цркве позвао је председника Турске да се одрекне од «демагошке, лажне вере» и да се ради «истинске духовне користи за себе, своје ближње и свој народ, покаје и одбаци заблуде у којима се налази, и поверује у Богочовека Христа, Спаситеља и Избавитеља света.» На крају га је владика посаветовао да прође катехизацију и прими Свето Крштење и да притом замоли свог тренутног савезника Владимира Путина да му буде крсни кум, а да Цариградски патријарх изврши ту Свету Тајну. http://www.mitropolija.com/mitropolit-pirejski-serafim-poslao-predsjedniku-turske-redzepu-tajipu-erdoganu-otvoreno-pismo-u-kome-ga-je-pozvao-da-predje-na-pravoslavlje/ View full Странице

НИНИНО ПИСМО - како се заправо све догодило и молба за помоћ Помаже Бог драги наши! Мир Божији, Христос се роди! Пишемо са великом надом у вашу помоћ. Сигурни смо да ће се у једном кутку вашег срца наћи малено место за нас. За оне који не знају, у нашој породици има нас петоро: супруг Дејан (апсолв. астрофизике), ја његова супруга Нина (економиста) и троје деце – Јана (8), Петра (6) и Симеон (3). Налазимо се тренутно у једној тужној причи. Живот нам се потпуно преокренуо, за само неколико минута изгубили смо све. Наш подстанарски стан, у Улици Дорјанска 12а, са свим нашим намештајем и покућством је потпуно уништен. Изгорео је у пожару који је све што смо имали и са радошћу стицали прогутао – од дечијих књига, одеће, обуће, пешкира, постељине, кућне библилотеке, до технике и намештаја. Нисмо успели да сачувамо ни једну дечију чарапицу. У обавези смо да стан у потпуности реновирамо, а материјална штета је веома велика. Живимо у великом грчу и секирацији док се то не деси. Једва састављајући крај с крајем, ми нисмо у могућности сами обновити ни један једини прозор. Преостаје нам само да се уздамо у Божију помоћ и помоћ добрих људи који би нам помогли као својим ближњима. Верујемо да нам можете помоћи, било лично, било препорукама код других људи. Они који су нам до сада помагали, обули нас, обукли, нахранили, обезбедили нам сво посуђе, дали новац – њима бескрајно хвала, носимо вас у својим срцима и у нашим сте молитвама. Сада када нам је најтеже, ви сте наша утеха и наша нада. Све се догодило у недељу, 18. децембра 2016. након литургије и свете причести. Верујем да нас је то и спасило погубних последица које су могле да се догоде. Била сам кући сама са сво троје деце. Размишљајући одакле да почнем сређивати стан, одлучила сам се да кренем баш од собе у којој је пожар зачет. Мислим да то није била случајност. Била сам сведок, заједно са нашом децом момента када се мали калорифет од 1000 динара, са којим смо се помало загревали запалио, упалио чаршав на кревету на спрат, а затим је у пола минуте све букнуло неописиво брзо и страшно. Као да ме је нека невидљива сила водила, управљајући свим мојим поступцима, осетила сам огромну храброст, исчупала голим рукама калорифер из струје, покушала угасити ватру водом, а онда, ипак тренутно шокирана брзином којом се све одвијало, повела сам децу ка излазу из стана. После првог неуспелог покушаја да напустимо стан, јер врата нису могла да се отворе од вакума који је нагло настао, дозивања у помоћ са терасе, успели смо да отворимо врата и напустимо стан спашени. Да сам којим случајем била у другој просторији, сигурна сам да би последице биле погубне. Док бих у кухињи кувала ручак, ко зна докле би ватра стигла и да ли би могли да се пробијемо до излазних врата. У хладан децембрски дан закорачили смо боси и без зимских јакни. Тог момента, кроз само неколико минута, започиње наш нови живот из почетка – без игде ичега, али заједно и неповређени ипак смо били срећници. Тај осећај не могу описати – иако сам добро запамтила велике пламене језике који језиво и оштро јуре и гутају све пред собом, ипак у тренутном шоку, убрзо сам у срцу била прилично смирена, не пустивши ни једне сузе, не жалећи ни за једном ствари коју смо са муком стицали. Тога дана и свих наредних, у једном кутку мог срца тињала је тиха радост што смо спасени, живи, заједно... Непроцењиво је то осећање које након великог губитка теши, тај мир који сам осећала у дубини душе. Да ми је неко причао да ће се све ово догодити и да ћу се ја тако прибрано осећати, не бих му нипошто веровала. Након неколико врло драматичних дана, усељавамо се у други подстанарски стан без иједне своје ствари. Стан нам је пронашла једна нова, драга пријатељица са Форума. Тако почиње то мало чудо за нас, да се нађе толико добрих, непознатих људи који су простодушно, дороћудно и са љубављу навирали као река кроз наш мали стан. Доносили су зимницу, посуђе, постељину, обућу и одећу на чему смо бескрајно захвални. Захваљујући њима, сада имамо скоро обезбеђене основне услове за нормалан живот. Међутим, новца са којим морамо средити изгорели стан, се ипак врло мало сакупило. Још увек нисмо успели да својим апелом за помоћ допремо до неких имућнијих људи, који имају шира и утицајнија познанства од нас и који би нам материјално помогли, било својим препорукама или лично. За нас који смо све до сада врло скромно живели, ово је непојмљиво велика сума. Појављивали смо се у медијима – тв Прва у вестима и емисији 150 минута, у Блиц новинама, и на многим црквеним порталима... Да наша животна прича буде још тежа, године 2002. купили смо стан у изградњи, који смо у целости исплатили у Улици Срнетичка 29 на Карабурми, али смо наивно преварени од стране грађевинске мафије. Стан никада није изграђен и свих ових година остали смо подстанари, не својом кривицом. И супруг и ја само незапослени, тренутно живимо од његових давања приватних часова математике и физике и свих година се свакодневно боримо са немаштином. Ми немамо никога од родбине ко би нам помогао, од почетка нашег брака пробијамо се кроз живот сами. Скоро никада нам нико ништа није дао, све смо сами стекли и све то што смо стекли је отишло у неповрат. Претворило се у прах и пепео. Међутим, ми смо ипак срећници јер смо сви заједно, живи и здрави. То што имамо једни друге нам даје снагу да не клонемо духом и срцем не малаксамо. Имамо велику наду да ће добри Господ учинити да из свега изађемо као победници. Он који целу васиону под уздама својим држи, звезде и читав космос устројава, верујемо да ће нам помоћи преко добрих и племенитих људи. Велика поука ове приче нам је, не давати превелики значај материјалним стварима, не гомилати их јер су оне прах и пепео, што је у нашој причи буквално тако и било. Ипак са собом ништа не можемо понети када се наш живот заврши. Лепо је бити срећан са малим, да кад се око себе осврнемо, угледамо прави и истински живот који ни један пожар не може уништити. Све вас поздрављамо пуно и шаљемо вам широке загрљаје, најсветлије осмехе и тихе откуцаје наших срца која према вама осећају велику захвалност. Неизмерно захвални унаред, породица Рајковић.