Претражи Живе Речи Утехе

Његово преосвешетнство Епископ буеносаиреско-јужноцентралноамерички г. Кирило, уз саслужење игумана манастира Високи Дечани архимандрита Саве (Јањића) и свештенства и молитвено учешће мати Харитине, игуманије Пећке Патријаршије са сестринством и вјерним народом, служио је у суботу 10. новембра Свету архијерејску литургију у манастиру Пећка Патријаршија поводом празника Светог Арсенијан другог Архиепископа српског- ктиторске славе ове светиње. Прилог радија Светигоре ,,Најљепше говори о Косову онај који до краја преживљава косовску драму и голготу“, рекао је, између осталог, у литургијској бесједи преосвећени Владика Кирило. Он се осврнуо на саопштење Светог архијерејског сабора у коме се каже да је Црква против било какве независности Косова и Метохије, а такође и подјеле. Владика се запитао какви су то двоструки аршини и лицемјерје западног свијета који примају милионе избјеглица разних религијских опредјељења са Блиског Истока и желе да их социјализују у својим демократским друштвима, док нас овдје тјерају да правимо етнички чисте границе. ,,Они морају да знају да етнички чисте границе у савременом свијету могу само да буду извор нових сукоба и да се тиме не рјешава никакво питање. Ми смо против тих подјела, јер би ван територије наших традиционално православних држава остале наше највеће светиње, међу којима и Пећка Патријаршија, историјска престоница наше Цркве, Дечани, Грачаница и друге велике светиње“, рекао је Владика Кирило. У литургијској проповиједи након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља архимандрит Сава (Јањић) је рекао да се Господ прославио и прославља у свима онима који исповиједају Његову вјеру и Његову истину. ,,Тако је било и са нашим народом кроз вјекове. Док смо се год држали Господа Христа и онога што су нас научили Свети архиепископи и патријарси српски, почевши од Светог Саве па преко Светог Арсенија и осталих, наш народ је живио и пролазећи највећа страдања из њих излазио увијек оснажен и окријепљен. А када смо се одрицали Јеванђења, тражећи људску мудрост, логику и благостање овога свијета налазили смо само нове невоље и нова страдања. Једино са Господом можемо наћи истински пут, и ми и наш народ, јер је наш народ завјетни народ и само је оно што јесте док живи вјером лазаревском. Без тога смо само једно племе на размеђи цивилизација, које је дошло и које ће да нестане“, рекао је отац Сава (Јањић) јутрос у Пећкој Патријаршији. Подводом ктиторске славе манастира благосиљан је и пререзан славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Због неканонских поступака Фанара према Украјинској Православној Цркви парохија храма Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци у Италији, прешла је из јурисдикције Цариградске патријаршије у Руску Православну Заграничну Цркву, преноси Седмица.Ru позивајући се на Интерфакс-Религија. „После антиканонских одлука које је патријарх Вартоломеј донео 11. октобра престали смо да га помињемо. Овим одлукама патријарха Вартоломеја Православна Црква Украјине на челу с митрополитом Онуфријем постаје прогоњена,“ – изјавио је старешина храма протојереј Георгије Блатински. Једногласна подршка одлуке о преласку у јурисдикцију РПЗЦ изражена је на заједничком састанку парохијана којем је присуствовало преко сто људи. Сад се у храму на богослужењу помиње Митрополит источноамерички и њујоршки Иларион, поглавар Руске Православне Заграничне Цркве. Храм Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци саграђен је на иницијативу руских емиграната 1903. године. Од 1927. године налазио се у јурисдикцији Руских православних цркава у Западној Европи (такозвани руски егзархат Цариградске Православне Цркве). Подсетићемо да је раније у знак солидарности с канонском Украјинском Православном Црквом Цариградску патријаршију напустио старешина Успењског храма у Блуфилду (Западна Вирџинија, САД) свештеник Марк Тајсон. Са руског Марина Тодић Православие.ру View full Странице

Мирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће. 1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама. 2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама. 3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности. 4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света. 5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока. 6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике. 7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке. 8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га. Из овог разлога две Цркве изјављују следеће: А. Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе. Б. Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других. В. У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка. Г. Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога. Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету. Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви. ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х СПЦ View full Странице

Архивар и ризничар Православне Епархије нишке, ђакон Далибор Мидић, гостујући данас у јутарњем програму Радија Глас, изнео је екслузивно откриће о историјској вези Антиохијске Патријаршије и Православне Епархије нишке. Интересантан податак, са краја 18. века, према речима ђакона Далибора Мидића, „у једна бурна и турбулентна времена постојале су везе између Антиохијске Патријаршије и нишке Митрополије“. Звучни запис разговора 1754. године нишки Митрополит Гаврило, син Николин, изабран је за пећког Патријарха. Његовим избором за пећког Патријарха трон нишке Митрополије постаје упражњен у то време, а према сведочанству многих савременика, дошло је последње запуштење у Пећкој Патријаршији како због великог намета порте али и због силних финансијских обавеза ка турским властима. Након одласка митрополита Гаврила на катедри нишке Митрополије променило се неколико личности о којима ђакон Далибор Мидић говори, али и открива нам историјске детаље и околности како је за нишког митрополита изабран архимандрит и егзарх Антиохијске патријаршије који се звао Игнатије. На крају ексклузивног разговора ђакон Далибор нам открива и зашто се митрополит Игнатије није дуго задржао у Нишу. Извор: Радио Глас View full Странице

На првим странама нови број новина Српске Патријаршије Православље доноси текст о посети Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X који је, са часном пратњом, допутивао 11. октобра 2018. у званичну (мирну) посету Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Такође, Православље пише и о обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта и посети Патријарха српског Иринеја Солуну, као и о прослави јубилеја цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у Епархији британско-скандинавској. На средњим странама Православље доноси текст др Србољуба Убипариповића о промоцији Митрополита волоколамског др Илариона (Алфејева) за почасног доктора Православног богословског факултета Универзитета у Београду. -Проглашавати за „великосрпски национализам“ обнову, последњих тридесет година, преко 700 цркава у Црној Гори, градњу храма Христовог Васкрсења у Подгорици и храма Светога Јована Владимира у Бару, највеличанственијих храмова у њеној историји, као и манастира Стањевићи, стогодишње престонице петровићке Црне Горе – шта је друго него ноторно незнање!, каже Митрополит црногорско-приморски у интервјуу за дневне новине Политика који преноси Православље у целини. У тексту под насловом „Помен деци – невиним жртвама усташког логора“ Православље подсећа на такозвано прихватилиште за децу избеглице које је било под директном управом усташа и лекара др Антуна Најжера. Логор, настао у Другом светском рату, однео је преко две хиљаде дечака и девојчица, а деловао је на више локација у Сиску. Нови број доноси и текст проф. Горана Раденковића, који је забележио све важно што се дешавало на Осмој смотри црквеног беседништва у Поповићу, у Епархији шумадијској. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, читаоци се обавештавају кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије доноси извештаје из Диселдорфа са устоличења Његовог Преосвештенства Владике франкфуртског и све Немачке г. Григорија и Требиња са наречења и хиротоније изабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија. Из Политике преносимо интервју Његовог Преосвештенства Владике бачког др Иринеја са којим је разговарала Јелена Чалија. Славица Лазић пише о поражавајућој и алармантној чињеници наше стварности – расте број зависника од дроге међу младима, нарочито међу онима у школском узрасту. У тексту под насловом: „Народе српски, прогласи Дан стида“, мати Анастасија, игуманија манастира Девич, говори о данашњици на Косову и Метохији. Са професором Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Владиславом Пузовићем разговарао је Благоје Пантелић. О важним догађајима из живота наше Православне Цркве: освећењу обновљеног манастира Стањевићи у Митрополији црногорско-приморској на 680-годишњицу постојања; освећењу темеља српско-руског храма и духовно-културног центра у Бања Луци; прослави шест векова постојања манастира Каменац у Епархији жичкој, изградњи и освећењу Спомен-храма Светог Стефана Високог на планини Јагодњи, а у част и спомен обележавања стогодишњице Великог рата, битке на Дрини и Мачковом камену.... читајте у новом броју Православља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Поводом последњих догађања у вези с изаслањем егзараха Цриградске Патријаршије на канонску територију Украјинске Православне Цркве, Архијерејски Синод Руске Православне Заграничне Цркве прекинуо је саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије и учешће у раду архијерејских сабрања, јавља портал «Православная жизнь». Ово је исказано у одлукама Архијерејског Сабора РПЗЦ одржаног под председавањем митрополита источноамеричког и њујоркшког Илариона 20. септембра 2018.г. у Лондону, јавља Synod.com.„Сходно одлуци Свештеноначалија Руске Православне Цркве, прекинути саслуживање на архијерејском нивоу с Цариградском Православном Црквом и учествовање Руске Заграничне Цркве у раду архијерејских скупштина, о чему издати циркуларно обавештење,“ одлучио је Синод. Током заседања архиепископ чикашки и средњоамерички Петар је изложио о свом недавном сусрету с Блажењејшим патријархом јерусалимским и све Палестине Теофилом III. По његовим речима, Патријарх је изразио чуђење услед упућивања на канонску територију Украјинске Православне Цркве егзараха Цариградске Патријаршије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У 17. недјељу по Духовима, 23. септембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученице Минодору, Митродору и Нимфодору, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Више стотина вјерника из разних крајева свијета дошло је на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу током овог викенда. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Посебна радост била је у Доњем Острогу гдје је у цркви Свете Тројице Светом Литургијом началствовао архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске патријаршије, распете и мученичке Сирије. Саслуживали су му протојереј Витомир Костић из Београдско-карловачке архиепископије, јереј Драженко Ристић шавнички парох и острошка сабраћа јеромонаси Јеротеј и Владимир. Велики број монаштва и вјерног народа сабрао се на Светој Литургији, а они који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је у манастирској гостопримници, а потом за трпезом љубави. Света Литургија одслужена је и у Горњем Острогу. Извор: Манастир Острог View full Странице

Свештени Синод Руске Православне Цркве је на свом ванредном заседању 14. септембра 2018. године у патријаршијској и синодској резиденцији у Даниловском манастиру у Москви донео одлуку да се у свим храмовима Руске Православне Цркве на свакој светој Литургији у сугубу јектенију уносе следеће прозбе: Још се молимо Господу и Спаситељу нашем да очува у јединству и правоверју Цркву Православну широм света и да јој подари мир и спокој, љубав и сагласје. Рецимо сви: Господе, услиши и помилуј! Још се молимо да Господ милосрдно и милостиво погледа на свету Цркву Православну и да је сачува од поделâ и расколâ, од непријатељства и немира, да се не умањи и не поколеба њено јединство, него да се у њој слави Трисвето Име Твоје. Рецимо сви: Господе, услиши и помилуј! Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У новом броју Православља пажњу читалаца усмеравамо на извештај са устоличења првог српског епископа за Јужну и Централну Америку, Преосвећеног г. Кирила (Бојовића), који је устоличен 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од академика Владете Јеротића, који је небројено пута писао и говорио за новине Српске патријаршије, редакција се опрашта преносећи беседe патријарха Иринеја и проте Драгомира Санда на опелу 6. септембра 2018. године, као и писмо проте Милоша Весина из Чикага. Косово нас не сме делити наслов је интервјуа који је даo Митрополит загребачко-љубљански Порфирије за Експрес. Са мр Зораном Михајловићем, директором Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију разговарао је протођакон др Дамјан Божић. На страницама Православља читајте о Јасеновцу, свесрпском и свечовечанском стратишту, о блажене успомене патријарху Герману из пера професора богословије Горана Раденковића, чланак проте Василија Томића о 1030-годишњици охристовљења Руса, као и текст Славице Лазић која је о академику Владети Јеротићу. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, августовски број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, доноси извештаје са прославе шест векова манастира Манасије и освећења храма Светог Саве у Мркоњић Граду, Пастирску поруку свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске епсикопа Теодосија. У новом броју Гласника читајте и текстове архимандрита Рафаила (Карелина) - Десет Божјих заповести (7), Не чини прељубе, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија - Страдање православних Срба Пиве и Горњег Полимља, Оливере Думић - Манастир Томић, Епископа рашко-призренског Теодосија - Сведочећи Христа и живећи по Христу, као и текст Славице Лазић о академику Владети Јеротићу. Из садржаја издвајамо и извештаје са обележевања 100-годишњице страдања царске породице Романових у Екатеринбургу и 1030-годишњице Крштења Русије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свети Сабор Васељенске Патријаршије донио је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако га напусти његова супруга. Свети Сабор појашњава да се ова одлука не тиче свештеника који напусте своју супругу и желе да се ожене са другом женом. Подвлачи се да ће се сваки случај појединачно испитивати и бити прослеђиван од стране епархијског архијереја Светом Синоду Цариградске Патријаршије који ће давати коначни суд. Такође, света тајна брака за други брак свештеника биће другачија, једна молитва и само у кругу породице. У наредним данима очекује се званично писмо Цариградског Патријарха г. Вартоломеја са детаљима и упуствима везаним за ову одлуку. Са грчког протојереј Никола Гачевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У овом, септембарском броју новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо једногласни Апел свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске дат о Преображењу Господњем, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду, а којим сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно позивају одговорне политичке представнике да заштите наш народ и вековне српске светиње на Косову и Метохији. Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“ Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. Епископ источноамерички Иринеј, као гостујући капелан, прочитао је молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону – о догађају који се збио по први пут у историји САД, читајте у новинама Српске патријаршије. Зорица Зец пише о шест векова манастира Манасија, задужбини Светог деспота Стефана, а о великом јубилеју Епископа сремског Василија, 40 година архијерејске службе, казује протојереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије. Манастир Преображења Господњег у Милтону био је од 6. до 10. августа 2018. центар младости, енергије и збивања Епархије канадске, о томе сазнајемо више, из пера оца Јована Б. Марјанца. Са краљевским хирургом професором др сци. мед. Зораном Кривокапићем разговарао је протођакон др Дамјан Божић, а са академиком Василијем Крестићем, историчарем, на тему Косова и Метохије, новинар Славица Лазић. У Сарпсборгу, на истоку Краљевине Норвешке, у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице први пут је, након скоро девет векова, међу православнима у том делу Норвешке литургијски прослављен Свети краљ Олав Норвешки, а Света Литургија је служена на норвешком, шведском, црквенословенском, српском и грчком језику, сазнајемо захваљујући колегама из Радија Слово љубве... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Гост Јутарњег програма радија Беседе био је господин Бранко Бандобрански, ипођакон и катихета у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, који је представио нови број новина Српске Патријаршије „Православље“. View full Странице