Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријарашка'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 8. новембра 2021. године, на празник Светог великомученика Димитрија, свету aрхијерејску Литургију у храму посвећеном том угоднику Божјем на Новом Београду. У току свете Литургије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа топличког г. Јеротеја и свештенства Архиепископије београдско-карловачке, Његова Светост Патријарх је рукоположио ђакона Зорана Недића у чин јереја. Повезана вест: Беседа Патријарха српског Порфирија на празник Светог Димитрија, 2021. године После прочитаног светог Јеванђеља Патријарх Порфирије се верном народу обратио беседом у којој је између осталога нагласио да светитељи Божији, колико год су наша веза они су и наша обавеза, они нас обавезују управо чињеницом да се њима обраћамо и на то да колико год можемо собом и својим животом свакодневно угледамо се на њих, да идемо њиховим стазама и њиховим стопама. Управо то значи и наша вера, ми се вером поносимо јер имамо чисту јеванђелску православну веру, у реду је да благодаримо Богу што нам је дао истиниту веру и истинити пут, али то не треба да буде повод за преузношење за израз онога што је корен свакога пада и свакога греха, не треба да буде повод за гордост. Управо то што смо добили од Бога нас обавезује, обавезује нас Господ својим речима на оно што је циљ и смисао нашега живота, на оно што изнад свега и после свега остаје а то је љубав. Патријарх Порфирије је додао да треба да контролишемо свој егоизам и треба да ограничавамо страсти у себи, да обуздавамо самољубље и да се све подреди нама. На крају свете Литургије Патријарх Порфирије је освештао славске дарове и преломио славски колач. Извор: Инфо-служба СПЦ / Телевизија Храм
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова. Повезане вести: Позив Патријарха Порфирија на молитву поводом нове школске године Патријарх Порифирије поздравио ђаке прваке Патријарх Порфирије благословио ђаке прваке
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио je 19. августа 2021. године, на празник Преображења Господњег, свету архијерeјску Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоју, у Епархији зворничко-тузланској. Саслуживали су Њихова Преосвештенства господа Епископи бачки Иринеј, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид и ваљевски Исихије, свештенство и свештеномонаштво из више епархија у молитвеном присуству многобројног верног народа. Са благословом патријарха Порфирија и домаћина епископа Фотија после читања светог Јеванђеља о празнику Преображења Господњег беседио је владика Иринеј. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 29. фебруара 2020. године свету архијерејску Литиргију у храму Светог великомученика Георгија у Клирвотеру на Флориди. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, ка­над­ски Mитрофан, шумадијски Јован, западноамерички Максимом и буеносајрески и централно-јужноамерички Кирило уз велики број свештеника из свих епархија Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци. На крају свете Литургије сабраном народу се обратио домаћин, епископ Иринеј: -Ваша Светости, најмилији и најдражији оче и наследниче пута светосавског, вођо наша кроз овај свет и кроз овај живот који нас води у Царство небеско, добро сте нам дошло још једном од свег срца заједно са вашом делегацијом и свом браћом архијерејима који су се сабрали на данашњи дан. Свом свештенству и народу Божјем кажите коју реч утехе реч јер су дошли овде гладни и жедни Вашег цењеног и светог присуства. Поучите их да се одустане од писанија, од злобних дела и злих намера, да живимо сви у слози, Свети Сава нека нам буде у помоћи. Ваша Светости, дајте нам ону жељену кап јединства Христове свете Цркве као што сте нам то доделили на данашњи дан кроз свето причешће из светог путира. Јер данас причешћујући се из једне чаше и од једнога хлеба, показали смо и доказали да смо ми заиста следбеници нашега оца Саве, првог Архиепископа српског и просветитеља, а ви као његов достојни наследник и наследник великог првог српског патријарха Јоаникија, дошли сте овде, као свој међу својима, да нас поучите, да нас чврсто држите за руку и да нас водите кроз тај светосавски свет и кроз ову таму ка светлости Христовог васкрсења и Његовог Царства небеског. Јавни и јасни доказ, Ваша Светости, да смо ми сви без изузетка жељни тог јединства јесте ово данашње сабрање. Видимо се како су се испуниле речи Светог Игњатија и других светих отаца који су рекли када се свештенство и ђаконство и народ Божји сабере око свог архипастира ту је пуноћа Цркве свете. И заиста ово је пуноћа наше Цркве овде у Северној, Средњој и Јужној Америци. Благословите нас, поучите нас, помилујте нас, узмите нас за наше испружене руке и водите нас са светиљком вашом, светиљком коју је упалио Свети Сава и која се никада неће угасити. Амин! Боже дај! Још једном и од свег срца: живели и добро нам дошли, најсветији Владико, најсветији архипастире, најсветији оче, амин! Боже дај, реците сви од свег срца: Живели Свјатјејши!. Затим присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: -Ваше драго Преосвештенство, много хвала на речима, верујем, из срца и душе искрене. Нека Господ чује ваше речи и нека благослови вас и сав овај благочестиви и христољубиви народ Божји. Браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре! Хвала Господу на овом великом дару. Хвала Господу што нас је удостојио, мене посебно, да данас одслужимо свету Литургију у овом дивном храму заједно са вама који сте део народа нашега иако сте далеко од своје матице и својих духовних корена, али сте ви у срцу свете Српске Православне Цркве, нераздвојени од другог народа који живе у својој отаџбини. Ви сте деца Цркве Христове, деца Цркве Светосавске, и ма где били и ма где се налазили ви сте у молитвама наше свете Православне Цркве. Силом прилика многи су се нашли далеко од своје отаџбине, али по речи Божјој - свугде је земља Божја. Ви сте тако овде, али у срцу наше свете Цркве све нас води Господ и наш равноапостол наш просветитељ и учитељ Свети Сава који нас је за свагда привео Христу Господу нашем и учинио нас народом Божјим и народом Христовим. Благо свима нама који се налазимо под благодатном заштитом Божјом и наших светих угодника. Сви смо ми деца Христова и чланови једине Свете Саборне Апостолске Цркве, а Црква је један духовни брод који нас води тихом и мирном пристаништу. И док год смо ми на броду, чији је бродар сам Исус Христос, не треба да мислимо много о свему, него да своје мисли и своје потребе и све своје невоље поверимо Ономе који их може решити на добро и у нашу корист. Ми данас живимо, браћо и сестре, у времену и у свету који има много путева и много стаза, али само је један пут прави и истинити - то је Христов пут, браћо и сестре. Није се нико други усудио да каже: Ја сам пут, истина и живот, осим Господа, Спаситеља нашег Исуса Христа. Христос нас све позива да следимо Његов свети пут. Тај Христов пут осмишљава и даје смисао нашем животу овде на земљи и он нас води правом и истинском животу нашем, нашој правој домовини. Док смо на том путу знајмо да смо на путу истине. Црква наша је тело Христово, а ми смо чланови тога тела. И дужни смо да чујемо шта нам Господ поручује. И то што чујемо преко Цркве своје, да то претворимо у свој живот и своје духовно живљење. Данас многи проповедају неке своје истине али то су истине људске а не Божје истине. Христос је открио своју мисију у светом Јеванђељу и преко своје Цркве. То је права истина живота нашега и зато, браћо и сестре, будимо верни Цркви својој и вери својо иако често и страдамо у овоме животу ради те истине, Господ ће наградити за тај труд што смо остали верни Његовој истини и Његовој цркви. У свом поздравном говору, Владика помену да нам је потребно јединство: јединство у вери, јединство у Цркви, јединство у хришћанском животу. Ми смо као народ по броју мали и да бисмо опстали у овом свету који у злу лежи морамо бити у добру а не у оном другом - само у добру и у истини коју нам је Бог открио. Та истина никога није преварила нити га одвела на неки пут који нам није користан. Зато будимо поносни и радосни што смо чланови једне Христове Цркве. Никада не заборавимо шта је Господ за нас учинио. Открио нам тајну истине о Богу, открио тајну нас самих и нашега живота, а највећа тајна јесте истина о Богу. Те истине треба да се држимо, браћо и сестре, и знајмо да смо на правом и истинитом путу Божјем. Ви свакако пратите шта се дешава сада у нашој отаџбини као и у читавоме свету. Нажалост, дошло је време да су многи устали против Христове истине и они чине оно што није ни Богу ни нама мило. Али да знамо да је Бог изнад свих нас и да ће сви они који су верни богу и Његовој истини остварити оно што је смисао живота. Пред собом имамо из наше историје велике личности, дивне примере које треба да прихватамо и следујемо и у нашем животу. Вас који сте овде молим да сачувате оно што сте примили од ваших родитеља и предака, а то је вера наша православна и наслеђе које смо добили кроз ту веру. Потрудите се да оправдамо своје име хришћанско. То је велико име када се називате именом Христовим. То име оправдајмо својим светим животом. Будите верни Христовој Цркви и јединству у тој Цркви. Т је воља Божја а воља Божја је светиња за нас. Благодарим Господу још једном што ми је указао прилику да се заједно са вама Господу помолим и да вам пренесем благослов, жеље и поздраве наше свете Цркве у отаџбини и нашега народа. Никада не заборавите да сте део тога народа. Ма где живели ми смо у јединству духовном. Нека Господ благослови вас, ваше породице и вашу децу, да буду достојни Христовог и имена светосавског. Чувајте своје дивне обичаје, чувајте крсну славу, чиме се разликујемо од других православних хришћана, али по речима Светог апостола Павла, сваки наш дом је мала православна црква. Када славимо славу и кад икону имамо и пред иконом кандило прислужено - ми смо Црква Христова и Господ обитава како у нама тако у нашим домовима. Помолите се Господу за наш народ у Црној Гори. Ја сам једно време живео и радио у Црној Гори и знам каква је Црна Гора била у том времену. Цркве нису само биле празне него су биле претворене у штале за овце, козе и друге животиње. Богу хвала, данас је друго стање и друге прилике. Та вера која је била потиснута у њиховом животу сада се разбудила и распалила у души народа црногорског. И оно што каже велики Његош: Удар нађе искру у камену. Тако да је засветлила душа црногорског народа који данас брани своје светиње. И молимо се Господу и надамо се Господу да ће их одбранити. Не заборавите наше свето Косово и Метохију, нашу свету земљу, нашу Палестину и наш Јерусалим. Све што је велико и вредно тамо је поникло. Данас моћници и моћне силе овог света желе да то отму од нас. И оно што је најтрагичније, траже да им сами то поклонимо. А који паметни човек то може да учини? Да поклонимо себе, да будемо робови других? Jа се надам у Светог краља Стефана Дечанског, који почива у свом манастиру у Дечанима, у оне многе саркофаге патријараха и архиепископа српских у Пећкој Патријаршији и преко хиљаду светиња које су остале и поред многих рушења, паљења и страдања њихових, да ће Косово бити сачувано. Али, помолимо се и ми Господу и светима из рода нашега и светима из рода хришћанскога да очувамо наше светиње на Косову и Метохији. Нека вас све Господ благослови својим благословом. Дозволите ми на крају да кажем: Ми вас очекујемо у Србији и српским земљама! Очекујемо да се вратите тамо одакле сте дошли. То је молба целог српског народа и народа српских земаља. Да поновим речи које сам рекао јуче: Где је зрно клицу заметнуло нека ту и плод цвета. Живели и благословени били ви и ваше породице и деца. * * * Патријарх српски г. Иринеј је честитао Епикопу новограчаничко-средњезападноамеричком г. Лонгину јубилеје - 45 година од монашења и 35 година владичанства: -Нашем драгом владици Лонгину, кога због његове особине и његове мирноће коју носи у себи сви волимо, поводом 45 година од монашења и 35 година од кад је постао архијереј уз знак захвалности од свих архијереја који су овде присутни дарујемо му икону Мајке Божје са жељом да му Господ подари дуг живот на радост Цркве Христове и народа нашега, а посебно народа његове епархије. Аксиос! Патријарх српски г. Иринеј даривао је епископа Лонгина сребрном панагијом. Протођакон Дамјан Божић Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. У славу Божју и на радост свих, народ је у великом броју притицао туманској светој обитељи, која на најлепши начин завршава обележавање свог великог јубилеја - 630. година постојања посетом и служењем Патријарха српског г. Иринеја. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 23. фебруара 2020. године, у недељу месопусну, свету Литургију у манастиру Туману. Најсветијем Патријарху саслуживао је Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије. Манастирска порта била је испуњена многобројним верним народом, који се сабрао из читавог региона како би примио благослов архипастира Српске Цркве узевши учешће у литургијском слављу. Благољепију свете службе Божје својим свештеним саслуживањем допринели су архимандрити гргетешки Доситеј и сисојевачки Матеј са свештенством и монаштвом из више епархија. У својој беседи Патријарх је поучио верни народ о светим недељама припреме за часни пост, узневши у име свих благодарност за оживљавање древне светиње туманске. Манастир Тумане је прослављен својим светињама, моштима Светог Зосима Синаита Чудотворца и Светог Јакова Новог, ученика Светог владике Николаја, чудотворном иконом Курскаја Туманска - даром руских монаха. Народ долази манастиру тражећи извор живота у литургијској заједници са Господом, тешећи се и крепећи се молитвеним заступништвом Туманских Чудотвораца. Овај дан кога створи Господ предокус је вечне радости у тајни обећања царства Божјег, али и историјско дело љубави, у сусрету Патријарха српског и вернога народа. У славу Божју и на радост свих, народ је у великом броју притицао туманској светој обитељи, која на најлепши начин завршава обележавање свог великог јубилеја - 630. година постојања посетом и служењем Патријарха српског г. Иринеја. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. У вези са опасном ситуацијом у којој се нашла канонска Православна Црква у Црној Гори, у суботу 28. децембра 2019 године одржана је сједница (уз помоћ савремених средстава веза) Светог Синода РПЦ, чији чланови су једнодушно подржали Патријаршијску и Синодску посланицу поводом ситуације у Црној Гори. Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху Српском г. Иринеју, Његовом Високопреосвештенству, Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију Његовом Преосвештенству Епископу милешевском г. Атанасију Његовом Преосвештенству Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију Његовом Преосвештенству Епископу диоклијском г. Методију Ваша Светости, љубљена у Господу сабраћо архијереји, уважено свештенство, драга браћо и сестре! Са болом и бригом примили смо вијест да је Скупштина Црне Горе усвојила дискриминаторни закон, који је уперен против Српске Православне Цркве, као и о драматичним догаћајима који су услиједили послије тога. У име све пуноће Руске Православне Цркве изражавамо Вам наше најдубље, најискреније и најсрдачније састрадавање и саосјећамо са Вама, а у вези са ужасном самовољом полиције, која је вјернике, на челу са Преосвећеним епископом диоклијским Методијем, тукла и унижавала. Осјећамо посебну горчину због непоштовања већинске воље грађана који су били и остају чланови Цркве Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, а које су показали доносиоци овог закона. Управо та Црква, као љубећа мајка, духовно је родила и непрестаном бригом вјековима је у држављанима Црне Горе васпитавала љубав према истини и слободи. А данас, њени храмови и манастири, који свједоче о живој вјери и благочестивости покољења која су их градила, налазе се пред опасношћу раскрчмљавања. Покушај постављања питања законитости права вјерских организација послије дугогодишњег власти богоборачког режима, који је обесправио те исте организације, сада изгледа као циничан ударац по Цркви, која обнавља оно што је била изгубила у временима гоњења. Нови Закон о слободи вјероисповијести је само акт подршке расколу, који има за циљ да ослаби Канонску цркву и да покуша да је стави у потчињени и зависни положај у односу на државу – што је тим неправедније с обзиром да је Црна Гора секуларна држава. Самовољно и незаконито улазећи у област канонског права, власти Црне Горе поричу очигледни и лако доказиви континуитет канонске Цркве, инсистирајући на њеној регистрацији, којом се Цркви одузима правни субјективитет и оставља је без заштите пред нападима агресивног национализма. У Руској Православној Цркви, на свом примјеру знамо, да је раскол највећа свенародна трагедија. Политичким властима у Црној Гори, као и у Украјини, циљ је подривање народног јединства, и исте већ дуже вријеме подржавају расколнике, видећи у њима инструмент којим могу ослабити канонску Цркву. Дрво које су одгајили донијело им је отровне плодове новог ”државничког мишљења”, у којем раскол има улогу покретачке силе препорода друштвене свијести. Та болна трансформација нанијела је Украјини незацјељиве ране братоубилачког рата. С тугом примјећујемо, да исте последице пријете и вашој држави, гдје су јасно уочљиве паралеле и сличности са украјинском ситуацијом. У објема државама су усвојени дискриминаторни закони, који су дали правну основу за отимање црквених храмова, манастира и остале имовине. Већ дужи низ година расколници у Црној Гори уз помоћ власти покушавају да отму храмове канонске Цркве – као и у Украјини. Са тог разлога, наша браћа у Црној Гори тако јасно разумију страдања Божјег народа у Украјини, и труде се да га сваком приликом подрже у искушењима која их нападају. Сада се обраћамо свим Помјесним Православним Црквама са позивом да подрже канонску Цркву у Црној Гори. На опасност која се надвила над њом, не смије нико од нас да гледа као на неку далеку и туђу. То, што покушавају да наметну вјерницима Црне Горе, сјутра може да се догоди било којој Помјесној Цркви. Обраћамо се светској јавности са позивом да не допусти отимање права вјерским заједницама у Црној Гори. Озбиљне примједбе на нови Закон о слободи вјероисповијести раније је изнијела и Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија, прим. прев. ). Очигледно, да поменути законски акт игнорише вољу већине народа Црне Горе. Напомињемо да је државно руководство, које је узело курс за прављење ”нове цркве” која би служила њиховим политичким циљевима, овим законским актом грубо погазило члан 14 Устава Црне Горе, који гарантује одвојеност вјерских заједница од државе. Позивамо руководство Црне Горе да се призову памети и да, умјесто митских ”великосрпских шовиниста”, у православним вјерницима препознају своје дједове, очеве и мајке, браћу, сестре и дјецу. Немогуће је и бесмислено је проглашавати канонску Цркву која окупља око себе огромну већину грађања, проводником туђег и непријатељског утицаја. Усвојени закон не омогућава слободу вјероисповијести, већ је уперен на отуђивање народа од многовјековног историјског памћења и наслијеђене од предака духовне традиције. Гласање у Скупштини Црне Горе покренуло је процесе, који у предвидљивој будућности могу имати жалосне последице, као што су масовно нарушавање права вјерујућих, отимање храмова од законских власника и прекрајање црквеног иметка. Све то смо већ видјели на дјелу у Украјини, гдје су били усвојени слични закони, али мијешање тамошњих политичара у питања устројства црквеног живота није могло да поколеба духовни темељ канонске Цркве нити да од Цркве одвоји вјерни народ. Штавише, то мијешање је довело лице, које је предњачило у жељи да Цркву претвори у свој политички инструмент, до губитка највишег државног положаја! Напади на Цркву Божију не остају без казне. Народ неће опростити нападе на његове светиње, а Бог ће их такође казнити осудом у вјечности. Молимо се Свемилостивом Господу, да Он дарује своју свесилну помоћ архипастирима, пастирима, свим вјерним чадима канонске Православне Цркве у Црној Гори, да уразуми оне на којима лежи одговорност за грађански мир и сагласје у држави. Са љубављу у Господу + Кирил, Патријарх московски и цијеле Русије Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  7. У вези са опасном ситуацијом у којој се нашла канонска Православна Црква у Црној Гори, у суботу 28. децембра 2019 године одржана је сједница (уз помоћ савремених средстава веза) Светог Синода РПЦ, чији чланови су једнодушно подржали Патријаршијску и Синодску посланицу поводом ситуације у Црној Гори. Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху Српском г. Иринеју, Његовом Високопреосвештенству, Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију Његовом Преосвештенству Епископу милешевском г. Атанасију Његовом Преосвештенству Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију Његовом Преосвештенству Епископу диоклијском г. Методију Ваша Светости, љубљена у Господу сабраћо архијереји, уважено свештенство, драга браћо и сестре! Са болом и бригом примили смо вијест да је Скупштина Црне Горе усвојила дискриминаторни закон, који је уперен против Српске Православне Цркве, као и о драматичним догаћајима који су услиједили послије тога. У име све пуноће Руске Православне Цркве изражавамо Вам наше најдубље, најискреније и најсрдачније састрадавање и саосјећамо са Вама, а у вези са ужасном самовољом полиције, која је вјернике, на челу са Преосвећеним епископом диоклијским Методијем, тукла и унижавала. Осјећамо посебну горчину због непоштовања већинске воље грађана који су били и остају чланови Цркве Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, а које су показали доносиоци овог закона. Управо та Црква, као љубећа мајка, духовно је родила и непрестаном бригом вјековима је у држављанима Црне Горе васпитавала љубав према истини и слободи. А данас, њени храмови и манастири, који свједоче о живој вјери и благочестивости покољења која су их градила, налазе се пред опасношћу раскрчмљавања. Покушај постављања питања законитости права вјерских организација послије дугогодишњег власти богоборачког режима, који је обесправио те исте организације, сада изгледа као циничан ударац по Цркви, која обнавља оно што је била изгубила у временима гоњења. Нови Закон о слободи вјероисповијести је само акт подршке расколу, који има за циљ да ослаби Канонску цркву и да покуша да је стави у потчињени и зависни положај у односу на државу – што је тим неправедније с обзиром да је Црна Гора секуларна држава. Самовољно и незаконито улазећи у област канонског права, власти Црне Горе поричу очигледни и лако доказиви континуитет канонске Цркве, инсистирајући на њеној регистрацији, којом се Цркви одузима правни субјективитет и оставља је без заштите пред нападима агресивног национализма. У Руској Православној Цркви, на свом примјеру знамо, да је раскол највећа свенародна трагедија. Политичким властима у Црној Гори, као и у Украјини, циљ је подривање народног јединства, и исте већ дуже вријеме подржавају расколнике, видећи у њима инструмент којим могу ослабити канонску Цркву. Дрво које су одгајили донијело им је отровне плодове новог ”државничког мишљења”, у којем раскол има улогу покретачке силе препорода друштвене свијести. Та болна трансформација нанијела је Украјини незацјељиве ране братоубилачког рата. С тугом примјећујемо, да исте последице пријете и вашој држави, гдје су јасно уочљиве паралеле и сличности са украјинском ситуацијом. У објема државама су усвојени дискриминаторни закони, који су дали правну основу за отимање црквених храмова, манастира и остале имовине. Већ дужи низ година расколници у Црној Гори уз помоћ власти покушавају да отму храмове канонске Цркве – као и у Украјини. Са тог разлога, наша браћа у Црној Гори тако јасно разумију страдања Божјег народа у Украјини, и труде се да га сваком приликом подрже у искушењима која их нападају. Сада се обраћамо свим Помјесним Православним Црквама са позивом да подрже канонску Цркву у Црној Гори. На опасност која се надвила над њом, не смије нико од нас да гледа као на неку далеку и туђу. То, што покушавају да наметну вјерницима Црне Горе, сјутра може да се догоди било којој Помјесној Цркви. Обраћамо се светској јавности са позивом да не допусти отимање права вјерским заједницама у Црној Гори. Озбиљне примједбе на нови Закон о слободи вјероисповијести раније је изнијела и Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија, прим. прев. ). Очигледно, да поменути законски акт игнорише вољу већине народа Црне Горе. Напомињемо да је државно руководство, које је узело курс за прављење ”нове цркве” која би служила њиховим политичким циљевима, овим законским актом грубо погазило члан 14 Устава Црне Горе, који гарантује одвојеност вјерских заједница од државе. Позивамо руководство Црне Горе да се призову памети и да, умјесто митских ”великосрпских шовиниста”, у православним вјерницима препознају своје дједове, очеве и мајке, браћу, сестре и дјецу. Немогуће је и бесмислено је проглашавати канонску Цркву која окупља око себе огромну већину грађања, проводником туђег и непријатељског утицаја. Усвојени закон не омогућава слободу вјероисповијести, већ је уперен на отуђивање народа од многовјековног историјског памћења и наслијеђене од предака духовне традиције. Гласање у Скупштини Црне Горе покренуло је процесе, који у предвидљивој будућности могу имати жалосне последице, као што су масовно нарушавање права вјерујућих, отимање храмова од законских власника и прекрајање црквеног иметка. Све то смо већ видјели на дјелу у Украјини, гдје су били усвојени слични закони, али мијешање тамошњих политичара у питања устројства црквеног живота није могло да поколеба духовни темељ канонске Цркве нити да од Цркве одвоји вјерни народ. Штавише, то мијешање је довело лице, које је предњачило у жељи да Цркву претвори у свој политички инструмент, до губитка највишег државног положаја! Напади на Цркву Божију не остају без казне. Народ неће опростити нападе на његове светиње, а Бог ће их такође казнити осудом у вјечности. Молимо се Свемилостивом Господу, да Он дарује своју свесилну помоћ архипастирима, пастирима, свим вјерним чадима канонске Православне Цркве у Црној Гори, да уразуми оне на којима лежи одговорност за грађански мир и сагласје у држави. Са љубављу у Господу + Кирил, Патријарх московски и цијеле Русије Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Завршена је света Патријарашка Литургија којом су 2. јуна 2019. године началствовали првојерарси Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије у Саборном храму Часног Крста у Дамаску - видео прилог Информативног центра Антиохијске Патријаршије. Сиријски и либански државни и црквени медији посветили су велику пажњу посети Патријарха српског г. Иринеја и посланства Српске Православне Цркве, па је саборно богослужење директно преносило неколико државних и црквених телевизијских и радијских канала који програм емитују и преко сателита. Директан видео пренос преносила је и интернет страница Радија Глас Епархије нишке. О свечаном дочеку Патријарха српског г. Иринеја у Дамаску гледајте у видео прилогу Информативног центра Антиохијске Патријаршије: Извор: Српска Православна Црква
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 20. aприла 2019. године, на Лазареву суботу, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Молитвена прослава Лазареве суботе - крсне славе Патријарха српског г. Иринеја, почела је светом архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и у молитвеном присуству Преосвећеног Епископа шабачког г. Лаврентија. Саслуживали су старешина манастира Ново Хопово архимандрит Павле, архимандрит Серафим из манастира Сукова, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, ректор Богословије Светог Саве протојереј-ставрофор др Драган Протић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, архијерејски намесник београдски протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина цркве Светог Симеона Мироточивог протојереј-ставрофор Радич Радичевић, протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, презвитери Славиша Поповић и Игор Давидовић, протођакони Радимир Перчевић, Стеван Рапајић и Дамјан Божић, као и ипођакони Мирослав Ракоњац, Владимир Јелић, Дејан Накић и Ђорђе Мијајловић. Торжественост празника молитвеним појањем увеличао је хор Првог београдског певачког друштва. Празнични беседу произнео је Епископ шабачки г. Лаврентије. Поред многобројног верног народа, празничној Литургији присуствли су представаници традиционалних цркава и верских заједница и посленици културног и научног живота престонице. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Димитрија на Новом Београду. Саслуживали су протојереји-ставрофори Рајко Недић и Предраг Мичић, протојереј Владимир Замахајев, јереј Стефан Васиљевић, архиђакон Марко (Момчиловић), као и ђакони Драган Танасијевић и Илија Томић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2019. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Славиша Поповић и протођакон др Дамјан Божић. Јереј Арсен Миловановић је беседио сабраном верном народу. На крају свете Литургије, Патријарх је служио чин великог освећења Крстовданске водице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  12. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 30. децембра 2018. године, на празник Преподобних игумана Пајсија и ђакона Авакума, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном тим београдским мученицима у Алтини. Саслуживали су протојереји Зоран Перковић, Јевгењи Лехаћ, Небојша Тополић, Славен Вукомановић и Георгије Коваћ из Епархије мохаћевске (Украјина), протонамесници Раде Јовић и Драгиша Тепавац, јереји Анђелко Додер и Лука Варић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Боснић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  13. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 16. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Сабора српских светитеља на Карабурми. Саслуживали су протојереји-ставрофори Живадин Протић, старешина храма, Драган Станишић, архијерејски намесник врачарско-грочански, протојереј Ђорђе Драгутиновић, јереј Ненад Величковић, као и ђакони Немања Ристић, Александар Прашчевић и Драган Танасијевић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Саслуживали су јереји Предраг Тимотијевић, Мирослав Чолаковић и Марко Максовић и ђакони Немања Радичевић и Петар Бакајлић. Извор: Српска Православна Црква
  15. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Вајо Јовић и Видан Томић, протојереји Јован Гардовић, Бранислав Јелић и Душан Јовановић, протођакон Момир Лечић и ђакони Александар Секулић, Бранислав Кеџић и Драган Танасијевић. Торжественим молитвеним сабрањем чији су домаћини били старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић са братством и чланови Црквеног хора Свети Александар Невски прослављена је храмовна преслава. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  16. Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у Ваведењском манастиру у Београду где је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао светом архијерејском Литургијом. Саслуживали су протосинђел Мардарије из манастира Светог Јована Богослова у Поганову код Пирота, протојереји-ставрофори Милован Глоговац, Драгомир Сандо, Александар Средојевић, Мирослав Радојевић и Петар Дамњановић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његова Светост је, заједно са високопреподобном игуманијом манастира Ваведења мати Анастасијом, сесринством и домаћином славе г. Николом Чукићем и његовом породицом, преломио славски колач у присуству многобројног благочестивог народа. Појао је хор Мелоди под вођством гђе Дивне Љубојевић. Извор: Српска Православна Црква
  17. Храм Светог краља Стефана Дечанског у Железнику прославио је 24. новембра 2018. године, на празник свог небеског покровитеља, 113 година постојања светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Радомир Перчевић и Младен Ковачевић, као и ђакон Драган Танасијевић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са овогодишњим кумом храмовне славе г. Зораном Златановићем и члановима његове породице. Његова Светост доделио je високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина г. Душану Милосављевићу, власнику уметничке радионице Свети Никола из Батајнице, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним даривањем и залагањем приликом израде црквеног мобилијара за потребе храма у Железнику. Патријарх је уручио и грамате члановима Црквене управе господи Илији Љубичићу, Миодрагу Јелићу, Зорану Павловићу, Петру Милеуснићу, Милосаву Влајковићу, Слободану Златановићу, Миленку Милановићу, као и добротвору г. Горану Мишићу из Железника. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје. Старешина храма протојереј-ставрофор Драган Т. Анђелић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху на молитвеном присуству и приношењу бескрвне жртве поводом празника великог светитеља српског рода, као и саслужитељима, добротворима, дародавцима и свима присутним. Црква Светог краља Стефана Дечанског у Железнику саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су искоришћени за зидање темеља цркве. Црква је подигнута захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма 16. априла 1906. године извршио је Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1905. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  18. -Патријарх српски г. Иринеј одликовао главног архитекту цркве Светог Саве у Боцвани- Како сазнаје Радио Слово љубве, на свечаном пријему у част Патријарха српског г. Иринеја, одржаном 3. оновембра 2018. године у резиденцији Амбасаде Републике Србије у Преторији, престоници Јужноафричке Републике, уприличен је и посебно свечан тренутак. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је Патријарашком граматом са иконом Пресвете Богородице г. Андора Гиндера, главног архитекту цркве Светог Саве у Габорону, престоници Боцване, коју је Свјатјејши освештао на дан Преподобне мученице Параскеве - Свете Петке, пре недељу дана. Подсећамо да је ктитор храма Светог Саве г. Миливоје Николић том приликом одликован високим признањем Српске Православне Цркве орденом Светог краља Милутина, а Патријарашке грамате са иконама Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа додељене су и другим добротворима који су несебично учествовали у градњи првог српског храма у Боцвани. Извор: Српска Православна Црква
  19. -Патријарх српски г. Иринеј одликовао главног архитекту цркве Светог Саве у Боцвани- Како сазнаје Радио Слово љубве, на свечаном пријему у част Патријарха српског г. Иринеја, одржаном 3. оновембра 2018. године у резиденцији Амбасаде Републике Србије у Преторији, престоници Јужноафричке Републике, уприличен је и посебно свечан тренутак. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је Патријарашком граматом са иконом Пресвете Богородице г. Андора Гиндера, главног архитекту цркве Светог Саве у Габорону, престоници Боцване, коју је Свјатјејши освештао на дан Преподобне мученице Параскеве - Свете Петке, пре недељу дана. Подсећамо да је ктитор храма Светог Саве г. Миливоје Николић том приликом одликован високим признањем Српске Православне Цркве орденом Светог краља Милутина, а Патријарашке грамате са иконама Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа додељене су и другим добротворима који су несебично учествовали у градњи првог српског храма у Боцвани. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Његовом Блаженству Патријархи антиохијском и свега Истока г. Јовану X уручено највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог степена. Празник Покрова Пресвете Богородице у српској престоници торжествено је прослављен светом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару којом су началствовали предстојатељи Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X. Салуживали су Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Митрополити загребачко-љубљански г. Порфирије, Акре г. Василије, Њујорка и Северне Америке г. Јосиф и Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископȃ бачког Иринеја, врањског Пахомија, ваљевског Милутина, стобијског Давида, мохачког Исихија и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског и старешине храма Светог Саве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић, главни секретар Светог Ахијерејског Синода Српске Православне Цркве; проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски први; Петар Лукић, старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила;, гости из Антиохије Патријаршије: архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован; као и протођакони Радимир Перчевић и Стеван Рапајић. Литургију су појали Хор храма Светог Саве на Врачару, студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду и хор Мојсије Петровић. Богослужењу су, поред многобројног благочестивог народа, присуствовали директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, амбасадори Сирије г. Оусман Сааб, Либана гђа Нада Ал и Грчке г. Илија Елијадис, високи представници Римокатоличке Цркве, Исламске заједнице Србије, Српске академије наука и уметности, Универзитета у Београду и црквених просветних установа. На крају евхристијског сабрања предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј, поздравио је Блажењејшег Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X: -Ваше Блаженство, Патријарше Великога Божјега Града Антиохије, Сирије, Киликије, Палестине и свега Истока, господине Јоване, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, браћо и саслужитељи, часни оци, драга браћо и сестре, верна чеда наше Српске Православне Цркве, христољубиви народе српски, Благословио је Господ наш да на овај светли и радосни празник Цркве наше, празник Покрова Пресвете Богородице, поделимо духовну радост са нашим драгим гостима из сестринске Антиохијске Цркве и, првенствено, са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством патријархом Јованом. Смерно стојећи под њеним Покровом, благодарно појући архангелски поздрав Мајци Господа нашега и свих нас, помолимо се да она и нас, својим свемоћним молитвама, огради од свих зала и невоља, да, претрпевши сва искушења до краја, нађемо спас и покој Царства Небеског, у заједници са Њеним Сином и Богом нашим Исусом Христом, у Цркви Његовој. Без великога трепета и страха Божјега човек се не може осмелити да говори о повести најсветије Антиохијске Цркве. Разлог за то је следећи: човек мора да говори о делима Духа Светога, о неисцрпној благодати која као Врело живота истиче из неизрециве дубине љубави Свете Једноначалне Тројице и улива се у Цркву Христову, чинећи народе и људе удовима Тела Христовог. Међу њима, Ваше Блаженство, сестринска Антиохијска Црква, чији сте Ви Предстојатељ, заузима посебно место. Другачије не може ни бити када знамо да и пре него што су свети првоврховни апостоли Петар и Павле основали Антиохијску Цркву, Сâм Господ наш Исус Христос је ходао и проповедао у крајевима и градовима Либана и Сирије, како нас о томе и Свето Писмо извештава. Свети апостол Петар је развио богату апостолску и мисионарску делатност у Антиохији, а свети апостол Павлe, рођен у Тарсу, доживео је чудесно преобраћење и духовну метаморфозу на путу ка Дамаску, данас главном граду Сирије, и од гонитеља Цркве постао њен градитељ. Свето Писмо нас извештава да је и име хришћанин, како се сви ми данас називамо, настало у Антиохији. Не можемо без молитвенога трепета да се сетимо чињенице да је један од првих епископа града Антиохије био свети Игнатије, назван Богоносац, јер је Бога у срцу свом носио и Богом ношен био јер беше у Христовим рукама као оно дете које Богочовек показа апостолима када рече: "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско". А житије његово, које Антиохијска Црква чува и са нама дели, још каже да је у поодмаклим годинама имао само једну бригу: како да његов живот у врлини и његова старост не буду разлози судијама да му поштеде живот, који је иначе одмалена и као пастир и као учитељ посветио Господу. Мученички венац који у Риму стекао као, пре њега, свети апостол Петар, био је тек прва страница мученичке и многострадалне историје вечно младе и Богом чуване Антиохијске Цркве. У исто време је пострадала и света и равноапостолна великомученица Текла, велика слава сестринске Антиохијске Цркве. За њено свето име, драга браћо и сестре, везан је и први сусрет наших двеју помесних Цркава. Свети Сава је, наиме, на повратку из Свете Земље, као велику драгоценост донео из Антиохије део њених часних моштију, њену десну руку. Заједно са нашим народом претрпела је и она сеобе и гоњења, да би је, средином 18. века, патријарх Арсеније Четврти поклонио Старој цркви у Сарајеву, где се и данас налази. Антиохијац је био и најречитији беседник Цркве, „пети јеванђелист”, свети Јован Златоуст. Он је захватао „воду живу” из непресушног студенца Премудрости Божје, из чије дубине, кроз смирење и покајање, треба и ми да црпемо живе, одуховљене речи божанствене Литургије, коју он састави на основу древне антиохијске литургијске праксе и у којој светим Причешћем постајемо синови и кћери Оца небескога по благодати. Видите, драга браћо и сестре, каква слава увенчава Антиохијску Цркву! У Златоустово време патријарх антиохијски је био свети Мелетије, велики пастир Цркве Христове, учитељ не само светоме Златоусту већ и Василију Великом и многим другим светим епископима. Ови свети архијереји нису били свети само по свом личном благочестивом животу и подвизима него и по својој непоколебивој борби за Православље, по борби са „злом, најгорим од свих зала“ (κακὸν δέ, καὶ κακῶν κάκιστον), са јересима и расколима, који су, страшније од макаквих дивљих звери, непрекидно нападали Цркву Христову. И следећи сусрет наших помесних Цркава десио се по Божјем Промислу и на чудесан начин. Свети Јован Дамаскин је добио име по граду у коме је рођен и у коме је, даровима које је имао, постао калифов саветник. Иконоборци га оклеветаше код калифа, те калиф нареди да се десна рука Јованова одсече и постави на тргу Дамаска. Исте вечери одсечену руку свети Јован прислони уз своје тело и ноћ проведе у молитви пред иконом Мајке Божје која беше његова породична икона. Рука зарасте, а од ране беше остала само црвена нит тамо где је рука била одсечена. И сâм калиф затражи опроштај за неправедну казну коју изрече. Јован пак, у знак благодарности, припоји руку направљену од сребра икони коју понесе са собом када се замонаши у манастиру Светог Саве Освећеног близу Јерусалима. Чудесне подвиге потом изврши, дубока, богословска дела и химне написа на корист, радост и спасење хришћана. Пет векова касније, још као монах, у тај манастир дође Свети Сава из Србије као поклоник, а то беше прорекао још оснивач манастира, свети Сава Освећени. Тако Бог преко светог Јована Дамаскина и Саве Освећеног прослави и нашег потоњег светитеља и првог српског архиепископа, Светог Саву. Ова света и чудотворна икона, коју тада прими на дар Свети Сава, названа Света Богородица Тројеручица, данас се чува у манастиру Хиландару. Драга браћо и сестре, постоји још једно место на којем се наше две сестринске Цркве сусрећу. И не само што се сусрећу него и остају сједињене заувек. То место јесте Голгота, и Часни Крст на њој. Наше Цркве вековима носе крст Христов као удови Тела Његовог, Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Његове, која смерно испуњава Завет Његов: „Није слуга већи од господара свога. Ако су мене гонили, и вас ће гонити; ако су моју реч одржали, и вашу ће одржати” (Јов. 15, 20). Мислимо, наравно, на страдања и гоњења којима се ни број не зна, на мучеништво великог дела наших хришћанских народа. И код вас, у Сирији и на читавом Блиском Истоку, и код нас у Србији, и у многим другим земљама, људи су страдали само због тога што су били и остали верни својој Православној Цркви и завету Отаца својих. Захваљујући њиховим подвизима исповедништва и мучеништва, ми смело стајемо пред Господа и само крстом Његовим се хвалимо, као што је рекао апостол Павле (Гал. 6, 14). Ваша историја протиче у истом знаку крста, од времена мученичке смрти апостола Петра и светог Игнатија Богоносца, славе Антиохијске Цркве, до дана данашњега. И наша историја, од времена светог Јована Владимира, потом и Великомученика Лазара, и свих косовских мученика, па све до сада, протиче у истом знаку. Али Крст нас упућује на Васкрсење. Један је Завет који се у Цркви, у различитим историјским приликама и различитим народима, чудесно спојио и непрестано спаја са Новим и Вечним Заветом Господа нашег Исуса Христа. Речи које потврђују тај Завет, браћо и сестре, којима се заветујемо да смо хришћани, да у свему последујемо Господу нашем, које слободним избором, из дубине нашега срца, изговарамо, којима започиње сваки наш подухват и које сведоче о избору наше душе за непролазно Царство небеско, јесу оне речи којима почиње наша божанствена Литургија: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова! Амин! И овај наш садашњи сусрет, Блажењејши брате, радошћу умивен због Вашег доласка међу нас, окићен је и украшен страдалничким и мученичким венцима Крста Господњег. Наш сусрет се дешава у време када Ваша Патријаршија, по Бог зна који пут, мученички страда и бива разапета, када Ваш народ бива протериван, расељаван и убијан. Наш верни српски народ са болом у срцу слуша вести и гледа потресне слике свега онога што се код Вас дешава. Колевка хришћанства скоро да остаје без хришћана! Страдају људи, свети храмови и градови. Страдају и људи других вера и њихове богомоље. Опште безумље које зле силе овога света са очигледном намером стварају довело је до рата и хаоса у којем сви страдају. Слепи фундаментализам и тероризам представљају претњу народима који живе на Блиском и Средњем Истоку, као и народима читавога света. На њима су само маске религиозности. Острашћеност, мржња и злочини не могу се оправдати религијским мотивима. Доказ за то јесте чињеница да су хришћани и муслимани вековима живели заједно. Израњаван, али Богу веран, српски народ посебно тугује због тога што се не види скори крај патњама народа Сирије, Ирака и целог Блиског Истока, народа који Ви, апостолски ревносно, пастирски предводите. Наш народ зна како је живети у условима када сваки дан доноси опасност – не потенцијалну и замишљену опасност већ реалну опасност по сâм живот, породицу и ближње. Остати, не напустити своје светиње и родну земљу, а пре свега сачувати своју веру, постаје тада подвиг раван исповедничком. Дао је Бог да дух исповедништва, вазда присутан у Цркви Христовој, буде пројављен у делима и речима Вашег Блаженства, као и међу архијерејима, свештенством, монаштвом и народом Ваше свете Антиохијске Цркве. То је оно што видимо и што нам даје наду. Наша је света дужност да молимо Бога, Мајку Божју и све свете да Вама и свима нама подаре још много снаге и вере. Вера је драгоценија од злата пропадљивог. Она се сада огњем и мачем искушава, у овим временима великих искушења, мука и невоља (ср. I Петр. 1, 6 и 7). Ваше Блаженство, слабе су и немуште наше речи да искажу радост што Вас овде видимо, а у Вама видимо и прослављамо свету повест славне Антиохијске Цркве. Али осећамо и жалост и тугу када покушавамо да сагледамо и схватимо њен положај у овом историјском тренутку. Зато понављамо речи апостола Павла: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови” (I Кор. 12, 26). То су речи које и ми изговарамо, сада и овде. Оне нису само знак солидарности и разумевања него, пре свега, исповедање нашега истинског јединства, нашега братства у Господу нашем Исусу Христу, у Једној и јединственој Цркви Његовој. Нека дâ Бог да се у јединству наше Цркве, у Духу Светом, Који на њој почива и у њој дела, супротставимо свим невољама и искушењима која нас сустижу. Свето Писмо нас, уосталом, опомиње да искушења морају доћи и да свако ко хоће да служи Господу мора да спреми срце своје и веру своју као мач духовни да тим искушењима одоли. После Крста долази Васкрсење. Тиме је све речено. Радујмо се данас, и у све дане живота нашега, што је Бог нама подарио Велику и Славну Заштитницу, Мајку Божју, Пресвету Богородицу! Бог Логос сместио се у утробу њену, а она, озарена Духом Светим, узвисила се као Невеста Неневестна, над целом творевином Божјом и бди и моли се за њу. И сада Покровом својим, као порфиром сјајнијом од сунца, закриљује цео људски род. Знајући слабости своје и неопходност помоћи Божје, смело, са покајањем, смирењем и љубављу, завапимо Царици небеској: Владичице наша, својим неисказаним човекољубљем погледај на нас и помози нам! Помози народима Сирије, Палестине, Ирака, помози свим хришћанима Истока, закрили их Покровом својим и сачувај их у земљи њиховој и међу светињама њиховим, на славу Сина Твог и Бога нашег Исуса Христа! Данас, на празник, када се анђели са архијерејима и народом радују, када се апостоли са пророцима радују, Теби и светом Покрову твом се обраћамо: буди Помоћница у све дане живота нашега! Велико је уздање наше у милосрђе твоје, да у теби нађемо благодат за благовремену помоћ (Јевр. 4, 16). Пресвета Богородице, Мати Господа нашега, Мајко наша, чувај нас под Покровом твојим! Амин, Боже дај! Затим је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху антиохијском и свега Истокa г. Јована највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Под сводовима заветног храма српског народа проломио се усклик: Достојан! Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Јовану на молитвено сећање икону Светог Јована Крститеља и Претече Господњег. Затим се сабору верних обратио Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X: -Ваша Светости, браћо архијереји саслужитељи, христољубиви народе, Данас нас је, у овом светом храму, сабрала Господња евхаристијска трпеза са које смо, попут мирис тамјана, уздигли своје молитве Христу Богу, коме нека је слава у векове. Антиохијска и Српска Црква се данас коленопреклоно моле закланом Јагњету, које се увек једе и никада не нестаје, но освећује оне који се причешћују, за спасење света. Браћо, како је само велелепна и слаткоћом вечног живота испуњена Господња евхаристијска Чаша, која нас је са вама спојила! Ова Чаша је заиста величанствена и надвремена док пред њом промичу историјске и географске опсене овога света! Сјединимо се једним устима и једним срцем, ми православни хришћани, који живимо о насушном хлебу љубави нашег Спаситеља као плоду истинског Дрвета живота, и отпијмо из његове свете Чаше која је врело нашег спасења и лек бесмртности. Ваша Светости, драга браћо и сестре, Желео бих, пре свега, да своју реч започнем управо са небеским и непролазним Хлебом, као и са стиховима вечне поезије великога хришћанскога Слаткопојца, који је рекао: Ходите сви, народе Божји, исповедимо свецело веру нашу у Христа; са страхом Божјим примимо Хлеб тајинствени и Чашу спасења окусимо; са чистом савешћу приступимо и исповедимо живу веру, надајући се да ћемо се настанити у анђелским насељима; уистину је Свето Тело Христово, које је страдање и крст поднело, небески Хлеб нетрулежни! Ово су речи Романа Слаткопојца, чији спомен данас славимо према календару наше Цркве. Изузетно сам почаствован и неизмерно радостан да, чинећи спомен и произносећи речи овог антиохијског светитеља, рођеног у Хомсу који служаше Цркви Христовој у Бејруту и Константинопољу, созерцавам Тајну Господње евхаристијске трпезе која нас је данас сјединила са нашом браћом у Србији. Такође, ми данас вршимо спомен и светог апостола Ананије, који се помиње на данашњој светој Литургији заједно са Светим Романом, као што и наша недостојност заједнички дели са њим место пребивања у граду Дамаску, улици Правој, где је „у време оно“ крштен Свети апостол Павле. Отуда сам особито радостан и причињава ми нарочито задовољство да наведем речи апостола Ананије, упућене Павлу које гласе: „Послао ме је Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, да прогледаш и да се испуниш Духа Светога“ (Дап 9, 17). На самом почетку, неизмерно сам срећан што нашим ближњима у Србији могу да пренесем љубав њихове браће из Цркве Антиохије – тамо где су ученици Господњи били по први пут названи хришћанима Долазим Вам у миру из древне Антиохије која је крстила Павла руком Ананије, првог епископа града Дамаска, и из Антиохије Петра и Павла, Варнаве и Квартоса, Игњатија Антиохијског и Јосифа Дамаскина. Поврх свега, долазим из Антиохије еванђелиста Луке, Јована Дамаскина и Романа Слаткопојца, то јест оне Антиохије која је своју љубав према Христу посведочила најстаријим литургијским појањем, прелепом свештеном уметношћу у бојама, надахнутом црквеном химнографијом и узвишеним богословљем, и најсрдачније грлим Цркву мученика и праведника у Србији Господ Исус Христос је истински посредник нашег живота и непоколебиви ослонац нашег целокупног постојања. Можда су управо то речи које сажето изражавају искушења са којима су се суочавале и суочавају Антиохијска и Српска Црква. Протекло је већ више од две хиљаде година откако је хришћанство укорењено на Истоку и засађено на српској земљи коју су походили ученици апостола. А вера која је у нама и вама браћо, превазилази дела ума и изражава саму суштину и дубинуљудског постојања. Древна Црква Антиохије је током свога постојања пребродила све историјске изазове и сачувала Христа у свом срцу, попут надрагоценијег бисера у шкољци. Србија је исто тако прошла Голготу својих страдања да би изнова оживела у зори Христовог Васкрсења. Данас нас је, све заједно, сабрала на једном месту тајна Божанствене Евхаристије, а света Литургија је у својој суштини један вечнокрећући израз благодарности. Уистину, управо је јединство вере, још од праскозорја хришћанства, оно што нас је окупљало и што нас сабира све до данас. Ово јединство вере се и у данашњем свету, упркос свим владајућим изазовима, тумачи као истинска и опипљива реалност јединственог сведочења Господа Исуса Христа. Отуда, возљубљена браћо, неопходно је да искрено и свесрдно размењујемо искуства о свему што би могло да обједини сведочење Православља савременом свету. Саборност руковођена миром, која је првенствено заснована на једној, заједничкој евхаристијској Чаши, представља по превасходству темељ и основу хришћанског идентитета. Као што је познато, већ почетком протеклога столећа започете су припреме за одржавање једног великог Свеправославног сабора. Али ми, Антиохијци, били смо разочарани због његовог исхитреног одржавања, чему није претходило благовремено разрешење веома озбиљних питања, што је имало за последицу да наша древна Патријаршија, заједно са још три помесне православне Цркве, није узела учешћа на Сабору одржаном 2016. године на острву Крит. Са дубоким болом помињемо овом приликом и нарушавање наших права од стране Јерусалимске Патријаршије на примеру успостављања нове епископске дијацезе у Катару, марта 2013. године, и постављења епископа противно нашој вољи. Са великом горчином у срцу морамо да поменемо и неуспех свеправославног трудбеништва и интензивног рада у циљу успешног решавања овога, за нашу Цркву, веома озбиљног проблема. Пошто су, напослетку, биле исцрпљене све могућности за решавање поменутог проблема, то нас је и навело да прекинемо општење са Јерусалимском Патријаршијом, чији је став по питању свих претходних иницијатива био веома ригидан. Све то се већ дешавало, нажалост, онда када је Антиохијска Црква примала ударац за ударцем – протеривање њених духовних чеда, разарање њених светиња и отмице њених свештеника и епископа међу којима су два епископа града Алепа – сиројаковитски епископ Јован Ибрахим и православни митрополит Антиохијске Патријаршије Павле Јазиџи, а који су отети још пре пет година. Међутим, разлози нашег доласка у мирну посету сестринској Српској Православној Цркви нису критике у вези са Критским сабором, већ опредељење да заједнички сагледамо све оно што је обележило и што тренутно оптерећује односе међу помесним православним Црквама. Због чега је неопходно да расправљамо о питањима аутономије или аутокефалности управо сада када нам је највише потребно целовито и снажно јединство свих православних хришћана? Нема никакве сумње да би Православна Црква требало да размотри своје проблеме на једном сабору где би били окупљени сви поглавари помесних Цркава, али је истовремено неприхватљиво да један такав архијерејски сабор буде сведен на покушај решавања наведених проблема без плодотворног произношења и умножења живе еванђелске речи коју од нас очекује савремено друштво. Дозволите ми да, на овоме свештеном месту, поделим са вама и нешто што ће бити оцењено пред судом историје. Древна Црква Антиохије, као она која је прва наденула име хришћанима, будући свагда препознавана у личностима првоврховника апостолског сабрања Петра и Павла, била је принуђена да изостане са Сабора на Криту 2016. године, иако то сама није желела. Она је на то била приморана на првоме месту услед одсуства јединства са једном од помесних Православних Цркава, одлагања у проналаску решења и изостављања дотичне теме из плана рада Сабора. Осим тога, на идентичан начин су пропраћена и нека друга, мање значајна питања, међу којима су примедбе које се тичу обавезујућег карактера доношених одлука и устројства црквеног живота православних хришћана у дијаспори, као и неке друге примедбе. Све претходно речено је јасно и недвосмислено становиште и језгровита порука Антиохије, кћери двомиленијумског хришћанског сабрања, свим православним хришћанима и читавом свету ради унапређења сваког свеправославног сусрета. То је уједно и својеобразно начело изградње слоге и једногласја у погледу свих суштинских питања, а које је освештано стваралачким и надахнутим антиохијским искуством у циљу проналажења одговора на питања која сведоче о видљивим и оним мање приметним делатностима православних у свету. Насупрот томе, управо ових дана до нас допире снажан хук ветрова у циљу осамостаљења црквених заједница на различитим местима у васељени. Усрдно се молимо Господу нашем Исусу Христу, како би од своје Цркве одбио све таласе политичких замки, историјских преврата и разорног духа индивидуализма, е да би у њој засијао дух славе Његове. Љубљени у Господу, нама је највише потребно време у коме ће православно хришћанство бити једна реч и једно чврсто Тело усред хаоса овог света који се пре свега одликује поделама. Јединство православног хришћанског света је залог који је Христос предао у наше руке, а сагласје помесних православних Цркава је оно што првенствено чува њено јединство и кохезију. Такође, нама је поверено да чувамо једноту и јединственост Православља пред налетима олује подела овога света, коју превазилазимо кроз Онога који је благоизволео да будемо једно, Господа Исуса Христа, чија свагда блистајућа слава треба да засија у целокупном свету и у нама. Истовремено, овде смо да посведочимо, како вама тако и кроз вас, Европи и васколиком свету, да су хришћани Блискога истока неодвојиви део тога поднебља, без обзира на историјски ток времена. Ови хришћани су уградили себе и све што су имали да би остали на својим вековним огњиштима, у земљи на којој их је засадила десница Бога Вишњега. Њихово срце саткано је од чистоте снежних планина Либана и бистрине сиријског и ирачког Еуфрата, а које одјекује попут жубора Јордана и речних токова плодотворне равнице Палестине. У средишту бића ових древних хришћана је дах Јерусалима и искуство неправди учињених Палестини и њеном народу. Ми, православни хришћани, укорењени смо у правом смислу речи на Блиском истоку и тамо смо присутни већ две хиљаде година. Припадност нашој земљи неодвојива је од нашег удеоничарења у Тајни Крста и Васкрсења Христовог коју свагда носимо и коју ћемо носити занавек. Ми хришћани Блиског истока осећамо на веома опипљив и истанчан начин да је наше присуство на тамошњим просторима једна особита порука и сведочанство. Ослањамо се и уздамо се у силу нашег Господа и у добре људе широм васељене да ћемо тамо и даље остати, чврсто утемељени и дубоко укорењени. Поврх свега, ми не тражимо од овоземаљских власти да нас заштити као хришћане, јер смо живели две хиљаде година на Истоку, делећи горчине и радости са нашом браћом свих вероисповести и верских заједница. Хришћанима не треба заштита, већ они траже мир и безбедност за себе, као и за све друге у земљи у којој живе са свим другим конфесијама. Дајте мир Истоку, да бисте видели како сви на Истоку живе у хармонији. Драга браћо, Блиски исток је много више од обичног земаљског пространства. Он је стециште небеских откривења и земља Христовог Оваплоћења. Ми, правоверни Антиохијци, уистину јесмо Црква Оваплоћења и заједница опипљивог и живог присуства које исијава сведочењем и делатним постојањем, превазилазећи категорију броја и количине и пројављујући јединствену улогу и послање. Стога би требало да, попут других народа света, на одговоран начин надиђемо историјске оквире нашег овоземаљског постојања и уклонимо прашину пролазнога времена, јер смо носиоци поруке нашега Господа. Отуда је наша дужност да сведочимо Његово присуство кроз нас и у нама, као грађевина Божја у Духу Светоме која није саздана од обичнога камења. Данас се молимо за Вашу Светост и паству која је поверена Вашој очинској бризи. Молимо се пред Господарем Васкрсења за свеукупни српски народ, за његове властодршце, поглаваре и добротворе, као и за свеопшту добробит Србије. Уверени смо да и ви уздижете своје молитве за наш добри и напаћени народ, за његову добробит и миран живот. Овом приликом особито помињемо нашу тешку и и незацељену крваву рану – отмицу двојице митрополита града Алепа – Јована Ибрахима и Павла Јазиџија пре више од пет година, што најбоље осликава чему је све био, а и даље је, изложен човек Блиског истока – почев од насиља и отмица па све до унижавања и порицања достојанства усред бесмисла ратова и овоземаљских интереса. Усрдно се молимо за Сирију, Либан и цео Блиски Исток са свим његовим земљама, као и за добробит и мир у целом свету. Такође се молимо и за успех Његове Екселенције господина Председника ове земље и његових сарадника, у свему што чине и што ће чинити за добробит овог благословеног народа. Нека је благословена држава Србија и њена Црква! Нека су благословена и нека се радују ваша срца, сабрана браћо наша! Нека је благословен овај дан молитвама Светог апостола Ананије и Романа Слаткопојца који нас данас сјединише у Тајни оприсутњене Педесетнице, измоливши милост од великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа – коме нека је слава у све векове! Амин! У Светосавском дому уследио је свечани ручак у част Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована и његове часне пратње. Том приликом Патријарх српски г. Иринеј уручио је висока црквена одликовања, орден Светог Саве другог степена Вископреосвећним Митрополитима Акре г. Василију и Њујорка и Северне Америке г. Јосифу, док су архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије удостојени орденом Светог цара Константина. Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован уручио је пригодне дарове српским архијерејима Порфирију, Иринеју, Јовану и Стефану СПЦ
×
×
  • Креирај ново...