Претражи Живе Речи Утехе

У недељу 9. септембра, са почетком у 20 часова, у Историјском архиву Града Новог Сада биће уприличено представљање књиге Синише Михајловића која носи назив „Баладе о логорашима“. У програму ће учествовати Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, затим господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, као и госпођа Вера Милосављевић, приређивач књиге. Модератор програма биће протојереј Жељко Латиновић, са којим смо овога јутра и говорили о споменутој књизи. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

Велика нам је радост и особито задовољство што можемо да Вас обавестимо да је од данас у оквиру нашег портала могућ пријем вести из наше Свете Цркве, најава богослужбених, катихетских и културних сабрања, као и поучних текстова. Ваше вести, текстове и неки други садржај, који би по Вашем мишљењу требао да буде објављен на нашем порталу, можете да шаљете на званичну инфо имејл адресу [email protected], а ми ћемо се потрудити да Вам у што краћем року потврдимо пријем материјала који сте нам доставили, а након прегледа и одобрења од стране уредништва исти ће бити постављен на порталу. ЗВАНИЧНА ИНФО ИМЕЈЛ АДРЕСА ЗА ПРИЈЕМ ВЕСТИ: [email protected] НАПОМЕНА: Како би наше мисионарско дело узрасло дивне и благословене полодове, и како би послужило нашој Светој Цркви на један свештен и богоугодан начин, молимо Вас да нам достављате искључиво проверене информације (вести, најаве...) и са наведеним извором. Такође, теолошке текстове и Светоотачке поуке са наведеним извором, или наведеним аутором, ако је у питању ауторизовани текст који желите да представите широј црквеној јавности путем нашег портала. УРЕДНИШТВО ПОРТАЛА Поуке.орг View full Странице

Година издања: 2018.Формат: 135х200.Обим: 270 стр.Повез: брошISBN 978-86-87057-44-9Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф) Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор ПОРУЧИТЕ КЊИГУ ПРЕКО ЗВАЧНЕ СТРАНИЦЕ "ОТАЧНИКА" https://www.facebook.com/otacnik/ View full Странице

У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 15. априла, Стеван Јовановић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Шта има?... ново у Новом завету. Са званичне интернет странице Цркве Ружице и капеле Свете Петке на Калемегдану доносимо видео запис предавања. View full Странице

Драга браћо и сестре, велико нам је задовољство да најавимо нови циклус предавања Разговори о вери у конаку Капеле Свете Петке. У недељу, 15. априла 2018. године, предавање под називом "Шта има?... ново у Новом завету" одржаће Стеван Јовановић, вероучитељ.С радошћу вас очекујемо! View full Странице

Образовно - научна редакција РТСа управо је поставила на свој јутјуб канал, емисију "Траг у времену - Пут добра оца Тадеја" из 1995. године. Са великим духовником у аутентичном амбијенту манастира Витовнице разговарала је Вида Томић. Редитељ: Драган Ћирјанић, уредник: Петар Савковић. Не пропустите овај редак доживљај благодатне енергије и мудрости у Христу Спасу, старца Тадеја. View full Странице

Недавно је, у издању Епархије жичке, изашла књига оца Антонија Конијариса, свештеника Грчке православне Цркве у Америци, под називом Проповедање речи Божије. Поред више од педесет година свештеничке службе и веома изражене друштвене активности, оца Антонија је красила и титула професора омилитике на грчком православном колеџу Светог крста, за који је везан сам настанак књиге која је пред нама. Иако упућено најпре онима који проповедају реч Божију, ово дело може бити отрежњујуће и корисно свима вернима који се налазе пред изазовом сведочења праве вере. Шта је то што ову књигу издваја од осталих и због чега би требало да буде неизоставна литература свакоме ко се припрема или је већ на путу свештеничке службе? Превасходно, то је начин и стил писања, путем кога нас отац Антоније уз обиље анегдота и одлично уклопљеног колажа од цитата и поука, вешто води кроз најдубљи и најузвишенији смисао свештеничке беседе, дарујући успут веома драгоцене и практичне савете. Читалац врло брзо открива колико је суштинских и дубоких истина одевено у ту крајњу једноставност и разуме колико је личног труда и праксе уткано у ово невелико дело, које не само да инспирише и открива, него пружа и конкретну помоћ. Тако, рецимо, желећи да продуби свест о чињеници да свака изговорена реч оставља траг у души слушаоца, отац наводи један врло живописан догађај: „Епископ се једном обраћао групи студената теологије. Отпочео је рекавши им: Устаните. Сви су устали. Следећег тренутка им је рекао: Сада седите. Слушаоци су, већ помало збњени, послушно сели. Надам се да сте схватили поенту, рекао им је. Речи узрокују да се нешто дешава.“ А затим писац наставља: „Бог користи речи да проузрокује дешавања… Његова спасавајућа реч је упућена свима који је прихватају вером… Будући да је Света Тајна, проповедање није само говор свештеника. То је Бого-човечански сусрет. То је Бог који наставља да открива себе у Христу, који тражи изгубљено, који лечи сломљене, који подиже пале, који преводи из смрти у живот.“ Као предуслов за правилно поимање Тајне, отац Антоније наводи: „Припрема за добро проповедање подразумева да ћемо током читавог живота изучавати реч Божију која се налази у Светом Писму. Ми дословно треба да „поједемо“ свитак Божије речи, да га сваримо, да он постане део нашег бића баш као што је анђео наредио светом Јовану у визији… Ми треба да читамо Писмо свакодневно не само због припремне беседе, већ и због личног сазревања и потпуног уживања у речи Божијој.“ Лично сазревање подразумева најпре разумевање себе, својих слабости и врлина, својих унутрашњих тежњи и потреба, те кроз то унутрашње сагледавање и сазревање човек почиње да разумева и потребе својих ближњих којима је потребан и савет и утеха, заповест и охрабрење. Ту долази до изражаја опаска о. Антонија да постоје две књиге које сваки проповедник мора знати: Библију и књигу људског срца, а затим наставља: „Свака беседа треба људима понудити крила која ће их одвојити од греха не оптеретивши их превеликим теретом кривице.“ „Људи долазе у цркву зато што су рањени стрелама живота. Њима треба реч утехе од Господа. Увек треба да памтимо да је реч Божија уједно и слатка и горка, према светом апостолу Јовану у Откривењу… Истина је да највећи део људи трага за утехом зато што војују тешке животне битке са страхом, несигурношћу, сумњама и искушењима. Ипак, ми треба да одржимо баланс између суда и милости, утехе и жалошћења.“ Пред таквим захтевним изазовом сваки проповедник речи Божије ће устукнути у страху и несигурности, питајући се како то постићи. У томе се и огледа једна од највећих драгоцености ове књиге – то што писац на врло једноставан начин охрабрује и инспирише, стварајући осећање да је заиста могуће и лако бити добар беседник: „Ниси призван да проповедаш попут других. Јединствен си. Призван си да спознаш себе, да будеш ти, да прихватиш себе и да себе што је могуће више развијаш како би твоје проповедање било учинковито. Од суштинског значаја је да на амвону будете природни.“ Након свега, велико признање о значају свештеничке беседе, овај верни пастир преноси кроз речи великог савременог психијатра, др Карла Менингера: Свештеник који из седмице у седмицу стоји пред својим стадом… има шансу коју мало ко има: да растерети бремена… да ублажи осећај кривице и да надахне лични и друштвени напредак. Ниједан психијатар или псхотерапеут… немају у тој мери могућности да лече душе и крепе тела, као што то може свештеник.“ И на крају, уз благодарност, похваљујем ђакона Стефана Милошевског који је препознао важност ове теме и имао воље и времена да се потруди на превођењу ове књиге са енглеског језика, коју од свег срца препоручујем. Архимандрит Дамјан (Цветковић) Извор: Епархија жичка View full Странице

Саопштење за јавност Епархије шумадијске 15. Децембар 2017 - 7:46 Поводом текста „И Параћинци дошли да дају подршку оцу Саши“, објављеног у новинама ,,Блиц“ од 14. децембра 2017. године, који је поново потписала Жељка Јевтић, обавештавамо сву богољубиву и истинољубиву браћу и сестре да је ова новинарка ,,Билца“ у данашњем тексту поновила готово све неистине и лажи које смо демантовали у Саопштењу за јавност поводом писања „Блица“ од 13. децембра 2017. године. Имајући у виду да се нико из ,,Блица“ до сада није обрати Епархији шумадијској са било којим питањем у вези проблема о коме пишу, више је него јасно колико ове новине поштују основни принцип новинарства - да се чују обе стране. Не улазећи у бесмислени дијалог са онима које истина не интересује, још једном обавештавамо све заинтересоване да је Епископ шумадијски на састанку 29. новембра 2017. године са представницима парохијана који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића, рекао како свештеник Саша треба да изврши одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године. Епископ ће, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу. Сходно томе упућујемо питање госпођи Јевтић, редакцији ,,Блица" и свима који су заинтересовани за овај случај, да одговоре на два питања: На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање будући да је свештеник Саша Огњановић, до сада три пута (24. новембра, 5. децембра и 11. децембра), одбијао да прими дужност на Другој рековачкој парохији? На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање уколико се свештеник Саша Огњановић оглуши о још један позив и ни 15. децембра 2017. године не прими дужност на Другој рековачкој парохији, будући да ће у том случају наступити околности из члана 177 Устава СПЦ, став други, којим се предвиђа да „непримање дужности за 21 дан после постављења или премештаја, повлачи губитак парохије? Из канцеларије Епископа шумадијског View full Странице

У грчкој дијаспори у Америци поново се чују гласови о могућој оставци Архиепископа америчког Димитрија. Посебно, о том много пише редовни дописник The National Herald Теодор Калмукос. У грчкој дијаспори у Америци поново се чују гласови о могућој оставци Архиепископа америчког Димитрија. Посебно, о том много пише редовни дописник The National Herald Теодор Калмукос. Треба истаћи да су се сличне публикације, занимљиво од истог аутора, биле објављиване и у априлу 2010 године. Тада су Егзарха Васељенског Патријарха оптуживали због игнорисања насталих проблема и по питању правне надлежности Палестинских православних парохија у САД и могућности њиховог прикључења Православној цркви Америке, ради учешћа на Епископској Скупштини Северне и Централне Америке. Раније, на заседању Сталне конференције канонских епископа Америке 2009 године, француски Митрополит Емануел у име Васељенског Патријарха је рекао да Православна црква Америке треба да учествује на гласању на заседањима Епископске скупштине Северне и Централне Америке. И поред најаве Васељенске патријаршије да ће учествовати на заседању, епископ Православне цркве Америке из Мексика није дошао. Упркос свему по изворима г.Калмукоса, када је Архиепископ Димитрије позвао Поглавара треће по величини православне епархије Америке Митрополита Јона са својим епископима на Скупштину, Васељенски Патријарх се наљутио, Речено је да је Потлавар грчко-америчке архиепископије, назвао прикључење списку делегације ПЦА грешком, међутим, тадашњи директор спољних црквених послова ГАА Марк Ареј, је дао другачије објашњење. Страх Васељенског Патријарха због зближавања ГАА и ПЦА је потпуно разумљиво из разлога што већина његових прихода долази из САД. Ако се ГАА и ПЦА уједине и изађу из састава Константинопољске цркве, Патријарх би се лишио средстава за живот. Везано с овим, Патријарх Вартоломеј је наводно дао јасан сигнал, не позивати ПЦА на Скупштину, а Архиепископ Димитрије га је послушао. У овом случају горе поменута изјава Митрополита Емануела, остаје неразумљива. Можда је она дата због тренутних интереса и не одражава праву позицију Патријарха или његову активност у том правцу. Оправдано се поставља питање дали је Патријархова забрана позивања ПЦА на Скупштину била на месту. Ако је истина ово последње, онда, је ли могће искључити могућност, да је Марк Ареј намерно обмануо свог Поглавара, шаљући позив Митрополиту Јону, смишљајући неку причу која би оцрнила Архиепископа Димитрија. У вези са овим у јануару 2010 г. десио се још један покушај дискредитације Егзарха Васељенског Патријарха у Америци.Наводно он је без основе и мирне душе одбио да прими у Академију Св.Василија двоје сирочади из Конга. У званичном саопштењу ГАА је наведене опгужбе одбацила. По наводима текста у The National Herald, Патријарх Вартоломеј је сазвао састанак, на којем је присуствовао тадашњи генерални секретар Св.Синода, архимандрит Елпидофор Ламбриниадис, један од главних претендената на место Поглавара ГАА и ред других јерарха из Турске. Објављено је да је већина присутних била против тога да Васељенски Патријарх подржи америчког Архиепископа, да се и сам Патријарх Вартоломеј, позитивно изјаснио о оптужби Митрополита Теолиптоса против Архиепископа Димитрија и да је Његова Светост под утицајем угледних верника Америчке Архиепископије, била принуђена да да одговарајућу изјаву. Такође у издању The National Herald у априлу 2010 г. пише да је и сам Поглавар ГАА за свог наследника, желео Митрополита Питсбуршког Саву Зембиљаса а "неформални архиепископ" о.Александар Карлуцос подржавао је кандидатуру Митрополита Француског Емануела. Велики значај, Васељенском Патријарху блиског протопрезвитера Александра у ГАА тумаче чињеницом да је он одиграо важну улогу приликом избора претходног Поглавара Америчке Архиепископије, Архиепископа Спиридона. Ево и сада се, против Поглавара Америчке Ариепископије чују оптужбе о нерешавању насушних проблема и довођења Архиепископије до банкротства. Чак је Архиепископ Димитрије био принуђен да смени са дужности извршног директора, одговорног за административно финансијска питања у ГАА последњих 19 година, Џерија Димитриа. Њега још оптужују да није водио рачуна о функционисању фонда "Leadership 100 Архиепископ Јаков". Наводно, тиме није обезбедио правилно руковођење фондом од стране цркве и тиме лишио Васељенског Патријарха планираних финансијских средстава. Овде се сада јавља једно интересантно питање, ко је стајао иза одлуке о издвајању Leadership 100, 1998, године у посебну НКО? Архиепископ Спиридон? Патријарх Вартоломеј? Занимљиво је, што је преговоре о промени статуса фонда, са једним од његових оснивача, Мајклом Џахарисом, (премино 2016 г.) водио онај исти о.Марк Ареј,који је касније постао извршни директор фонда The Hellenic Initiative. И ко су сада чланови извршног комитета Leadership 100? То су Џорџ Цандикос, за чију оставку,са позиције подпредседника Архиепархијалног Савета, се залаже, Марк Ареј а такође и Димитриос Логофетис и Мајк Манатос, људи повезани са Патријархом Вартоломејем. Важну улогу у привлачењу донација у фонд игра о.Александар Карцулос. Зашто он то ради, можда како се наводи, што средства неће бити коришћена у интересу цркве? Има ли заиста основе тврдити да Архиепископ Димитрије занемарује своје обавезе. Ако заиста, угледни верници, из ГАА могу утицати на одлуке Васељенског Патријарха, како се може тражити одговорност изабраног Поглавара Архиепископије, за негатвне последице деловања "јерарха из сенке? Грчки олигархијски лоби у ГАА, који се појавио много пре устоличења Архиепископа Димитрија, судећи по мишљењу о.Александра Карлцоса, од веће је користи Патријарху Вартоломеју, него самом америчком Егзарху. Марк Ареј и Александар Карлуцос, који стоје иза садашње кампање против Поглавара ГАА и желе да на његово место поставе Митрополита Емануела, су у ствари људи Патријарха Вартоломеја, са којим их веже заинтересованост за финансијска питања, а не људи Архиепископа Димитрија. Невоља је утоме, што су "јерарси из сенке"изгубили интерес за духовни живот а црквени живот подређују својим политичким, етничким и финансијским циљевима. А ако је ово тако, онда, наиме, њих и треба питати за финансијске резултате. На крају крајева, што Поглавару треба да буде важније, административна или духовна питања? Да ли је само он одговоран за усвојеним од Еперхијалног Синода решењем у финансијској области и за одлуке људи изабраних на одговарајуће дужности? Истовремено, Патријарх Вартоломеј је незадовољан чак и са тим што Амерички Егзарх сматра да је неопходно доставити решење Његове Светлости о ревизији списка кандидата за митрополитска места, Конгресу свештенства и верника. Произилази да је сва кривица Поглавара ГАА као председника Епархијалног Синода у томе што се није подчињавао уобичајеном моделу управљања Патријарха Вартоломеја. Али, ми живимо у демократској земљи, са потпуно другачијим стандардима управљања, што је различито од начина управљања у источним деспотовинама. Важно је напоменути да се Марк Ареј и његово окружење, залажу за велику чистку у ГАА. Овај, који са позиције рашчињеног свештеника, хтео би да смени потпредседника Архиепископског Савета Џорџа Сандикоса, финансијског директора о.Сема Баруди, еп.Андониса, еп.Саву, еп.Алексиоса, председника грчког колеџа Св.Крста о.Кристофера Метрополуса, објицу архиепископских ђакона, скоро свие запослене у канцеларији за односе са јавношћу. Ово је то што чека ГАА у случају да се Патријарх Вартоломеј определи за оставку Архиепископа Димитрија... У овом случају један од малобројних изузетака био би Џери Димитриу, којег би Марк Ареј оставио на свом месту, упркос неким компромитујућим фактима против њега. Ово је само потврда да је одлука осмени Џ.Дмитриуа, донешена од стране Архиепископа Димитрија, била стварно оправдана! Интересантно је за шта је он заиста крив? Мождаје као прво због мањка 8,5 милиона долара у буџету ГАА? У овом случају претпоставке г.Калмукоса из 2009 се нису обистиниле. Већ је прошло више од седам година од тада а Архиепископ Дмитрије је још увек на челу ГАА. Остаје да се и сада надамо да шпекулације које се воде против изабраног Поглавара ГАА, неће произвести по Цркву жалосне последице. View full Странице

Радомир Ракић, Библија. Препричана и објашњена, Младинска књига, Београд 2017, стр. 512. Ове јесене је позната београдска издавачка кућа објавила маестрално дело за које се сматра да је изванредан увод у библијски и ванбиблијски свет. Библија је овде изложена на веома приступачан и визуелно упечатљив начин. Наиме, данашњем читаоцу је тешко истражити друштвену, историјску, географску, археолошку, верску позадину Књиге над књига, но књига пред нама то чини кроз мноштво мапа и фотографија у боји, прегледа археолошких налазишта, графикона, и може се рећи да углавном представља изванредан увид у досадашња истраживања у данашњем Израелу и Јордану, што се некад звало Ханан или касније, од средњег века наовамо, Палестина. При самом погледу у књигу упознаћемо задивљујући дијапазон личности, места и догађаја који су обликовали историјску нит Светога писма. Читалац ће се уверити да је оно неисцрпно ремек дело и бесцен благо у историји света, и да не чуди што представља извор надахнућа за безбројне нараштаје кроз историју, али и данас оно надахњује милионе и милионе људи широм модерног света. Књига пред нама је превод са енглеског језика, мада - захваљујући протођакону Радомиру Ракићу, писцу „Библијске енциклопедије“ у два тома, „Увода у Свето писмо Старога завета“, једног ауторског егзегетског дела на немачком језику („Стварање у Христу и за Христа. Кол 1,14-20“) и других студија, приказа и превода, међу којима истичемо само „Свет Новога завета“ од Едуарда Лозеа, које је у неку руку настољнаја књига сваког истраживача Новога завета - читалац уопште не примећује да је дело преведено. Иначе, главни уредник овога издања је отац Мајкл Колин, стручњак за библијску археологију из које је и докторирао на Понтификалном институтуу Риму, и писац више дела из области библијских антиквитета. Преч. Колин је окупио консултанте из библијских наука, стручњаке сараднике – читав тим људи који би били у стању да савладају материју и остваре предузети задатак; ту су били и експерти за репродукције најпознатијих западних и источних уметничких дела остварених на библијске мотиве, међу којима се примећују као илустрације и поједине православне фреске и иконе, мада не у сразмери према представама библијских догађаја у уметничком изображењу западних сликара, скулптора... Ово дело није тек препричана Библија, мада је и то; оно није само ризница знања везаних за Библију и из које потичу, мада је и то. Професор Радомир Ракић пише: „Библија није историјски уџбеник, иако је пуна историјских догађаја. Библија није ни научни приручник, мада излаже многе ствари о којима говори и наука. Библија није ни философско дело, иако обрађује философска питања. Библија није ни књижевно дело, премда садржи многе предивне књижевне саставе. Библија не излаже тек чињенице као што то чине школски уџбеници; она чини оно што не чини ниједна друга књига: излаже нам Божје речи, упознаје читаоца с Његовим делом и помаже читаоцу да се држи његових животних упутстава која имају вечну и незаменљиву вредност. Дакле, Библија, односно Свето писмо је књига о Богу. Она је и књига која приповеда о томе како Бог жели да живимо и какав живот да водимо.“ Ово дело је непрегледна пучина накрцана подацима који сваког читаоца могу занимати кад год се спотакне о неко питање, као што је, рецимо, какав су језик говорили народи Старог оријента, на чему су писали и којим писмом, шта су протоканонске, а шта девтероканонске (другоканонске) књиге, а шта су апокрифни списи... Шта су људи носили и како су се хранили. Са којим народима су стари Израиљци трговали и какве производе су размењивали, као што је феничанско стакло или индијски и афрички зачини (књига доноси мапу са уцртаним линијама караванских трговачких путања, стр. 175). Ко је био фараон и којим боговима су се народи на древном Блиском истоку клањали, какве врсте жртава су приносили... Какав је однос Мојсијевог Петокњижја према Хамурабијевом законику, и шта један и други документ мисле о ропству и о другим друштвеним односима? Затим, шта је ковчег завета и која је његова улога у рату и миру или, већ, где је стајао у скинији (од скиније потиче реч сцена, бина!), односно касније у Соломоновом храму? Шта је менора (седмокраки свећњак)? Шта је левиратски (деверски) брак? У поглављу „Села и градови“ аутори обрађују живот у шаторима и зиданим кућама, па и начин водоснабдевања чему су допринели Римљани изградњом аквадукта (неки су илустровани у књизи као онај преостали у Кесарији Палестинској...), а уз то је реч о обради метала у којем занату су Филистејци били далеко напреднији од суседа Израиљаца, јер су производили предмете и оружја од гвожђа, па су у неку руку били данашња фабрика оружја. Библија спомиње и чињеницу да је Навуходоносор по освојењу Јудеје одвео у ропство све коваче („И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче; не оста ништа осим сиромашног народа по земљи“, 2 цар 24,14.16) – да не производе оружје за преостале становнике! Посебну пажњу привлачи поглавље о израиљском богослужењу (стр. 182-183) у скинији и храму суботом и празницима, као и о месту псалама у богослужењу (стр. 186-187). Кад се говори о начину писања и језику (186-187), донесени су основни подаци о клинастом писму, хијероглифима, настанку алфабета, азбуке, о јеврејском, арамејском и грчком језику, и материјалу за писање. О народима Месопотамије аутори пишу на стр. 216-217, и то о Сумерима, Асирцима, Халдејцима, Вавилонцима, Персијанцима, а о начину њиховог ратовања и оружју, коњима и кочијама, утврђењима и последицама рата, све на страницама 218-219. Кад год у први план иступају поједини народи, као што су били Мисирци, Асирци, Вавилонци, Гаваоњани, Арамејци, Феничани, Филистејци, Јевусеји, Амаличани, Амонци, Моавци, Наватејци... увек се доноси и краће или дуже објашњење о сваком понаособ - све у циљу боље оријентације читаоца наспрам одређеног библијског периода Обећаног народа. Рецимо, под одредницом „Вавилонци“ (стр. 244-245) стручно се излаже о Сумеру и Акаду, Асирији и Вавилонији, њиховим боговима и демонима. Шта су људи носили (254-255): мушка одећа, женска одећа, коса и брада, козметика, накит; указује се како су се према ношењу косе и браде односили у Египту, Асирији и Вавилонији, у Грчкој и Риму. Грчки утицаји: језик и култура који су доводили до јелинизације (264-265), као и Рим и Римско царство (268-269) и однос према Јудеји (Ироду Великом и његовим наследницима, „царевима“) читамо из прецизног пера познавалаца тадашњих прилика. За нашњег читаоца сматрам да је довољно казано о настанку превода Старога завета на грчки језик почев од 150. г.пре Хр., што је тзв. превод Септуагинте, или Седамдесеторице, а који је један од назначајних превода једног књижевног дела у древно доба уопште, можда само после превода Гилгамешовог епа на асирски. Из данашње перспективе може се у потпуности сагледати какво благо културе и књижевне уметности је тадашњи свет добио кад је могао да чита до тада непознате јеврејске књиге, какве су, споменимо само, Песма над песмама, књига о Јову, књига Проповедникова, Приче Соломонове, пророчке књиге, историјске, па и законске старозаветне књиге!!! Међутим, књижевно стваралаштво Изабраног народа није престало ни кад је он потпао под јелинистички утицај, па су његови учењаци стварали и на грчком дела какве су Макавејске књиге, књига о Товиту, о Јудити, Премудрости Соломонове, Премудрости Исуса сина Сирахова и друге, а да не говоримо и о чисто апокрифним списима, који са своје стране имају значај, макар за библијске стручњаке и истраживаче јудаизма. У дугачком одељку који се односи на Нови завет, поред описа најважнијих догађаја, личности, чуда и изложених Исусових прича и другог драгоценог материјала, доносе се хронологије (као раније хронологије везане за догађаје и личности, па и градове и народе из старозаветног периода), рецимо, из живота Пресвете Богородице (стр. 285). Јеврејски обреди – обредна прања, бебе и порођај, прописи о суботи описани су на стр. 318-319, у контексту Христових чуда учињених суботом. Читаоцу су предочени земљорадња и риболов: житарице и махунарке, стока и живина, воће, храна из мора, риба и с тим у вези улов (382-383), док се о јеврејским странкама фарисејима и садукејима, као и књижевницима говори на стр. 366-367. Књига доноси реконструкцију (једну од више њих) скиније и Иродовог храма, или самог Светог града, Јерусалима из новозаветног времена. Можемо споменути и поглавље о погребу и загробном животу (405-406), које укратко доноси о начинима сахрањивања, оплакивању мртвих, месту погреба, и то не само код Јевреја, него и код Египћана, Асираца, Грка и Римљана, да би се при крају обрадио и Јеврејски устанак (466-457) и пад последњег јудејског утврђења Масаде 74. г. по Хр. Ово значајно дело садржи и мале биографије људи споменитих у Библији азбучним редом (470-483), регистар библијских топонима, такође с библијским референцама (484-491) и, најзад, библијске спискове и табеле: новац у Старом завету и новац у Новом завету; тегови и мере, списак јеврејских царева, Јудиних и Израиљевих; попис библијских књига, библијске изреке, пророчанства о Месији која су се испунила у Новом завету, јеврејски календар, Исусове приче, чуда Исусова – све уз референце, библијска места у којима се излажу (496-499). Најзад је речник појмова, списак народа, верских покрета, предмета, установа, као и индекс (500-509). Редактор ове књиге протођакон Ракић је доследно спровео читање библијских имена и топонима према српској Библији у преводу Старога завета Ђуре Даничића, па тако немамо читања местâ Хеброн него имамо Хеврон, не Табор него Тавор, не Цезареја него Кесарија, или Бетел него Ветиљ, Бершаба него Вирсавеја, Гибоја него Гаваја, Ешбон него Есевон... нити изговор личних имена чему су склони неки наши „западњаци“, па уместо Ревека пишу Ребека, уместо Лија, пишу Леја, уместо Осија имају Хошеја, уместо Авакум читају Хабакук... и не осећајући притом да им је и изговор рогобатнији. Дакле, редактор се доследно држао тзв. витацизма кад је у питању пренос ових појмова. Сматрамо да и овај начин презентирања и изговора библијских личних имена и топонима спада у наш српски, у сваком случају, словенски идентитет. Са овим у вези споменимо да је Ђура Даничић преводио Стари завет са латинског (у преводуТремелијуса из 1585. г.), али кад је требало доносити начин писања личних имена и топонима, окренуо се словенској Библији, одн. грчкој Библији на коју се ослања словенска Библија кад је у питању овај изговор, због чега му указујемо дужно поштовање. Протођакон Радомир Ракић је одлично разлучио између (прото)канонских и девтероканонских књига Старога завета (неке смо навели претходно), а које протестанти, ра разлику од правосланих и римокатолика, држе за апокрифне и тек у последње време доносе их у својим штампаним издањима Библија. За нас су, пак, апокрифне књиге (рецимо, књига о Еноху, Вазнесење Мојсијево, Вазнесење Илијино, Сибилина пророчанства и друге). Ово је учинио не само што је такво гледиште православних на њих било кроз историју или што се из неких од њих чита на богослужењу, него и из чињенице што су оне преведене на српски језик и објављују се уз остале старозаветне књиге већ од 2008. године. Уз то су сви наводи из Светога писма донети у преводу Ђуре Даничића (Стари завет) и Комисије Светог архијерејског синода (Нови завет). Горан Раденковић, професор Старога завета у Богословији Светога Саве у Београду Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Највише што смо били навикли да гледамо на нашој телевизију, када су свештенички ликови у питању, били су "Поп Ћира и поп Спира". У кинематографији, Живко Николић у тада потпуно атеизованој Црној Гори, обавезно је приказивао цркве, па и зачудне калуђере, попут "чудотворца Макарија" (Бата Живојиновић) у "Чуду невиђеном". Радош Бајић је у "Селу гори..." дао сладуњаво-идеализовани сеоског свештеника...старог, и које како, младог отужно... У вечерашњој првој епизоди серије "Козје уши" сценаристкиње и продуценткиње храбре Владиславе Војновић која описује реалну банатску Белу Цркву и лик, по мени архетипски лик неких наших бака, Стојанке (тумачи изванредна Горица Поповић), Никола Која игра једну, за нашу телевизију, нову врсту свештеника, предузимљивог, али реалног у процењивању својих могућности, и што је интересантно спремног да учи од парохијана и да размишља о њиховим ставовима. Мени је посебно био интересантан монолог у коме говори како се замислио над Стојанкиним ставом да верује у "онога Горе", али не верује у "вас доле". На то јој је он одговорио, оно што често понављамо и ми на Форуму, "сви су људи грешни, не осуђујмо грешнике него грех". Баба Стојанка му је рекла "ви сте као адвокати, браните човека, а судите делу, а нема дела без човека". Наш попа Која се добрано замислио над њеним речима. Видећемо како ће у наредним епизодама да реагује.

Драги наши, Навикли сте да вас увесељавамо (или разочаравамо) новим опцијама. Често оно што је ново квари неке наше устаљене концепције и то нам је веома познато. Сећамо се негативних реакција при неким ранијим надоградњама сајта, али кад се људи на то навикну и схвате поенту, онда се питају како су до сада могли без тога (добро, мало смо овде претерали због уметничке слободе изражавања) Елем, као што сте приметили, урађен је нови дизајн (ускоро ће бити још један премијум дизајн за чланове...), додате су реакције. Да, реакције Сада поред остављања коментара можете дати реакцију на неку поруку. Неке реакције су позитивне, неке неутралне а има и једна негативна за оне поруке које су потпуно бесмислене, вређајуће итд... верујемо да ће вам се то допасти. Друга велика надоградња јесте "МОЈ КЛУБ". Од сада можете да направите ваш посебни део сајта са вашом страницом. Ово ће посебно бити интересантно креативним људима или онима који имају нешто посебно да представе на форуму, а да немају адекватан подфорум на сајту. На пример ако се бавите богословљем са одређеним темама можете да направите МОЈ КЛУБ са насловном нпд: Богословље данас... ту постављате теме, питања, одговоре, позивате чланове сајта да се придруже итд... МОЈ КЛУБ може да буде отворен (да је сви виде и читају и да се придружују), јаван ( да је сви виде али да само они који су чланови могу да коментаришу), затворен (само они који су затражили пријем и добили га од оснивача клуба могу да читају и коментаришу) и приватан (само они које и само оснивач групе позове). Испробајте, дајте смислене називе. ФЛУИДНИ ПРИКАЗ: Интересантна опција за чланове сајта (гости немају ту могућност). Омогућава да изглед сајта буде такав да вам се на веома прегледан начин приказују све активне теме на форуму, с тим што са десне стране можете да изаберете одређене подфоруме које желите да пратите и да вам се само те теме приказују. За сада толико... Живи и здрави били. Ваше Поуке.орг ПОРУКЕ СА 15 И ВИШЕ ПОЗИТИВНИХ РЕАКЦИЈА БИЋЕ ИСТАКНУТЕ ПОСЕБНОМ БОЈОМ