Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'нишке'.
Found 31 results
-
Радио Глас: Представљамо нови број листа "Глас" Епархије нишке
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
-
Ђакон Далибор Мидић: Историјска веза Антиохијске Патријаршије и Православне Епархије нишке
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
1754. године нишки Митрополит Гаврило, син Николин, изабран је за пећког Патријарха. Његовим избором за пећког Патријарха трон нишке Митрополије постаје упражњен у то време, а према сведочанству многих савременика, дошло је последње запуштење у Пећкој Патријаршији како због великог намета порте али и због силних финансијских обавеза ка турским властима. Након одласка митрополита Гаврила на катедри нишке Митрополије променило се неколико личности о којима ђакон Далибор Мидић говори, али и открива нам историјске детаље и околности како је за нишког митрополита изабран архимандрит и егзарх Антиохијске патријаршије који се звао Игнатије. На крају ексклузивног разговора ђакон Далибор нам открива и зашто се митрополит Игнатије није дуго задржао у Нишу. Извор: Радио Глас -
Архивар и ризничар Православне Епархије нишке, ђакон Далибор Мидић, гостујући данас у јутарњем програму Радија Глас, изнео је екслузивно откриће о историјској вези Антиохијске Патријаршије и Православне Епархије нишке. Интересантан податак, са краја 18. века, према речима ђакона Далибора Мидића, „у једна бурна и турбулентна времена постојале су везе између Антиохијске Патријаршије и нишке Митрополије“. Звучни запис разговора 1754. године нишки Митрополит Гаврило, син Николин, изабран је за пећког Патријарха. Његовим избором за пећког Патријарха трон нишке Митрополије постаје упражњен у то време, а према сведочанству многих савременика, дошло је последње запуштење у Пећкој Патријаршији како због великог намета порте али и због силних финансијских обавеза ка турским властима. Након одласка митрополита Гаврила на катедри нишке Митрополије променило се неколико личности о којима ђакон Далибор Мидић говори, али и открива нам историјске детаље и околности како је за нишког митрополита изабран архимандрит и егзарх Антиохијске патријаршије који се звао Игнатије. На крају ексклузивног разговора ђакон Далибор нам открива и зашто се митрополит Игнатије није дуго задржао у Нишу. Извор: Радио Глас View full Странице
-
Нови број часописа „Глас“ Епархије нишке
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Часопис „Глас Епархије нишке“ обраћа се православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и свима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и публикованим образовним, културним и историјским садржајима. Структура часописа не одудара од оне карактеристичне за епархијска гласила. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије нишке, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија и простор за посебна саопштења, чије публиковање има велики историјски статистички значај за генерације будућих истраживача и других заинтересованих. У овом броју, централно место и прве стране службеног дела часописа заузимају информације везане за увођење у трон Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Следи извештај о посети Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора Другог граду Нишу, као и информације о канонским активностима Епископа нишког. Следе текстови илустровани фотографијама о обележавању 500-годишњице манастира Светог Јована Претече у Јашуњи и прослави 130-годишњице непрекидног деловања нишке Црквено-певачке дружине „Бранко“. Важан део часописа чине разговори са свештеницима, вероучитељима и професорима који се баве изучавањем теологије и црквених студија и који у својим личним рефлексијама дочаравају садашњи тренутак њихове службе. У најновијем броју „Гласа Епархије нишке“ под насловом „Црква – једина, вечита, истинита и трајна ризница сваке врлине и доброте“ може се прочитати разговор са протојерејем мр Иваном Цветковићем, старешниим храма Свете Петке у Нишу, потом ауторски текст катихете јереја Жељка Живковића под насловом „Култура света - света култура“ као и текст савременог грчког правословног теолога, управника Академије за богословске студије Волос, о изазовима пред лицем Православне Цркве. Посебан значај редакција посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа нишког краја. Ова материја, од немерљивог значаја за културу српског народа, још увек није у довољној мери истражена. У том смислу, простор који Епархија нишка у свом гласилу даје овој врсти прилога треба да представља и посебан подстрек младима да се посвете научном и стручном истраживању културно-историјског блага. Нови број доноси текстове о погубљењу хетериста у Нишу 1821. године, затим текст о прослави Божића у Белој Паланци за време Великог рата у записима ирског путописца, као и текстове о пиротским егзархијским митрополитима (1869.-1878.) и о успоменама проте Петра Икономовића. Значајан део сваког броја „Гласа Епархије нишке“ посвећен је верској настави. У њему се разматрају актуелни проблеми, даје се подршка раду вероучитеља, између осталог и у виду размене искустава, савета и методичких упутстава, представљају се ученички радови, приредбе, учешћа на конкурсима, специфични доприноси и постигнућа у реализацији верске наставе. У најновијем броју на две стране су објављене укрштенице са верском тематиком, под насловом Енигматика у верској настави. Приказима духовне литературе је такође, посвећена значајна пажња. Уредник часописа је теолог др Ивица Живковић. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис би у овој години требао да излази квартално. Извор: Српска Православна Црква -
Нови број часописа „Глас“ Епархије нишке
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Из штампе је изашао седми број пете серије часописа „Глас Епархије нишке“. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења. Часопис „Глас Епархије нишке“ обраћа се православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и свима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и публикованим образовним, културним и историјским садржајима. Структура часописа не одудара од оне карактеристичне за епархијска гласила. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије нишке, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија и простор за посебна саопштења, чије публиковање има велики историјски статистички значај за генерације будућих истраживача и других заинтересованих. У овом броју, централно место и прве стране службеног дела часописа заузимају информације везане за увођење у трон Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Следи извештај о посети Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора Другог граду Нишу, као и информације о канонским активностима Епископа нишког. Следе текстови илустровани фотографијама о обележавању 500-годишњице манастира Светог Јована Претече у Јашуњи и прослави 130-годишњице непрекидног деловања нишке Црквено-певачке дружине „Бранко“. Важан део часописа чине разговори са свештеницима, вероучитељима и професорима који се баве изучавањем теологије и црквених студија и који у својим личним рефлексијама дочаравају садашњи тренутак њихове службе. У најновијем броју „Гласа Епархије нишке“ под насловом „Црква – једина, вечита, истинита и трајна ризница сваке врлине и доброте“ може се прочитати разговор са протојерејем мр Иваном Цветковићем, старешниим храма Свете Петке у Нишу, потом ауторски текст катихете јереја Жељка Живковића под насловом „Култура света - света култура“ као и текст савременог грчког правословног теолога, управника Академије за богословске студије Волос, о изазовима пред лицем Православне Цркве. Посебан значај редакција посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа нишког краја. Ова материја, од немерљивог значаја за културу српског народа, још увек није у довољној мери истражена. У том смислу, простор који Епархија нишка у свом гласилу даје овој врсти прилога треба да представља и посебан подстрек младима да се посвете научном и стручном истраживању културно-историјског блага. Нови број доноси текстове о погубљењу хетериста у Нишу 1821. године, затим текст о прослави Божића у Белој Паланци за време Великог рата у записима ирског путописца, као и текстове о пиротским егзархијским митрополитима (1869.-1878.) и о успоменама проте Петра Икономовића. Значајан део сваког броја „Гласа Епархије нишке“ посвећен је верској настави. У њему се разматрају актуелни проблеми, даје се подршка раду вероучитеља, између осталог и у виду размене искустава, савета и методичких упутстава, представљају се ученички радови, приредбе, учешћа на конкурсима, специфични доприноси и постигнућа у реализацији верске наставе. У најновијем броју на две стране су објављене укрштенице са верском тематиком, под насловом Енигматика у верској настави. Приказима духовне литературе је такође, посвећена значајна пажња. Уредник часописа је теолог др Ивица Живковић. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис би у овој години требао да излази квартално. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Материјали нишких рок група које осамдесетих година прошлог века нису успеле да објаве плочу после 30 година објављени су на компакт диску. На це-деу "Нишке рок снаге 80-их" објављено је 20 песама једанаест нишких група из тог времена. Реч је о углавном о поп и рок композицијама. Идеја Драгана Аранђеловића, аутора издања, била је да се покаже да је поред група Кербер и Галија у то време у Нишу било још око стотину бендова: "То значи да су те групе нешто радиле, да су свирале, да су имале неке снимке и да су то биле групе за које се тада говорило да су групе које обећавају." Овај диск је за нишке рокере много више од музике. Он је прича о њиховом животу, изласцима, концертима и одрастању, каже Драган Стојановић из групе Херц. "У то време смо се окупљали по месним заједницама, по квартовима. Супер је било ако можете да договорите свирку у месној заједници или још боље на некој гитарујади." "Ја сад кад то чујем, видим да је то технички врло лоше урађено", истиче Бранко Миовић, члан групе Меланхолик. "Много битније од тога је да се чује позадина и шта се догађа у песми." Некадашњи рокери данас су пословни људи. Неки су данас народни посланици, а међу њима је и актуелни начелник полиције. "Свирали смо пет година. Бенд се звао Кратак спој", каже Нинослав Митић, начелник Нишке полиције. "Сви смо били одавде из Ниша, другови из детињства. То је настало ка жеља да нешто направимо." Снимци, који су настали у два професионална студија, али и на многе друге начине, говоре о потенцијалу нишке рок сцене осамдесетих година. Драган Аранђеловић: "Толико много група у једном граду као што је Ниш, то је заиста било врло респектабилно." Планирано је да већина снимака и преосталих нишких група, врло брзо буде објављена на сличним издањима. РТС/ТВ Зона+
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.