Претражи Живе Речи Утехе

Епархија диселдорфска и немачка је најавила концерт триа у саставу: Неда Николић (фрула), Александар Петровић (контрабас) и Немања Николић (клавир), у суботу 22. априла 2023, са почетком у 19 часова, у сали Епархијског центра у Диселдорфу. Извор: Епархија диселдорфска и немачка

У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године, у храму Светог пророка Илије у Младенову, протојереј Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, служио је свету Литургију пређеосвећених Дарова. Том приликом, отац Стевица је, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја, новорукоположеног презвитера Петра Николића увео у дужност привременог пароха при храму Светог пророка Илије у Младенову и представио га верном народу, пожелевши му плодоносан рад на Њиви Господњој и повереној му парохијској заједници. Отац Петар је заблагодарио Његовом Преосвештенству на указаном поверењу и представио се вернима сабраним на богослужењу. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Протојереј-ставрофор Милан Николић (1952–2020) био је један од најобразованијих свештеника у граду Нишу. Након свршене богословије, желећи да студира и да изађе у сусрет изазовима друштвених наука, као и другим изазовима везаним за социјално и педагошко служење, уписао је и успешно завршио студије социологије. Почео је да постиже резултате на плану друштвених истраживања, али је у једном животном тренутку схватио да жели целокупан свој живот и рад да посвети својој цркви. Након рукоположења 1996. године и постављања на место пароха у Лесковцу, имао је благослов и поверење Његове светости Патријарха Иринеја, тада Епископа нишког, да интелектуалним радом допринесе активностима цркве. У време када још није била уведена верска настава у школама. грађани Лесковца могли су да стекну најверодостојније хришћанско образовање, јер се отац Милан, подржавајући и организујући у томе и друге свештенике, редовно обраћао вернима преко локалних медија. У начину на који је он, онда као лесковачки парох, повезивао градске медије, градске институције и цркву, показали су се најбољи плодови његовог образовања, као и одговарајућег умећа комуникације коју и касније примењивао у својој служби. Лесковац је и данас познат по живој катихетској и мисионарској активности својих свештеника, на темељима које је у значајној мери пре више од две деценије покренуо у том граду отац Милан Николић. Доласком на место пароха у Нишкој Бањи 1999. године отпочео је други период у његовом животу, уједно и једна другачија врста образовања, духовног образовања, стеченог кроз искуство пастира који се на свестран начин посвећује својој служби. Учио је у томе од најбољих духовника, пре свих од знаменитог игумана Илије, који је у то време служио у околини Ниша, а након свог одласка из ових крајева своју бројну духовну децу усмеравао да се обрате њему. Отац Милан је својим трудом привукао пажњу многих, од учених студената теологије до простих боготражитеља и намерника из народа. Ова пажња и љубав којом су му људи узвраћали остала је приметна и након његовог умировљења, све до последњег дана његовог живота, имајући у виду начин на који су му се обраћали и интересовали се за њега. Врата његовог дома била су отворена за све. Он је са својом породицом, госпођом Добрилом и децом Данијелом и Далибором, двадесет четири сата дневно служио својим парохијанима. Свако ко је имао потребу да буде саслушан, да му буде пружена рука, могао је да се обрати оцу Милану, да уђе у његов дом и да добије све што му је потребно, од духовне до материјалне подршке, разговора, савета, исповести и молитве. Сву пажњу народа који му је долазио он је преусмеравао ка Богу. Свакодневно је, нетипично за парохијског свештеника, читао велики број молитвословља за здравље људима који су му долазили с многих страна, никада не прихватајући заслуге ни похвале за то, чак ни после живих духовних посведочења којима је Господ на те молитве одговарао. Није се његова пастирска служба само на томе задржала. Још је као парох у Нишкој Бањи предузео велики труд на обнови једне од цркава у својој парохији, Храма Светих архангела у Првој Кутини. Обилазећи Брзи Брод, још једно од многољудних насеља његове парохије на периферији Ниша, које није имало своју цркву, уверио се у многе невоље с којима су се становници овог места суочавали, од социјалних до духовних. Отац Милан је својим снагама, без икакве подршке општинских и градских власти, само на основу добовољних прилога истакнутих појединаца и верног народа, подигао у овом насељу велелепни Храм Света три јерарха у средњовековном градитељском стилу, мукотрпно се трудећи наредних година на свему што је било потребно да би се тај објекат легализовао. Након увођења редовних богослужења у овој изузетно значајној задужбини јула 2011. године, Његова светост Патријарх Иринеј поставио је оца Милана на место старешине и првог пароха брзобродског. Отац Милан је са још већим интензитетом развио свој пастирски рад и служење, организујући читаво ово нишко насеље око цркве, окупљајући народ свих узраста и покрећући важне грађанске иницијативе. На старом црквишту у близини локалитета Медијана подигао је крст и после више од пола века обновио литију на празник Светог пророка Јеремије, везујући за живот цркве локалне пољопривреднике, који су овом светитељу и раније указивали част народним светковинама. Био је један од ретких нишких свештеник који је свесрдно подржавао рад Центра за црквене студије, удружења научних истраживача из Ниша који изучавају православну традицију, дајући своје прилоге и присуствујући на свим значајнијим манифестацијама ове установе. То показује да отац Милан ни у старијим годинама није заборавио своју младалачку посвећеност науци и светоотачкој литератури, о чему сведочи и његово последње предавање које је, у присуству великог броја својих поштовалаца, одржао у Светосавском дому Саборне цркве у Нишу, марта 2017. Од Његовог преосвештенства Епископа г. Теодосија је протојереј Милан Николић добио и највише свештеничко звање протојереја-ставрофора, са правом ношења напрсног крста. Ивица Живковић Извор: Епархија нишка

Глумац Марко Николић преминуо је у 73. години у КБЦ "Звездара", потврђено је РТС-у. Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Члан Народног позоришта постао је 1970. године. Играо је у позоришту, филму и на телевизији. Телевизијску славу је стекао главном улогом у ТВ серији "Бољи живот" (1987, 1990), као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Николић је био најпознатији по улози Драгише Попадића, званог "Гига Моравац" из серије "Бољи живот". Остварио је низ антологијских улога у позоришту, на телевизији и филмовима, од "Девојачког моста", "Ужичке републике", "Петријиног венца" , "Дневника увреде 1993.", "Монтевидео, Бог те видео", "За краља и отаџбину"... Добитник је награде "Павле Вуисић" за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму и мноштва других награда. Извор: РТС

Иначе, за вашу информацију додајем да он није могао обећати трампу „аутокефалност расколничкој Цркви за слободу архиепископу Јовану”, како је то, изгледа, схваћено – или бар представљено – у македонским медијима. За ово тврђење имам много разлога, а навешћу само оне које сматрам најважнијима: - председник Николић, као искусан политичар, деценијама активан у јавном животу Србије, а још више као верник Српске Православне Цркве, одлично зна ко је надлежан за решавање канонских питања, па и проблема вишедеценијског црквеног раскола у Македонији; - он исто тако одлично зна да би оваква „трампа” била неприхватљива за обе стране: за Српску Православну Цркву стога што би то заправо била награда гонитељима архиепископа Јована и Охридске Архиепископије, без икаквог реалног уступка са њихове стране осим одустајања од ионако вапијућег безакоња и државно-полицијског терора, чији стварни инспиратори и наручиоци јесу управо расколнички епископи, који то не само што не крију него се тиме и хвале; за такозвану МПЦ, опет, то би, психолошки, био њихов пораз пред човеком који је њој већи трн у оку него читава јерархија Српске Православне Цркве јер је он неућутни живи деманти свих расколничких пропагандних лажи и бесмислица, попут оне о опасности од „посрбљавања” или, у другој варијанти, од „погрчавања” у случају прихватања нормалног канонског решења, а пре свега – непорециви доказ истине да бити у јединству са Црквом значи живот, а бити у расколу са њом значи духовну смрт. Због свега тога, изјаву Председника Србије треба схватити као добронамерну понуду стварања амбијента за договор заинтересованих страна, без интервенцијâ споља (као што је било уплитање македонске државе и политике после потписивања Нишког споразума), али и као недвосмислену поруку да Србија убудуће неће ћутати нити бити пасивна пред чињеницом бруталног угрожавања слободе и људских права епископата, свештенства, монаштва и верникâ Охридске Архиепископије као аутономне Цркве у канонском окриљу Српске Патријаршије. Нема, нити може бити, разговора и договора без престанка незаслуженог страдања архиепископа Јована, без одустајања од сталних претњи осталим епископима, монасима и монахињама (подсећам на догађаје када је полиција храбро била упала у женски манастир и малтретирала монахиње, док истовремено није имала храбрости ни да уђе у насеља под контролом познатих терористичких група) и без признавања грађанима Македоније права да – у складу са међународним конвенцијама, обавезним и за Македонију (као, уосталом, и за Србију и за све земље потписнице) – сами слободно бирају којој и каквој Цркви ће припадати. Није требало чекати изјаве председника Србије да би се размишљало о свему овоме. Месецима раније став о овој мучној проблематици изнео је јасно, гласно, часно, а изнад свега крајње добронамерно, митрополит Амфилохије усред Скопља, пред вођама црквеног раскола и пред представницима „седме силе”. А ни то није требало чекати. Минимум црквене свести и савести и елементарно осећање одговорности пред стварним големим изазовима данашњице треба да буде увек присутно у нама и међу нама да бисмо могли узрастати до зреле свести, чисте савести и истинске одговорности. Нови Сад, 24.10.2012 - Информативна служба Епархије бачке

В.ПУТИН: Добро вече, поштоване даме и господо! Управо су завршени наши преговори с председником Републике Србије господином Николићем. Још ћемо имати могућности да разговарамо у ширем саставу: с министрима, с представницима наших великих компанија, али насамо, у четири ока, смо разговарали прилично детаљно. Срећемо се већ други пут и одмах бих желео да истакнем врло пријатељску атмосферу поверења. Руско-српски односи се данас развијају поступно, чувајући верност историјској традицији, пријатељству два братска народа. Ми их градимо имајући у виду савремене реалије, разуме се, и расположени смо да заједно радимо на продубљивању сарадње у свим правцима. Наравно, у перспективи планирамо да односе подигнемо на ниво стратешког партнерства. Централна тема наших преговора, разуме се, данас су биле трговинско-економске везе. У 2011. години ниво нашег трговинског обрта је врло битно порастао – за 42 процента, одмах је достигао преко 2 милијарде долара. Добро се радило у области инвестиционе сарадње. Руске компаније су одлично заступљене у кључним областима српске економије. Имам у виду и енергетику у којој код нас активно раде компаније „Гаспром нефт“ и „ЛУКОЈЛ“. Реализују се обострано корисни пројекти у области металургије обојених метала, машиноградње, у туризму, у банкарству. Притом постоје све могућности за даље интензивирање ових веза. Перспективе у енергетској сфери не повезујемо само с испоруком руских енергената, већ и с остваривањем великих заједничких општеевропских пројеката, као што је, на пример, „Јужни ток“. Наше компаније су спремне да наступе као партнери и у модернизацији ТЕК Србије. Успешне примере већ имамо: имам у виду реконструкцију подземног спремишта за гас „Банатски Двор“. Такође, занимљиви су пројекти у сфери инфраструктуре. Између осталог, радимо на плановима заједничког развоја српских железница. МВС Русије активно ради са својим српским колегама. У Нишу је отворен јединствен хуманитарни центар који ради и у зимским неповољним условима, помаже људима, такође пружа помоћ и лети за време пожаре, између осталог, уз примену авијације. Наша авијација је преко овог центра радила и у суседним земљама на Балкану. У току последњих година обављен је посао великих размера на чишћењу српске територије од мина. У току 2011-2012. године очишћена је територија површине од преко милион квадратних метара. Говорили смо о препороду интересовања за руски језик у Србији. Овде велики посао обавља фонд „Руски свет“. Наравно, за нас је, по нашем мишљењу, врло важан (можда није тако велик, али је важан с хуманитарне тачке гледишта) рад на подржавању православља у Србији и на Косову. Ради се по пружању помоћи за одржавање православних светиња у достојном стању и њиховој рестаурацији. Што се тиче Косова, разуме се, говорили смо и овом проблему. Овде намеравамо да се чврсто придржавамо принципа безусловне и главне улоге Организације Уједињених Нација. Сматрамо да решење проблема треба тражити у преговорима, пре свега на основу резолуције Савета безбедности УН 1244. У закључку бих желео да се захвалим господину Николићу и свим нашим српским колегама на врло занимљивом, садржајном и отвореном разговору. Т.НИКОЛИЋ (како је преведено): Даме и господо новинари, за мене је данас била част, задовољство и одговорност да предводим делегацију Републике Србије у првој званичној посети Руске Федерације у својству председника Републике Србије. Односи између Руске Федерације и Републике Србије су увек зависили од руководства, а никад од грађана. Да је неко питао грађане кроз историју, они би увек били за најтеснију сарадњу између два народа. Сигуран сам да смо отворили апсолутно нову страницу у односима између Русије и Србије – односима који се не заснивају само на заједничкој историји, вероисповести, традицијама, култури и сличном језику, већ се оснивају и на обостраној економској користи. Разговарали смо о великим пројектима, у којима може учествовати руски капитал, како приватни, тако и државни, о заједничком изласку на трећа тржишта, наравно – и о политичким односима. Србија покушава да испуни све услове како би постала пуноправан члан Европске уније, а Руска Федерације у томе не види било какве сметње за сарадњу. Разговарали смо и о обиму сарадње, о застоју у сарадњи почетком ове године, о интензивирању сарадње и о томе како можемо достићи ниво сарадње који заслужују наши добри, братски и пријатељски односи. Надам се да ћемо већ до краја године отворити радове на траси (гасовода „Јужни ток“) дужине од скоро 400 километара кроз Србију. И надам се да ћемо имати част да председник Руске Федерације присуствује отварању радова на гасоводу. Отворили смо нову страницу и у војно-техничкој сарадњи. Међутим, пре свега треба да се захвалимо Руској Федерацији због учествовања њених авиона који су лоцирани у Нишу, у гашењу пожара у Србији. Очекујем да такву захвалност с нама деле и суседне земље које су такође добиле помоћ такве врсте. Нашем међувладином комитету предстоји велики посао: да све своје жеље оваплотимо у велике пројекте. Очекујемо посету председника Владимира Владимировича Србији у најскорије време. ПИТАЊЕ (како је преведено): Питање за председника Николића. Председник Путин је управо рекао да сте разговарали и о питању Косова. Можете ли поделити с нама извесне детаље, да ли сте разговарали о ситуацији у региону? Т.НИКОЛИЋ (како је преведено): Србија се срела с укидањем такозване контролисане независности Косова. То је била манифестација којој су присуствовали и представници Европске уније. Ушли смо у преговоре с привременом администрацијом, с привременим институцијама на Косову, у Приштини, желећи да наши грађани тамо живе боље и безбедније. Али, не можемо да учествујемо у преговорима који јачају независност Косова. Србија не може да дозволи било какву промену статуса применом силе, зато што смо се силе одрекли још 1999. године. Србија је захвална Руској Федерацији и другим земљама – чланицама Савета безбедности које се не слажу са самопроглашеном независношћу Косова. А ја Вам као човек кажем да у Србији никад неће моћи да победи онај ко би се сложио с независношћу Косова. Ништа нећемо чинити на силу – све ћемо радити у оквиру ОУН. ПИТАЊЕ: Владимире, Владимировичу, већ сте рекли нешто у вези с енергетском сарадњом. Зна се какве „Гаспром“ тренутно има проблеме у Европи, чак не ни проблеме, већ више жалбе у вези с којима се сад води истрага. Желели бисмо да сазнамо каква је у будућности сарадња могућа са Србијом у енергетској сфери осим „Јужног тока“? И још једно питање, које нема везе с данашњом тематиком. Недавно сте у интервјуу за телевизијски канал “Russia Today” прокоментарисали изјаву Мита Ромнија: он још увек Русију сматра непријатељем број један. Да ли су његови изгледи за победу велики? Како можете да прокоментаришете ситуацију уколико ипак будете морали с њим да радите? В.ПУТИН: Што се тиче енергетске сарадње: пре свега, већ сам говори о томе, али желим да поновим – желели бисмо да сва питања која остају нејасна за наше партнере у Европској комисији буду што је могуће брже разјашњена и да можемо заједно да радимо. Надам се да ће тако и бити. Имам у виду да реализујемо велике инфраструктурне пројекте као што је „Северни ток“. Већ завршавамо рад на другом краку „Северног тока“ и у најскорије време треба да буде забележено да је други дао посла обављен. За 8. октобар смо планирали свечане манифестације поводом пуштања другог крака гасовода. Као што је познато, главни потрошачи су у Западној Европи. И већ сам помињао други пројекат – „Јужни ток“ у којем Србија такође треба да учествује. Велики инфраструктурни пројекат је у интересу целе Европе. Разуме се, треба да учинимо све како не бисмо имали никаквих компликација, како се не би појављивали било какви проблеми с нашим европским партнерима. И тежићемо ка томе у току преговарачког процеса. Разуме се, тражићемо могућности за пласман наших производа на другим тржиштима. Тек сам сад у Владивостоку с многим азијским лидерима говорио о томе. Русију тамо чекају с нашим енергентима. Бавићемо се компримовањем гаса у убрзаном поретку, нудићемо своје енергенте на светским тржиштима. У вези с тим Србија као врло згодно лоцирана европска транзитна држава може да одигра своју врло добру, позитивну улогу, не само за саму себе, већ и за партнере: и руске, и западноевропске. Наше велике енергетске компаније су највећи порески обвезници у Србији. Они су и највећи инвеститори, и највећи порески обвезници. Надам се да ће јачати ове своје позиције и у будуће. Већ сам поменуо спремиште гаса „Банатски Двор“. Надам се да се на томе неће стати. Тамо активно ради не само наш „ЛУКОЈЛ“, већ и „Гаспром нефт“, друге компаније траже могућности за заједнички рад. Притом смо спремни не само да радимо са српским партнерима, већ и с европским на српском тржишту уколико нам се таква могућност укаже. У принципу, такве варијанте су могуће. То је оно што се тиче енергетике. Други део питања. Заиста сам у интервјуу (за телевизијски канал) “Russia Today”рекао да без обзира на то што господин Ромни Русију сматра непријатељем број један, уколико он буде изабран за председника Сједињених држава, сви ми, наравно, укључујући и мене, радићемо с њим као с изабраним шефом америчке државе. Свака ситуација увек има плусеве и минусе. То што нас господин Ромни сматра непријатељем број један (очигледно, лоше се односи према нама) јесте минус. Али то што он то говори – директно, отворено и јасно, говори о томе да је то директан и отворен човек и то је плус. И ми ћемо се оријентисати на плусеве, а не на минусе. Веома сам захвалан господину Ромнију на томе што тако јасно и слободно формулише своју позицију. Зато што је још једном потврдио исправност нашег приступа проблемима противракетне одбране, не само да је нас убедио у то, већ мислим и међународну заједницу, и наше европске партнере. Он је учврстио наше преговарачке позиције у вези с овим осетљивим и врло важним питањем, ојачао је позицију Руске Федерације у преговорима. Уколико буде изабран – шта да се ради, не можемо да утичемо на тај процес и не намеравамо да утичемо. Уверен сам, већ сам то говорио, да је то у знатној мери повезано с предизборном реториком. Оно што је главно за нас састоји се у томе да чак и ако господин Ромни не победи на овим изборима, за четири године он или човек сличних погледа може доћи на власт у Сједињеним Државама. И ми то треба да имамо у виду решавајући питања осигурања безбедности Руске Федерације у дугорочној историјској перспективи. Хвала. Извор: Русија.рс