Претражи Живе Речи Утехе

Нацрт закона о основама система образовања предвиђа значајне новине у настави. Као и грађанско васпитање, називаће се изборним програмима, а не обавезним изборним предметима СУДБИНА веронауке и грађанског васпитања у школама поново је под знаком питања! Таман што су ова два предмета преживела покушај претходног министра просвете др Срђан Вербића да часове сведе само на млађе разреде основне школе, сада им је статус угрожен и у нацртима нових просветних закона. У Нацрту закона о основама система образовања избачен је став у коме се каже да су ово обавезни изборни предмети, што је до сада гарантовало да ће сваки ученик похађати или један или други предмет. У новом кровном закону, али и у нацртима закона о основном и средњем образовању и васпитању, не називају се више предметима, него изборним програмима. Нико још не зна како ће тачно да изгледа верска настава, каква је намера законописаца, али већ оним што предвиђају нацрти закона није задовољна Српска православна црква. Свети Синод СПЦ припрема званичну реакцију на овакав третман веронауке. У Исламској заједници Србије нови просветни закони још нису били тема, али према речима Сеада Насуфовића, реис-ул-улеме ИЗС, свакако ће бити. - Не желим да излазим са појединачним, личним ставом. О овом важном питању изнећемо заједнички став цркава и верских заједница - најављује реис-ул-улема за "Новости". О нацртима закона биће данас речи и на седници Националног просветног савета, чији председник проф. др Александар Липковски каже да је важно да НПС каже свој став о кључним законима, пре него што почне јавна расправа. - Расправљаћемо о нацртима ова три закона, али текст нисмо добили од Министарства просвете - каже проф. Липковски за "Новости". - Не могу да коментаришем будући статус верске наставе и грађанског васпитања, јер не знам много детаља. Знам само да више нису наведени као обавезни изборни предмети, као и да Црква није задовољна оваквим решењем. Ако нешто није предмет, него програм, тиме се нарушава нека традицонална композиција наставе. Како ће тај програм бити реализован, нико не зна. Лоше је да се преко ноћи мења било шта без мишљења стручне јавности. Покушај укидања веронауке покренут је крајем 2015. године, када је тадашњи министар просвете Срђан Вербић изложио Националном просветом савету лични став да верску наставу и грађанско васпитање треба укинути у средњој школи и старијим разредима основне школе. Укидање обавезних изборних предмета правдао је великим оптерећењем ученика и распоредом који увек има бар два часа недељно више него што закон дозвољава. Према закону који је важио и тада и сада, веронаука и грађанско васпитање не могу да буду протерани из школа без сагласности Националног просветог савета. Будући закон не даје оволика овлашћења НПС. Ова два предмета у школе су ушла 2001. године. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:649904-Veronauka-nece-biti-obavezna

Целокупну СПЦ је изненадила вест из Православне Охридске Архиепископије да је Високопреосвећени Архиепископ охридски Јован поново осуђен на затворску казну од 7 месеци. Ексклузивно за наш радио Преосвећени Епископ стобијски Давид објашњава да Архиепископ Јован неће поново бити затваран и да је спорна пресуда донета да не би ПОА тражила одштету за дане које је Архиепископ Јован одлежао у зарвору. „Уместо да лежи 2,5 године у затвору, Архиепископ Јован је лежао 7 месеци више, па су зато донели такву пресуду“, каже Преосвећени и додаје да ће се ПОА жалити на ову пресуду. ПОСЛУШАЈТЕ АУДИО ЗАПИС View full Странице

Deset država koje neće postojati za 100 godina Kroz istoriju su padala brojna carstva i države, nacije su nestajale ili se transformirale - a taj proces nije gotov. Politički analitičari objašnjavaju kako pojam nacije, odnosno države, nije trajan, a svakako ni večan. IZVOR: EXPRESS.HR SREDA, 15.02.2017. | 18:30 Foto: Thinkstock Iako su države najčešće nestajale tako da su bile osvojene i podeljene između njihovih neprijatelja, čini se da će zemlje u budućnosti imati druge probleme koji će ih razjediniti, odnosno uništiti. Od pretnji kao što su podizanje nivoa mora do kulturalnih i etničkih podela unutar samog društva, pitanje je hoće li ovih 10 država da preživi u sadašnjem izdanju narednih 100 godina. 1. Holandija Efekti klimatskih promena izazvani globalnim zagrevanjem deluju razorno na tropska ostrva, ali teško je zamisliti da one mogu da nanesu štetu evropskim državama. Većina teritorija ove države nalazi se ili na nivou mora ili tek jedan metar iznad. Upravo zbog te činjenice globalno zagrevanje je pitanje opstanka za Holandiju. Oni se već godinama bore s rastućim nivoom mora porastom svojih nasipa i njihovim proširivanjem. Uprkos tome, skloni su poplavama. 2. Severna Koreja Budući da se ova zemlja nalazi pod diktaturom dinastije Kim od četrdesetih, čini se kako je samo pitanje vremena kada će nezadovoljstvo u društvu da kulminira i eksplodira. Postoje razna govorkanja o pokušajima nekoliko vojnih pučeva koji su se tajili od medija. Brojni analitičari veruju da će do urušenja sistema doći i zbog nezadovoljstva unutar samog političkog vrha (Kim Džong-un je već nekoliko puta proveo čistke među svojim najbližim saradnicima i članovima porodice pokazujući da ni za koga nema milosti). Dobre vesti za državu su svakako činjenica da nakon pada dinastije Kim, Južna Koreja je spremna da ulaže u popravak štete i ujedinjenje nacije. 3. Belgija Iako je ova država dom Ujedinjenih naroda, sama Belgija možda neće biti tako ujedinjena za 100 godina. Ona je podeljena u sukobu etničkog pitanja podele na Flamance i Valonce. Budući da ne dele isti jezik i imaju brojne druge kulturološke raznolikosti, može se očekivati je da Valonci uspeju u svojim nastojanjima stvaranja neke vrste saveza s Francuskom ili postizanja vlastite nezavisnosti, kao i Flamanaca koji to ne žele da dopuste, već ciljaju na apsolutnu nezavisnost zajedničke države. Zbog rastućih napetosti, brojni analitičari nagađaju da će do podele zemlje doći već u sledećih dvadesetak godina. 4. Maldivi Za sve one koji ne veruju u koncept globalnog zagrevanja, Maldivi su stvaran primer na koji treba obratiti pažnju. Ova ostrvska nacija locirana između Indije i Afrike suočava se s ozbiljnom opasnosti potonuća. Pretnja je postala toliko velika da je bivši predsednik države razmatrao opciju kupovine zemlje u južnoj Aziji gde bi preselio celokupnu populaciju ako nivo mora nastavi da se podiže. Prema projekcijama, Maldivi su prva zemlja koja će nestati zbog globalnog zagrevanja, a to bi moglo da se dogodi oko 2085. godine. 5. Ujedinjeno Kraljevstvo Budući da se radi o uniji različitih država u kojima postoje jake težnje za nezavisnošću, moguće je da će raspad zateći i ovu svetsku silu. Škotska je imala neuspeli pokret za nezavisnost 2014. Kako je Velika Britanija prošle godine odlučila da izađe iz Evropske unije i taj postupak nije jednako odobren iz svih delova države - i to će postati tačka spora. Veruje se da će zbog toga neke države izaći iz Ujedinjenog Kraljevstva i da će se kao nezavisne pridružiti EU, a taj proces biće razrešen u narednih 20 godina. 6. Irak U ratnom stanju od 2011, ova je država pravi primer svakodnevnog raspadanja. Nakon hapšenja i egzekucije Sadama Huseina, koji je držao zemlju na okupu, stanovništvo je danas žestoko podeljeno. Rast popularnosti ID privukao je pažnju na ovu podelu, te je poprilično očigledno kako se zemlja na jedvite jade veštački održava. Irak je podeljen na tri grupacije: sunite, Kurde i šiite, za koje je poprilično neverovatno da će se ujedinit,i pa se očekuje da će se zemlja raspasti na tri manje tvorevine u tom procesu. 7. Kiribati Ova ostrvska država u središnjem delu Tihog okeana do 1979. bila je britanska kolonija, a čine je tri sasvim odvojene ostrvske grupe raspršene na golemom prostoru Tihog okeana - Gilbert, Feniks i Line. Smatraju se oličenjem tropskog raja, ali svako ko želi da ga poseti trebalo bi to da učini brzo, jer je povišen nivo mora već poplavio dva ostrva. Ukoliko se taj trend nastavi, veliki deo države bi mogao da postane more, a ostatak više neće moći da pruža osnovne uslove za život. Predsednik države već je tražio pomoć od Novog Zelanda i Fidžija da započnu prihvatanje ljudi s Kiribata kao stalne izbeglice. 8. Španija Kad je ekonomska kriza pogodila Španiju 2008, učinila je toliko štete da je zemlju dovela na sam rub raspada - i još se nije oporavila. Nezaposlenost je iznosila 24 odsto u januaru 2015, a do danas nije ništa bolja. Kao da to nije dovoljno, postoji i duboka podela među stanovništvom. Regija Katalonija na zapadu Španije planira sticanje nezavisnosti uz veliku potporu u javnosti. Na severu zemlje nalazi se baskijska regija sa svojim terorističkim ćelijama, koji pokušavaju da steknu nezavisnost. Ako se ekonomska kriza ne reši i ove regije nastave da dobijaju popularnost u borbi za nezavisnost, velike su šanse da je Španiji kakvu danas poznajemo vreme odbrojano. 9. SAD S obzirom na istoriju, činjenica kako je američko stanovništvo podeljeno s dubokim kulturalnim razlikama i političkim stavovima između severa i juga još od Građanskog rata. U 2012. svih 50 država je primilo na hiljade pisama svojih građana koji traže izuzimanje od unije. Ako se ne dogodi nešto što će ujediniti zemlju i nastave se događaji koji samo produbljuju razlike - poput odabira Trampa za predsednika, velike su šanse da će se SAD preoblikovati. Najverovatnije je da će se Aljaska i Teksas prvi odvojiti. 10. Kina Uprkos tome što Kina ima jednu od najsnažnijih ekonomija na svetu i jaku vojsku, to ne znači da je zaštićena od kolapsa u narednih 100 godina. Kina ima i ogroman problem ekološkog zagađenja koji je toliko preteći da čak 250.0000 Kineza zbog njega prevremeno umire svake godine. Predviđanja same kineska vlade otkrivaju kako bi ta zemlja mogla da ostane bez pitke vode do 2030, a velike su šanse da država u sadašnjem obliku ne doživi 2050. godinu. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&dd=15&nav_id=1231004