Претражи Живе Речи Утехе

У понедељак, 4. априла 2022. године, у пријемној сали Радне коморе (Arbeitеrkammer) у четвртом бечком округу, одржана је редовна пролећна скупштина организације Савеза за слободну недељу (Allianz für den Freien Sonntag). По благослову Преосвећеног Владике Андреја, у скупштини је учествовала гђа Теодора Мирковић, студент правних наука, као представник Епархије аустријско-швајцарске. Деловање те организације усмерено је ка остваривању права радника на слободан дан у току радне недеље, а иницијатива је потекла најпре од стране Римокатоличке цркве, Радне коморе, као и многих других невладиних организација. Поред многобројних разлога да недеља и убудуће остане нерадни дан, за коначни успех ове иницијативе битна је и хришћанска перспектива, због тога што седми дан у недељи није само дан за телесни одмор после више радних дана, већ је недеља најпре Дан Господњи, који треба најпре да посветимо Богу, јер овај дан и јесте и једини – у оквирима Свете Литургије – који даје истински одмор души, према речима Спасовим: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт. 1,28). Након срдачног дочека свих учесника ове редовне скупштине, седницу су отворили г. Филип Кулман (Philipp Kuhlmann) и координаторка овог савеза гђа Марија Етл (Maria Etl). После појединачног представљања чланова савеза, уследио је осврт на протокол са последње пленарне седнице, одржане у октобру прошле године, а одмах затим и приказ Дневног реда, предвиђеног за овогодишњи вишесатни скуп. Од посебног значаја је свакако било представљање студије под називом Услови рада Амазон-достављача, коју је припремила гђа маг. Бјанка Шритвизер (mag. Bianca Schrittwieser), шеф одсека за правна питања при Радној комори. Ово предавање које се може посматрати и као најзначајнији део овог скупа, посебно је осветлало скривене потешкоће радника из области тзв. онлајн доставе, чији је положај посебно био отежан због пандемијске ситуације, те самим тим услед многобројних затварања у протеклих две године. Гђа Шритвизер је овим темељитим предавањем скренула пажњу на запуштена права радника, што је инспирисало све чланове овог савеза да продискутују и остале области у којима су иста недовољно остварена. Следила је општа дискусија. У наставку су учесници скупштине размотрили финанцијско-материјална и организациона питања, а по заврштеку скупа, домаћини су за све учеснике приредили заједнички ручак. Организатори ни овај пут нису пропустили да захвале нашој Српској Православној Цркви и Епископу Андреју на подршци. Следећа скупштина је предвиђена за октобар у граду Линцу где ће се обележити 25-годишњица рада Савеза на просторима Горње Аустрије. Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Понедељак уочи Лазареве суботе и Цвети протеклих неколико година у Београду, обележава почетак Недеље витештва - увод у "Витез фест", изузетну духовно-културну манифестацију која је, из године у годину, окупљала велики број Београђана и гостију српске престонице. Идејни творац и главни организатор Витез-феста, Хаџи Зоран Мрђеновић, за радио "Слово љубве" је недавно говорио о програму ове манифестације која се одржава са благословом Патријарха српског и под покровитељством Њ.К.В. Књегиње Линде Карађорђевић, у организацији Краљевског реда витезова и уз подршку Градске Општине Стари Град (снимак разговора је на крају вести). Недељу витештва данас, 11. априла од 17 часова, у Прес-центру УНС - Галерији АХИОС (Кнез Михајлова 6), отвара академик и историчар професор др Славенко Терзић, некадашњи амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији и Туркменистану, преадањем на тему "Историјски смисао косовске идеје". Недеља витештва наставиће се следећим предавањима: Уторак 12. април, Прес-центар УНС - Галерија АХИОС (Кнез Михајлова 6)у 17:00 часова Драган Ћирјанић, филмски и РТС редитељ, сценариста, уредник и писац: "Витешко племство у Евроазији од постојања до данас" Уметнички програм: вокални уметник Миодраг Близанац Среда 13. април, Прес-центар УНС - Галерија АХИОС (Кнез Михајлова 6)у 17:00 часова Професор Др. Јасмина Ћирић, доцент филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, спољни сарадник Института за историју уметничко–филозофског универзитета у Београду и Љубомир Димитријевић музички педагог и концертни уметник. "Фреска, музика и живот на српском средњевековном двору". Уметнички програм: Љубомир Димитријевић, један од оснивача ансамбла ране музике "Ренесанс" Четвртак 14. април Руски дом (Краљице Наталије 33) у 17:00 часова: Протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, свештеник Српске Православне Цркве, теолог, историчар хришћанства и професор на Православном Богословском Факултету: "Историјске, духовне и мистичне паралеле између руске Куликовске битке и српске Косовске битке". Уметнички програм: вокални уметник Хаџи Никола Мијовић Приказивање играних филмова са витешком тематиком ће, као и сваке године, почети у петак 15. априла, уочи Лазареве суботе, у великој сали Музеја Југословенске кинотеке (Косовска 11) од 18 часова, бесплатном пројекцијом чувеног филма ДОРОТЕЈ (ЈУ 1981) режисера Здравка Велимировића. У Лазареву суботу, 16. априла у великој сали Музеја Југословенске кинотеке (Косовска 11) биће приказан најпре домаћи филм ЧУДОТВОРНИ МАЧ (ЈУГ, 1950) режисера Војислава Нановића, од 17 часова и 30 минута, а затим и истоимени амерички филм ЧУДОТВОРНИ МАЧ (САД 1961) режисера Берта Гордона од 20 часова. На Цвети, у недељу 17. априла у великој сали Музеја Југословенске кинотеке (Косовска 11) публика ће од 18 часова имати прилику да погледа ремек-дело светске кинематографије - филм АНДРЕЈ РУБЉОВ (СССР, 1966) режисера Андреја Тарковског. Како су најавили организатори, на предавањима и пројекцијама филмова су планирани витешки игрокази и демонстрације витешких вештина и опреме. Извор: Радио "Слово љубве" Разговор са Хаџи Зораном Мрђеновићем:

У храму св. великомученика Пантелејмона ће у недељу 10. априла 2022. године, бити одржано још једно духовно сабрање, овога пута, после свете Литургије, око 11 часова. Беседиће теолог др Александар Милојков а тема предавања је "Пост као педагог Христове нове заповести" (Јн. 13, 34-35). Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

У недељу, 10. априла 2022, у парохијској сали Храма Свете Петке у Сурчину, од 18 часова биће приређено духовно сабрање под насловом "Покајање - души радовање" - говориће архимандрит Стефан Вуковић игуман Манастира Велика Ремета и др Невенка Пјевач, вероучитељ, док ће у музичком делу вечери наступити појац Маја Проданић и Хор "Златно звонце". Извор: Радио Слово љубве

У Храму Светог Јована Владимира у насељу Медаковић у недељу, 10. априла 2022, после Свете Литургије, биће приређено предавање на тему "Пост као време самопреиспитивања", а говориће г. Никола Лукић, асистент на Православном богословском факултету у Београду. Извор: Радио Слово љубве

У Храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић, у недељу, 3. априла, после Свете Литургије, која почиње у 9 часова, биће предавање на тему "Значај поста данас", а говориће презвитер др Зоран Деврња. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве

Поводом 59. годишњице оснивања Историјског музеја Србије, у недељу 20. фебруара 2022. године улаз ће бити слободан на изложбе на Тргу Николе Пашића 11 и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, саопштио је Историјски музеј Србије. Заинтересовани грађани ће бити у прилици да виде изложбу „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије” на Тргу Николе Пашића и сталну поставку у Конаку кнеза Милоша. Изложба „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије”, ауторке Тијане Јовановић Чешке, по први пут публици представља, искључиво са уметничког аспекта, изабрана ликовна дела рађена у техници уља. У тематском погледу, на изложби доминирају портрети различитих категорија: устанички, династички, војни, владарски, грађански, портрети рађени у сеоским срединама и дечји, а заступљени су и пејзажи, историјске композиције и иконе, као примерци религиозног сликарства. Изложба обухвата више од стотину оригиналних слика, као и скица и копија готово свих значајних сликара са ових простора у претходна два века: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Живорада Настасијевића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Бранислава Мирковића, Миодрага Миће Поповића, уметника окупљених у групи „Медиала” и многих других. На изложби су по први пут јавности представљена и недавно набављена дела, попут портрета краља Александра Карађорђевића, рад Спиридона Боцарића, и портрета краљице Марије Карађорђевић, рад непознатог аутора. По први пут се излаже и некада цензурисана слика Миодрага Миће Поповића „7. јули – Устанак 1941”, коју је Музеј наручио за потребе сталне поставке у Белој Цркви, рађене поводом обележавања годишњице устанка. Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија - Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновића у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе. Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Аутори сталне поставке у Конаку кнеза Милоша су кустоси Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић. Извор: Радио "Слово љубве"

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одржаће у Будви у недељу, 20. марта 2022. године, предавање на тему “Подвиг поста у светлу васкрсења”. Како је најавила Митрополија црногорско-приморска - ово предавање, у организацији Српске православне црквене општине Будва, почеће у 19 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Храм св. Кирила и Методија у земунском насељу Бусије (Епархија сремска), позива благочестиви народ да дође у Недељу Православља 13. марта 2022. године у 18 часова, када ће прво бити служен Акатист Пресветој Богородици хиландарској Тројеручици, а потом и одржано духовно вече на тему "Вера и здравље". Беседиће архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, сазнаје Раио "Слово љубве" благодарећи г-ђи Зорици Зец. Сви су добродошли на молитву и поучно слово. Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће у Теодорову суботу, 20. марта 2021. године, свету архијерејску Литургију у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. У недељу Православља, 21. марта 2021. године, Свјатјејши Патријарх Порфирије ће богослужити у цркви св. великомученика кнеза Лазара српског у крипти Храма Светога Саве на Врачару, а света Литургија ће почети у 9 часова, највљује Радио Слово љубве.

Света заупокојена Литургија биће служена у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. У наставку свете Литургије биће служено опело а тело Патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве. Дан раније, тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја биће изложено у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду током свете Литургије на дан славе Саборног храма, 21. новембра 2020. године, а после тога пренето у храм Светог Саве на Врачару, где ће верници имати прилику да се опросте са блаженопочившим Патријархом, наведено је у саопштењу за јавност Светог Архијерејског Синода.

Даваоче светлости, Светлости од Светлости, Слепорођеноме вид дарујеш, Речи. Овога дана, шесте недеље по Васкрсу, празнујемо чудо Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, учињено над слепим од рођења. Ово чудо учињено је такође посредством воде, попут чуда са Самарјанком и раслабљеним. Када је Христос у разговору са Јудејима објавио Себе једнаким Оцу и рекао: „Пре него Авраам настаде, Ја јесам” (Јн. 8, 58), они бацаху на Њега камење. А он, удаљивши се одатле, виде слепца који се спотицао, који беше и рођен као слеп и имађаше само отворе за очи и удубљења њих. И када Га нађе Спаситељ у таквом стању, упиташе Га ученици: „Ко сагреши, он или родитељи његови, те се роди слепим?” (Јн. 9, 2), јер су Га били чули како говори раслабљеноме: „Ето, оздравио си; не греши више” (Јн. 5, 14), а и писано је да је грех родитеља на деци (в. Јер. 32, 18). Осим тога, неки Јудеји придржавали су се епикурејства, према коме душа постоји пре тела и оне душе које су сагрешиле у бесплотном виду, спуштају се у тела. Одбацивши све ово, Христос говораше: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве на њему дела Божја” (Јн. 9, 3), тојест [подразумевао је] Моја. Јер овде није реч о Оцу, пошто израз „да би” указује на суд (мишљење), а не на разлог (узрок). Рекавши то и пљунувши на земљу, Христос помаза слепоме рупе на којима је требало да буду очи, и посла га да се умије на извору Силоам, да покаже да је Он – Онај који је на почетку стварања узео прах од земље и створио човека. И пошто је око – најважније у телу, то Га он ствара ни из чега, показујући тиме да Он даје кретање душевној сили. А употребио је пљувачку, а не воду – да би било јасно да је благодатна сила од Његове пљувачке, а не од воде, а и још због тога што је имао намеру да пошаље слепога у Силоам. А натерао га је да се умије да не би ко приписао исцељење тамошњој земљи и блату. На Силоам га упућује због многобројних сведока који имаху да виде исцељење, јер је требало многе да сретне док је ходао са очима помазаним блатом. Неки говоре и то да слепац после умивања није склонио с очију блато направљено од пљувачке и земље, него да је само блато при додиру с водом изменило своју природу на тај начин да су се формирале очи. И тако, пошто се уми, слепац прогледа уз помоћ неке неизрециве силе коју сам не могаше разумети. А суседе и познанике који га видеше како је прогледао без разлога, обузимаше сумња. Он је био признао да је раније био слеп, а када су га питали како је прогледао, то је овај објављивао Христа својим исцелитељем. Чим су фарисеји чули за ово дивно чудо, опет окривише Спаситеља за хулу, јер је и чудо над слепим Он био савршио у суботу. И разделише се међу собом, јер једни говораху да није – јер не поштује суботу. Они који су имали добро мишљење о Њему питају слепога: „Шта ти велиш о њему?” (Јн. 9, 17). Овај Га објављује пророком, што је за њих било поштованије од свега. А они по староме не вероваху да је Христос исцелио правога слепца. Не верујући ни суседима, позивају његове родитеље. Али што су више хтели да сакрију ово чудо, више су га износили на светлост дана, јер и родитељи признаше све, премда и своде све на његов узраст, да не би били одлучени од синагоге. И опет казују слепоме: „Подај славу Богу” (Јн. 9, 24), јер од Њега је исцељење, а не од Христа, јер Он је – грешник, пошто не поштује слободу”. но овај, желећи да делом покаже да је Христос – Бог, одговара: „Не знам; једно знам – да ја бијах слеп, и сада видим”. И опет питаху: „Како отвори очи твоје?” А он, раздражен, већ говори не околишајући и упушта се у спорење: „Кад Он не би био од Бога, не би такво чудо учинио” (Јн. 9, 33). И трпи укоре од њих зато што је признао себе за ученика Исуса и што је рекао: „Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу” (Јн. 9, 32), јер су слепце и други исцељивали, али слепога од рођења – није нико. И тако, извргнувши га руглу, изгнаше га из синагоге. После овога налази га Исус и говори му: Верујеш ли у Сина Божјег (Јн. 9, 35)? А он, сазнавши да је то Овај Који с њиме говори и видећи Христа (јер пре га није видео пошто је био слеп), поклони Му се и постаде Његов ученик, проповедајући свуда доброчинство на њему учињено. Ово може да се објасни и у преносном смислу. Слепац – то су незнабошции које је Христос нашао пролазећи (Јн. 9, 1), тојест пребивајући на земљи, а не на небесима, или зато што је дошао ради јеврејског народа и, пролазећи, јавио се и незнабошцима и, пљунувши на земљу и начинивши блато, помазао (Јн. 9, 6), тојест најпре их је научио, пошто је сишао, слично капљи на земљу и оваплотио се од Дјеве Марије, а после и предао божанствено Крштење, које је Силоам. Даље, (тај исти слепац) јесте хришћански народ међу незнабошцима, ради Христа одважан, гоњен и онај који Га сведочи, а пред крај од Њега Самог (као Његов народ) признат и прослављен. По бесконачној милости Твојој, Даваоче светлости, Христе Боже нашм помилуј и спаси нас. Амин. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Христос Сâм сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе. На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Овај празник називамо и Пасхом, што на јеврејском значи прелажење, јер то је дан у којем је Бог у почетку привео свет из непостојања (у постојање); тог истог дана превео је израиљски народ преко Црвеног мора и тако га истргао из фараонових руку; истог тог дана сишао је с неба, уселио се у утробу Дјеве. На данашњи дан је истргао сав људски род из ада, извео на небо и привео у првобитно достојанство непропадљивости. Но кад је сишао у ад, Господ, ипак, није васкрсао све, него само оне који су хтели да поверују у Њега. А душе светих, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ небесима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење и потврђујемо радост којом се обогатила наша природа богатим даровима Божијег милосрђа. Исто тако, исказујући и прекид непријатељства и сједињење с Богом и самим анђелима, поздрављамо (једни друте) уобичајеним целивањем. Васкрсење Господа се десило овако: док су војници чували гроб, земља се око поноћи затресла јер је анђео сишао с неба и одвалио камен од гробних врата; запањени стражари су се разбежали, и тиме се, чим је минула субота, негде у освит првог дана седмице, отворио пут и женама. Пре свих Васкрсење постаје познато Мајци Божјој, која је, по казивању светог Матеја, седела према гробу с Магдалином. Али да не би било места за сумњу у Васкрсење због сродства са Мајком, јеванђелисти говоре: јави се најпре Марији Магдалини. Она је видела и анђела на камену, а кад је пришла ближе, видела је и у гробу анђеле, који и јављају Васкрсење Господа. Устаде, говоре они, није овде; ево места где га положише. Кад је чула ово, она је похитала према најватренијим ученицима, Петру и Јовану, и саопштила им радосну вест о Васкрсењу. А када се она враћала са другом Маријом, срео их је Христос, и рекао: Радујте се! Управо онај род, који је раније слушао: с мукама ћеш децу рађати, требало је први да чује ту радост. Ношене незадрживом љубављу, оне се приближавају Христу, и желећи да се стварно увере, додирују Његове ноге. Гробу прилазе и апостоли: Јован се само надвирио над гробом и отишао, а Петар је ушао унутра и веома брижно разгледао, додиривао плаштаницу и убрус који је био на Христовој глави. Магдалина је рано ујутру поново дошла са другим женама да би се подробније уверила у виђено. Стајала је напољу код гроба и плакала, а кад се надвирила (над гроб), видела је два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре; Жено, што плачеш? Koгa тражиш? Исуса тражите Назарећанина распетога? Није овде, јер устаде. Тог истог трена оне су устале јер су приметиле Господа. Она се окрену и угледа Христа како стоји, па, мислећи да је градинар, (јер је гроб био у врту), рече: Господине, ако си гa ти однео, кажи ми где си гa положио, и ја ћу га узети. А када се Магдалина још једном нагнула према анђелима, Спаситељ јој је рекао: Mapиja! Кад је чула Христов мили и познати глас, она је хтела да се приљуби уз Њега, но Он јој је рекао: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему, као што сама признајеш, чим још сматраш да сам човек, него иди браћи мојој и кажи им све што си видела и чула. Магдалина је то учинила, а у зору поново је с осталима била крај гроба. Жене које су биле с Јованом и Саломијом дошле су кад је већ грануло сунце. Морамо рећи да су жене, међу којима је била и Богородица, долазиле на гроб у разно време; јер она и јесте Марија коју Јеванђеље назива Јосијевом мајком – тај Јосија је био Јосифов син. Није познато, дакле, у ком (тачно) часу Господ васкрсава: једни говоре: кад су петлови први пут запевали, други: кад се земља затресла, а трећи говоре још другачије. Док се све ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се догодило. Ови су дали стражарима довољно новца и тако су их приморали да кажу да су Његови ученици дошли ноћу и украли га. А увече, истог дана, када су се ученици сакупили у страху од Јудеја и када су врата била чврсто затворена, ушао је Исус, будући у непропадљивом телу, и, по обичају, благовестио: Мир вам! Кад су видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз надахнуће (Васкрслог) у савршенијем степену примили су силу Свесветог Духа. Како је Васкрсење Господа тродневно? Ноћ између четвртка и петка и петак до заласка сунца је један дан (Јевреји тако рачунају дан); затим ноћ између петка и суботе и субота до заласка сунца је други дан, затим ноћ између суботе и недеље и недеља до заласка сунца (јер се део почетка узима као целина) је трећи дан. Или чак и овако: у трећем часу петка Христос је распет; затим је од шестог до деветог часа била тама – рачунај то као ноћ, и од трећег до деветог часа – то је један дан; затим после таме опет обданица и ноћ између петка и суботе – то су два дана; затим субота до заласка сунца и ноћ између суботе и недеље – то су три дана – по речима јеванђелисте: и субота освиташе. Кад Спаситељ, који је обећао да ће нам трећег дана указати милост, на најкраћи начин учини (то) добро дело, Њему слава и сила у векове векова. Амин. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да ће православне цркве остати отворене и да ће се богослужења савршавати на Велику и Светлу недељу упркос новој пандемији вируса корона. Председник бугарске Владе је казао да је донео ову одлуку јер су многи људи нерасположени и утучени. Међутим, истовремено је позвао Бугаре да остану код куће и моле се. Службе у великим црквама ће се преносити уживо на ТВ-у. „Тешка је одлука, али спреман сам да се суочим са критиком. Архијереји су ми рекли да је много људи нерасположено и утучено. Зато не могу дати такав налог (да се цркве затворе), рекао је он на конференцији за штампу. Хиљаде верника сваке године одлази у цркву широм земље, посебно на Васкрс. Министар унутрашњих послова Младен Маринов је рекао да ће полиција обилазити цркве како би одржала ред и осигурала да се поштује растојање верника. Ловечки митрополит Гаврило је рекао да, упркос традицији, свештеници у недељу неће раздељивати врбове гранчице и нагласио да то није мали уступак. Додао је да ће се служба обављати ван цркава на Васкрс. Међутим, Свети Синод позива вернике да носе маске. Многи на интернету критикују Православну Цркву у Бугарској због тога што су цркве остале отворене упркос кризи. Значајно је да верници и даље целивају иконе и примају свету причешће из исте кашичице. „Не бојте се! Господ нас штити од било каквих микроба. Нико се не може заразити примајући свету причест,“ рекао је владика Гаврило. Извор: Инфо-служба СПЦ

Беседа Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара у Недељу Православља, прве недеље Часног поста, одржана за манастирском трпезом. „Ови дани су најбоља школа побожности… у њима можемо у потпуности да разумемо тајну људског рода и тајну оваплоћења Сина Божијег, Господа Исуса Христа…“ Звучни запис беседе Извор: Манастир Хиландар

Беседу можете послушати на линку ОВДЕ

Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је кипарског архиепископа Хризостома на саслуживање Божанске литургије на празник Православља (Недеља Православља). Како је предстојатељ Кипарске Цркве изјавио на кипарској телевизији, он је примио позив Васељенског патријарха, који је изразио жеље за његовим што бржим опоравком и истовремено га позвао да саслужује Божанску литургију на празник Православља, који је ове године 8. марта. Позив Васељенског патријарха је од посебног значаја, јер је Кипарска Црква стекла аутокефалност на Ефеском сабору 431. године. Извор: Инфо-служба СПЦ