Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'наша'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, наводи даље у својој изјави Митрополит Амфилохије. Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске. Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије. Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално: ОСНОВНО ДРЖАВНО ТУЖИЛАШТВО У ЦЕТИЊУ ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ДУШКО МИЛАНОВИЋ Ктр. бр. 84/20 ЦЕТИЊЕ Поштовани господине тужиоче! На Свијетлу Сриједу 22. априла 2020. године када хришћани већ скоро 2000 година молитвено обиљежавају Васкрсење Господа нашег Исуса Христа, служили смо Свету Литургију у Манастиру Светог Николе на Ријечком Граду у Ријеци Црнојевића са почетком у 9 часова. Послије Свете Литургије, у Цркви смо са свештенством, на позив часне и угледне породице Јовићевић, одслужили опијело новопредстављеном православном хришћанину др Владимиру Јовићевићу, потомку чувеног историчара Андрије Јовићевића, правном историчару, угледном интелектуалцу, дугогодишњем потпредсједнику Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске и нашем пријатељу. Свештени чин опијела нисмо извршили само због позива часне црногорске породице Јовићевић и најдубљег личног поштовања према покојнику него и због тога што је то наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности. Не сматрамо за потребно, а ни за важно да се као Митрополит Црногорско-Приморски изјашњавамо о присутнима на опијелу и сахрани др Владимира Јовићевића. Више пута смо рекли, а и сада понављамо, да ми немамо право, нити нам пада на памет да вјернике, посебно у оваквим моментима, изгонимо из храмова и пријављујемо полицији. Уосталом, у нашим условима, чак и у градским срединама, немогуће је да се покојник достојно и чесно положи у гроб уз поштовање ”мјере” о физичкој дистанци од 2 метра између лица! А то се, како се види, само од Цркве тражи и изгледа да једино за њу важи та ”мјера” у Црној Гори! Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Најприје на празник Цвијети 12. априла послије Свете Литургије у Манастиру Златици у Подгорици, а потом и послије Свете Литургије и опијела у цркви на Ријечком Граду. По члану 14 Устава Црне Горе, који је на снази без обзира на пандемију вируса корона или било ког другог вируса, Црква и вјерске заједнице су ”слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. Вјерски обреди, који су у искључивој уставној надлежности Цркве и вјерских заједница и који се обављају слободно и у складу са аутономним правом Цркве и њеним вјековним Предањем, нису забрањени, нити могу бити забрањени наредбама органа државне управе у Црној Гори. То се и види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Резултат тога нијесу само хитре и медицински неодговорне, а посве дискриминаторне интервенције припадника Управе полиције према нама као Митрополиту Црногорско-Приморском него и према свештенству, монаштву и вјерницима Митрополије који се, такође, ових дана позивају и приводе у полицијске станице ради давања изјава због савјесног и одговорног обављања свештене службе уз поштовање уведених мјера и остваривања њиховог, Уставом зајемченог, права на слободу вјере. При том, припадници Управе полиције на терену, којима је очевидно непријатно због наређења која примају од својих претпостављених и које ми лично разумијемо и не осуђујемо, обавјештавају нас да нас позивају, приводе и задржавају у службеним просторијама по налогу Државног тужилаштва. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве. То је посебно недопустиво у Црној Гори за коју се зна да су у вријеме сахрана и опијела стајале чак и крвне освете међу Црногорцима. Принуђени смо да са жалошћу констатујемо да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије с.р. https://mitropolija.com/2020/04/29/izjava-mitropolita-amfilohija-svesteni-cin-opijela-nasa-ljudska-i-hriscanska-duznost-i-obaveza/
  2. “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, каже даље у својој изјави Митрополит Амфилохије. Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске. Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије. Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално: Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Разматрајући питање досадашњег доприноса Цркве у борби против корона вируса, како у духовном тако и у материјалном аспекту, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске, је гостујући у емисији „Интернет литија” Радија Светигора казао да је прва мјера укључења Цркве била у молитвеном духу. – Ми се прво бавимо вјечним спасењем. Митрополит је у свим јектенијама на богослужењима која служимо одмах почео да се моли за оздрављење оних који су обољели, за покој душа оних који су се нажалост преставили и да Бог сачува оне који су здрави, да нас сачува од ове пошасти нове. Постоји и ова нова молитва Патријарха румунског Данила, која је преведена и коју је Митрополит препоручио да се чита на сваком богослужењу, тако да је то да кажемо прва мјера укључења у борбу против ове пошасти. Свака наша изговорена молитва је за добробит овога народа и против овога вируса и против свих вируса који се појављују и против свих болести и невоља. Што се тиче материјалног ангажовања, донијета је одлука да с’ обзиром на то да је велики број грађана угрожен због немања ових апарата за вјештачко дисање, Митрополија издвоји средства за два таква апарата. – И та средства су издвојена. Имали смо жељу, а она је и даље иста, да један апарат припадне Цетињу, баш из љубави према нашем Цетињу, а други да ставимо на располагање Министарству здравља. Ових дана и јуче и данас нас зову хришћани из Никшића који кажу да у Никшићу нема довољно респиратора и да би било добро да тај други можда оде у Никшић – казао је отац Обрен, додавши да ће о томе свакако одлучити онај ко треба да одлучи. На констатацију гледалаца да нема довољно респиратора ни у Пљевљима, прота Обрен је казао да је добио информацију да се и тамо посредством Цркве и Епархије милешевске неколико хришћана удружило и да ће ових дана донирати средства за куповину респиратора. – Знате како, нема богомоље без невоље и овдје се најбоље пројављује човјекољубље свих нас јер смо сви призвани да помогнемо, свак на свој начин. Онај коме је Бог дао кроз материјална средства, онај ко нема да се Богу помоли. Молитва је највећа помоћ, како су нам и љекари ових дана говорили. Одговарајући на питање зашто Црква толико ставља акценат на хуманитарну дјелатност, односно зашто су хришћани ти који су најпозванији да помогну ближњима у невољи, свештеник Јовановић је казао да је то тако зато што Црква и хришћани вјерују у Човјекољупца. – Бог је из љубави према човјеку дошао у овај свијет, да би спасао нас, да би нас ослободио смрти, о којој се ових дана највише и говори. Из тог разлога вјерујемо у Бога љубави, а шта је љепше учињети у име те љубави, у име Бога љубави, него помоћи ближњем свом. Имају оне ријечи отаца и духовника које кажу: „Како ћеш вјеровати у Бога кога не видиш, ако не љубиш брата свога кога видиш и са којим живиш”. Из те љубави Божије према човјеку и човјек је позван да буде човјекољубац, у смислу обожења, у ономе што и Бог тражи од нас ради спасења свачије душе. Помоћи некоме материјално можемо увијек. Данас углавном нису људи гладни, али има нажалост и таквих и ту ћемо помоћи увијек. Данас у овом свијету су људи гладни онога вјечнога и непролазнога, онога хљеба од којег се не гладни. Када човјек изгуби мјеру у свом нетрагању за вјечношћу, онда је гладан и овога земаљског блага и хљеба. Никад му није довољно, никад му није доста. Хришћанин је управо тај који је човјекољубац и његово основно призвање је да свједочи Бога љубави, а свједочи га на тај начин што ће увијек бити од користи и помоћи свом ближњем и на тај начин спасава и своју душу – поручио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У својој поруци митрополит Вриуле Пантелејмон изражава жаљење што се у дневним службеним саопштењима не спомиње „Име Свете Тројице“ и што се „занемарује наша вера у Онога који ће нам помоћи да молитвом превазиђемо ову нову пошаст“. Међутим, митрополит Пантелејмон изражава наду да ће Пресвета Богородица услишати наше молитве и „спасити нас од ове несреће, јер је она и даље наша света заштита и непобедива војевода нашег народа“. У својој поруци он даље каже: „Што више наших молитава оде с наших усана, постајемо духовнији, то више волимо Бога и радујемо се Његовој присутности у нашем животу“. „Чеда моја, молим вас, овог пута, будимо сви у кући Цркве. Пратимо свете литургије и молимо се након што се сваки од нас запитао зашто је Бог допустио ово искушење. Помолимо се Богу за наше болеснике. Помолимо се Богу да пружи здравље и снагу онима који раде на лечењу болесних, односно лекарима, медицинским сестрама наших болница и онима који свим средствима бране границе отаџбине.“ Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Након Молебна Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, упркос јакој киши, велики број житеља града под Требјесом кренуо је, заједно са свештенством и монаштвом, у молитвени ход до Трга слободе гдје се сабранима обратио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је и предводио литију. Прота Гојко је казао да је добро што се на овоме тргу послије молитвеног хода, чита Молитва Господња и Симбол вјере у којима најсажетије и најјасније стаје цијела наша вјера: и у кога вјерујемо, и како вјерујемо и до кад вјерујемо: “Ово је добро да се у смутна времена, у великој гужви, у доста брига које човјек носи у своме срцу, а које нијесу везане само за Господа и светињу, подсјетимо зашто смо кренули у овај молитвени ход и шта је разлог ових наших литија, које јесу истовремено и мирни грађански протести.” Поручио је да је разлог ових наших литија и овог сабрања наша жеља да покажемо свима, и властима и свим грађанима ове државе да је на помолу спровођење једног јако лошег закона. “По овој киши ако нијесу све цигле, сви цријепови и даске на крову постављене, може наша кућа – Црна Гора да прокишњава баш кроз тај закон. Зато смо се скупили као на неку мобу да поставимо да све даске, све цигле, да сваки камен наше куће буде на свом мјесту. Тако раде прави домаћини.” Рекао је да ово радимо зато што смо писмени и што умијемо да саберемо да су два и два четири. “То радимо и без икакве приче, јер нам нешто из срца и душе говоре они наши преци чијим генима захваљујући смо рођени и мислимо, видимо и слушамо, они наши преци који су први почели да читају Библију и који су знали да има нешто веће и од земаљских блага и мјерила. Ти нам преци и гени не дају да с миром стојимо у моменту када неко покушава од Цркве да направи државно предузеће”. Коментаришући оптужбе да Црква жели да буде изнад закона, отац Гојко је подсјетио да Црква већ двадесет година моли да се донесе закон који ће уредити односе државе и Цркве. “Куд ћеш веће бриге за државу, за нашу Црну Гору од тога да се боримо ми, као грађани ове земље, да се донесу добри закони”, упитао је он. Отац Гојко је казао да је “наш добри брат” предсједник Црне Горе рекао да му не пада на памет да одустане, па иако нас је још више, иако смо још истрајнији. “Треба да се молимо Богу да и нашем предсједнику Бог просвијетли ум да види да смо ми једнако Црногорци као и он и да ми једнако волимо Црну Гору као што је и он воли, да не кажем да има можда понеки понегдје који је воли и више од њега, па да је сто пута предсједник”. Нагласио је да треба да знамо да је тек пред нама вријеме молитве, стрпљења и љубави. “Не смије ништа да нас са тога пута скрене”, поручио је отац Гојко. Казао је да вечерасс излазимо у један великопосни молитвени вход. “Па ако Бог да кад се вратимо за Васкрс да затекнемо љепшу Црну Гору, без овога чуда од овога закона. Да се направи љепши и бољи закон, који не прокишњава. То да нам буде на памети, никакви сукобим, никакве подјеле”, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. У суботу пред Месопусну недељу Црква нас позива на молитвено сећање свих оних који су уснули у нади на Васкрсење и на живот вечни. Да бисмо разумели значење везе Великог поста са молитвама за умрле, потребно је да имамо на уму да је хришћанство религија љубави. Христос није оставио својим ученицима неко учење о индивидуалном спасењу већ заповест да љубе један другога. Љубав представља основ и суштину Цркве. Грех је увек одсуство љубави а самим тим и одвајање, изолованост, рат против свих. Молећи се за мртве ми их сусрећемо у Христу. У Христу нема разлике између живих и мртвих, јер су у Њему сви живи. Љубећи Христа, љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему, ми љубимо Христа. Наша љубав у Христу одржава их живим. Извор: Парохијски гласник храма Светог Димитрија, Нови Београд
  7. У четвртак, 13. фебруара 2020. године, литија вјерног народа, предвођена свештенством и монаштвом, прошла је мирно и достојаствено кроз град Беране у знак протеста против неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори. Свенародна литија вјерника, свештенства и монаштва, и вечерас је, молитвом и духовном пјесмом, са иконама, црквеним барјацима у рукама, поручила доносиоцима накарадног Закона, који је уперен против епархија СПЦ у Црној Гори, да су уз своју мајку Цркву и да су непоколебљиви у одбрани светиња. Након одслуженог Молебна Пресветој Богородици, житељима Берана и околних мјеста, који су се, као и претходних вечери, сабрали у рекордном броју, пред древном немањићком задужбином, манастиром Ђурђеви Ступови, обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Он је навео да су за ситуацију у којој се налази Црква и њен вјерни народ у Црној Гори, веома заинтересовани наши рођаци, кумови, пријатељи, који су овог града и из осталих крајева Црне Горе одселили у Европу и Америку, „гледају и диве се нашим свенародним скупштинама и свенародним свечаностима“. Многи од њих, додао је владика, спремају се да дођу. „Желе да учествују у овој нашој борби која се претвара, полако, у славље и у побједу“, казао је он, поздрављен бурним аплаузом присутних. „Слава Богу што је тако, а ово није побједа, не дај Боже, са братском крвљу него је ово побједа морална, духовна, побједа истине и правде, тријумф истине и правде над неправдом и то је јасно цијелом свијету, а надамо се у Бога да ће бити и тријумф права, пошто право, ако се мисли на Закон, у овом случају нема никакве везе са правдом. Овај наказни Закон је на срамоту правног поретка Црне Горе, на срамоту Црне Горе, наше отаџбине у којој желимо да живимо и да створимо добре услове за наше потомство“. Зато је ова наша борба оправдана и зато смо добили толику подршку, не само од нашег народа, него од свих православних народа и од свих људи који имају савјести, памети, разума из цијелог свијета“, казао је Епископ Јоаникије. Наше власти, оцијенио је он, немају очи да виде, нити уши да чују свој народ, али се надамо да ће, ипак, чути, прије или касније. „Понашају се као да немају ни савјести, ни разума, не чују глас упозорења из Европе, из православних Цркава, које носе предање вјере, истине и правде, глас Цркве која носи спасење цијелом роду, милост, мир и правду, него и даље иду Брозовим путем, путем оних који су проливали братску крв и мислили да тако праве бољу будућност и новог човјека. И ови данас хоће да праве новог човјека. А какав је тај њихов нови човјек види се по њиховим дјелима. Драга браћо и сестре, страшна је оптужба да је Црква некоме нешто одузела и да се неправедно укњижила. Па, када су то Ђурђеви Ступови били укњижени на државу Црну Гору? Никада!“, констатовао је владика. Узвикујући: Не дамо светиње, вјерни народ је дао потврду наведеним ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија. Он је додао да на држву нијесу књижени ни Ступови, ни манастир Морача, црква Светог Петра у Бијелом Пољу, нити остале немањићке светиње, као што није ни манастир Острог, Цетињски манастир. „Наши свети ктитори, наши свети преци су цркве подизали као своје задужбине, Богу их посвећивали ради спасења своје душе, посвећивали их Цркви за молитву, за светињу и за спас свом роду. Богу и Цркви су једино посвећене светиње и ми смо дужни чувати завјештања, завјете и аманете наших родитеља и прародитеља“, поручио је Његово преосвештенство. Једним устима, једним срцем на хиљаде Васојевића узвикивало је: Не дамо Светиње! Овим Законом, казао је Епископ будимљанско-никшићки, власт Црне Горе је на подмукао начин објавила прогон Цркве, прогон православља и почетак унијаћења Црне Горе. „Али, овај свечани сабор на коме има доста дјеце, доста вјерујућих душа, велики и величанствени сабор на којем вас анђели Божји и Свеци Божји предводе и доводе до светиња да се објединимо око олтара Божјег, да се оснажимо и наситимо братске љубави и загрлимо једни друге у истој вјери и осјећању, у истој мисли, истој жељи за слободом вјере, и правде, и сваког добра; да се то зацари међу нама и братска љубав и слога, то је наша жеља“, бесједио је владика Јоаникије. Он је, благосиљајући присутни народ, казао да су њихова истрајна учешћа у литијама и молебанима донијела велику радост Цркви и цијелом православљу. „Цио православни свијет и поштени свијет, Европа, Америка, Исток и Запад, гледају данас у вас, у ваш чисти образ, у вашу праведну борбу и молим вас да овако наставимо, без иједне псовке, хришћански да се боримо, истином и правдом. То је најјаче оружје. Нећемо са нашом браћом, ма ко да су они, са заблудјелима да се боримо никаквим другим средствима. Нећемо ми инциденте, нећемо проливање братске крви, никада! То је наш завјет хришћански и братски. Да то чувамо, да не дозволимо да убаце провокаторе међу нас. Научили су они како се то ради, а ми ћемо се бранити од сваког провокатора и доушника који уноси раздор. То би жељели, али не могу. Не да им народ!“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Изведен је пригодан програм у коме су учествовали: Јелена Ристић и Ања Боричић, вокални извођачи, те Јован Јанковић и Вања Драгојевић, рецитатори. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. На празник Преноса моштију светог Игњатија Богоносца, у уторак 11. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу. Епископу су саслуживали свештеници и ђакон овог светог храма, као и протојереј Александар Ресимић, гост из Епархије аустријско – швајцарске. Епископ је надахнутом беседом поучио вернике протумачивши Господње речи о томе ко је највећи у Царству Небеском. Звучни запис беседе “У име Оца и Сина и Светога Духа. Чули смо браћо и сестре ово данашње Јеванђеље где Господ каже ученицима својим: “Ко хоће међу вама да буде први, да свима буде слуга”. У ствари, најкраће речено, данашње Јеванђеље управо говори о смирењу и љубави. А шта је био повод да Господ изговори ово својим ученицима? Повод је био, браћо и сестре, јер су ученици још увек размишљали људски, умом, а тако су размишљали јер им Дух Свети још није осветио ум да разумеју оно што је много дубље него што можемо ми својим умом да схватимо. Ученици су се препирали између себе о томе ко је ближи Христу. Браћо и сестре, данашње Јеванђеље јесте у ствари основ нашег односа и према Богу и једних према другима. Зашто је то тако браћо и сестре? То је тако зато што Христос не брани да се ми Њему приближавамо, напротив; Христос нам не брани да ми напредујемо у духовном животу, али не жели да се грабимо за првенство, већ да радије смирењем и љубављу управо стичемо оно што је узвишеније. А шта је то узвишено? То је Господ наш Исус Христос. Тачка наше узвишености је тамо где Христос седи са десне стране Бога и Оца, тамо где је наша права домовина, тамо где је наша вечност. Али не заборавимо да вечност нећемо достићи ни на небу ни на земљи, ако не почнемо да је стичемо овде у овом времену. Ако у овом времену посведочимо Христа, задобићемо вечни живот. Оно што ми хришћани треба да знамо јесте да све ово што живимо у овом времену и свету који у злу лежи, јесте наше ишчекивање вечног живота. Христос није само у овоме времену него је у свим временима. Хришћанин није одговоран много за прошлост, али је одговоран за садашњост и будућност. Од овог семена које сада сејемо, зависе они који долазе после нас. Џаба нам је ако знамо и проповедамо Свето Писмо, а не живимо јеванђељским животом”, истакао је Владика Јован. У наставку беседе, Преосвећени Владика је говорио о љубави и смирењу као најузвишенијим хришћанским врлинама које смо дужни да задобијамо: “Оно што је најважније у контексту данашњег Јеванђеља јесте љубав и јесте смирење; љубав чија је тајна у жртви и служењу другима. Првенство без љубави је мрзост пред Богом. Чим се грабиш за првенство, то значи да ниси свестан да заправо и ниси за првенство. Све док тако размишљамо, док се грабимо, можемо и стићи до неког положаја, али ту неће бити среће. Човек који стално мисли да би био бољи на неком другом месту, поред неког другог човека, јесте у заблуди јер човек освећује место. Христос је узео дете и ставио га испред апостола рекавши: “Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско”. Зашто је Господ казао ово? Зато што дете још није искварено грехом, што дете није заражено грехољубљем и што има неограничено поверење у своје родитеље. Ако дете има поверење у родитеље, зашто ти човече који си одрастао немаш поверење у Бога? Дете је чистог срца, целим својим бићем. Ко је у ствари највећи у Царству Небеском? Човек смирене вере и смиреног живота, човек задовољан животом. Онај који самог себе уздиже, он ће пропасти, а онај кога други узвисују тај ће се спасти. Људи батргајући се за богатством заборављају на своје спасење, заборављају и на своје ближње. Човек је онолико велики колико служи Богу и ближњима”, била је порука Епископа Јована. Извор: Епархија шумадијска
  9. Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј је у недељу, 09. фебруара 2020. године, началствовао светом архијерејском Литургијом у Лозани поводом прославе парохијске славе Света Три Јерарха. Епископу Андреју су саслуживали надлежни парох, протојереј Богољуб Поповић и протођакон Иван Толић, уз прислуживање докторанта г-дина Милана Кострешевића из Берна. За лепоту појања на светој Литургији потрудили су се појци надлежне парохије које је предводила г-ђа Нина Софронски. У надахнутој празничној беседи, Његово Преосвештенство Епископ Андреј објаснио је настанак празника Света Три Јерарха, као и значај теолошког дела тројице Светитеља, који су били узор великим подвижницима и светитељима који су живели и на подручју Романске Швајцарске. Надлежни парох отац Богољуб је затим поздравио све присутне, а посебно се захвалио Његовом Преосвештенсту на сталној пастирској бризи и благослову. Након заамвоне молитве, освећени су славски симболи које су припремили кумови овогодишње парохијске славе, породица Максић из Лозане. Кумови славе су затим позвали све присутне на послужење и заједничку трпезу љубави, током које се Епископ Андреј поново обратио присутним гостима одабраним речима. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. У недјељу, 9. фебруара, вјерни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија, које су се, током дана, сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови. Једна свенародна литија кренула је из Азана, Полице и Будимља и спојила се са литијом вјерника, који су пристизали из Рожаја и Дапсића. Овај молитвени ход срео се, потом, са литијом која је кренула из Заостра и Биоче. Величанствено сабрање вјерника који, на миран и достојанствен начин, исказују своје неслагање са противуставним и дискриминаторским Законом о слободи вјере, чекали су око 16 часова и Беранци, формирајући тако свенародну литију, каква се не памти у овом крају. Крсни ход у одбрану свете вјере православне и светиња, предводио је Преосвећени Епископ Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а народ је, пјевајући духовне пјесме и молитве, са иконама и црквеним барјацима, и ове вечери, показао какво је његово мишљење о тзв. Закону и слободи вјере, насилно изгласаним у Скупштини Црне Горе. Након Молебана Пресветој Богородици, окупљеном народу, најприје, се обратио свештеник Слободан Радојевић, парох рожајски, који је, током дана, са вјерницима своје парохије, пјешке стигао у манастир Ђурђеве Ступове. „Захваљујући доласку нашег Митрополита Амфилохија у Црну Гору `90-их година и нашег владике Јоаникија, овдје, у Беране, Црна Гора је васкрсла. Подигнуто је преко 500 цркава, манастира, парохијских домова, црквених објеката и народ то види. Међутим, комунисти су под изговором братства и јединства убијали свештенике, а садашња власт, опет, под изговором да жели братску слогу у Црној Гори, истјерује Бога из Црне Горе и проглашава Га персоном нон грата. То нећемо дозволити никада. Народ је, коначно, кренуо Христовим путем, а то је пут страдања, али и пут васкрсења. Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је о. Слободан. Додао је да они, свих ових дана, позивају власт да повуче Закон, а не, како се покушава спочитати, да руше власт, да руше Црну Гору. „Ми смо на овим просторима сви један народ, а само од Другог свјетског рата, па до данас, тровани смо да се дијелимо, па смо се дијелили на партије, на Црногорце, Србе, Бошњаке, не схватајући да смо прије 800 година од како постоји СПЦ и славимо Светог Саву, сви на овим просторима један народ“, поручи је он. Обраћање оца Слободана Радојевића, пароха рожајског, сабрани народ је поздрављао срдачним аплаузом, кличући једном душом: Не дамо светиње! Владика будимљанско-никшићки је казао да је цио православни свијет одушевљен жртвом, вјером, честитошћу, коју наш народ показује широм Црне Горе. „Треба такви да будемо и у будуће и да са љубављу у срцу, са вјером у срцу, са отвореним срцем љубимо једни друге и чувамо јединство народа. Ово су велике народне скупштине, и у Беранама, и у Подгорици, и у Никшићу и у свим градовима Црне Горе. Оне имају највећи легитимитет пред Богом и пред људима. Свако наше окупљање око наших светиња, свако ко учествује у великим црквено-народним скупштинама, свједочи да је неприхватљив, а тиме и ништаван Закон који је донесен у Скупштини Црне Горе и да га овај народ никада прихватити неће!“, поручио је Епископ Јоаникије, чију архипастирску ријеч је народ поздравио са одобравањем. Он је додао да би свака „нормална“ власт, када види оволико противљење народа и расположење већинске вјере, она би морала, ако има одговорности, да повуче било који закон, а камо ли кад је у питању антицивилизаторски, дискриминаторски, наказа од закона. „Захваљујем вам, још једном, браћо и сестре, на овој вашој одлучности. Сваки ваш долазак брише значај овог закона. Пред Богом и пред људима свједочимо да не можемо да се помиримо са неправдом и, на такав начин, скрећемо пажњу власти, Европи, свијету да се овај закон повуче и да се више никад таква наказа од закона не донесе у Скупштини Црне Горе. Ми се боримо за правни поредак у Црној Гори, боримо се да наша држава буде што боља, утемељена на праву и правди, на истини Божјој, на правој, истинитој вјери, свима онима којима је до вјере стало. У Црној Гори се, ако је игдје, за вјеру живјело, за вјеру гинуло и крв се проливала. И ви то свједочите овом вашом одлучношћу и љубављу према Светињама“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. На дан светог Григорија Ниског, брата светог Василија великог, у цркви Свете Тројице, свету службу Божију служио је протојереј ставрофор г. Дарко Ђого, уз саслужење јерођакона Зосиме. Извор: Манастир Острог
  12. „Из дискриминаторног и неуставног Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница који је Скупштина Црне Горе усвојила у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године протјеран је Бог“- поручио је Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске. Звучни запис емисије Ово издање емисије ,,Питајте свештеника“ посветили смо усвајању Закона који је, осим што је изазвао немиле сцене у црногорској Скупштини и на протестним окупљањима у Подгорици и осталим градовима Црне Горе, изазвао велико незадовољство међу православним вјерницима и оставио горак утисак да су у Скупштини Црне Горе погребени право и правда. Тим поводом на питања наших слушалаца на тему поменутог Закона одговарао је отац Велибор Џомић. Он поручује да ми православни вјерници треба храбро и са вјером да ходимо путем Христовим. „Ни милиметра назад! Наша борба тек предстоји“ –поручује отац Велибор. Он додаје да је једино у Црној Гори спорно ако је Српска православна црква власник неке цркве док то није случај у осталим земљама широм свијета и наглашава да нам је потребна јака вјера јер све оно што на Цркву и Хришћане долази споља само нас јача. „Битна је наша саборност и јединство у свему као и вјера у Богомладенца Христа. Такође, у правном смислу предузећемо све оно што је до нас. Могу већ да најавим нашу иницијатину за оцјену уставности овог Закона. Потребна нам је молитва цијеле Цркве за мир, љубав и слогу. Ово је један од најтужнијих Божића који дочекујемо у историји наше Цркве у Црној Гори, ипак нема страха. Најжалије ми је било људи у Парламенту јер знам да многима није по срцу ово што су урадили, али су на себе преузели једну велику одговорност пред Богом, Светим Василијем, Светим Петром и свима светима из рода нашега. Ми као Хришћани треба да се молимо и за оне који су, овом приликом, исказали непријатељски однос према нашој Цркви која је родила и утемељила Црну Гору“- поручује отац Велибор. У емисији можете чути одговоре оца др Велибора Џомића на питања наших слушалаца међу којима и како је текао досадашњи процес припреме закона док он није упућен у Скупштину, шта су садржале примједбе Правног савјета наше Митрополије и Епархије Будимљанско никишћке на предлог закона и какав је био став Владе Црне Горе према њима, да ли су препоруке из мишљења Венецијанске комисије правилно и доследно имплементиране у предлог закона. Отац Велибор је коментарисао и дешавања у Скупштини Црне Горе приликом расправе и гласања о Закону, осврнуо се и на то које су то најспорније одредбе предлога закона које су изазвале оправдано незадовољство вјерног народа. Да ли је тачно да су цркве и манастири у Србији уписани као својина државе Србије као што је то више пута до сада наведено од представника Владе као и да ли је манастир Острог уписан на Патријаршију. Отац Велибор нам је говорио и о томе које су наредне активности Правног савјета. Емисију ,,Питајте свештеника“ са оцем Велибором Џомићем топло вам препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора
  13. Епископ Херувим: ”Требамо да пустимо Христа да уђе у наша срца и душу, да они буду место где ће обитавати Христос, да та вечна Тајна као кандило сија у нама и у потребно време доноси своје плодове. Требамо увек да слушамо Цркву Божју, да се поучавамо речима Светога Јеванђељa". На Материце, дана 29. децембра, када Црква прославља светог пророка Агеја и свету Теофанију, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Архангела Михаила у Белом Манастиру. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, умировљени парох, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим проузнео је следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и спасење ово сабрање данас у Белом Манастиру, у нашој цркви посвећеној светом Архангелу Михаилу. Заиста благодат Божја делује, сабира наш верни народ у цркву Божју, да буде причасник вечних Тајни кроз Тело и Крв Христову. Данас смо заиста осетили ту радост и испуњење јер смо примили вечне Дарове Живота који нам отварају врата Царства Небеског и испуњавају нас врлинама. То су дарови које ми требамо да сабирамо у овоземаљском животу. Тако чинећи задобићемо венац вечне славе и уврстићемо се са десне стране Оца, са светим Божјим угодницима који су у свом овоземаљском животу служили Христу као Цару Васељене и Господару наших живота. Требамо да пустимо Христа да уђе у наша срца и душу, да они буду место где ће обитавати Христос, да та вечна Тајна као кандило сија у нама и у потребно време доноси своје плодове. Требамо увек да слушамо Цркву Божју, да се поучавамо речима Светога Јеванђеља. Свети апостол Лука нас је речима данас увео у Тајну коју смо данас окусили, Тајну Живота кроз Тело и Крв Христову. Тако треба да живимо, да носимо то са собом, да долазимо на службе Божје, на свете Литургије, да се у Христу сабирамо. Христос треба да нам постане Путовођ у животу, да нам Он буде Нада и Љубав. По свом подобију ми смо мали христоси, али морамо у сваком случају да се трудимо, да сабирамо врлине и вечна добра која нас упућују на живот у Цркви Божјој. Нема живота ако нисмо у Цркви Божјој, нема нигде Наде и Љубави какву нам Христос даје. Ако сагледамо обичног човека који је без Бога онда видимо да његова љубав прође и нестане. Ако смо у Цркви Божјој, ако имамо љубави према Христу онда је то вечна Љубав. Христос се и рађа из велике Љубави према човеку да наша љубав не буде тренутна и пролазна него да поприми вечну димензију у свакоме човеку. Ако нас Бог воли не можемо ни ми бити другачији, не можемо не волети друге поред себе. Сви смо мали христоси и требамо да проносимо Тајну Оваплоћења, тј. Рађања, али и Васкрсења које је пуноћа Живота. Требамо да се поучавамо из тих истина, из догмата које учимо о закону нашег живота. Јеванђеље треба да се преточи у дело, у дело благословено у Христу. Када смо овако сабрани, када је пуна црква, заиста је због благодатног Дара Светога Духа. Свети Дух нас сабира и позива да долазимо на свете Службе Божје где нас милује и греје пламена љубав Христова. Христова љубав надопуњује недостатке свих нас, свакога појединачно почевши од мене и свештеника свако има своје мане и недостатке. Христова пламена љубав нас увек милује и сагорева наше недостатке, да бисмо једни другима могли бити браћа и сестре. Свети апостол Павле увек позива верне са ”браћо и сестре”. Није позивао само у оно време, него позива у сва времена. Зато што ми у Цркви Божјој требамо да будемо браћа и сестре, и да то што овде осетимо и носимо одавде треба да траје и да се изграђује. Требамо увек да обнављамо ту истину да смо сви ми браћа и сестре у Христу и да својим животом проносимо ту лепу поуку којом нас поучава свети апостол Павле. Радујем се што сам данас овде са вама, што могу поделити радост данашњег празника мајки – Материце, који је наша света Црква одредила. Нажалост, данас се неки одричу тог благословеног дара, не желе да рађају и испуне Божју заповест ”Рађајте се и множите се…”. Требамо увек да будемо свесни да испуњавамо тај благослов Божји. Прошле недеље смо прослављали Детињце, данас прослављамо Материце, а следеће недеље су Оци. Видимо како Црква брине о породици која је темељ нашега постојања у овом свету. Породица треба да буде благословена и многодетна. Не треба да се повучемо након једног или двоје деце и да кажемо ”Ето то је мој допринос”. Требамо да се трудимо да наше породице буду многољудније, јер једино тако можемо опстати и остати на овим просторима. Онда је то нада и крепкост за живот нашег народа на овим просторима. Црква Божја се увек бринула за своје и моли се Богу за свој народ. Честитам вам празник Материца и нека је благословена наша заједница овде у Барањи благословена, нека се очува и сачува свој јези и културу јер ћемо једино тако бити наследници светога Саве и светога Симеона – проносиоци Светосавског духа и наслеђа. Живели! Срећни и благословени били! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  14. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свете великомученице Екатерине, у суботу 7. децембра 2019, поводом имендана мати Катарине, игуманије манастира Подмалинско код Шавника, Свету Архијерејску Литургију у овој древној немањићкој задужбини. Звучни запис беседе Ријечима архипастирске бесједе празник је сабранима честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, нагласивши да је Света великомученица Екатарина, као и многи други мученици из првих хришћанских вјекова, била непобједива са Господом, jeр је њој Господ дао силу да порази све своје противнике, да оне који су се са њом спорили порази својом ријечју, али и оне који су хтјели силом, мучењем и пријетњама да је поразе. „Она је, заправо, својом храброшћу, одважношћу у Христу Господу, поразила њих и зато се на дјелу показало шта значе оне ријечи Светог апостола Павла када говори о вјери, када каже да се треба наоружати оружјем вјере, па то упоређује са војничким наоружањем, које се користи у непосредној борби. Ко се, по ријечима апостола Павла, наоружа тим оружјем је непобједив“, казао је Владика Јоаникије. Он је, осврћући се на дешавања у вези са Законом о слободи вјероисповјести, чије доношење је актуелно ових дана, навео да је наш народ најосјетљивији кад неко дира храм, јер се, како је истакао Владика Јоаникије, наша вјера поистовјећује са храмом, наша служба се поистовјећује са храмом Божјим, осјећање наше части и достојанства поистовјећује се, најприје, са храмом. „Храм је израз наше вјере и светиња, зато што се у њој врши служба, посвећен је Богу живоме, у њему се врше Свете Тајне. Храм је израз наше слободе и славе наше свете вјере и зато смо толико везани за храмове. То људи који о овом јаду раде у Црној Гори очигледно не разумију и не знају шта то значи, и у праву је наш Митрополит кад каже да су устали да ратују против Бога, а знамо како су сви они који ратују против Бога, против онога што је Божје, против светиње пролазили у овом свијету“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Извор: Радио Светигора
  15. Данас, 4. децембра, на празник када наша Света црква прославља празник Ваведења (увођења) Пресвете Богородице (у Храм јерусалимски), одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Бранко Вујачић, а саслуживали су: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Павле Божовић. Звучни запис беседе Током Свете литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, коју води црквени музичар, појац и диригент Марија Јовићевић. Свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај велики празник, пастирским словом обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић. Отац Бранко је говорио о земаљском животу Пресвете Богородице, која је, како је истакао, суштински и истински постала васпитач рода људскога и сваке душе хришћанске: ,,Од малена сва посвећена Богу, без гријеха, најчистија из рода људскога, послужила је за долазак Бога у овај свијет. А симболично и суштински Пресвета Богородица долазећи у Храм да се васпита је, како читамо у овој јеванђелској причи, постала васпитач рода људскога и сваке душе хришћанске, постала је узор свима хришћанима и људима широм планете. “ Нагласио је да је Богомајка часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима, издигнута изнад анђела Божијих, чистија од анђела, свима нама путоказ: ,,Путоказ нам је њена спремност на непрекидно служење Господу у сваком дану свога живота, као што нам је путоказ њено бескрајно и савршено послушање и смирење.“ Прота Бранко је у свом даљем обраћању указао на чињеницу да је Пресвета Богородица наша заштитница и путеводитељка, као и да наш живот треба да буде сличан њеном: ,,То је путоказ, то је узор нама хришћанима. Наш живот треба да буде сличан њеном, да Њој подражавамо јер смо у овај свијет послани и дати као гости да Богу служимо и да служимо једни другима и да се у том духу васпитавамо и да се у том начину живота посветимо. То је наше главно васпитање. Данас се много говори о васпитању дјеце и људи, али главно васпитање је васпитавање у светости, јер светост задобијамо и свети постајемо конкретним животом у жртвеним љубави, гдје служимо Богу и ближњима“, поручио је протојереј Бранко Вујачић. На крају отац Бранко је обавјестио сабране да је са радом при Саборном храму почела и Школа православног црквеног појања коју води дипл. музичка умјетница – Марија Јовићевић, црквени музичар (појац и диригент). За информације у вези са радом или уписом, заинтерсовани могу да контактирају професорицу Марију Јовићевић на број телефона: 068/470-387. Часови Школе вјеронауке се одржавају у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици сваког уторка и четвртка од 19 до 20 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 24. новембра 2019. године светом архијерејском Литургијом цркве Светог Стефана Дечанског у Железнику. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Никола Гаврић, протонамесник Александар Грујић, јереј Милош Виленица и ђакон Марко Станковић. Током богослужења, Патријарх је рукопроизвео г. Стефана Јелића у чин чтеца. Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника као и многобројни верни народ. Малишани из Железника и Сремчице сабрани на светој Литургији са вероучитељима г. Мирославом Тасићем и г. Михајлом Микићем и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач Патријарх је преломио са кумом храмовне славе г. Миодрагом Јелићем. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високим Дечанима у Метохији који је понос српске културе и историје. -Господ ће помоћи нама и у овом тешком времену ако будемо заслужни и достојни и пребивали у непрестаној молитви са Господом, истакао је Патријарх. Црква Светог Стефана Дечанског у Жечезнику слави 114 година постојања. У овој години старешина храма прота Драган Анђелић испунио је четири деценије свештеничке службе. Извор: Инфо-служба СПЦ
  17. У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу. Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић. Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова. Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће: -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао. Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи. Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу. У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину. Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском. Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога. Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  18. Од преблагог и дарежљивог Бога могу да се добију молитвом вере сва духовна и неопходна материјална блага, само када би жеља за тим била искрена и молитва ватрена. И какве нам молитве Црква ставља у уста! Онакве каквима је могуће приволети Господа на сваку милост према нама, на сваки добри дар. Враг, знајући благост Божију и снагу молитве, на све начине се труди да нас одврати од молитве или за време молитве расејава наш ум, задржава нас разним страстима и пристрашћима житејским или журбом, смутњом и другим. Ево, ти се молиш, твоја молитва врши се успешно, ти имаш унутрашње осведочење да је Господ чује и да је благонаклон према њој; имаш мир у мислима, лако ти је и сладосно на срцу; али пред крај твоје молитве због најнезнатнијег слабљења твога срца и помисли, у твоје срце убацује се некакво тешко бреме, огањ који раслабљује срце и ти осећаш крајњу тежину молитве и одвраћање од ње уместо пређашње лакоће и расположења према њој. Нe очајавај, пријатељу, то су подвале врага, који воли да нам се подсмева, посебно на крају наших благочестивих занимања, да би смо упали у униније и уједно упропастили све своје раније напоре у светом делу. Научи из тога да убудуће не гасиш свој дух ни на тренутак у току молитве, да се молиш у духу и истини нераслабљено и не обмањуј Господа у молитви ни једном речју, тј. ни једну реч не изговарај притворно, лицемерно, нека цела твоја молитва буде само изражавање истине, лира Духа Светога, и ни једном речју не служи лажи вражијој и не буди труба ђаволова. А за скидање вражијег бремена са твоје душе и за гашење његовог огња помоли се усрдно Господу, признајући пред Њим од срца своју кривицу – лицемерје за време вршења молитве, и добићеш олакшање и мир. Нe жури се, све говори и ради мирно. Успећеш. Враг ужурбава и смућује, јер од смућене ужурбаности нема користи. Када за време молитве твојим срцем овлада униније и сета, знај да то долази од ђавола, који се на све начине труди да те заустави у молитви. Јачај, храбри се, и мислећи на Бога, одагнај то убиствено осећање. Запамтите: ако не у мислима, a оно у срцу враг често појачава хуле на име Бога Сведржитеља. У чему се састоји та хула на Бога у срцу? Сумња, неверовање, униније, нетрпљење Божијих поука и роптање, све страсти. Неверовањем у истину и благост Божију враг изригује хулу на истину, благост и свемоћ Божију; унинијем такође на Његову благост, уопште поривом људских страсти хули свеблаги Промисао и истинитост Божију. Нe дај да те у молитви победи тело и враг, који дејствује кроз њега; не лажи језиком својим, но говори истину у срцу свом[1] (Пс. 14,3); тако мисли и осећај сам, као што говориш у молитви, а не као да ти је на језику мед, а на срцу лед; једном ће да победи враг, након тога ћеш већ морати да браниш себе, своју слободу од њега, као врагом освојено парче земље, а твоје срце ће да одступи од Господа. Ничим не потцењуј духовни живот, ништа не сматрај малим и да не заслужује велику пажњу: кроз мале грехове ђаво води до великих. Најважније при томе је: да се трудиш да будеш свагда срцем у истини. Када је теже борити се са телом, тада и покажи своју чврстину, тада немој да слабиш у борби, као добри војник Христов. При лењости и окамењености срца људи се понекад због малодушности и нестрпљења понашају претерано слободно с Богом у молитви и дозвољавају себи разне чудне ствари у гласу и кретању, које означавају: нестрпљење, незадовољство, роптање и чак дрскост према Богу. На све начине се треба чувати од тога и савладавати своју лењост. Треба побеђивати врага и своје страсти. Извор: Православие.ру
  19. Септембар је и поново се на Бистрици богослова гнијездо свило, обновљена Богословија Светих Кирила и Методија у Призрену окупила је девету генерацију богословаца. О обновљеном кандилу Призренске богословије Светих Кирила и Методија, расадника образованих православних Срба, разговарали смо са замјеником Ректора ове црквено-просветне установе јеромонахом Исидором (Јагодићем). Звучни запис емисије „Колико год су се трудили да нас нема и колико год су силе нечастивога жељеле да затру име Христово нису успјели и сами је Бог свједок да смо опстали и да ћемо опстајати. Докле год будемо живи бићемо овдје и свједочити име Христово“-каже отац Исидор. Он додаје да народу са Косова и Метохије повратак богословаца у Призрен заиста пуно значи и улива наду и снагу да опстану на својим вјековним огњиштима. „Богословци постају дио Свете српске земље и њених Светиња али и ове Светиње постају неизбрисиви дио нас“-каже отац Исидор. Отац Исидор се осврнуо и на два велика јубилеја које прославља Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска 7. и 8. септембра: 1000 година од првог писаног спомена Рашке Епархије и 8 векова самосталности Српске Православне Цркве. У суботу, 7. Септембра 2019. године у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 17:00 часова Епископ Теодосије ће са Архијерејима служити Вечерњу службу, након које ће у 18:00 часова бити одржана Свечана академија. У недељу, 8. Септембра 2019. године у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 9:00 часова, биће служена Света архијерејска Литургија којом ће началствовати Патријарх српски Иринеј. Изашао је и трећи компакт диск ђака Призренске богословије који носи назив „Пјесме из Старе Србије“ и садржи предивне пјесме које су премијерно представљене на прослави 8 вијекова аутокефалије Српске православне цркве у Епархији западноамеричкој гдје су богословци, предвођени својим Владиком Теодосијем, били гости Владике Максима. Извор: Радио Светигора
  20. (Здравица у Лос Анђелесу на прослави 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији западноамеричкој и поводом годишњице устоличења за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког) Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, Ја сам овдје већ други пут и заиста ми је била велика част да учествујем у овом предивном празнику. Лијепо је што је била присутна пуноћа Православне цркве и због тога посебна благодарност Владици Максиму што је успио да окупи све православне на овом континенту. Мноштво народа, свештенства – заиста је све протекло у једној, прије свега благодатној атмосфери, а онда и радосној. Сви смо били искрено радосни због свега што се догађа. Осамсто година није велики број. Хиљада година је пред Господом као један дан и један дан као хиљада година. Е ово је за нас људе много важније, што један дан може бити ноћ скупља вијека, како је то Његош писао. Један дан може бити вреднији од хиљада година. Зашто тих осамсто година, зашто их славимо? Не зато што је то неко велико вријеме, него што смо тих осамсто година осветили и сјединили с вјечношћу. Библија је књига историјска. Међутим, она се, ако је прочитате пажљиво не бави толико историјом. Ми не знамо о Аврааму толико детаља из његовог живота, али знамо да му се Господ јављао и колико му се пута јављао. Е, то је за Библију важно, то је важно и за све нас који живимо у Цркви, који живимо Христом – да вријеме сједињујемо са вјечношћу. И зато тих осамсто година није осамсто година него је то наша вјечност и наше спасење. Добро је што све то утемељујемо на крајеугаоном камену наше Цркве, а то је Свети Сава и његов отац Симеон и уопште фамилија Немањића који су нас накалемили, засадили у духовном рају као маслине, накалемили на питомој маслини апостола и пророка, гдје је крајеугаони камен наш Спаситељ Исус Христос. Драга браћо и сестре, људска природа је, да се изразим језиком науке и електрике је – нула. Ако се не сједини са фазом, која је природа Божја, нема свјетлости, не може да буде свјетлости, енергије. И зато је сједињена Божија и човјечанска природа засијала у Христу и показала нам други свијет, тај свијет којим ми треба да се припремимо за њега да бисмо били заслужни да га и добијемо. Заиста, одушевљен сам тим што се наш народ овдје држи библијскога правила. држи ново, али не остављај ни старо. Наш народ овдје, возглавље епископом својим и Црквом, свједочи своју културу, светосавску културу, али уједно и прихвата нову културу, културу овог континента, уједно се обогаћујући том културом која има своје љепоте, и обогаћујући ту културу и народе својом традицијом и, што је посебно важно, православном вјером, или светосавском вјером, да кажемо, пошто, како архитектура византијска има српски печат у нашим храмовима и манастирима, тако и вјера православна има тај српски печат у нашем народу, има своје неке особености које друге помјесне цркве немају. Заиста сам био одушевљен и пријатно изненађен кад сам погледао књигу коју је штампао Владика Максим о тим храмовима, манастирима које је српски народ принио Америци. Мислим да та књига треба да дође до руку свих оних који данас одлучују о судбини српског народа, о судбини нашег Косова и Метохије. И да се они замисле којем народу они то суде. Мислим да би та књига промијенила у многоме њихов поглед на српски народ и њихов однос према њему. Наше епархије у Сјеверној Америци су, Богу хвала, залог наше будућности, наше емиграције, на овом континенту. Оне су примјер, у многоме и другим епархијама како треба радити у Христу, како се треба трудити. И оне су нада и нама у Јужној Америци да нећемо бити препуштени самима себи, јер ми смо тамо на почетку, почело се од нуле, доста је тешко и наши Епископи нам у томе и помажу. Не само они, наравно, али они понајвише и ја сам им на томе посебно благодаран. Благодарим оцу Предрагу, не зато што је мој презимењак него што је све ово заиста било добро организовано да храм данас блиста пуним сјајем. И, наравно, он то није могао урадити сам, него заједно са свим својим парохијанима, добрим људима који су помогли. Ја сам сам испитао и прошли и овај пут гостопримство свих тих људи. Они ме тако с радошћу и сад поздрављају, сваки од њих. И заиста сам им благодаран и та ће ме љубав, вјероватно, довести још много пута овдје, надам се. Ако Бог да здравља. Желим вам свако добро, да узрастате у мјеру раста висине Христове, јер увијек се може напредовати даље. Вашем Владици, свима вама многа и блага љета, али не проста љета него љета која треба да и даље, као и до сада, сједињујете са вјечношћу. У то име живјели! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. У среду 28. августа 2019. године, на празник Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Пироту, где је у Саборној цркви обележена храмовна и градска слава. Преосвећеном Владики је саслуживао велики број свештеника пиротског намесништва и као и гости свештеници који су дошли да увеличају славље. У току Свете Литургије, у препуном храму верног народа, уз одговарање хора Свети Јован Златоусти, Епископ је рукоположио у чин ђакона г. Немању Шева из Земуна. Велики број верујућих хришћана се причестио, а на крају Свете Литургије је пресечен славски колач. Потом је из порте храма формирана свечана литија које је прошла главним улицама града Пирота све до центра града и градске општине где је још једном обављен чин сечења славског колача, а присутне су поздравили Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и градоначелник Пирота господин Владан Васић. Извор: Радио Глас
  22. Данас смо чули врло важну причу – важну за вас, драги родитељи и децо. Код Христа је дошао отац напаћеног детета – ђавоиманог и месечара: овај дечак је посебне нападе ђавоиманости имао за време младог месеца, кад би на небу изашао нови месец. Отац је молио Христа да исцели сина и Господ се смиловао овом несрећнику, исцелио је ђавоимано дете – јеванђелиста Марко додаје да је овај био још и нем, а кад би га напао ђаво, он је викао, пре се чак може рећи да је рикао, и онда би пао као мртав. Ова прича се понавља и данас. Несрећни родитељи долазе у храм, пошто их доводи несрећа и моле нас, свештенике, моле Цркву, моле Христа да исцели њихову ђавоиману децу-месечаре. Погледајте шта се дешава на улицама нашег града! И не треба далеко да идете: прођите булеварима у 9 сати увече и видећете читаву војску ђавоиманих месечара – то су наша деца, то је наша будућност, будућност наше земље, будућност нашег народа. И то је будућност наше Цркве. Они стално пију алкохол, по читаве ноћи проводе на местима својих окупљања и заиста су ђавоимани у правом смислу те речи. Несрећни родитељи ништа не могу да учине, а оне који су постављени да нешто предузимају, и који су такође очеви, родитељи, нимало не занима оно што се дешава. Зашто их то не занима? Зато што су им важни само новац и материјална добит, они никоме не желе да праве проблеме – али себи стварају проблеме. Шта ће бити с нама пошто је толико много омладине увучено у ову ђавоиманост? Шта ће бити с нашом Црквом? Ко ће носити светлост јеванђељске вере кад од младости сами своју децу дајемо да служе сатани? Један средњовековни аутор је писао о људима тог доба, које се, наравно, не може упоредити с оним што се данас дешава: „тако су тешили мамону у свињском обличју и скакали су у сатанском идолишту“. Данас су ова сатанска идолишта раштркана по читавом граду и у њима наша деца своје душе и своја тела дају на служење ђаволу. А ми спавамо, то нас не занима, и тек кад се то дотакне наших најрођенијих и ближњих, ми се будимо, долазимо и плачемо. Мајке плачу: „Син је игроман“; очеви плачу: „Кћерка неће ни да учи, ни да ради, три пута се разводила… Шта да радим?! Све сам јој дао!“ Они сматрају да је главна ствар обезбедити материјално благостање. Размишљају о свом бизнису, о својој каријери, о својим конкурентима. Занима их само питање: „Где је мој новац?“ И таквог човека бих хтео да упитам: „А где су твоја деца?“ Човек се врло често суочава с тим да су деца, посебно деца имућних родитеља – прави месечари. Равнодушни су према свему, ништа их не занима, на њиховим лицима је мртав израз човека који је презасићен свим у овом животу, којем више ништа није потребно. А што је главно, ова несрећна деца су изгубила, а многа нису ни стекла, најважнију способност – способност да воле. Кад већ заснује своју породицу такав човек признаје: „Оче, не могу да комуницирам са својом женом… са својим мужем… Немам пријатеља. Не умем да волим!“ Његови родитељи су се бринули само за то да иде у најбољу школу, да вози најбоља кола, све време су га чували, пазили, лечили и учили – али погрешним стварима. И одрасла је војска – читава армија – таквих несрећних и ђавоиманих месечара. Данас смо чули како је отац једног од њих дошао код Христа и молио да му исцели сина. И он као да се чак жали на то што га је већ доводио код Христових ученика, код људи који су већ тада добили посебне дарове да исцељују и да уче и који су то чинили, али ису могли да исцеле овог несрећника. И Христос кличе: „Роде неверни! Докле ћу вас трпети?“ (уп.: Мт. 17: 17). Ове речи Христос упућује јеврејском народу, апостолима и нама. Недостаје нам вера. То звучи банално, често чујемо ове речи, али не размишљамо о њима. А Христос каже: кад бисмо имали веру као зрно горушичино, могли бисмо да померамо горе (уп.: Мт. 17: 20). То не значи да је хришћанство вера рудара који својим молитвама треба да померају горе као што је било у време богоборства: ето, све можемо, све ћемо преокренути, све ћемо поправити… Не ради се о томе. Свети оци кажу да се овде ради о способности хришћанина који поседује веру, макар и најмању, да истера читаву идолску планину демона. Ми, родитељи, призвани смо да васпитавамо своју децу, да их исцељујемо и да им дајемо најбољи лек, а не желимо то да чинимо – просто због нашег неверја: нема у нама ни горушичиног зрна вере. И мислимо да ће све бити добро само по себи, да ћемо одвести децу у школу веронауке и да ће их тамо свему научити – и хвала Богу што таква могућност постоји. Али сви свештеници и професори веронауке треба врло много да се труде да се ова могућност прошири, да има правих учитеља, мисионара – у то пре свега треба да улажемо своје снаге и средства, да то буде учињено озбиљно, правилно и на високом нивоу, да не буде налик на циркус. Али ни сами родитељи не треба да мисле да ће дати дете у православни камп, у православну гимназију и да је то довољно. У правосалвним гимназијама сам наилазио на децу на основу чијег понашања се не би могло рећи да су из такве средине док не почнем лично с њима да разговарам. Зато, драги родитељи, на вама лежи највећа одговорност: ви треба да будете друштвено најактивнији људи. Немојте мислити да ће неки чика решити нешто уместо вас! Ништа неће решити! Ви сами треба да будете пример, ви треба да имате веру која може да помера горе, а у томе ће вам од помоћи бити молитва и пост. Кад апостоли насамо питају Христа: „А зашто ми нисмо могли да исцелимо овог дечака?“ – Он им каже: „Нечисти непријатељ се изгони молитвом и постом“ (уп.: Мт. 17: 21). Молитвом и постом! Пост заједно с молитвом – у томе је наша снага, то нам омогућава да јачамо веру. Понекад имам прилике да видим чудну ситуацију: родитељи посте, а деца, која више нису мала, од по 10-11-12 година, односно и више нису деца, због нечега не посте. Зашто деца не посте? У чему је проблем? Зашто лишавате децу искуства стицања духовне снаге? Зар ће им свешеници све објаснити? Хоће ли свештеници слушати вашу децу кад дођу, већ испрљана, замазана, уништивши своју чистоту и упропастивши свој живот? Доћи ће и плакаће зато што су родитељи мислили да је вера нешто што се појављује само од себе одозго, као струја или топла вода! Не! Царство Небеско с на пором се осваја, и подвижници га задобијају (Мт. 11: 12). Зато будите добри да се потрудите макар мало, нађите времена навикните своју децу, научите их какву снагу дају пост и молитва. Слава Богу на томе што наша деца хоће да се причешћују – хвала родитељима на овом труду, на томе што не заборављају главно, али све нас тек очекује, још много тога нам предстоји да учинимо. Завршавају се дани поста, али не заборављајмо на молитву, на веру, на то какви страшни злочини се дешавају око нас, и на то да нам Христос даје снагу да исцељујемо ђавоизмане и месечаре и да носимо светлост јеванђељске вере. Амин. Извор: Православие.ру
  23. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је Свету архијерејску Литургију у Горњем острошком манастиру у 10. недјељу по Духовима, 25.августа 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Фотија, Аникиту и друге. Звучни запис беседе Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је 18 свештенослужитеља, а евхаристијском сабрању је присуствовало више стотина вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу. Сабранима се, након читања зачала из Светог Јеванђеља, архипастирским словом обратио Митрополит Амфилохије. Подсјетио је на ријечи прочитаног Јеванђеља о исцјељењу дјетета које је мјесечарило, а кога је сам Господ исцијелио и нагласио да исцјељења има само тамо гдје има истинске и праве вјере. -Вјером Бог силази међу нас и усељава се у наша срца и дејствује, кроз вјеру истинску и праву. Та вјера је засијала овдје у острошкој светињи кроз Светог Василија Острошког и том вјером, његовом вјером ми се исцјељујемо, читава покољења. Свети Василије који је свега себе предао у руке Господње од утробе мајке своје, васпитан у страху Божијем, у вјери, нади и љубави. Овдје је у овој острошкој светињи примио распеће, сараспео се Христу испуњен великом вјером и Божијом снагом. Ево га Свети Василије Острошки дејствује и нас данас исцјељује од болести и првенствено од најопакије болести која влада људима, а то је болест невјеровања, болест отуђења људског срца, ума и људског понашања од вјерности Богу живоме и истинитоме – казао је Митрополит Афилохије и додао да Господ кроз вјекове исцјељује безбројне душе које су вјерне Богу, које се у Бога уздају и које Бога исповиједају и једино се Њему клањају. Митрополит је подсјетио да је Свети Василије био васпитан у страху Божијем од своје мајке Анастасије. -Тако свака мајка треба да научи своје дијете прво истинској и правој вјери и животу по вјери. Тако је Света Анастасија научила свога сина, потоњег Светог Василија Острошког од почетка његовог живота, хранећи га својим материнским млијеком, хранила га је и другом храном, прије свега и изнад свега вјером. Научила га је Оче наш, ону најљепшу молитву коју смо од Христа примили и учили. По угледу на Свету мајку Анастају, треба свака мајка да научи прије свега своје дијете, прије свих осталих школа и знања која стиче и која су потребна, да научимо своју дјецу молитву Оче наш – казао је Митрополит Амфилохије и додао да ријечи ”хљеб насушни” који се помиње у тој молитви подразумијева Свето Причешће, хљеб који силази с неба, сам Христос Господ. У исповиједању вјере, Симболу вјере, исповиједамо Свету Тројицу и то је такође нешто што мајке и очеви да науче себе и своју дјецу, рекао је Митрополит Амфилохије. – Тиме треба да утемељите свој живот и живот своје дјеце, управо на ономе што је једини истински и непоколебљиви темељ, а то је управо Христос Господ и другог темеља не може нико поставити овдје на земљи, на којој се гради људски живот. Друге хране не може даривати ни мајка, ни отац, ни човјечанство роду људскоме, мимо те хране која силази с неба, Христа Бога нашег. Земаљски хљеб сигурно је оно што треба људима, али ако се тај земаљски хљеб и храна не освештају небеским хљебом, Христом Богом, Тијелом Његовим, Крвљу Његовом, онда је џабе што се хранимо земаљском храном која данас јесте, а сјутра није – истакао је Митрополит Амфилохије. Извор: Манастир Острог
  24. У Недјељу десету по Педесетници, 25. августа, 2019. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Бранко Вујачић а којему су саслуживали: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић и Мирчета Шљиванчанин. Током Свете Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења. Звучни запис беседе Након читања из Јеванђеља свима сабранима обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић који је овом приликом говорио о самој суштини прочитане јеванђелске приче, прибилижавајући њен смисао. Он се у првом дијелу свог пастирског обраћања осврнуо на суштину оних Христових ријечи упућену ученицима, да се род пали, зли, истјерује постом и молитвом, будући да су то крила вјере - молитва и пост: ,,Каже Господ, овај род се изгони постом и молитвом. Ето зашто ми постимо и зашто више дана у години проводимо у посту него што мрсимо и најприје се молимо Богу сведржитељу. Зато прије свега што смо ми кварљива роба и што се исцјељујемо постом и молитвом. Да би били чврсти, да би били јаки, да би били стамени, да би били Христови, управо зато постимо и молимо се Христу. Пост је очишћење и радост душе. Два су крила вјере, молитва и пост. Пост за очишћење а молитва за силу и снагу коју Господ низводи." ,,То нам је поука данашњег Јеванђеља, да се лијечимо, да се род демонски изгони постом и молитвом и да се само Богом вишњим исцјељујемо и улазимо тако у истинску заједницу радујући се непролазном радошћу Царства Божијега. Управо да би могли да се сједињујемо са Њим у Светом Причешћу у Светој Литургији, да би живјели Христом - земљом ходећи, неба се држећи." - закључио је он. ,,Господе дометни нам вјере! А ако вјере немамо онда завапимо: Господе вјерујем, помози моме невјерју! Јер и вјера наша је дар Божији и зависи од Господа. Као што је доброта гост на земљи и припада Господу, тако и вјера јесте дар који нам се даје од Господа." - поручио је отац Бранко на крају свог пастирског обраћања. Након Свете Тајне Причешћа којој је народ приступио и присајединио се у великом броју, отац Бранко се обратио и позвао родитеље и њихову дјецу да уколико су у могућности, дарују школске уџбенике који им више не требају њиховим вршњацима, најпотребитијој дјеци која такву помоћ и више него требају. Уџбенике и свеске и школски прибор се може донирати у просторијама Народне кухиње Митрополије црногорско-приморске, као и Хуманитарном фонду Човјекољубље, при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Извор: Саборни Храм Васкрсења Христова у Подгорици
  25. Његово Преосвештенсво Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Вртишту, на дан када молитвено славимо ове Светитеље - у петак, 12. јула 2019. године. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереји-ставрофори Јован Илић, Мирољуб Стојановић, јеромонах Атанасије (Марковић), протојереји Ненад Томић, Саво Крчо, Владица Савић, протонамесник Хранислав Јовановић, старешина храма у Вртишту и ђакон Ђорђе Филиповић. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190712-110903-185_27_128_46-255.mp3 Са певнице су одговарали нишки студенти и свештеници, а храм је био испуњен верним народом. Након заамвоне молитве уследио је троструки литијски опход око цркве, освећење славских дарова и резање колача. Преосвећени Владика присутном народу се обратио пригодном беседом, а започео је своје архипастирско слово речима Светог Јустина Ћелијског, који је говорио о Светим апостолима Петру и Павлу који су били: "...најбогатији сиромаси, који нису имали ни торбе ни штапа, али који су имали оно благо вечно и непролазно. Уместо пролазног и смртног живота понудили су вечни и бесмртни живот". Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...