Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мученика'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Празник Светих петнаест тивериопољских (струмичких) мученика торжествено је просављен у грчком граду Килкису. Као канонски Епископ Местобљуститељ Струмице, града у коме су пострадали мученици, у прослави је учествовао и Епископ стобијски г. Давид, на позив домаћина, митрополита г. Емануила. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Свети Свештеномучениче Рувиме, Максиме, Василије, Михаило и Димитрије, заједно са осталим пострадалим монасима превлачким, Исповедници Православља, чудотворци и миомирисни кринови небески, пуне мира маслине, руком Божијом у Вечности засађене, украси и светионици вере наше, молите се Господу да спасе и помилује душе наше. Чуда Светих превлачких мученика Мироточење из моштију Св. Превлачких мученика (1997) Експертиза моштију Светих мученика Превлачких Предање о Светим мученицима Превлачким Отац Момчило Кривокапић: Свети мученици Превлачки и наш идентитет „Господ Христос дао нам је спасоносне изворе: мошти светаца, које разноврсно изливају благодат, које испуштају мирисно миро. И нека нико не посумња у то! Јер ако је из стеновитог и тврдог хрида потекла у пустињи вода (II Мој 17,6), када је то Бог желео, и из чељусти магарчеве за ожеднелог Самсона (Суд 15,18-19), онда зар је невероватно да из мученичких моштију изобилно тече мирисно миро? То није невероватно бар за оне који знају о Божјем свемогућству и о прослављању Његових светих.“ Св. Јован Дамаскин: Тачно изложење православне вере, књига IV, гл. 15 Стварање није за Бога минуло у бездану времена, него је трајно од-догађање. Сам чин стварања се очигледно непрестано збива. Упркос томе, сва природна чудеса, неверника никада не доводе до вере, како сведочи Достојевски. Природна чудеса су, у ствари, природни закони по којима све појаве имају свој узрок, а узроци своје последице и да се све догађа на природан начин. Отац Јустин Поповић, позивајући се на, чини ми се, св. Августина Ипонског, каже да чудесно умножење хлебова није било ништа зачудније од онога што се догађа у било ком пшеничном зрну. Све је изнова изведено из ничега. Не постоји ништа нормалније него да Бог чини чудеса. С друге стране, многе случајности које не знамо да објаснимо називамо чудом, међутим увек се испостави да је реч о оним случајностима које не можемо да сведемо на Аристотелову, односно Еуклидову раван размишљања, неуобичајену појаву. Из тога проистиче да случајности нема, већ иза уобичајене и неуобичајене случајности увек је воља Божја – провиђење Божје. И ово обретење, налажење и мироточење моштију Светих мученика превлачких је провиђење и оно је на наше добро. Ми, који смо у философији заведени уз Аристотела и његова начела логике, физике и метафизике, у чудесним догађајима не препознајемо провиђење Божје, већ му се опиремо. Када бисмо се пак покорили вољи Божјој, сва и најситнија збивања у животу добила би свој чудесни смисао под окриљем провиђења. У погледу физичких закона, па и у погледу сва три закона термодинамике, ништа не можемо променити, док се у духовним законима јавља и тај реметећи чинилац – грех, који нас удаљује од склада са целим космосом и Божјом вољом. Све следи Творца, осим човека. Пророк Варух рече: „Он пошаље светлост, и она, гле, пође; натраг је зовне, и дршћући она га послуша. Звезде му весело сјаје на својим постајама; зовне их, и оне му одговоре: Ево нас! – и радосно сјаје свом Творцу“ (Вар 3,33-35). У Превлаци Светог Михаила, слично као код пророка Језекиља у Долини плача и смрти, од памтивека су многи прозирљивци у визијама видели полуострвце од сасушених људских костију. Поред бокељског песника Мирка Костића, многи су се Грбљани и Бокељи од памтивека питали као Псалмопевац: „Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и тебе славити? Еда ли ће се у гробу проповедати милост твоја, и истина твоја у труљењу? Еда ли ће у томе познати чудеса твоја, и правду твоју где се све заборавља“ (Пс 88,10-12). У васкршњој посланици патријарха Павла за 1997. годину, налазимо одговор: „И данас би многи одговорили: мртве кости не могу никада оживети. Али није тако мислио наш Створитељ, Чија је реч приликом стварања света и човека стваралачка: „Јер Он рече, и постаде; Он заповеди и показа се“ (стих на Слава… 1. антифона Степена 4. гласа), и живот се враћа у сасушене кости. Свети Пророк је врло брзо био у прилици да у визији гледа како суве кости, у које се вратио дах живота, устају у пуној снази, а „бејаше пуно костију“ (Јез 37,1). Обретење или откривање, односно проналажење светих ( Лученичких миомирисних моштију, увек буди највеће наде у ишчекивању општег васкрсења, јер ми верујемо у васкрсење мртвих, у васкрсење душе и тела. Опште васкрсење ће се догодити приликом другог доласка Господа Исуса Христа кога очекујемо. 0 поузданости тих нада инвентивно пише св. Кирило Јерусалимски, богато осветљен и духовном и интелектуалном светлошћу: „Нада у васкрсење јесте корен сваког доброг дела; ишчекивање награде снажи душу за вршење врлине. Сваки је подвижник спреман на подношење труда, ако се нада награди за тај труд… Свака душа која не верује у васкрсење препушта се пропасти. Ко верује да живот остаје за васкрсење, тај се брине за ову одећу душе и не скрнавије блудношћу. Напротив, онај који не верује у васкрсење, препушта се нечистоти злоупотребљавајући своје тело као ствар која њему не припада. Стога је вера у васкрсење мртвих велика поука и опомена Свете Једине Саборне Апостолске Цркве, велика и потребна, којој се многи опиру, иако је доказано да је истина. Грци се боре против њега, а кривоверци му изврћу смисао: Приговор има разна лица, дочим истина има само једно“ (Саtechesae mystagogicae 18,1; са латинског И. Ђ). Без икаквог улепшавања и побожног претеривања, такорећи експериментално, од обичних костију раздвојиле су се мошти пре свега по литургијском, светотајинском епифеномену мироточења или осмогенезији. Поред миомириса који је росио из моштију, у духу предања узете су у обзир и оне кости које су делимично или потпуно превучене пергаментским ткивом. Поменута конзервирана кожа је нарочито добро очувана у стању осушења на једном челу. Живимо у последњим временима, а то је, у ствари, време изливања Духа Светога, па „ово мироточење благодати Божје“, како је изливање мира из моштију мученика превлачких назвао епископ будимски Данило Крстић, вероватно се ослањајући на апостола Павла: „А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту; јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот“ (II Кор 2,14-16)… Чуло мириса може бити повод и смрти (греху) и животу (врлини). Овај мистични епифеномен мироточења, осмогенезије, нам је дат ради освештања душе и тела и да се прослави Бог у светима својим. Тај чудесни дар називамо харисмом, благодаћу (I Кор од 12. до 14. главе и Рим 12-14). На овом светилишту су се још од старине догађале харисме виђења, јављања, па и левитације, односно лебдења тела без физичке подршке и јављања светлосних појава као што су ореол или нимбус. Осмогенезија је, по Оцу Јустину Поповићу, знаковље светачких врлина светаца, а по св. Амвросију Миланском у питању је „отварање ноздрва“ да би се удисао мирис вечне побожности. Чудо је икона и као такво, чудо је знак који нам показује Пут. Чудо је расплет привидно непрозирних и неповезаних узрока. Оно је и прекид са законима природе и то основним Мендељејевљевим природним законом. У самом чуду је белодано јасно даје Божја слобода апсолутна. Чудо је, по речима епископа будимског Данила, отвор кроз који Бог отвара вишу реалност. Зато је чудо благовести нешто што ће Бог учинити. Оно је отвор за оно што је пред нама, што је у нама и што је изнад нас. Оно је увек пророчко, а у томе пророчком је његова суштина. Реч је о продору у будућност. Јеромонах Иларион Ђурица (Из књиге „Превлака Светог Архангела Михаила – Хумак српске духовности“, издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила – Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.) Свети Свештеномученици и Мученици Превлачки, на дан храмовне славе од Латина отровани, као расцветали пупољци душом к Небу узлетели. Целим бићем Христа Бога пригрлили, и од пуноће те љубави на нас миро изливате. Некада на земљи веру исповедавши, сада нам са Неба Рај сведочите надземаљским пуним љепоте миомиром. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. На предлог Његовог Високопреосвештенства митрополита Касторије Грчке Православне Цркве Серафима, Свети и Свештени Синод Цариградске Патријаршије прошле недеље је одлучио да канонизује седам новопросијавших мученика Касторије. „С великом радошћу желим да пренесем свим хришћанима који бораве у историјској и византијској Касторији одлуку Светог и Свештеног Синода наше Васељенске Патријаршије, под председавањем Његове Свесветости Вартоломеја, да се седам новопросијавших мученика који су рођени и посрадали у Касторији или су тамо служили унесу у агиологију Православне Цркве”, пише митрополит Серафим на сајту Митрополије Касторије. „Дакле, ова византијска област, украшена византијским и пост-византијским храмовима, манастирима и дворцима, постаје истовремено мученичка епархија и мученичко место“, наставља архијереј. Новомученик Јован (Нулцос) рођен је и мучен 1696. године у Касторији, заједно са својим братом и снахом. Свештеномученик Платон (Евазидис) био је протосисинђел митрополита Касторије Германа Каравангела. Рођен је на светом острву Патмосу, где већ неко време постоји црква посвећена њему у спомен. Турци су га обесили 21. септембра 1921. године. Касторија такође одаје почаст новомученику Георгију из Агаринон-а, који је убијен у области Акарнаније. Новомученик Марко (Маркулис) рођен је у Клисури и обешен у цркви Свете Параскеве у Касторији 1598. године. Свештенемоченик Василије Калапалики поднео је страшно, а ипак славно мучеништво у Касторији. Како митрополит Серафим напомиње, канонизација нових светаца је радост за целу Православну Цркву, јер они не припадају само једном месту. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. На празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра, у цркви Светог Ђорђа под Горицом служена је Света литургија. У литургијској бесједи протојереј-ставрофор Драган Станишић је указао на актуелност јеванђелске приче о страшном страдању праведника – Претече и Крститеља Господњег Светог Јована, кроз данашње страдање српског народа на Косову и Метохији. Он је поручио да је Свети Јован претеча свих тих наших мученика. „Спомен страшног чина, одсјечена глава Јована Крститеља на тањиру у рукама Иродијаде, а у царском дворцу, око ње, сви пијани. Сами цар Ирод жали Јована, али игра и плес Иродијадине кћерке засјењују све што је поштовао код пророка и каткад слушао. Јован му је говорио да не може имати жену брата својега и Иродијада је била бијесна због тога“, подсјетио је прота Драган. Појаснио је да данашње Јеванђеље цијелу причу обзнањује поводом Иродове недоумице и томе ко је Исус – да није Јован којег је посјекао!? „Кроз ову помисао несрећног цара, пројављује се страх сваког злочинца, кроз све епохе, у свим крајевима, да ће крв проливену на правди Бога платити најстрашнијом цијеном, како се то десило и Ироду и Иродијади.“ Слушајући ову причу, истакао је свештеник Драган, не можемо, а да не споменемо и злочинце који су у новије вријеме из удобних свјетских палата тражили да се у Жутој кући у Албанији сијеку главе Србима и „на тањиру“ доносе органи – како би своја болесна тијела из самртног ропца усправили. „Свети Јован је претеча свих тих наших мученика, који се сада појављују као младенци Христови, за које се џелати се питају: да није то онај чије срце, бубрег, јетру носих и главу му посјекох. Свети Јован Крститељ са својом посјеченом главом нас подсјећа да у овом свијету гдје се све више истичу изопачености, треба неко да каже: Шта то радите, не можете узимати све што хоћете и уништавати! Наша вјера је вјера Јована Крститеља и Црква се не боји да свједочи и брани оно што је Божије, што је Христово“, поручио је на крају пастирског слова протојереј-ставрофор Драган Станишић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Поводом освећења спомен-музеја мученицима старобродским пострадалим 1942. године, 7. септембра 2019. године служена је света архијерејска Литургија у храму Светог кнеза Лазара у Андрићграду у Вишеграду. Началствовао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Преосвећене господе Епископа банатског Никанора, британско-скандинавског Доситеја, будимљанско-никшићког Јоаникија и аустријско-швајцарског Андреја. Саслуживало је многобројно свештенство епархија Дабробосанске, Београдско-карловачке, Будимљанско-никшићке и Зворничко-тузланске. Беседу о страдању старобродских мученика одржао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом: -Молитвено се сјећамо оних који великомученички пострадаше од руку хрватско-муслиманских усташких злочинаца 1942. године, оних чије су душе сабране у руци Господњој и који вапију: Дођи Господе!, оних чије страдање би императивно забрањено да се помиње. Комунистички режим за пуних 50 година био нам је наметнуо општи заборав на наше мученике, али Господ је рекао да ће све бити откривено и објављено. Ево дочекасмо, Богу хвала, не само да их се сјећамо, да се за њих молимо, већ и да им, захваљујући љубави добрих и племенити наших људи, наше браће, подигнемо спомен-музеј и да их, ако Бог да, ускоро предложимо нашем Светом Архијерејском Сабору за канонизацију и прибројавање Сабору светих мученика Цркве Христове. Ово је велики и историјски дан и догађај и позивамо вас да после ове свете Литургије сви кренемо ка Старом Броду да освештамо спомен-музеј. Извор: Инфо служба СПЦ
  6. Вечерњим богослужењем у храму Светог кнеза Лазара у Андрићграду у Вишеграду отпочело обележавање 77-годишњице страдања мученика код Старог Брода на Дрини. Началствовао је Преосвећени Епископ банатски г. Никанор у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома и Преосвећене господе Епископа британско-скандинавског Доситеја, будимљанско-никшићког Јоаникија и аустријско-швајцарског Андреја. После вечерње служен је парастос за жртвама усташког злочина над српским народом 22. марта 1942. године у Милошевићима и на Старом броду на Дрини. Извор: Инфо служба СПЦ
  7. Прослава мученика Пребиловачких отпочела је служењем вечерњег богослужења уочи празника. Вечерње са петохлебницом служио је Архимандрит Лазар из манастира Житомислић уз саслужење пароха благајског Бранимира Боровчанина. Након вечерње службе, у амфитеатру храма своје књиге и пројекат „Душу нису убили“ представили су нам Мира Лолић Мочевић и професор Драга Мастиловић. Празнично вечерње као и сам дан празника употпунила је изложба „Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења“, дело монахиње из манастира Јасеновац. Прилог радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан празника Свету литургију служили су епископ Димитрије и умировљени епископ Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства епархије ЗХиП као и других епархија и многобројног народа. У току службе у чин чтеца при храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима рукопроизведен је студент ПБФ у Београду Милош Јањић. По завршетку литургије преломљен је славски колач и кумство је од овогодишњег кума Ђорђа Брстине за следећу годину преузело братство Надаждина. Славско дружење настављено је у порти храма. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  8. Свети мученици сурдулички молите Бога за нас 31. Мај 2019 - 15:06 Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. (Тропар, глас 8) У навечерје празника, 28. маја 2019. године, пребогат програм прославања Светих сурдуличких мученика почео је бденијем које је, у храму Светог великомученика Георгија у Сурдулици, служио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење клира Епархије врањске. После бденија, реализована је изложба у Сурдуличком културном центру под називом Свети сурдулички мученици, са фотографијама и прилозима за српски Мартирологијум (1915-1918) из Архивa Српске Православне Цркве и Православне епархије врањске. Изложбу је, поред епископа Пахомија и свештенства Епархије врањске, пропратио велики број посетилаца. Присутни су се заиста могли уверити у веродостојност и чињеницу која је непобитна - о страдању мученика сурдуличких. По завршетку изложбе, одржана је академија у амфитеатру сурдуличког Културног центра. Академији су, поред епископа Пахомија и свештенства Епархије врањске, присуствовали и председница Општине Сурдулица гђа Александра Поповић са сарадницима, виши научни сарадник Института за српску културу из Приштине др Иван Бечић, представници градских институција. Предавање на тему Сурдулица - Симбол страдања Срба у Великом рату одржао је др Иван Бечић. Присутни су имали прилику да виде дирљив драмски приказ Ратни другови у извођењу ОДДФ Жар птица из Сурдулице са темом групе аутора Сви моји преци које често сањам. У дан када Црква прославља Свете сурдуличке мученике, 29. маја 2019. године, у препуном храму Светог великомученика Георгија у Сурдулици, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. -Не може се светло сакрити када на гори стоји, па је тако очигледна благодат Духа Истине сабрала верни народ, молитвама оних због којих се и сабрасмо данас, Сурдуличких мученика, да их ми недостојни достојно прославимо, те на тај начин посведочимо о њиховом страдању а и прослављању од Господа, јер ако ми то не чинимо, камење ће проговорити, беседио је владика Пахоније. Светој Литургији су присуствовали челници општине Сурдулица и града Врања, командант 4. бригаде Копнене војске бригадни генерал Слободан Стопа са сарадницима, представници градских институција, припадници Војске, Полиције и културно-уметничких друштава и други. На крају Литургије организована је свечана литија око храма у којој је, од стране свештенства и монаштва, ношен кивот са моштима сурдуличких мученика. По завршетку Литије, Епископ је извршио чин благосиљања славског колача и кољива кумова овогодишње славе - руководства града Врања. У име руководства града Врања присуствовао је др Дејан Тричковић, председник Скупштине града са сарадницима. За идућу годину, кумство је, у име становника улице Сурдуличких мученика у Сурдулици (улица којом су на страдање вођени мученици 1915.године), преузео г. Миомир Мирковић. Епископ Пахомије се обратио укрепљујућом и надахнутом беседом тумачећи празнично Јеванђеље и подсећајући на подвиг Светих сурдуличких мученика. По завршетку Литургије организован је културно-уметнички програм у порти храма. Епископ је доделио дипломе најбољим ученицима основних и средњих школа за најбоље литералне и ликовне радове на тему Отаџбина и слобода - прошлост, садашњост и будућност. Наступио је хор Ад либитум СКЦ-а и рецитал полазника веронауке. По завршеном програму, организована је посета и поклоњење спомен-костурници са моштима сурдуличких мученика код Техничке школе у Сурдулици. Трпезу љубави за све присутне припремили су овогодишњи кумови славе, братство храма на челу са протојерејем Далибором Томићем и припадници 4. бригаде Копнене војске. Извор: Епархија врањска
  9. Овога јутра гост Јутарњег програма био је отац Александар Поповић, свештеник при храму Света Три јерарха у Новом Саду. Повод за данашњи разговор је сутрашње прослављање светих мученика и новомученика, тачније сутра, у среду се молитевено сећамо Светог мученика Теодора, епископа вршачког, светог новомученика Вукашина јасеновачког и литургијски прослављамо и сурдуличке мученике.
  10. Литија са моштима Превлачких мученика прошла кроз Тиват мај 10, 2019 Митрополија Актуелности, Догађаји Традиционални духовни сабор „У свјетлости Христовог васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ посвећен спаљивању моштију Светог Саве на Врачару и обретењу моштију Превлачких мученика, окупио је данас на стотине вјерника из читаве Боке которске. Духовно сабрање православних Бокеља почело је Светом архијерејском литургијом на Михољској Превлаци коју је служио Епископ диклијски г. Методије. Вјерници су у послијеподневним часовима дочекали мошти Превлачких мученика које су превезене бродом из превлачког светилишта до обале Пине. Услиједила је литија улицама града, молебан на раскрници испред зграде општине, као и вечерње богослужење у цркви Светог Саве коју је служио владика Методије. Испред парохијског дома тиватског храма одржан је 19. Сабор православних хорова Боке на коме су саборно наступили хорови „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, „Рождество“ из Бијеле, „Евстатије Превлачки“ из Будве, „Свети Сава“ из Херцег Новог, Дјечји хор „Свети превлачки мученици“ из Тивта. Они су саборно пјевали композиције духовног и свјетовног репеортоара. Сабор организују Митрополија црногорско-приморска, Српска православна црквена општина тиватска, Братство православне омладине Црне Горе и Манастир Светог Архангела Михаила – Михољска Превлака. Извор: Радио Тиват
  11. Служењем Свете Архијерејске Литургије прослављена је храмовна слава Параклиса при двору Епископа жичког у Краљеву. Свечаним евхаристијским слављем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића), секретара Епископа жичког, Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Александра Грујовића. Свештени принос је узнет уз молитвено учешће присутног свештенства и верног народа, а уз интонације византијског напева којим су литургијске песме појале монахиње Манастира Благовештења. Сабрању се речима поуке, по благослову Епископа, обратио архимандрит Сава. Он је подсетио на догађај у коме су 40. севастијских мученика посведочили веру у Бога својим мученичким страдањем. Четрдесет венаца којима их је Бог овенчао су потврда Божијег присуства и благослова за све нас кроз све дане и тренутке нашег живота. Подсећајући на труд блаженопочившег Епископа жичког Хризостома, некадашњег светогорског монаха, око изградње Епископског двора у Краљеву, о. Сава је приметио да није случајно што је овај параклис посвећен 40. мученика севастијских. Наиме, као што су у суседном катедралном Храму Светог Саве два параклиса посвећена Икони Богородице Млекопитатељнице и Светима Варлааму и Јоасафу, тако је и у овом случају присутна повезаност са ликом првог српског Архиепископа. Он је сахрањен и извесно време је почивао у средњовековном Храму 4о мученика севастијских у граду Трнову, у Бугарској. Тако се богатство историје православних народа и личности које су обележиле претходеће време сабирају и освећују кроз литургијски догађај којим је у Краљеву обележен свештени спомен 40 мученика, у народу познатијих као “Младенци“. Након причешћивања, сабрање је у празничној радости преломило славски колач, а потом су сви љубављу и домаћинским трудом Епископа жичког угошћени за трпезом љубави у просторијама Епископског двора. Извор: Епархија жичка
  12. Молитвено смо прославили празник Светих 40 мученика Севастијских - Младенце. Часни ђакон Никола Милић из Храма Светог Николаја Мириклијског Чудотворца у Нишу говорио је за Радио Глас о овом празнику. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190322-101307-94_228_236_21-564.mp3 Извор: Радио Глас
  13. Светом литургијом, коју је служило свештенство Митрополије црногорско-приморске и благосиљањем славског колача у подгоричком насељљу Момишићи данас је прослављен празник Светих Мученика севастисјких, и Светих новојављених Мученика момишићких чије мошти почивају у цркви Светог великомученика Георгија и њима посвећеној након њиховог јављања. У литургијској проповиједи ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је да нас Господ окупља на сваки дан и на сваки празник, а посебно у ове дане када чекамо Христово Васкрсење. „Господ нас позива својим позивом јеванђелским кад каже: Остави све и хајде за мном. Велике су то и тешке ријечи, истините ријечи које свакога човјека преображавају и одвајају од овога живота и његов поглед упућују ка нечему већем од овога живота“, казао је он. Додао је да тај позив Госпшодњи најбоље показује којим је начин људскога спасења. „Тешко је оставити све. Може човјек оставити нека материјална добра, може човјек да промијени посао, мјесто гдје станује, може да промијени људе око себе, друштво у коме пребива, да се пресели у други град, другу државу и оде на други континент. Али не може се одвојитио сам од себе и од својке нарави… И на крају нам увијек остаје да се рвамо сами са собом и са чињеницом да поред свега највише волимо сами себе, да себи угодимо, па је бивало људи у прелести који су били сами на врху планине, ништа нису јели и пили, рекао би човјек ‘ух, види како се мучи и подвизава’, а он уствари храни сасм себе, своју сујету тако што је поставио себе у центар неке своје замисли“, рекао је отац Гојко. Ректор Цетињске Богословије је нагласио да оставити све значи оставити све оно што је теби угодно. „Оставити све – то значи: остави самога себе ради другога. Зато славимо овај дан, јер су ови Мученици севастијски, а угледајући се на њих и Мученици момишићки – оставили себе ради другога“, поручио је отац Гојко Перовић. Казао је да је оставити овај живот могуће само ако нам је јасно да постоји јој неки живот осим овога земаљскога.„То је права вјера. И хвала Богу да то није остало тамо негдје давно, у вр ијеме севастијских Мученика, па ни давно, у вријеме момишићких Мученика. Сваки од нас данас живимо у овом дану, у часном Васкршњем постру, разапет пред тим Господњим позивом. За хришћанина то увијек значи послушати онога другога, акроз њега послушати ријечи Божје“, истакао је он.Казао је да ми данас имамо севастијске и момишићке Мученике, али и примјер Дарка Вујошевића. „То је онај момак који се придружио Мученицима севастијским и момишићким испунивши призвање Господње: Остави све, има нешто што је важније од онога што си ти и твоје потребе: Хвала Богу да живимо у народу, граду и у вријеме таквога човјека“, рекао је отац Гојко и додао да ово није моменат да уздижемо људе, па ни тог момека. „Него да кроз његов примјер опипамо да је хришћанство и вјера у Христа још увијек жива на овоме мјесту. То није било случајно. И свима нам се дух надахнуо, и душа и срце, тим његовим поступком и нико није рекао: А што лудо учини. Него су сви рекли: Е, хвала Богу да се нашао неко такав“, закључио је протојкереј-ставрофор Гојко Перовић. Старјешина цркве протојереј Никола Пејовић је честитао данашњи празник и сабрање, као и салву Удружењу добровољних давалаца крви које носи име Мученика момишићких. „Ово мјесто нас призива на ријеч Христову да љубимо једни друге да бионас Отац наш небески познао по томе. Ово мјесто је мјесто те истинске жртвене љубави која се остварила кроз подвиг Момишићких мученика око којих се ми овдје сабирамо“, рекао је отац Никола. Захвалио је браћи свештеницима, монахињама из манастира Ћелија Пиперска и домаћину славе Балши Поповићу, као и свим учесницима данашње светковине у Момишићима. Уручио је захвалнице најзаслужнијима за успјешну организацију прошлогодишње јубиларне прославе 330 година од страдања Момишићких мученика. Домаћин славе Балша Поповић поздравио је све присутне и предао домаћинство за наредну годину свом рођаку Обраду Поповићу. Уз трпезу љубави приређен је и богат духовни и културно-умјетнички програм. Рајо Војиновић Фото: Борис Мусић фотогалерија
  14. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 2012. године, на свом редовном прољећном засједању, а на предлог Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, прибројао реду Христових мученика 42 свештеномученика и мученика Момишићка, пострадалих у XVII вијеку. Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака (дјеце парохијана, међу којима већина из тамошњег братства Поповића) живи су спаљени 1688. године у цркви Св. Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које је претрпила османлијска војска тих мјесеци од брдских племена, нарочито од Куча. Њихове мошти су сакупљене и похрањене под Свети Престо цркве Св. Георгија под Горицом. Кроз читаво вријеме турског ропства, мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном Литијом пренијете у обновљени храм Св. Георгија у Момишићима и положене под Свети Престо. 1995. године њихове мошти су пренијете у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су вјерноме народу изнијете на цјеливање на празник Светих четрдесеторице мученика Севастијских (Младенци) 2006. године, након што их је Митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном ћивоту, лијево од иконостаса у момишићком храму Св. Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену. У знак сјећања на посљедње свечано обретење њихових моштију од тада се, помјесно у Митрополији црногорско-приморској, прослављао њихов литургијски спомен на празник Севастијских мученика. По свештеном обичају, при освећењу многих новосаграђених и обновљених храмова њихове Свете Мошти су, благословом Митрополита Амфилохија уграђиване у Свети Престо. Дјелићи њихових моштију су, у поменуту сврху, стизали чак и до Аустралије и Новог Зеланда, као и до нових мисионарских храмова Митрополије новозеландске Васељенске Патријаршије на далеком Фиџију. Свечано прослављење новопројављених мученика извршено је на Светој Литургији 19. маја 2012. у Спомен-храму Светога Саве на Врачар. Служио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и свих Архијереја наше Српске Патријаршије и молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа из Митрополије. Тропар глас 4. Двојица Свештеномученика Момишићких, побожно поживјеше, и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове, тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. Кондак глас 8. На небозарној гори Момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном, мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше, и посташе обиталиште Пресвете Тројице. извор
  15. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 2012. године, на свом редовном прољећном засједању, а на предлог Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, прибројао реду Христових мученика 42 свештеномученика и мученика Момишићка, пострадалих у XVII вијеку. Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака (дјеце парохијана, међу којима већина из тамошњег братства Поповића) живи су спаљени 1688. године у цркви Св. Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које је претрпила османлијска војска тих мјесеци од брдских племена, нарочито од Куча. Њихове мошти су сакупљене и похрањене под Свети Престо цркве Св. Георгија под Горицом. Кроз читаво вријеме турског ропства, мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном Литијом пренијете у обновљени храм Св. Георгија у Момишићима и положене под Свети Престо. 1995. године њихове мошти су пренијете у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су вјерноме народу изнијете на цјеливање на празник Светих четрдесеторице мученика Севастијских (Младенци) 2006. године, након што их је Митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном ћивоту, лијево од иконостаса у момишићком храму Св. Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену. У знак сјећања на посљедње свечано обретење њихових моштију од тада се, помјесно у Митрополији црногорско-приморској, прослављао њихов литургијски спомен на празник Севастијских мученика. По свештеном обичају, при освећењу многих новосаграђених и обновљених храмова њихове Свете Мошти су, благословом Митрополита Амфилохија уграђиване у Свети Престо. Дјелићи њихових моштију су, у поменуту сврху, стизали чак и до Аустралије и Новог Зеланда, као и до нових мисионарских храмова Митрополије новозеландске Васељенске Патријаршије на далеком Фиџију. Свечано прослављење новопројављених мученика извршено је на Светој Литургији 19. маја 2012. у Спомен-храму Светога Саве на Врачар. Служио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и свих Архијереја наше Српске Патријаршије и молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа из Митрополије. Тропар глас 4. Двојица Свештеномученика Момишићких, побожно поживјеше, и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове, тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. Кондак глас 8. На небозарној гори Момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном, мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше, и посташе обиталиште Пресвете Тројице. извор View full Странице
  16. Дана 15. марта 2019. године, у петак прве недеље Великог поста, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Господин Кирил служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у Успењском храму Свето-Тројичке Сергијеве Лавре. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио верницима одржавши проповед. У име Оца и Сина и Светога Духа! Завршава се прва недеља четрдесетодневног попришта Великог поста, која има изузетан значај у духовном животу православаца. Имали смо прилику, нарочито они који могу да долазе у храм свакодневно – да се погрузимо у највећу духовну мудрост, растворену у песмама и молитвама, и у благодат која је присутна у храму Божијем и силази на заједницу која се моли у ове свете и велике дане. Духовни жар прве седмице Великог поста не може се проширити и на следеће недеље, али нам искуство које стичемо у току првих седам дана поста помаже да задржимо мисли и осећања која су по милости Божијој многи од нас стекли долазећи у храм Божији у ове свете дане. Данас обраћамо пажњу на подвиг светог великомученика Теодора. А мученички подвизи су оно што нам показује саму суштину хришћанства, јер за Христа може да положи живот само онај ко живи Христом. Често испробавамо на себи оно што сазнамо из живота светих мученика питајући се: а шта бих ја урадио на њиховом месту? Да ли бих могао да дочекам смрт и мучења исто као они? То је природна мисао која долази сваком човеку који пажљиво слуша о великом подвигу светих мученика. И ова мисао не треба да остане само мисао. На срећу, данас нас нико не позива на мучеништво, на страдање, али само исповедање Христа у сваком времену, а можда посебно данас, захтева храброст, захтева верност Господу, захтева духовну снагу. И ако је у стара времена ова снага била потребна да би се савладале физичке муке, данас треба да савладамо мноштво искушења и саблазни који нас гурају на широк, лак и комфоран пут, пун задовољстава и задовољења страсти. Да бисмо данас остали верни Христу потребно је исто толико снаге, исто толико будности, исто толико спремности да се разапнемо са Господом и да живимо у складу с Његовим законом – упркос свему ономе што постоји у савременом животу. Зато подвиг мученика за нас увек треба да остане звезда-водиља и пример за то како да останемо верни Христу у свим околностима, како да идемо за Њим чак и онда кад нас људи из околине не схватају и кад не деле наша стремљења. И нека би нам Господ помогао да носимо свој животни крст, црпећи снагу у примеру светих мученика, светих исповедника, и остајући верни Христу, чак до смрти. Амин. Извор: Православие.ру
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Светог мученика Трифуна на Топчидерском гробљу Прилог радија Слово љубве https://youtu.be/P6ayhoIeSpI Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић и Никола Трајковић, јереји Владимир Марковић и Василије Војводић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Петар Дабић и Драган Танасијевић. По освећењу те обновљене светиње, Његова Светост је одликовао старешину храма оца Василија Војводића чином протојереја, док је ђакона др Петра Дабића, кардиолога ИКВБ Дедиње, Патријарх одликовао чином протођакона. Пошто је преломио славски колач дугогодишњих домаћина славе породице Бабовић, Његова Светост Патријарх је служио помен ктитору храма Николи Спасићу и протојереју-ставрофору Дејану Дејановићу, а затим уручио грамате заслужнима за обнову храма Светог Трифуна. Одликовани су др Гордана Ђорђевић, постхумно Светлана, Родољуб и Небојша Драмлић, ЈП Пошта Србије, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије др Милета Радојевић, Томас Биберг, Веско и Данијела Бабовић, Љубомир Димитријевић, Ваљаоница бакра Севојно, Задужбина Николе Спасића, Телеком Србија. Високо црквено признање орден Светог краља Милутина патријарх српски г. Иринеј уручио је г. Георгију Крстаноском, архитекти из Београда, за његово несебично залагање и пружање велике стручне и материјалне помоћи приликом генералне обнове храма Светог Трифуна. Протођакон др Петар Дабић одликован је орденом Светог Саве трећег степена за његово несебично залагање и велику финасијску помоћ за генералну обнову храма Светог Трифуна. Извор: Српска Православна Црква ПОВЕЗАНА ВЕСТ: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435757/патријарх-иринеј-у-београдском-храму-светог-труфуна-ми-смо-гости-на-овоме-свету-r12649/
  18. Сa црквeним благолепиљем, у грчком граду Кукуш, где се и чувају њихове свете мошти, прослављен је празник Светих петнаест мученика тивериопољских. Дана 27. новембра 2018. године служена је свечена вечерња, а сутрадан и торжествена света архиерејска Литургија којом је началствовао Митрополитот Верије, Науса и Камбаније г. Пантелејмон, уз саслужење Митрополита Стагона и Метеора г. Теоклита, Митрополита Филипијa, Неаполија и Тасоса г. Стефана, Епископа стобијског и местобљуститеља струмичког г. Давид и домћина Митрополита Килкиса г. Емануила. Извор: Српска Православна Црква
  19. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква
  20. Са благословом Преосвећеног Епископа врањског г. Пахомија, делић моштију Светих сурдуличких мученика трајно ће се налазити у Вазнесењској цркви у центру Београда, као посебан дар том светом храму и грађанима Београда. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина др Иринеја, Преосвештени Епископ бихаћко-петровачки господин Сергије је служио свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Чуругу. Епископу Сергију саслуживaли сy: Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког, архимандрит Василије, игуман манастира Клисине, као и већи број свештеника и ђакона Епархије бачке, а уз молитвено присуство мноштва верног народа Чуруга и околних места. Преосвештени Владика Сергије је у својој беседи између осталог нагласио да је Јеванђеље пут спасења и да слушајући Јеванђеље у време свете Литургије, бивамо духовно увођени у врхунац тог сабрања, у сједињење са Сâмим Сином Божјим, кроз Његово истинско Тело и Крв. После заамвоне молитве, Преосвештени Владика Сергије се још једном обратио верном народу, заблагодаривши Господу што смо управо ми генерација која је удостојена пројаве Светих мученика Божјих, уједно заблагодаривши и Архипастиру пуноће Цркве Сина Божјег у Бачкој, Преосвештеном Владици Иринеју, на благослову да део моштију од сада почива међу Медљанцима досељеним у Чуруг због ратних недаћа, а на духовно снажење и свих верника у Чуругу и у Епархији бачкој. Епископ Исихије је у име Епископа бачког Иринеја изразио благодарност госту на овом великом дару, којим је Епархија бачка у духовном смислу неисказано обогаћена. Бобослужбеном благољепију допринели су својим учешћем хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, као и хор Световазнесенског храма у Чуругу. Свете мошти преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија, за чије се време страдања тачно не зна, су пронађене по Божјем промислу 11. октобра 2006. године, на локалитету Црквиште, код села Медна у Босни и Херцеговини. Од седамдесетих година прошлог века, ови угодници Божји су се на чудесан, умом необухватљив начин јављали у више наврата, тада девојчици-пастирици, а данас богољубивој парохијанки Петри Тегелтији из Чуруга, која је и указала на место где се налазе мошти. Данас се у Медној налази новосаграђени манастир, а од недавно је у тој светињи засејано и прво семе новог сестринства. Извор: Епархија бачка
  22. У Недељу 21. по Педесетници, 8/21. октобра 2018. године, прослављен је догађај преношења дела моштију Светих преподобномученика медљанских, Серафима игумана и Авакума и Мардарија, јеромонахâ из манастира Медне, Епархије бихаћко-петровачке у Световазнесенски храм у Чуругу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина др Иринеја, Преосвештени Епископ бихаћко-петровачки господин Сергије је служио свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Чуругу. Епископу Сергију саслуживaли сy: Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког, архимандрит Василије, игуман манастира Клисине, као и већи број свештеника и ђакона Епархије бачке, а уз молитвено присуство мноштва верног народа Чуруга и околних места. Преосвештени Владика Сергије је у својој беседи између осталог нагласио да је Јеванђеље пут спасења и да слушајући Јеванђеље у време свете Литургије, бивамо духовно увођени у врхунац тог сабрања, у сједињење са Сâмим Сином Божјим, кроз Његово истинско Тело и Крв. После заамвоне молитве, Преосвештени Владика Сергије се још једном обратио верном народу, заблагодаривши Господу што смо управо ми генерација која је удостојена пројаве Светих мученика Божјих, уједно заблагодаривши и Архипастиру пуноће Цркве Сина Божјег у Бачкој, Преосвештеном Владици Иринеју, на благослову да део моштију од сада почива међу Медљанцима досељеним у Чуруг због ратних недаћа, а на духовно снажење и свих верника у Чуругу и у Епархији бачкој. Епископ Исихије је у име Епископа бачког Иринеја изразио благодарност госту на овом великом дару, којим је Епархија бачка у духовном смислу неисказано обогаћена. Бобослужбеном благољепију допринели су својим учешћем хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, као и хор Световазнесенског храма у Чуругу. Свете мошти преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија, за чије се време страдања тачно не зна, су пронађене по Божјем промислу 11. октобра 2006. године, на локалитету Црквиште, код села Медна у Босни и Херцеговини. Од седамдесетих година прошлог века, ови угодници Божји су се на чудесан, умом необухватљив начин јављали у више наврата, тада девојчици-пастирици, а данас богољубивој парохијанки Петри Тегелтији из Чуруга, која је и указала на место где се налазе мошти. Данас се у Медној налази новосаграђени манастир, а од недавно је у тој светињи засејано и прво семе новог сестринства. Извор: Епархија бачка View full Странице
  23. Да све буде по поретку и благообразно, како веле стари, побринули су се хор Свети Стефан Дечански, као и катихета Давид Бајац, који су својим умилним појањем показали сву важност неговања музичке вештине у богослужбеној пракси Цркве. Овај дан је био од нарочитог значаја за парохијане Алмашког храма, јер је Вископречасни прота Миливој, по заамвоној молитви, изнео мошти Светих мученика сурдуличких на целивање. Затим је, током пригодне беседе, обзнанио лаосу Божјем да ће се убудуће, током читаве литургијске године, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у Алмашком храму савршавати вечерње богослужење – средом и петком, са изношењем моштију. Средом ће се у склопу вечерњег служити Акатист Часном Крсту Господњем, због посебног карактера подвига мучеништва, а петком – Молебни канон Пресветој Богородици, због Богородичине иконе која се у Алмашком храму чувала до 1848. године и која је уживала особито поштовање народа. Извор: Радио Беседа
×
×
  • Креирај ново...