Претражи Живе Речи Утехе

У среду, 27. децембра у 14 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду биће одржано свечано представљање комплета пет књига под насловом „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“ у издаваштву Народне Библиотеке Србије и Музеја Српске Православне Цркве и отварање пратеће изложбе. Тим поводом, присутнима ће се обратити рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја СПЦ јереј др Владимир Радовановић. Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора професора Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне Библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат. У настојању да се овај посао оконча после смрти проф. Мошина, потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од седамдесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“. Заједничким снагама, ове две институције су у току последње деценије радиле на томе да се систематизују све белешке са описима рукописа проф. Мошина и његових сарадника, али и да се доврши оно што није било урађено. Љупка Васиљев, која је од почетка сарађивала са проф. Мошином на обради фонда рукописа збирке Радослава Грујића, обрадила је илуминацију, повез и водене знаке, касније додавши и комплетне описе више десетина неописаних рукописа, ради увида у потпуност збирке, те приредивши две свеске Палеографског албума. Димитрије Богдановић је проверио и допунио до тада урађене описе, оставивши и напомене о томе шта је потребно да се још предузме, а обрадио је и 25 раније необрађених, млађих књига. Најзад, Мирјана Гроздановић-Пајић проверила је, допунила и датовала водене знаке, припремивши и Филигранолошки албум. Крајњи резултат овог оствареног пројекта данас јесте преко 350 обрађених рукописа и пет публикованих књига: Филигранолошки албум водених знакова, два тома Описа рукописа и два Палеографска албума. Уз представљање петокњижног издања приређена је и пратећа изложба. *** Радослав М. Грујућ (1878–1955) Протојереј-ставрофор проф. др Радослав М. Грујић једна је од најистакнутијих личности српске науке и културе између два светска рата. Започео је своје образовање у родном Земуну, да би после стицања свештеничког чина (1899) једно време радио као вероучитељ у Бјеловару, а потом завршио Правни факултет (1908) и Философско-хисторички факултет у Загребу (1911). Био је професор Богословије Светог Саве у Београду од 1919. године, затим ванредни и редовни професор и декан Филозофског факултета у Скопљу и Теолошког факултета у Београду. На позицији председника Скопског научног друштва био је до 1937. године. Заслужан је за оснивање Историјско-археолошког музеја у Скопљу. Заједно са проф. Лазаром Мирковићем радио је на оснивању Музеја Српске Православне Цркве. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и један од оснивача Археолошког и историјског института САНУ. Током свог живота Радослав Грујић успео је да спасе и прикупи преко 350 рукописних књига. Ова збирка рукописних књига представља један је од најзначајнијих и најобимнијих фондова рукописних књига у српском народу. Извор: Информативна служба СПЦ

Певачко друштво Храма Светог Саве одржаће концерт духовне музике у недељу 15. октобра у 12 сати у Атријуму Народног музеја у Београду. На програму ће бити српска духовна музика од средњег века до данас. Посебно се радујемо извођењима наших савременика - Мирољуба Аранђеловића Расинског, Светислава Божића, Младена Матовића и Игора Главашића. Концерт се одржава у оквиру 25. фестивала "Хорови међу фрескама" а на сцени ће бити певачи од 5 до 75 година. Дођите да чујете шта смо припремили за вас. Извор: Храм Светог Саве, Инстаграм

Музеј града Београда отвориће наредних дана отворити своја врата и омогућити посетиоцима бесплатан улаз у легате Иве Андрића, Паје Јовановића и Kонак кнегиње Љубице. У легатима ће бити приређен и музички програм као специјално изненађење. Такође, током трајања манифестације „Ноћ легата“ у Конаку кнегиње Љубице биће организована ауторска вођења кроз изложбу „Бета Вукановић, класик модерне“ у следећим терминима: 28. децембра у 16 часова и 21 час, а 29. и 30. децембра 2022. године у 21 час. У Завичајном музеју Жаркова, у улици Аце Јоксимовића бр. 2, отворена је изложба "Први генерални план и уређење Београда између два светска рата", чије су ауторке Ангелина Банковић, музејски саветник Музеја града Београда и Злата Вуксановић-Мацура, виши научни сарадник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. На овој изложби су представљене активности спровођене на уређењу Београда између два светска рата, са посебним освртом на први генерални план Београда, који је настао у том периоду. Улаз је бесплатан. Обрада вести: Редакција Радија "Слово љубве". Извор: Музеј града Београда

Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку по благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија, организује у суботу 02. априла 2022. године у 18 часова, предавање на тему "О Крсту Христовом", сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи старешини ове светиње протојереју др Николи М. Гаврићу. Драги гост и предавач биће ђакон Владимир Радовановић, Управник Музеја СПЦ. Добродошли у Парохијски дом храма св. Луке у Кошутњаку на ово дивно и поучно сабрање. Храм се налази на адреси Кнеза Вишеслава број 100, а до њега можете доћи линијама ГСП број: 23, 37, 50 и 53. Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког. Повезан садржај: Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас) Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас) Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић. На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче. Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју. Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности. Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“. У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа. У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике. У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година) и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године. Извор: Радио Глас

У Музеју Војводине у Новом Саду недавно је отворена занимљива изложба о обући, а мајстори који су је израђивали некада су имали свог заштитника али еснафска слава занатлија, пре свега обућарске струке, Свети Спиридон готово да је заборављена. Реч је о светитељу који је био изузетно поштован, а његов култ распроострањен је од Грчке, преко обале Јадранског мора до Војводине и изузетно редак као породична крсна слава. Необичан проналазак два прилога у цркви из 16. века посвећеној Светом Спиридону на Крфу, велико сребрно кандило које је приложио Христофор Тузлић у 19. веку родом из Сарајева и сребрна дијадема која се периодично поставља на иконостас, прилог Марије Ковачевић из Трста подстакли су стручњаке да открију зашто су Срби слали дарове цркви у Грчкој. Како објашњава саветник и етнолог у Музеју Војводине Александар Петијевић, Свети Спиридон је епископ из 4. века родом с Кипра, за живота препознат као чудотворац и који је и након избора на ту позицију наставио да се бави сточарством, а према предању Цркве учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји. - Посредно се зна да је био поштован и унутар српског монаштва и цркви пошто је један од првих ученика Светог Саве добио монашко име по Светом Спиридону - каже Петијевић. - До процвата култа долази у нововековној историји на јадранској обали где се налази највећи број цркава посвећених њему, а најпознатија је српска црква у Трсту из 18. века. На том подручју сматрали су га чудотворцем, заштитником деце, маслина, помораца и бродова. Када је реч о Војводини интересантно је да нема посвећених храмова Светом Спиридону али се у неколико црква налазе иконе на којима је насликан. У цркви Светог Стефана у Сремској Митровици на иконостасу Теодора Крачуна из 18. века уметнуте су две иконе тог свеца, као и у богомољи Петра и Павла у Белој Цркви, док је у Вршцу сачувана икона већег формата коју је приложио руфет (занатско удружење) чизмара. - У 18. веку у градовима се по први пут јавља култ Светог Спиридона као заштитника заната, првенствено обућарске струке, али и они који раде с глином и ватром и они који су се бавили техникама ткања – истиче Петијевић. – Обућари га поштују јер након литија његове усправно постављене мошти, односно стопала и обућу целивају верници. Осим тога, Крфљани верују да он и даље обилази острво и да му се због тога обућа хаба, те му се мошти преобувају. Према предању на Сабору у Никеји он је учинио чудо - узео је цреп и стегао га, а из њега је избио пламен и потекла је вода и рекао: „три су стихије – земља, вода и ватра, а један је цреп“ алудирајући на Свето тројство у чему су симболику пронашли мајстори који користе ватру и глину. Поштовали су га и ткачи, асурyије и мутавyије због карактеристичне плетене капе. Како објашњава наш саговорник, може се рећи да је слава светитеља Спиридона градски култ јер су занатлије само у већим местима биле организоване у еснафе. - На дан славе 25. децембра, односно 12. децембра по старом календару, чланови еснафа су одлазили у цркву с барјаком и славским колачем, а након тога на прославу коју је организовао домаћин и кум славе – каже Петијевић. - Занатлије су уочи славе затварали своје радионице и поспремили их, те су мајстори с калфама и шегртима на свакој радној површини поређали алат и упалили свећу, окадили радионицу, док су их на дан славе посећивали мајстори других заната како би честитали. У 20. веку прослава је прилагођена духу времена и више није била архаична. Тако је у Зрењањину чизмарско- папучарска омладина организовала Светоспиридобоновски бал, а сачуване су две позивнице за свечаност из 1911. и 1913. године. Како су нестали стари занати тако се заборавило на обележавање славе Светог Спридона, а свему томе су допринеле и велике промене у друштвено-политичким приликама након Другог светског рата. Ипак, како каже Петијевић, постоји трачак наде јер се успео сусрести са занатлијама који су чули за заштитника Светог Спиридона, те ће можда поново мајсторске радионице бити окађене у његову част. Извор: Инфо-служба СПЦ

Српска Православна Црква одржаће свечану и свенародну прославу јубилеја 800 година аутокефалности наше Свете Цркве - Светом архијерејском Литургијом у манастиру Жича 6. октобра, као и свечаном академијом у Центру Сава 8. октобра 2019. године. У Музеју Српске Православне Цркве ће у среду, 9. октобра 2019. године, бити отворена изложба "Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве 1219-2019". Звучни запис разговора Како је у каталогу за изложбу написао Његова светост патријарх Иринеј "изложена су највреднија дела и Светиње које су у нашој Цркви Божјим промислом сачуване од зуба времена и избегле бездушне намере, злу коб и наум непријатеља да их оскрнаве и неповратно затру", а о поставци у част великог јубилеја ексклузивно за радио Глас говорио је ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ. Извор: Радио Глас

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј опутовао је у петак, 24. маја 2019. године, у Будимпешту, поводом дводневних свечаности уприличених у оквиру обележавања великог јубилеја у Епархији будимској – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. Свечани дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и више архијереја наше помесне Цркве, међу којима је и Епископ мохачки г. Исихије, уприличен је у петак, у вечерњим часовима, у храму Светог Георгија у Будимпешти. Чин освећења новог Српског црквеног Музеја у Сентандреји биће извршен у суботу, 25. маја, са почетком у 13 часова. Света архијерејска Литургија ће бити служена сутрадан, 26. маја, у Саборној цркви у Сентандреји, од 9.30 часова. На главном тргу у Сентандреји, у Мађарској, обновљен је комплекс некадашње српске учитељске школе, чувене Препарандије, и ту је – на више од1.300 квадратних метара – смештен Музеј Епархије будимске Српске Православне Цркве. Зграда Музеја обухвата дворану за сталну поставку, простор за гостујуће изложбе, мултимедијални простор, конференцијску дворану и простор за депо, а представља важно сведочанство о присуству српске културе на простору Епархије будимске пре и после Велике сеобе Срба 1690. године. На прикупљању вредних уметничких дела нове изложбене поставке посвећено су радиле Галерија и Библиотека Матице српске. Извор: Епархија бачка

Владика Иларион је благословио и преломио славски колач са директорком Музеја г. Мајом Живић, истакавши досадашњу изузетно успешну међусобну сарадњу, као и значај који ова институција има на чувању, прикупљању, проучавању и излагању предмета и писаних извора, који представљају непроцењиво благо нашег народа. Извор: Епархија тимочка

Присуствовали су ваздухопловни ветерани, многобројни гости и пријатељи ваздухопловства. Запослени у музеју били су одлични домаћини. Након молитве и сечења сласвког колача изведен је пригодан културно-уметнички програм. Честитајући Дан државности Републике Србије, директор Музеја ваздухопловства Чедо Миливојевић, поздравио је присутне и пожелео срећну Славу - Сретење господње, кад су постављени темељи ваздухопловног музеја. Он је истакао да музеј задњих година, а посебно од момента када је 15. марта 2017. године држава Србија преузела оснивачка права над овом установом, постиже значајне резултате који су плод залагања запослених и њихове жеље да се музеј афирмише у пуном светлу. Пописана је сва имовина музеја, а раучоноводствена актива је повећана за хиљаду посто; успотављен је ред и одговорност; повећани су приходи, а највећи део од тога је уложен у ревитализацију музеја; зараде се исплаћују редовно и повећане су за скоро педесет процената и доведене у ниво плата државних службеника. Музеј ваздухопловста има велике људске и материјалне капацитете. Запослени су млади и стручни људи, опредељени за свој посао и мотивисани да раде што боље. Зато се музеју отварају перспективе. На крају су додељена признања заслужним установама и појединцима. И заиста, присутнима на слави и свечарима, било је пуно срце на празник, сабрали су се у нашој „ризници ваздухопловног блага“ и једном од храмова ваздухопловства Србије, срећни, задовољни и са добром надом да ће сутра бити боље, да ћемо на следеће године славити још већа достигнућа. З.Г. Фото: Војислав Стојановић