Претражи Живе Речи Утехе

Извор:https://pravoslavie.ru/srpska/121713.htm Фото: www.globallookpress.com Римски папа Фрања је одобрио ново издање књиге „Мисал“ која прописује поредак служења мисе уневши измену у текст јеванђељске Молитве Господње, познатије као „Оче наш“. Тако ће у новој редакцији речи молитве „не уведи нас у искушење“ (non indurci in tentazione) бити замењене са „не дозволи нам да подлегнемо искушењу“ (non abbandonarci alla tentazione). Ову одлуку папе Фрање, као и евентуалну посету римокатоличког поглавара Русији за телевизијски канал „Царград“ прокоментарисао је заслужни професор Московске духовне академије, доктор теологије, професор Алексеј Иљич Осипов. Алексеј Иљич Осипов. Фото: www.mpda.ru Алексеју Иљичу, папа Фрања је још 2017. године изјавио да није задовољан јеванђељским текстом Молитве Господње, пошто речи „не уведи нас у искушење“ у верницима изазивају погрешно схватање: да наводно Сам Бог може да искуси човека. Међутим, овога пута то није само лично мишљење ватиканског поглавара: измене су унете у богослужбене текстове. Који је узрок овога што се десило и да ли је дозвољена оваква „редактура“ речи Самог Христа? Узрок је очигледан: заиста се ове речи Молитве Господње понекад не тумаче потпуно правилно. Али обратите пажњу на следеће: кад у научној литератури цитирамо речи чак и неког аутора који се ни по чему не истиче, без обзира на то како се изразио и да ли је то довољно јасно, да ли је довољно књижевно, његове речи наводимо без измена. А након што га цитирамо, уколико је то потребно, дајемо коментаре. Или директно или у дословном преводу. Ово су лично Христове речи! Како се усуђујемо да их мењамо?! Ако хоћете, прокоментаришите их, али рећи да Молитву Господњу треба изговарати „ево овако“, а Ти си, Господе Исусе, рекао „мало незграпно“ сматрамо изразом потпуног непоштовања Самог Христа. И то је још један доказ за то да папска титула „Христовог намесника на Земљи“ нису само формалне речи, већ да је то права гордост, премда је људи нису потпуно свесни. То је још један доказ за то шта је католицизам заправо. Али зашто Римокатоличка црква раније није дозвољавала себи овакве ствари? Чак ни на Другом Ватиканском сабору (1962-1965) који је познат по својим несрећним реформама либералног новачења. Фото: Andreas Zernd / Shutterstock.com Вероватно још ниједан папа није био либералан као што је Фрања. Раније сам мислио да нико не може бити гори од Јована-Павла II, али се испоставило да може. Ево, прошли папа Бенедикт XVI је био прави католик, озбиљан и убеђен. Међутим, испоставило се да им он не одговара. А Фрања не само да је човек данашњице у смислу времена, већ је човек данашње мисли и данашњег духа. То је човек који се не стиди да чини кораке који превазилазе границе поштовања према Светом Писму, према Христовом учењу. Сећате ли се како се усудио да назове Христа „ђаволом“: у проповеди која је трајала неких пет минута неколико пута је употребио ову реч тумачећи једну апостолску изреку. Језуита! Ето шта је језуитизам! Узгред речено, Јуриј Фјодорович Самарин (руски философ-словенофил – прим. Царграда) је одлично описао језуитизам у својој брошури „Језуити и њихов однос према Русији“. Узгред речено, овај моменат је данас крајње актуелан. Испоставља се да је у богословским питањима папа Фрања сушти либерал, али је што се тиче његове власти и утицаја, укључујући чак и Украјину, где унијатска Грчко-католичка црква ради шта хоће, тоталитаран? Тоталитаризам је и тамо, и овде: радим оно што хоћу. Не водим рачуна о светом предању Цркве. И што се тиче покушаја успостављања власти над свим оним што му припада, а тим пре што би желео да му припада папа Фрања у потпуности спроводи ранију политику Рима. Овде (у богословским питањима – прим. Царграда) видимо какве „стварчице“ искачу. То је „намесник Христа на Земљи“! Још је Цицерон објашњавао реч религију од речи „благоговјеније“ (свештени страх). А где нема свештеног страха, тамо заиста нема религије. А овде се под параваном тога да „треба да објаснимо људима шта је Христос подразумевао“ неки усуђују да мењају Његове речи! У овом контексту морам да поставим питање за крај. Недавно је у току своје посете Бугарској у коју није био позван (од стране Бугарске Православне Цркве) папа Фрања изразио жељу да „сврати у Русију“. Како се односите према самој могућности овакве посете? Не видим никакве позитивне моменте који би могли постојати за нашу Цркву и наш народ услед овакве посете. Али зато негативних има колико хоћете. Сећате се чиме су биле праћене папске посете православних земаља (Украјине, Грузије и исте ове Бугарске). Долази огроман број страних новинара, сва штампа виче и пишти: „Папа! Папа!“ и за многе људе који се још нису утврдили у вери, који не схватају каква је разлика између католицизма и Православља оваква посета може представљати ударац чекићем по њиховој вери. Зато сматрам да папина посета може задати врло јак ударац свем нашем народу и православним верницима. Треба имати на уму: дух католицизма је апсолутно светован, у њему практично нема вишег ничег верског. Још је у XIX веку светитељ Теофан Затворник врло лепо и тачно рекао да католици немају Цркву, већ политичку корпорацију. Тако да ова посета неће бити ни од какве користи, а у то да ће нанети штету нашој Цркви и нашем народу – не треба ни да сумњамо. Професор Алексеј Осипов Разговарал Михаил Тјуренков Са руског Марина Тодић View full Странице

Кад је Никола Тесла био на врхунцу славе, почетком двадесетог вијека и када су америчке и свијетске новине писале да је он највећи свијетски научник, Теслин пријатељ, амерички пјесник Џонсон, замолио га је да сажето изложи своју философију. Тесла је прихватио понуду написао диван есеј о томе како је читавог живота од најранијег дјетињства трагао за питањем повећања људске енергије. Он наводи како је био дубоко зачуђен и одушевљен када је након много година и деценија трагања коначно нашао одговор, који се све вријеме налазио ту поред њега – у Хрисћанству и то баш у молитви „Оче наш“ као нјабољем генератору људске енергије. Звучни запис View full Странице

НЕУСЛИШЕНЕ МОЛИТВЕ - УМЕМО ЛИ ДА СЕ МОЛИМО? (о разлозима зашто Бог не испуњава сваку молитву којом Му се ми обраћамо) - aрхиепископ саратовски и волгоградски Пимен Сваком вернику је познато оно стање напетости када нас лично или наше рођаке задеси нека невоља или болест. Одмах се молимо Господу да све те тегобе отклони и да би Господ што пре испунио нашу прозбу ми Му се заветујемо на велика лишавања и на жртве захвалности... Ако се та наша молитва убрзо испуни, ми смо веома радосни и благодарни Богу. У противном случају, када молитва није донела очекивани плод, када Господ није услишио нашу молитву? Многи су доживели оно тешко осећање напуштености и самоће, када се чинило да је Господ "морао" притећи у помоћ, а Он "није притекао", иако је молитва била искрена и топла... Онда се неки у својој савести буне и ропћу у себи, па кажу: Сам Господ је обећао да ће испунити мољења наша, рекавши: "Иштите, и добићете... куцајте и отвориће вам се" (Матеј 7, 7). Зар Господ може да не одржи своје обећање? Но, то никако! Тако не сме да мисли православни хришћанин. Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није. Често мала деца са сузама и виком траже неки поклон од својих родитеља. Али родитељи, управо зато што воле своју децу, нежно иХ убеђују у неостваривост или штетност онога што траже. Но деца, не схвативши разлоге старијих, упорно траже да им родитељи испуне жељу. И ми, одрасли, често личимо пред Богом на такву размажену децу... По свом незнању, као деца, тражимо од Бога оно што нам није неопходно и корисно. Није случајно св. Јаков написао: "Иштете и не добијете, јер зло иштете" (Јаков 4, 3). Услов да би Бог испунио нашу молитву је овај: човекова воља мора да се поклопи са вољом Божијом. А шта је воља Божија у односу на нас? Господ жели "да се сви људи спасу и достигну у познање истине" (1 Тим 2, 4). Али пут ка спасењу, по речима Доброг Пастира Христа, води управо кроз те болести и тегобе, које ми желимо да избегнемо. Међутим, све те недаће су потребне за преображај и каљење наших душа, јер у духовној борби страдања узводе душу на виши степен достојанства. Значи, главни разлог да наше молитве "није чуо Бог" јесте несклад између наше воље и воље Божије. Али постоји и други разлог: често нисмо морално достојни ни да се приближимо Богу са било каквом прозбом. Чак и ако је та прозба у складу са вољом Божијом! Св. Јован Златоусти објашњава да се морамо подићи на високи степен моралне чистоте да бисмо добили оно што тражимо у молитви. И заиста је наиван и недорастао сваки онај који, немајући моралну базу, захтева од Бога да му одмах испуни све жеље. Тачно је да је Господ увек спреман да испуни свачију молитву, али ми, на жалост, нисмо увек спремни ни достојни да Његов дар примимо. Зато је у Светом писму речено о грешницима: "Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице Своје од њих" (Михеј 3, 4). Зато, када се молимо Богу и било шта ла иштемо од Њега, треба смирено да додамо на крају молитве: "Ако је све ово, Господе, по Твојој светој вољи!" И одмах покајнички додајмо: "Опрости ми, Господе, сва сагрешења моја и помози ми да очистим душу моју помоћу Твоје благодати!" Зато је велики руски духовник, епископ Игњатије Брјанчанинов, говорио: "Истинска молитва је глас истинског покајања". А епископ Теофан Затворник је дао свима који се моле овакав савет: "Када у молитви иштемо од Господа било какво земаљско добро, треба одмах уз то да додамо: Ти видиш, Господе, ако је то корисно за моје спасење, онда ми то дај". Таква обазрива и мудра молитва не само да ће бити испуњена, него ће нам она бити од помоћи у моралном очишћењу и у постепеном остварењу хришћанског идеала — сједињена са Богом. извор https://www.molitvenik.in.rs/tekstovi/neuslisene_molitve.html

Према Светом Јовану Кронштанском, молитва је „непрестано осећање сопствене немоћи душевне, освећење душе и тела, предукус будућег блаженства, блаженство ангелско, киша небеска која освежава, напаја и оплођује земљу душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха, озареност лица, радост духа, златна нит која твар повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим патњама и искушењима живота“. О значају и улози молитве у хришћанском животу, разговарали смо са гостом Јутарњег програма, презвитером Браниславом Ђурагићем, парохом ветерничким. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије View full Странице

Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије View full Странице

Гости радија Светигоре били су велики и гостољубиви пријатељи наше Цркве из Атине, брачни пар Василики и Јоргос Скуфица из Атине, који су први пут посјетили Митрополију црногорско-приморску и гости су мати Јелене и сестара манастира Ћелија пиперска. Звучни запис разговора Василики је лично познавала Светог старца и са нама је подијелила своја и искуства својих пријатеља, а посебан утисак на све оставила је прича о исцјељењу њене пријатељице, чије је исцјељење било повод да и њенг љекара у Енглеској прими православну вјеру. Наши гости увијек, а тако је било и данас у студију Радија “Светигора“ остављају празну столицу поред себе, намијењену Светом старцу Порфирију. Извор: Радио Светигора View full Странице

-Освећење и троносање обновљене средњевековне цркве у Копривни- Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем на Светој Литургији може остварити најприснији однос човека са Богом, истакао је Владика Херувим. Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. У том контексту, 1. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске. По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божији! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божијој у нашој Епархији, која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божији сабира у њој на Светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога Светога места, до ове Свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божијом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божије. Управо се у храму Божијем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на Светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима. -Бог нам оставља две највеће Божије заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божијем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божији и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут. -Данас се излила милост Божија на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни Свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи Свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. -Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божији, децо Божија, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме Светоме храму. -Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин! Целокупни догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске, тако и из Републике Србије. Тако да су свечаности, између осталих, присуствовали: г – ђа Драгана Јецков,народни посланик у Сабору Р. Хрватске, г. Мирољуб Радосављевић Ригец из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког Већа Општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци, Владимир Марјановић, дожупани: вуковарско – сремски г. Ћурчић и осјечко - барањски г. Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут: г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић. По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божији. Потом су, такође, неколико песама извели представници етно – ансамбла Ђурђевак из Боботе. Чин освећења и троносања цркве, Свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су камермани телевизије Храм из Београда и телевизијe Заједничог већа општина из Вуковара. Свечаност је настаљена за Трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини, за време које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила Епископу Херувиму владичанску панагију, да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Видео: Телевизија Храм View full Странице

У Вашингтону je од 25. до 28. јула 2018. године одржан низ манифестација поводом обележавања 100 година савезништва између Србије и Сједињених Америчких Држава, односно одлуке америчког председника Вудроа Вилсона да се 28. јула 1918. године у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату завијори застава Србије на Белој кући у Вашингтону, прогласи "Дан молитве за Србију" и да се звона свих цркава у САД огласе у част Срба погинулих у Првом светском рату. ТВ ХРАМ View full Странице

Америчка престоница била је домаћин прославе стогодишњице Дана када се указом председника Вудро Вилсона цела Америка молила за Србију а српска краљевска застава вијорила изнад Беле Куће. Само два пута у историји Америке у мирнодопским условима страна застава се вијорила на резиденцији америчког председника - први пут српска застава 1918. године и други пут француска застава 1920. године. Гест председника Вилсона био је само кулминација великог поштовања за Србију и жртве нашег народа током Првог светског рата. Био је то израз великог пријатељства и савезништва двеју земаља и народа. Нажалост, догађаји и политичка ситуација настала распадом Југославије, умногоме су нарушили то пријатељство. Ипак, политичка клима у Вашингтону се значајно мења. Све већим присуством и дијалогом са америчким званичницима Српска Православна Црква настоји да васпостави традиционално пријатељство и разложним аргументима заштити своје интересе, наш народ и светиње свугде где Срби живе. У оквиру ових напора била је организована и прослава - без преседана у историји српске заједнице у САД - стогодишњице прокламације председника Вилсона о Србији издате 28. јула 1918. године. Под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, основан је Одбор епархија Српске Православне Цркве у САД за организацију прославе. Одбор је почео са припремама према плановима које је изложио владика Иринеј. Прослава је била конципирана као свеобухватни омаж српском народу и његовима традицијама и вредностима, будући да је укључивао богослужбени део (Свеправославну Литургију на дан јубилеја 28. јула и наредног дана архијерејску Литургију у српском храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Вашингтону), академски део (симпосион о Србији и Америци у Великом рату и издање антологије значајних научних радова о српском учешћу у Првом светском рату уредника проф. др Кринке Видаковић Петров) и културни део (концерт гудачког квартета ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје, Српског певачког друштва „Лира“ из Вашингтона и аудио-визуелну изложбу аутентичних материјала из Великог рата, аутора Маринка Лугоње и Марка Кентере, у организацији Art Exchange из Вашингтона). За гостопримство побринуло се Коло српских сестара цркве Светог Луке из Вашингтона, уз несебичну подршку и рад мноштва парохијана. Свеукупно, прослава јубилеја укључивала је дванаест различитих догађаја. Званични део прославе отворен је молитвом Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја у Представничком дому Конгреса САД тачно у подне у среду, 25. јула 2018. године. Тога дана после подне у организацији Српског кокуса Конгреса САД, Амбасаде Србије у Вашингтону и Српске Православне Цркве, уприличен је пријем у згради Капитола САД коме су присуствовали гђа Ана Брнабић, премијерка Владе Србије, г. Ивица Дачић, министар спољних послова, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Владе Републике Српске, затим г. Тед По и г. Емануел Кливер II, копредседавајући Српског кокуса у Конгресу САД, г. Рон Џонсон, сенатор из Висконсина из сенатског Одбора за Европу и регионалну сарадњу у области безбедности, затим подсекретар Лаура Купер из Министарства за одбрану САД, подсекретар Мери Ројс из Стејт Департмента, и многи други годти из света политике, културе и бизниса. Наредног дана, 26. јула 2018. године, у Националном прес-клубу одржан је научни скуп на тему Србија и Америка у Великом рату 1914-1918. Скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј. Учеснике и госте је у име америчке Владе и Стејт Департмента поздравио г. Вес Мичел, помоћник државног секретара задужен за Европу и Евроазију. У име владе Републике Српске скупу се обратила и премијерка гђа Жељка Цвијановић. У име спонзора симпосиона госте је поздравио г. Небојша Живковић, председник Српске народне одбране. Главни говорник скупа била је проф. др Кринка Видаковић Петров, која је надахнуто говорила о историји Срба у Америци. Током паузе, гђа Светлана Рогић је представила аудио-визуелну изложбу Тамо Далеко 1918-2018. Потом су уследиле панел презентације на којима су учешће узели др Гордон Бардош, председник компаније Seercon, др Џулијан Шустер, провост Вебстер Универзитета, др Бранко Терзић, изасланик председника Џорџа Буша за енергетска питања и виши сарадник у Беркли групи у Вашингтону и протонамесник др Василије Вранић, професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу и Сент Ксавијер Универзитету. По завршетку скупа Епископ источноамерички г. Иринеј, у име Епископског савета Српске Православне Цркве у САД, уручио је орден Светог Севастијана I реда г. Ненаду Ђорђевићу за делатну љубав према Мајци Цркви и српском народу. Потом је уследио пријем. У петак, 27. јула 2018. године, у ротoнди Карнеги Институту у Вашингтону, Канцеларија Републике Српске приредила је свечани пријем у част премијерке гђе Жељке Цвијановић. Госте су поздравили Његово Преосвештество Епископ источноамерички г. Иринеј, конгресмен г. Боб Мекјуан и премијерка Цвијановић. Потом је у свечаној сали Карнеги Института уследио концерт гудачког квартета Школе за музичке таленте у Ћуприји и Српског певачког друштва „Лира“, хора храма Светог апостола и јеванђелиста Луке у Вашингтону. У име спозора концерта, Српског народног савеза, госте је поздравио г. Џон Буфалини. Програм је водио г. Страхиња Матејић. На крају концерта уручен је орден Светог Севастијана I реда г. Тајлеру Спарску за заслуге у унапређењу пријатељских односа између српског и америчког народа. Захвaлност за изузетно успешан концерт дугујемо пожртвованости младих музичара из Ћуприје који су свој таленат представили спретно одабраним композицијама како западне традиције, тако и српске музичке заоставштине. Посебну захвалност, пак, дугујемо Српском певачком друштву „Лира“, које је основано пре само три месеца и које је, инспирисано у једнакој мери величином догађаја који се прославља и вођством владике Иринеја, неуморно радило, под диригентском управом попадије Јелене Вранић, како би на високом нивоу припремили концертни програм, као и нове компзиције за архијерејске Литургије које су током прославе служене. Потребно је посебно поменути да је познати српски музичар и композитор Војислав Бубиша Симић за ову прилику аранжирао за мешовити хор песму Даворина Јенка „Хајд’ јунаци“, коју је СПД „Лира“ премијерно извела на концерту. Пријатно изненађење свима присутнима уприличио је глумац Радош Бајић, који се после свог наступа обратио дирљивим словом, нагласивши значај српске жртве у Великом рату и сећања на њу. Наредног дана, у суботу 28. јула 2018. године, добротом митрополита Тихона и надлежних свештеника Америчке Православне Цркве у Вашингтону, служена је Свеправославна света Литургија у Саборном храму Светог Николаја. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење домаћина Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја и мноштва свештенослужитеља. На Литургији је одговарало СПД „Лира“, под вођством попадије Јелене Вранић, која је за ту прилику са хором припремила избор литургијских композиција различитих православних традиција. По завршетку Литургије сви присутни су позвани у салу храма на окрепљење које је припремило Коло српских сестара при цркви Светог Луке, на челу са председницом Добрилом Нином Лојаницом. Домаћинској атмосфери допринели су младићи и девојке који су, обучени у српске народне ношње, послуживали госте. Исте вечери уприличен је свечани банкет у Националном прес-клубу. Присутне је поздравио домаћин, Епископ Иринеј, који је свој инспиративан и умногоме упечатљив говор завршио мишљу да „ми који прослављамо овај историјски догађај, и сами улазимо у историју и постајемо део историје“, нагласивши тиме надвременски карактер јубилеја. Гостима су се такође обратили г. Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске, г. Ђерђ Матковић, амбасадор Републике Србије и др Бранко Терзић, председавајући Одбора за организацију Прославе. Почасни говор одржао је конгресмен г. Боб Мекјуан, извршни директор Савета за националну политику у САД. За уметнички део програма банкета побринули су се гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје, пијанисткиња Ања Радиновић, Српско певачко друштво „Лира“ и глумац Радош Бајић. На концу, гђа Светлана Рогић је још једном присутнима представила аудио визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Програм су водили гђица Татјана Рајић и г. Зоран Буцало. Посебну захвалност дугујемо гђи Дрини Властелић Рајић за беспрекорну организацију банкета. Последњег дана прославе, у недељу 29. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј служио је свету Литургију у српском храму Светог Луке у Вашингтону, уз саслуживање четири свештеника и два ђакона. На Литургији је одговарао хор домаћин - СПД „Лира“. За послужење по завршетку свете Литургије још једном се побринуло Коло српских сестара. По завршетку ручка, протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, који је такође присуствовао прослави, упознао је све присутне са многим тешкоћама са којима се наш народ на Косову и Метохији свакодневно бори. Прослава је и званично завршена поздравним говорима. Прослава стогодишњице краја Првог светског рата и пријатељства које је тада постојало између српског и америчког народа оставила је изузетно повољан утисак не само на учеснике и госте, већ и уопште на политички и дипломатски свет у Вашингтону. Код многих наших људи ово је улило нови елан за истрајност у борби за очување интереса наше Цркве и нашег верског и културног наслеђа у свим српским земљама. Прст Божји је овде евидентан, који нам показује да наступа време да се кроз присуство у дијалозима са људима на власти у Вашингтону на достојанствен и ефикасан начин бране интереси Цркве и народа. Прослава је значајна и по томе што су се, после дужег времена, велике српске организације у САД као спонзори окупиле око истог догађаја (Српски народни савез, Српска народна одбрана, Српски певачки савез...). Пре сто година, хиљаде америчких Срба, инспирисани ватерним говорима и надахнутим проповедима Светог владике Николаја, одазвали су се позиву да се врате у отаџбину и помогну Србији у Великом рату. Један мудри човек их је назвао „Николајева Трећа Армија“. Током протекле прославе многи су у мудром руковођењу црквом у Епархији источноамеричкој осетили ехо ових речи, те изнова, све одважније, у Америци поново почиње да корача „Николајева Трећа Армија“. протонамесник др Василије Вранић Извор: Српска Православна Црква View full Странице