Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'могућности'.
Found 5 results
-
АКТУЕЛНО: УЗГАЈАЊЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА Зарада у недрима планине Само на Старој планини расте више од 1.740 различитих биљних врста, али за њихову плантажну производњу, како овде, тако и у другим деловима Србије, нема великог интересовања (Pixabay) Чим се помене Стара планина одмах су на уму нетакнута природа, непрегледна шумска пространства, ливаде на којима пасу овце или јуре коњи, реке и потоци, мир као мелем за уморну душу. Зими је, пак, погодна за снежне чаролије, а у неким деловима и за скијање. Без обзира на то што посетилац све то лепо упакује у своја размишљања, често заборави оно најважније – овде расте многобројно лековито и ароматично биље. Толико га има, посебно на пиротској страни, да се планина слободно може надметати са чувеним Кавказом. Тек кад се то спозна, јасно је с каквим благом се дичи ово подручје. Наравно, не само оно, јер и остале планине и национални паркови имају разноврсне лековите траве. Међу њима и Мироч, у Националном парку „Ђердап” на којем су биље брали Краљевић Марко и његова посестрима вила Равијојла. Бајке су бајке, предање је само по себи занимљиво, али је Стара планина у овој области богати сиромах. Елем, према истраживањима стручњака Института за шумарство у Београду, на планини расте више од 1.740 различитих биљних врста, од којих су неке и законом заштићене. Др Марија Марковић (Фото лична архива) – Пиротски крај је богомдан за узгајање лековитог биља, али за онај плански, плантажни. На основу досадашњих сазнања, у њему је близу 350 врста лековитог, самониклог и ароматичног биља – открива за „Магазин” др Марија Марковић с Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Нишу. – Ако нам је циљ да лековито биље не само беремо, већ и да га заштитимо, онда нема бољег решења него да напоре усмеримо ка плантажној производњи. Корист је двострука: планина чува своју околину, истовремено нудећи добру зараду. Да остане и за поколења Све до седамдесетих година прошлог века у Србији се лековито биље сакупљало из природе, из самоникле флоре. Узимано је оно што је та иста природа углавном издашно давала, тако да су берачи без проблема посезали за кантарионом, ртањским чајем и другим лековитим травкама. Кад су се, опет седамдесетих, околности промениле, почело је интензивније гајење нане, матичњака, камилице, кима, морача. Произвођачима ово није тешко падало, јер наша земља и данас, а камоли тада, има све предуслове да на еколошки очуваним брдско-планинским подручјима, према стандардима органске производње, гаји и прерађује лековито биље. – Пространства Старе планине и даље, срећом, нису нарушена, биља има довољно, али треба водити рачуна да се оно не уништи, већ да остане и нашим поколењима. Такве напоре свакодневно чини и Истраживачко друштво „Бабин нос” из села Темске, код Пирота – наводи наша саговорница. – Кад боље сагледате, све је важно: избор, брање и прерада како би се добила све траженија етарска уља. Пиротски крај има повољне климатско-еколошке услове за узгајање лековитог биља. Додамо ли томе и регион југоисточне Србије, као водећег произвођача, слика је комплетна. У њему се сада узгаја жалфија, лаванда, матичњак, мирођија, нана, невен, смиље. Регион је уједно стекао и лидерство у производњи лаванде, матичњака и смиља. Иако је плантажна производња најисплативија, а свакако би се тако и највише зарадило, многи становници и даље беру оно што је самоникло. Очигледно да сем што потроше време за брање, других трошкова немају. Биолози, истраживачи и други стручњаци сачинили су пројекат за очување овог природног блага. Опсежна студија, после „Првог саветовања о лековитим и самониклом јестивом биљу” (скуп здушно помогао град Пирот), усмерава заинтересоване како да се биље узгаја плантажно, колико то кошта, а колико се исплати, које земљиште и ђубриво треба искористити, како и од чега засејано ваља заштитити. – За предлог плантажног гајења изабрали смо десетак ароматичних врста биљака које могу да се искористе за добијање етарских уља. Циљ пројекта био је и да се испита како компоненте могу да утичу на здравље људи – преноси др Марковић утиске с научног скупа. (Pixabay) Пожељно удруживање Као и у другим областима, наука је узнапредовала и у узгајању и преради лековитог биља. Зато је штета што се мештани многих села и даље ослањају на мајку природу, уместо да примењују нове технологије и знања, јер ова производња изискује мала улагања, а добру зараду. Нажалост, оранице у пиротском округу и даље се највише користе за жита и сточно крмно биље, а најмање за плантажну производњу лековитог биља. Циљ научника, а посебно оних који откупљују лековито биље, јесте да се пољопривредници мотивишу не би ли се масовније бавили овим уносним послом. – Неке биљке и даље нису довољно истражене, а неке су, попут беле хајдучке траве, заштићене – указује овај стручњак. – Наши људи греше што се не баве овом производњом, јер такав начин обезбеђује стабилан квалитет, планирано и сигурно снабдевање сировинама, а посебно очување ретких ендемичних, угрожених врста, оних чије је сакупљање забрањено или строго ограничено. Брање директно из природе има прегршт недостатака, а кад се пољопривредници определе за плантаже, онда важе строга правила: парцеле морају да буду удаљене од саобраћајница, жање се по сувом времену, није дозвољено коришћење ГМО, а тешки метали у земљишту морају да буду у границама дозвољених. За брање веће количине биљака могу се користити специјализоване косилице, мада то зависи и од терена. У брдско-планинским пределима се, због специфичних орографских услова, берба обавља ручно, срповима или специјализованим чешљевима за брање цвета. Етарско уље се највише производи из двадесетак гајених ароматичних биљака: камилица, лаванда, нана, мајчина душица, валеријана, жалфија, ангелика, неки зачини, или из спонтане флоре: хајдучка трава, ловор, клека, рузмарин, гранчице бора, јеле и смрче и њихове шишарке. Они који су се опробали у производњи лековитог, зачинског и ароматичног биља и који имају замашна искуства тврде да улагања нису велика, а зарада може да буде сасвим пристојна. Све то доноси лакши, бржи и сигурнији профит од других сегмената у пољопривреди. Оно што сигурно пуни џепове су мирођија, першун, бели слез, жалфија, валеријана, камилица, нана, тимијан, босиљак, оригано... Готово нико од таквих произвођача не брине за пласман робе, јер сталне купце имају не само у нашој земљи, већ и у Чешкој, Русији, Немачкој. (Pixabay) Свима који одлуче да се баве овим послом стручњаци саветују да стекну и одређена предзнања, јер није довољно само нешто засадити или засејати, заливати и чекати да никне. Свака биљка има своје карактеристике и захтеве. Иначе, у Србији се најмање 5.000 људи бави производњом и сакупљањем лековитог биља, а откупом 30–40 предузећа. Откупљује се готово све, а најчешће зова, клека, липа, кантарион, хајдучка трава, мајчина душица, бели слез. Какве су рачунице за неке од ових травки? Процене су, на пример, за бели слез, да је по једном хектару неопходно уложити око 1.200 евра, а зарада може да достигне и до 9.000 евра. Уз својски рад, наравно. Ако се, пак, неко определи за производњу невена, као једногодишње биљке, улагања по хектару су око 800 евра, а приход достиже и 5.000 евра. Добре су зараде и код осталих лековитих ароматичних биљака. Стручњаци зато саветују да се произвођачи удруже како би лакше купили машине за сушење, а треба размишљати и о производњи етарских уља. За овако уносан посао није погодан само пиротски крај, иако има најповољније услове, већ и многи делови Мачве, западне Србије, Шумадије, источне Србије и Војводине, долина Пека. ИЗВОЗИМО, АЛИ И УВОЗИМО Да лековитог биља има довољно за домаће потребе, али и за извоз потврђују и подаци Републичког завода за статистику из 2020. године. Тада је вредност спољнотрговинске размене ове врсте биља, на нивоу земље, износила 19,4 милиона евра (4.954 тоне). Од тога је извоз био 11,5 милиона евра (2.597 тона), а увоз 7,9 милиона евра (2.357 тона). Највећи део размене је са земљама Европске уније. БАВАНИШТЕ ЗА ПРИМЕР Место с највећим бројем узгајивача лековитог биља је Баваниште код Ковина у коме се скоро свако домаћинство бави овим послом. На имању Зорана Томића биље се, плантажно, узгаја деценијама, још од кад је његов ујак Стеван Брдарски први пут донео и посадио нану и камилицу. Зоран је данас један од највећих произвођача белог слеза. У свету нагло расте интересовање за лековитим биљем и етарским уљима, тако да лагано расте и број узгајивача. Аутор: Мирослав Стефановић Извор: Зарада у недрима планине WWW.POLITIKA.RS Чим се помене Стара планина одмах су на уму нетакнута природа, непрегледна шумска пространства, ливаде на којима пасу овце или јуре коњи, реке и потоци, мир као мелем за уморну душу. Зими је, пак...
-
- могућности
- узгајање
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Занимљиве могућности
тема је објавио/ла Плаво Небо у Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
У саксији са јапанском ружом посадио сам један мали храстић чије су жиле кренуле да расту из жира којег нађох у воћњаку. Мало по мало и порастао је. Јуче реших да купим саксију само за њега па кад дође Бадњи дан лепо је Боже здравља унесем у кућу. -
Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић). Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића). У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф. Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима. Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота. „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“. „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима. „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика. Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо. „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“. „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
-
Evo ekipa, da malo popricamo ovde, i tako imamo skoro ceo mesec, a to je dovoljno vremena da nesto uradimo ako imamo volje za to. Dajte ideje, predloge, bilo sta sto bi nam ukazalo na putanju ka tom nekom mogucem novom mestu za nase druzenje.
- 44 нових одговора
-
Патријарх Иринеј о могућности канонизације Патријарха Павла
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
Патријарх Павле је јединствена личност у историји српског народа и истински свети човјек, о његовој могућој канонизацији засад се не може ништа рећи, изјавио је у интервјуу за РИА Новости Патријарх српски Иринеј. Патријарх Павле је био на челу Српске православне цркве од 1990. до 2009. године. У периоду распада Југославије и ратова на територији Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије и НАТО бомбардовања, он је био безусловни духовни ауторитет за српско свештенство, грађане и представнике других православних цркава. Још за живота, био је примјер аскетизма и сматран за «живог свеца». «Његова светост Патријарх Павле је заиста јединствена особа у историји нашег народа и наше Цркве. Био је скроман човјек. И онако како је почео свој монашки подвиг, тако га је као патријарх и завршио», истакао је Патријарх Иринеј. Према његовим ријечима, он је био поглавар који ни од кога није очекивао никакве помоћи. Садашњи Патријарх је назвао Патријарха Павла „човјеком народа, кога је народ сматрао за свога рођеног, што се јасно могло видјети на дан његове сахране“. „Он је био премудар човјек. Није много говорио, али оно што је казао, ушло је наше пословице и изреке, које данас Срби користе као народну мудрост. Написао је неколико веома значајних књига. На његов гроб у манастиру Раковица долази мноштво народа. Многи Срби му се заиста моле и обраћају као светитељу“, рекао је Патријарх Иринеј. Одговарајући на питање да ли ће Црква канонизовати Патријарха Павла, Патријарх Иринеј је примијетио да ће „ко поживи – видјети. Али, без обзира на то како се то питање ријеши, он је заиста свети човјек“, додао је поглавар Српске цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.