Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'михајло'.
Found 7 results
-
Свештеник Миајло Бацковић: Не устајем на химну
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Актуелна дешавања у СПЦ
Отац Миајло Бацковић: На Секулину химну не устајем јер сам прави антифашиста На питање новинара због чега не устаје на химну, Бацковић је одговорио да је истински антифашиста и прави Црногорац који не пристаје на компромисе са истином и нова тумачења историје Једина званица која је сједјела током интонирања актуелне химне Црне Горе на свечаној сједници у Петровцу поводом ослобођења Будве, био је горњогрбаљски парох Миајло Бацковић На питање новинара због чега не устаје на химну, Бацковић је одговорио да је истински антифашиста и прави Црногорац који не пристаје на компромисе са истином и нова тумачења историје. „Данас када се сјећамо 75 година ослобођења Будве од фашиста било би лицемјерно устати на химну Павелићевог министра Секуле Дрљевића. Ово није чин непоштовања моје ЦрнеГоре, већ начин да укажем на режимске покушаје гажења свега онога штој естеЦрнаГора“, рекао је отац Миајло Бацковић. „Данас када се сјећамо 75 година ослобођења Будве од фашиста било би лицемјерно устати на химну Павелићевог министра Секуле Дрљевића. Ово није чин непоштовања моје ЦрнеГоре, већ начин да укажем на режимске покушаје гажења свега онога што јесте Црна Гора“, рекао је отац Миајло Бацковић. линк -
Михајло Меденица: Слово професору Дарку Танасковићу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Друштво
Дужан сам барем слова професору Дарку Танасковићу, још једној од интелектуалних и моралних громада којих се Србија одриче као да их има на претек… Професор Танасковић је, иначе, један од оних умника на чија сам предавања ишао иако нисам био његов студент, али слушати га како говори о персиској књижевности (тек један од предмета који је предавао) било је заиста нешто налик малој филолошкој литургији. Заиста, људи попут Дарка Танасковића су једни од оних који обогате, оплемене, надахну човека, ударе у оне танано дивне струне душе и учине да схватите да је живот вредан тек уколико га не жалите ни мало, већ нештедимице трошите на нешто вредније од живота- човечност! Томе нас је учио, на томе је инсистирао, такав је вазда био и остао, али… За таквог нема места на Филолошком факултету! Сувише није медиокритет, сувише је свој, утемељен у части, знању и честитости. Сувише полаже само на припадност знању и честитости као јединим врлинама на којима је увек инсистирао, макар се преметнуле у „мане“ смутних времена, тачније, смутних људи који опогане добра времена… За такву људску пре свега громаду више нема места на универзитету, јер, авај, имамо ваљда стручне, способније, умније и надасве бескичменије од професора мирног корака, благе речи, питке и бритке мисли?! Но, ево на страну све лично, професор Танасковић је за Србију учинио оно на чему му довека морамо бити захвални, јер да се ко други нашао на његовом месту, у те дане, месеце и године плиме погани, она крвава творевина зла од некакве „републике“ „косово“ би увелико била члан УНЕСКО! Ту страхоту је понајвише спречио Дарко Танасковић као амбасадор, али пре свега човек, људина, неко ко одлично зна да је светиња коју брани далеко већа и важнија од њега самог, па се на том „Кајмакчалану“ и дао превише! Превише за човека његових година, но учећи нас и тад да ништа није превише и ни једна жртва довољно велика за одбрану онога што смо заклети и животима бранити- пресвето Косово и Метохију! За таквог човека, „солунца“ националне мисли и свести више нема места међ српског научном елитом, јер то што представља елиту може професору Танасковићу и њему сличнима евентуално да придржи она помпезна врата факултета, на којем је, понављам, генерације учио оном ничеовском: „Човек је биће створено да превазиђе себе“! И свако ко је барем на кратко послушао тог благог човека заиста се потрудио да превазиђе себе, а познајем многе. Да превазиђе оне потмуле пориве у себи који нас чине пролазнима и посвети живот нечему већем и вреднијем од живота: части, поштењу и ономе најважнијем- бескомпромисној љубави према Србији, јер вечни смо само уколико себе уткамо у литургију и васкрсење наше миле небеснице! Професоре- бескрајно хвала за све! Ваша је катедра вечна- генерације часних, честитих и србољубних редова заједничког солунског фронта… https://dvaujedan.wordpress.com/ -
Дужан сам барем слова професору Дарку Танасковићу, још једној од интелектуалних и моралних громада којих се Србија одриче као да их има на претек… Професор Танасковић је, иначе, један од оних умника на чија сам предавања ишао иако нисам био његов студент, али слушати га како говори о персиској књижевности (тек један од предмета који је предавао) било је заиста нешто налик малој филолошкој литургији. Заиста, људи попут Дарка Танасковића су једни од оних који обогате, оплемене, надахну човека, ударе у оне танано дивне струне душе и учине да схватите да је живот вредан тек уколико га не жалите ни мало, већ нештедимице трошите на нешто вредније од живота- човечност! Томе нас је учио, на томе је инсистирао, такав је вазда био и остао, али… За таквог нема места на Филолошком факултету! Сувише није медиокритет, сувише је свој, утемељен у части, знању и честитости. Сувише полаже само на припадност знању и честитости као јединим врлинама на којима је увек инсистирао, макар се преметнуле у „мане“ смутних времена, тачније, смутних људи који опогане добра времена… За такву људску пре свега громаду више нема места на универзитету, јер, авај, имамо ваљда стручне, способније, умније и надасве бескичменије од професора мирног корака, благе речи, питке и бритке мисли?! Но, ево на страну све лично, професор Танасковић је за Србију учинио оно на чему му довека морамо бити захвални, јер да се ко други нашао на његовом месту, у те дане, месеце и године плиме погани, она крвава творевина зла од некакве „републике“ „косово“ би увелико била члан УНЕСКО! Ту страхоту је понајвише спречио Дарко Танасковић као амбасадор, али пре свега човек, људина, неко ко одлично зна да је светиња коју брани далеко већа и важнија од њега самог, па се на том „Кајмакчалану“ и дао превише! Превише за човека његових година, но учећи нас и тад да ништа није превише и ни једна жртва довољно велика за одбрану онога што смо заклети и животима бранити- пресвето Косово и Метохију! За таквог човека, „солунца“ националне мисли и свести више нема места међ српског научном елитом, јер то што представља елиту може професору Танасковићу и њему сличнима евентуално да придржи она помпезна врата факултета, на којем је, понављам, генерације учио оном ничеовском: „Човек је биће створено да превазиђе себе“! И свако ко је барем на кратко послушао тог благог човека заиста се потрудио да превазиђе себе, а познајем многе. Да превазиђе оне потмуле пориве у себи који нас чине пролазнима и посвети живот нечему већем и вреднијем од живота: части, поштењу и ономе најважнијем- бескомпромисној љубави према Србији, јер вечни смо само уколико себе уткамо у литургију и васкрсење наше миле небеснице! Професоре- бескрајно хвала за све! Ваша је катедра вечна- генерације часних, честитих и србољубних редова заједничког солунског фронта… https://dvaujedan.wordpress.com/ View full Странице
-
Архимандрит Михајло (Тошић): Господ о свему одлучује!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Сретење је молитвено, литургијски, као и увек, прослављено и у манастиру Светих Архангела код Призрена, бележи Оливера Радић, новинар и професор из Ораховца. Свету Литургију служио је игуман архимандрит Михајло (Тошић) у капели Светог владике Николаја, где се са монашким братством окупила неколицина верујућих из Ораховца и Београда. "Господ је диван и чудесан и вера хришћанска је често необјашњива, али ако човек живи као истинским хришћанским животом, онда има шансу и да разуме" рекао је у беседи о. Михајло. Звучни запис беседе Отац је поучио да увек и свагда треба да се ослонимо на Господа, да помогнемо једни другима да лакше носимо наше крстове, не судимо и не умујемо много. "Не држимо предавања другима, то ће нас скупо коштати" рекао је о. Михајло и подсетио да је "Господ тај који о свему одлучује". "Треба да да будемо истинска браћа и сестре у Христу и истинске слуге Господње" рекао је Игуман у беседи и подвукао да и поред тешких времена у којима нечастиви све више господари светом - ми смо мањина која побеђује, али само "кротошћу и љубављу, смирењем и покајањем, праштањем и молитвом". Извор: Радио Слово љубве-
- архимандрит
- михајло
- (и још 4 )
-
Знаш, Александре Вулине, Српска православна црква је нешто веће и од тебе и од мене, од ових вихорних година које сте учинили удовицом једног великог и славног народа, но васкрснуће Србија, сираку тужни, али хоћемо ли ти и ја?!Ти грешан, отужан и обезбожен!Ја једнако грешан, ни по чему ваљанији од тебе, но недостојан да браним нашу свету саборницу дрзнух се да не дам теби и таквима налик да поганим прстом упиру на олтаре!Не дам јер сте се у гордисти издаје своје дрзнули да и литургије кројите према мери своје погани, мислећи, ваљда, да су јеванђеља, псалми и светоотачке мудрости ваша властограбна саопштења и пролози непочинстава?!Знаш ли, несрећниче, шта је Српска православна црква на коју удараш свом силом испразности упозоравјући да: “СПЦ води рачуна да њен став о Косову и Метохији не постане мржња”?!Не знаш, муко, но туга је што ја, недостојан да је браним, треба да ти објашњавам!Не може, туго, став цркве никако и никада да се преметне у мржњу, јер став цркве је став Господа самог, а у њему нема мржње и јарости! Томе смо склони ти и ја, свако у свом науму, но црква никако!Није став цркве став неколицине владика и епископа, већ векова, несрећо! Векова које погано желите да прекрстите у мит, копрену и лаж, ви саздани од лажи и преваре!Није став цркве реч овог или оног свештеника, већ свих крштења и опела откад смо се обожили па до овог дана у којем ти отписујем, Алеков сведоче!Није црква бахати владика но мајка чија је љубав безусловна и вечна!Није црква поњава коју ћете прострти пред своју издају, но ћивот, плаштаница, миро, исповест, причест, опрост и утеха!Није црква биртијаш с којим се надговараш, празнино, већ мир и мудрост пред којом благословљен ћутиш и трајеш.Једино у њој трајемо! Једино нас у њој има и када посустанемо у вери да још где постојимо, припадамо, ваљамо…Није саборна јер се шатри у портама, већ што смо под тим скутима вазда били скривени од погани и сачувани да нас буде довека!Довека је мало више од онога за шта се ви “борите”!Мало више од бездана у који нас нуткате призивајући да се покрстимо и причестимо пред хадовским “ђаконима”!Став свете Српске православне цркве о Косову и Метохији је став Господњи, Вулине, а Господ нас није благословио том светињом да је метрите и кљуцате мрвице ко вране, већ да не дате ни метра, да је не круните јер нафора није то што ће вам стрести са столњака након ђавоље гозбе, већ тело Христово, читаво, тело Сина Господњег пострадалог на Голготи како бисмо се довека рађали и васкрсавали на нашој, његовој, Божијој…Нема мржње, страдалничне у празноверју, у ставу наше свете Цркве о Косову и Метохији, јер људи мрзе а не Бог, а став цркве је, рекох, став Божији!Господ је себи Косово и Метохију наменио за одмориште, а нас за вечне гостопримнике на његовом гувну мироточном!Ко си ти, ко сте ви, да то издајете, издате, ко трулежни пансион крај пута што не води никуд?!Ко си ти, грешниче да прстом упиреш на цркву и ко сам ја грешан да је од тебе и теби налик браним?!Призвали сте погана времена у којима је наша света саборница између тебе и мене уместо над нама, довека, неупитно, јер став цркве је став нашег постојања, без разлике да ли ко верује у Господа или не, он верује у свакога!Дунеш ли у воштанице, туго, нећеш призвати мрак већ лучу којом ће занавек сјати огањ ваше издаје, лажи и бездана у који нуткате Србију да кљуне, убеђујући је да ће постојати тек кад од ње остане сећање на постојање… https://dvaujedan.wordpress.com/2018/08/02/није-вам-црква-биртијаш-да-се-с-њом-надг/
-
У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић. Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде.
-
У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић. Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде. View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.