Претражи Живе Речи Утехе

Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника, који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима. Икону су Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој. Извор: Радио Светигора

Завјет Тројичинданског сабора, одржаног 15. јуна у Подгорици, позива нас да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме и да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци. Из тих разлога Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори позива вјерни народ и све којима је истина на срцу, да потпишу петицију којом се од Владе захтјева да повуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Петиција се потписује У Саборном храму христовог Васкрсења у Подгорици, као и у свим храмовима Црне Горе, зато је ваш потпис залог борби за одбрану Светиња и братске љубави. Петицију је потписало до сада преко 60.000 људи. Завјетујмо се да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака! Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом недавно усвојеног Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, у суботу, 15. јуна у Подгорици ће се одржати свенародни Тројичиндански сабор за одбрану вјере и светиња Божијих. Сабор ће почети у 9 часова Светом архијерејском литургијом коју ће у Саборном храму Христовог Васкрсења саборно са свештенством и вјерним народом служити више архијереја наше Цркве. Након Свете литургије у 11 часова са платоа Саборног храма биће упућена заједничка порука свим вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира, љубави и узајамног поштовања. Усвајање у Скупштини Црне Горе у облику недавно усвојеном од стране Владе Црне Горе Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, довело би у озбиљна искушења нашу Митрополију, све православне епархије у Црној Гори, али и све вјерске заједнице, угрожавајући им име, достојанство, предање и имовину. Тројичиндански сабор организује Митрополија црногорско-приморска у сагласју са осталим епископијама из Црне Горе: будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком. Нека би овај Сабор био залог за братско помирење и умножење љубави: Добро дошли! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Откуд безбожницима, некрштенима право да расправљају каква је Црква била и каква ће бити, а ни сами не припадају Цркви, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије и позвао црногорску власт да се према Митрополији црногорско-приморској понаша као што се понашао краљ Никола. Он је у интервјуу за Телевизију Вијести поручио како се нада да црква на Румији неће бити срушена и казао да аутокефалност Украјинске православне Цркве неће утицати на статус Цркве у Црној Гори. Митрополит је казао да за цркву на Румији формално није добијена дозвола. – Само безумни људи могу срушити ту цркву, која је остварење вјековног сна народног. Црква посвећена Богу љубави, Светој Тројици грли исток и запад и сјевер и југ. Ни против кога она није, она је само за богољубље и за братољубље. Прије свега, држава је послије рата, све до 1994. године била забранила изношење крста и онда смо без питања први пут изнијели крст. Шта смо могли да урадимо? Од оних који су забранили изношење крста сад да тражимо дозволу. Нијесам тражио. Плод свега тога је и обнова те цркве срушене у 16. вијеку. Дакле, апсолутно не видим разлог – поручио је Високопреосвећени. Говорећи о Закону о вјерским заједницама, Митрополит је подсјетио да је нацрт тог акта доношен без икаквог учешћа МЦП. Он каже да је апсолутно нетачна тврдња да је црквена имовина била државна у вријеме Краљевине Црне Горе. – 0 црквеној имовини причају они који појма немају о устројству Цркве и њеном мјесту у друштву и о положају цркве Митрополије црногорске у вријеме Краљевине Црне Горе. Они појма немају како је то било. Ено одлуке и краља Николе из 1895. године гдје је саградио свој двор и гдје је и за себе и за своје потомство својом одлуком одредио да Манастиру цетињском плаћају годишњу накнаду зато што су заузели ту имовину. Значи, то је имовина Цркве. Само што је у вријеме Краљевине био другачији однос са црквом. Прије свега, Митрополија је била државна вјера, Митрополија црногорска. Дакле, тај нацрт и ти предлози су потпуно против сваке логике нормалне и домаће и међународне – истакао је владика. Високопреосвећени је увјерен да такав нацрт не може проћи у Скупштини, те да се наговјештава да ће бити позвани представници Митрополије и других вјерских заједница да би се „написао нормалан закон“. На питање да ли се дјелимично осјећа одговорним што се питање Цркве покреће када би фокус јавности требало скренути са суштинских, животних ствари, Митрополит је казао да не зна што би он ту био одговоран. – Овим што радим овдје ових 30 година, настављам оно што су радили ови претходници. Осам вјекова постоји ова Митрополија без прекида. Они се укључују да рјешавају питање Цркве, а прије свега, безбожници, некрштени. Откуд њима право да расправљају каква је Црква била и каква ће бити. А ни сами не припадају Цркви. То је једно, а друго, ја се наљутим због Косова и Метохије. Суштински, одрекли се од Краљевине Црне Горе, граница Црне Горе каква је била за вријеме краља Николе, а сада траже од нас да се и ми одричемо тога. Не можемо се ми одрећи. Ми поштујемо и ову Црну Гору у овим њеним границама, поштујемо, како ја кажем авнојевску Црну Гору, која је рођена у Брозовом Јајцу, али Црква не може да заборавља и оно како је било управо за вријеме Краља Николе и границе црковне и границе државе Црне Горе. И не може се прихватити да рецимо Метохија не припада Црној Гори – нагласио је Митрополит. Коментаришући то што је недавно позвао црногорског предсједника Мила Ђукановића да се крсти, па да тек онда говори о Цркви, како не би био само носилац братоубилачке идеологије, Митрополит је казао да је крштење питање слободе и није питање наметања ни са чије стране, те да то зна и Ђукановић. – Ми се знамо од 90-их година и нијесмо мало сарађивали. Ја сам и њему увијек благодаран и ондашњој власти када смо градили Храм. Најљепши храм у историји Црне Горе саграђен је у наше вријеме у Подгорици. Благодарећи и помоћи држави. Саградили смо и други храм, величанствени, Светог Јована Владимира у исто вријеме када је саграђен овај храм који је на Румији и други храмови. Оно што очекујемо од ове власти, добро они ако хоће да се крсте или неће да се крсте то је њихов проблем, али очекујем да се понашају према цркви на начин, ајде нека буде како се понашао краљ Никола, са поштовањем дубоким, поготово према Митрополији која је створила ову Црну Гору. Она је у темељима ове Црне Горе – поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Митрополији наводе да Црква ништа нема против слободе говора и могућности да свако може јавно да изнесе свој став – ма какав он био, али дјелује неукусно, да двије већински државне фирме ”Аеродроми Црне Горе” и ”Електропривреда Црне Горе”, чији се буџет највећим дјелом пуни из џепа вјерујућег народа, финансирају ову приватну циркуску тачку поменутог самозванца. ( Да не буде забуне, у Цркву се иде добровољно, а плаћање струје и вожњу авионом сваки Црногорац мора да плати баш овим фирмама. ) –Све дјелује још неукусније када чујемо, да овај ”истјеривач”, са толико омразе помиње српску културу и тако поспрдно изговара ријечи на екавици, а знамо да му је цио живот, удобно и комотно баш у Београду, гдје живи и ради. А да видимо како он то ”истјерује митове”. Прво, он тврди, а да не трепне, како су крајем Првог свјетског рата у Никшићу вршене импровизоване сахране црногорских светитеља!? Гдје је то прочитао овај вајни научник? Једини извор на који се позива је пропагандно антисрпско штиво ”Из крвавог албума Карађорђевића”. Тај материјал нико озбиљан у науци не узима као прворазредни извор, већ само као примјер политичке пропаганде у династичком сукобу Петровића и Карађорђевића. Једноставно, ако се већ боримо против митова, овдје треба подвући да о таквој ”сахрани” нема релевантних докумената- сматрају у МПЦ. Они такође упозоравају да помињање Подгоричке скупштине у контексту антицрквених предлога и идеја, које су се на њој чуле – еклатантан је примјер неистина коју производи овај смутљивац. На тој скупштини, поменут је, али није узиман у разматрање, предлог тројице младих црногорских социјалиста ( М.Булајић, М.Јовановић и М.Терић ) да се свештеничка служба расформира, религије укину а мошти светаца о државном трошку сахране на гробљу!!! Од 165 посланика те скупштине, само су тројица били ”ове памети” и њихов предлог је игнорисан! ( др Ј.Бојовић ”Извори за историју радничког покрета у црној Гори 1919-29”, Титоград 1971. ) -А ако бисмо ипак могли са неким да доведемо у везу оваква размишљања, то онда свакако нијесу посланици Подгоричке скупштине који су овај њихов ”Меморандум” презрели, него неке струје будућих комуниста, и њихова идеологија у Црној Гори од 1945 до данас, која ће, рушећи капелу на Ловћену, а градећи Мештровићев маузолеј, устврдити како црква и религија нијесу будућност црногорске социјалистичке омладине!!! А то јесте школски примјер митологије – када, насупрот чињеницима и доказивој истини, конструишеш приче на основу сопствених увјерења и емоција. И то је очигледно интелектуални идентитет овог ”утјеривача монтенегринског мита”- сматрају у МПЦ. Самозваном истјеривачу митова и духова на мети је и Свети Сава. Он тврди да је култ Светог Саве увезен у Црну Гору, и да га овдје није било прије 19.вијека. Самозванац има невоља са голим чињеницама, доказаним у науци. –Свети Сава је оснивач првих православних епархија са домицилном, народном јерархијом, овдје у Црној Гори, тачније на простору средњовјековне Зете. А то су епархије: Зетска, Хумска и Будимљанска. Све оне трају до данас, и у свакој од њих се непрекидно његује култ Светог Саве. У Зетској ( касније Цетињској ) култ Светог Саве затичемо у историји приморских манастира, али и у богатом насљеђу манастира Мораче; у богослужбеним књигама штампарије Црнојевића и Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16.вијека ), у бројним народним предањима ( нпр. Светосавски пост, до данас важећи у селима око Цетиња ), као и у храмовима и светковинама из времена књаза Данила и краља Николе. У Хумској ( касније Захумско-рашкој ) светосавски култ је очигледан у историји манастира Пива и Острог, као и у бројним народним предањима из Пиве, Дробњака и Бањана. Коначно, бројне породице из ових крајева славе Св.Саву као своју крсну славу или прислужбу, па би ту свако даље истјеривање мита, могло да нас доведе само до радикалног атеистичког комунизма – и његове ”развојне” философије, да није добро славити славе које су нам ђедови оставили- појашњавају у МПЦ. Тај ”трговац маглом”, упоран је да докаже како на Рибници нема никаквог Немањиног града! Он чак инсистира да нам се представи као научник и истраживач,па постојање Немњиног града негира тако што тврди да је ту изграђено турско војно утврђење Депедеген! –Па шта онда? Да ли је било утврђења и насеобина у данашњој Подгорици и прије Турака? Или је то мит? Истражујући которске архиве чувени научник Ристо Ковијанић доказује како се први помен средњовјековних насеобина крај Рибнице среће још 1326. А то је, ако нећемо да производимо неку нову митологију, – много прије турског доласка у ове крајеве. Коначно, у Немањиним животописима, која су, вијек и по старија од ових архивских документа, – поред свих стилских украса које одликују овакве текстове – стоје и непобитни подаци, извјештаји синова о томе да им се отац родио крај ријеке Рибнице!!! Као и о томе да је Немања, ослобађајући ту исту Рибницу од Византије, фактички ослободио ”отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ”!!! И на крају, питање: Зашто се од државних пара финансира овај модерни митотворац који хоће да утјера у нас, нешто што је смислио у својој београдској доколици? – питају у МПЦ. https://www.in4s.net/mitropolija-crnogorska-primorska-upozorava-na-lazne-ucitelje-na-privatnoj-tv-od-drzavnih-para-istjerivac-mitova-zabavlja-lakovjerne/

Честитка од Митрополије Црногорско приморске... Захваљујем се у име чланова Форума, уредништва и лично! У времену експанзије интернет технологије све више се осјећа потреба да и Црква Христова буде присутна, на „интернет сабору“, да и на овом мјесту, као некада апостол Павле на Ареопагу свједочи ријечи Вјечног Живота – Христа Распетога и Васкрслога. Вођени том потребом прије девет година, на Свету равноапостолну браћу и словенске просветитеље Кирила и Методија, 24. маја 2009. године покренут је интернет сајт Поуке – Живе Речи Утехе. Када видимо са колико труда, прегалачког жара, љубави и истинске жртве се ушло у овај пројекат и на њему радило свих ових година, не чуди толики успјех. Број објава, тема, регистрованих чланова и оних који су све то прочитали и посредно и непосредно учествовали показује да датум почетка Поука није ни мало случајан. Тог апостолског духа и вјере, коју су имали света браћа Кирило и Методије, имају и они који уређују Поуке. Уз молитвене жеље да им Господ подари здравља и благослова, да истрају и доносе још плода на овом веома важном пољу мисије наше Цркве Православне, молимо се Светој Браћи да просвијетле све оне који долазе на овај јединствени и разнолики сајт и да се сви надахњујемо и кријепимо надом, вјерој и љубављу, упућујући једне друге на циљ нашег живота – вјечно саборовање у радости Господа Бога нашега. У име свих колега са портала Митрополије и радија Светигоре желимо срећан јубилеј уз захвалност на братској и професионалној сарадњи свих ових година. Да трајете још дуго… протојереј Никола Пејовић, Уредник http://www.mitropolija.com/jubilej-devet-godina-sajta-pouke-zive-reci-utehe/

Митрополија црногорско-приморска (19-23. мај 2018) „ПОРОДИЦА РОМАНОВ – СТО ГОДИНА СВЕТОСТИ“ 19. мај (субота) 09:00 – Света литургија у манастиру Дајбабе – Освештавање споменика Романовима 18:00 – Отварање изложбе фотографија: „Црна Гора и Романови“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици Изложбу отвара Славко Крстајић Бесједе: Митрополит Амфилохије Проф. др Светлана Колобова: „Савремени значај жртвеног подвига породице Романов“ Проф. др Олег Колобов, предсједник ИППО Нижњи Новгород: „Романови- покровитељи православља на словенском југу“ Митрополит Зимбабвеански и Анголски – Серафим Кикотис (Александријска патријаршија): „Православље у савременим цивилизацијским изазовима“ Уручење признања ИППО Митрополиту Амфилохију, Епископу Јоаникију …….. 20. мај (недеља) 09:00 – Света литургија у Храму Св. Петке у Будви 12:00 – Отварање представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору (у парохијском дому) Бесједе: Проф. др Олег Колобов, градоначелник Будве Драган Краповић, представник амбасаде РФ у Црној Гори, Митрополит Амфилохије 21.мај (понедељак) 09:00 – Света Литургија у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. 20:00 – Предавања у сали парохијског дома: Владика Јоаникије, др Олег Колобов, Митрополит Серафим… 22.мај (уторак) 09:00 – Литургија у Храму Св. Николе у Старом Бару и освећење парохијског дома Извор: Митрополија црногорско-приморска

Црногорски покрет је у пријави навео да је Митрополит Амфилохије у септембру на литургијама на Цетињу и Црмници повезивао Црногорце са воловима, а Црногорце католичке и исламске вјероисповести са атеистима, те да је изјавом у вези са враћањем крста на подгоричку Сахат-кулу увриједио муслимане и турску државу, са намјером да посије сјеме раздора између подгоричких муслимана и православаца. У пријави Црногорског покрета наведено је да су волови „синоним за менталну заосталост“, те да је Митрополити Амфилохије тим поређењем намјерно нарушио углед националног имена Црногорац. Основно државно тужилаштво је образложило рјешење о одбацивању кривичне пријаве Црногорског покрета на основу транскрибованих излагања. У образложењу пише да се, у цјелини цијенећи, овакви Митрополитови наводи не могу сматрати јавним излагањем порузи било којега народа, већ управо позивом на мир, толеранцију и међусобно поштовање људи. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије је у недељу, 2. септембра служио Свету Литургију у цркви Свете Тројице која је под јурисидикцијом Архиепископије Буенос Аиреса и Јужне Америке Цариградске Патријаршије, уз саслужење тамошњег пароха презвитера Сергија Бенавидеса, иначе Чилеанца и протођакона Игора Балабана. Након Свете Литургије, којој су присуствовали многобројни вјерници, међу којима и наши исељеници, Митрополит је имао први од сусрета са нашом заједницом, а потом и обишао неке од знаменитости Лиме. На Светој Литургији је присуствовао и Амбасадор Републике Грчке у Перуу Димитрис Хацопулос. Црква Свете Тројице је основана од стране руске емиграције, али су у њеној градњи помагали и православни вјерници са простора Српске Патријаршије. У овој цркви је једно вријеме служио и свештеник Србин. Ово је, за сада, једина Православна Црква у Лими. У Перу су, што се тиче нашег народа, највише долазили припадници Југословенске војске у отаџбини и то послије Другог свјетског рата, а веома је присутна и нова емиграција, која се настанила у Перу посљедњих двадесетак година. Највећи број њих су некадашњи и садашњи радници великог београдског грађевинског предузећа Енергопројекта. У току свог боравка у Перуу, Митрополит је посјетио и неколико породица наших исељеника, међу којима и једног од најстаријих – Милутина Бојовића, родом из Васојевића, који је дошао у Перу након Другог свјетског рата. Митрополит Амфилохије је у одвојеном сусрету у цркви Свете Тројице разговарао са Амбасадором Грчке Хацопулосом и том приликом су подјелили своја размишљања о могућностима да се помогне православној заједници у Перуу. Митрополит се такође састао са неколико челних људи Енергопројекта и с њима разговарао на који начин могу помоћи нашу православну заједницу. На иницијативу Митрополита Амфилохија основан је Црквени одбор наше Српске Патријаршије у Лими и разматране су идеје о налажењу мјеста за богослужење и довођења пароха наше Патријаршије у Перу, што је од Митрополита и осталих присутних означено као врло важно за очување, прије свега, вјере православне, а онда и духовног идентитета наших исељеника. И.Б. Фотографије

Молебан су служили протојереј-ставрофор Слободан Лалић, в.д. директор Гимназије и ђакон Зоран Радић, професор православне вјеронауке. Митрополит Јован је ученике даривао иконицама Пресвете Богородице Лепавинске, благословио их и рекао им да су тачне оне ријечи великог пјесника Бранка Радичевића од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба јер младост доноси много лијепих тренутака, али изискује и многе напоре. Овдје ученици морају да савладају предвиђено школско градиво, да имају добре односе са својим пријатељима и коректан однос са професорима. Ми смо заинтересовани за Ваш успјех, а Ви морате показати вољу и жељу да се обогатите знањем. Ученицима и професорима Митрополит Јован је пожелио успјешну нову школску годину.Неко вријеме Митрополит Јован се задржао са професорима у зборници Гимназије, разговарајући прије свега о новим изазовима који стоје пред нама у новој наставној години. извор: сајт Српске православне опште Гимназије К.К. Бранковић

У акту је укратко наведен историјат и црквено-правни континуитет тих епископија. Митрополитов акт је упућен, како је наведено, ”да би се престало са прогоном из Црне Горе наших свештеника, монаха и вјерских службеника – страних држављана” и да би се на тај начин ”МУП-у помогло да испоштује Уставом Црне Горе загарантована права цркава и вјерских заједница, до недавно у пракси од свих потврђивана и примјењивана”. Министар Брајовић и ресор на чијем је челу до дана данашњег нијесу одговорили на тај допис, који је у протоколу МУП-а заведен под бројем 01-08/12-3538/1 од 8. марта 2012. године. Митрополији црногорско-приморској још увијек није познато да ли је МУП, тим поводом, предузимао било какве правне радње. Имајући у виду да у поступцима за одобрење привремених боравака појединим свештеницима, након што је Управни суд поништио ранија незаконита решења МУП-а, овај орган и даље истрајава искључиво на прогону православних свештеника, може се закључити да по службеном допису Митрополије МУП Црне Горе није предузео ниједну правну радњу. Но, то је питање које ће другом приликом бити размотрено, а у даљем тексту одговорићемо на одређене анти-црквене ставове и тумачења тог дописа, као и отвореног писма Митрополита Амфилохија предсједнику Црне Горе Филипу Фујановићу, који су се појавили у једном дијелу црногорске јавности. У реаговању поводом отвореног писма предсједнику Вујановићу и обавјештења министра Брајовића о постојању Митрополије црногорско-приморске и три епархије СПЦ у Црној Гори постоји само једна констатација вриједна похвале. Наиме, након вишегодишњег инсистирања да су цркве и вјерске заједнице у Црној Гори обавезне да се региструју, коначно је прихваћен на законским прописима утемељен и више пута поновљен став Митрополије да у Црној Гори не постоји појам ”регистрације” цркава и вјерских заједница. Важећи Закон, упркос својим бројним недостацима, искључиво познаје појам ”пријаве” деклараторног карактера и то само вјерских заједница које буду оснивали грађани на основу права на слободу вјероисповијести. У том погледу, на основу члана 2. Закона о правном положају вјерских заједница од 1977. године, не постоји законска обавеза цркава и вјерских заједница, које су постојале прије ступања на снагу тог Закона, да врше било какве пријаве надлежним органима ради уписа у евиденцију. Њихова једина обавеза у том погледу јесте да надлежни орган обавијесте о евентуалном престанку рада и то у року од 15 дана од дана доношења одлуке о престанку рада. Свима је, осим представницима МУП-а Црне Горе, веома добро познато да Митрополију црногорско-приморску и три епархије СПЦ у Црној Гори нијесу основали грађани него су основане вјековима раније и као такве оне имају свој православно-црквени, историјски и правни континуитет. Ваљда је свима познато да Митрополију није оснивао нико од постојећих грађана Црне Горе. Још једном и по ко зна који пут понављамо да ”Црногорску Цркву”, тј. Митрополију црногорско-приморску и Епархију захумско-рашку није укинуо регент Александар Карађорђевић 17. јуна 1920. године и да су обје епископске катедре у Краљевини СХС имале свој црквено-правни и државно-правни субјективитет и имају га до данас. Одлуку о приступању другом обновљењу Пећке Патријаршије, коју су османски освајачи по други пут укинули 1766. године, прво је донијела Црногорска Митрополија 16. децембра 1918. године (у тој одлуци Св. Синода Краљевине Црне Горе именована као „Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори“), па тек остале епархије са подручја некадашње канонске јурисдикције Пећке Патријаршије. Митрополија тим чином није изгубила ниједно своје црквено или друго, раније стечено право него је до дана данашњега сачувала свој идентитет, интегритет и континуитет уз апсолутну подршку тадашњег свештенства, монаштва и вјерног народа. Да је то непобитна историјска чињеница свједочи и избор Митрополита Митрофана (Бана) од 26. маја 1919. године за првог предсједника Средишњег Архијерејског Сабора, који је, искључиво на основу канонских прописа, извршио историјски чин другог обновљења канонске јурисдикције Пећке Патријаршије. Улога регента Александра и свјетовних власти тог времена је искључиво била у томе да су, на основу тадашњег правно-политичког система признатих вјероисповијести, цркава и вјерских заједница, који је имплементиран чланом 7. Крфске декларације, признали одлуку надлежних црквених тијела која је донијета на основу православно-црквених канона. Подсјећања ради, у члану 7. Крфске декларације је било прописано да ће се ”све признате вјероисповијести вршити слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вјероисповијест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, биће једнаке и равноправне према држави. На основу ових принципа, законодавац ће се старати да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости цјелокупног нашег народа”. На исти начин су тадашње власти признавале и унутрашње одлуке других цркава и вјерских заједница што се може лако утврдити. Примјетно је да упорни заговорници лажних теза ”о Александровом укидању Црногорске цркве” умјесто чињеница и правних аката из тог времена више воле логицирање. Уколико би се и ми послужили истом методологијом онда би мирне душе могли да тврдимо да је Црна Гора, уласком у Уједињене нације након референдума од 2006. године, укинута и да је изгубила свој субјективитет. Такође, по истој логици би могли да тврдимо да би чин уласка Црне Горе у Европску унију био раван њеном укидању!?! Острашћени племенско-идеолошки критичари Цркве не желе да виде чињеницу да постоји велика правна разлика између пријаве групе грађана или, тачније, активиста Либералног савеза, Социјалдемократске партије и Федералистичког покрета од јануара 2000. године ”о оснивању ЦПЦ” у цетињској полицији која је тада, да се не заборави, била у саставу МУП-а Црне Горе и обавјештења Митрополита Амфилохија министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу о постојању Митрополије Црногорско-Приморске и њеном историјском континуитету не током посљедњих 800, него током посљедњих 1600 година. При томе, треба имати у виду да је, по данашњим прописима у Црној Гори, Управа полиције посебан државни орган, а у вријеме пријаве оснивања тзв. ЦПЦ је била саставни дио МУП-а Црне Горе. Посебно је питање: да ли то значи да Митрополија до прољећа ове године није постојала у Црној Гори, како се истиче у племенско-идеолошком саопштењу? Ако имамо у виду да су Мешихат Исламске заједнице у фебруару 2010. године, Барска надбискупија у мају 2010. године, а Которска бискупија у августу 2011. године (и то након потписивања државно-црквеног Темељног уговора Владе Црне Горе и Свете Столице) МУП Црне Горе обавијестили о свом постојању онда се чудимо зашто се субјективитет и имовинска права Исламске заједнице и двије католичке бискупије у Црној Гори не оспоравају на исти начин као што се то чини једино са Митрополијом? Да ли то значи да је и њих укидао регент Александар Карађорђевић? Да ли то значи да Исламска заједница и Барска надбискупија до 2010. године, а Которска бискупија до 2011. године нијесу постојале у Црној Гори? И да ли то значи да оне немају имовинска права која су признавана законодавствима свих држава кроз историју и која се признају и данас на основу важећих правних прописа у Црној Гори? Поједини острашћени племенско-идеолошки типови у Црној Гори још увијек не знају да цркве и вјерске заједнице, посебно оне које имају вишевјековни историјски континуитет, свој вјерски идентитет не изграђују на потврдама цетињске полиције, што је случај са новоформираном организацијом под називом ”ЦПЦ”, него на сопственом канонском предању, историјском континуитету и устројству. Такође, изгледа да их још није нико обавијестио да су државе – чланице Савјета Европе, а међу њима и Црна Гора, обавезане на апсолутну неутралност у погледу унутрашњих питања свих цркава и вјерских заједница. протосинђел Методије (Остојић), игуман Цетињског Манастира