Претражи Живе Речи Утехе

Пројекат "Кана Галилејска" -упознавање ради хришћанског брака доноси нове резултате. Са радошћу доносимо ново сведочанство о успешној мисији наведеног пројекта. "Денис и ја смо ступили у брак на Духове ове године. Њему је тридесет девет година, а мени двадесет седам. Живимо у Београду, близу Вождовачке цркве, где смо се и венчали. Наша заједничка прича је почела годину и по дана пре тога на форуму Живе речи утехе. Денис је у то време већ био активан члан Цркве и молио је Бога да му подари супругу такву да једно другом буду на спасење. Пошто дуго није наилазио на "ону праву" уживо, сео је за рачунар и учланио се у клуб Кана Галилејска. Ја у то време нисам била активан члан Цркве али сам искрено желела да будем. Осећала сам потребу да се удам за православца, човека који искрено верује, воли молитву, пост, богослужење... и да уз њега добијем ту снагу да се цела предам Богу кроз служење мужу и ближњима. Била сам у веома лошем стању, изгледало ми је као да је испред мене непробојни зид, без врата и прозора, и ја немам куда даље да идем. Посећивала сам сајт "Има наде" и тако сам сазнала за Кану Галилејску. Идеја тог клуба ми се мотала по глави, али нисам била сигурна да је то право решење за мене. У једном одсудном тренутку сам одлучила да се учланим и оно што је уследило је мени равно Божијем чуду. Догодило се да је прво (и једино) представљање које сам прочитала било баш представљање мог будућег мужа. Уз Божију помоћ сам заједно са Денисом пребродила своје муке и отпочели смо нови, брачни, заједнички живот у Христу, баш као што смо желели. Слава Богу!" Посетите сајт пројекта Кана Галилејска View full Странице

Mинистар одбране Александар Вулин, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, присуствовао је данас, у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог“ у Врању, свечаном испраћају пешадијске чете и вода за заштиту снага из Четврте бригаде копнене војске у мировну операцију у Либану. Обраћајући се окупљеним мировњацима и њиховим породицама, министар Вулин је истакао да ускоро одлазе у земљу која је растразана сукобима, мржњом, у којој се преламају интереси великих и моћних. – Мало је земаља и мало је народа као што је Србија и српски народ који знају колико вреди мир, јер знамо у колико ратова смо учествовали, јер те знамо шта значи када вам земљу разбију, када вам народ протерају, када препознајете своје најдраже у избегличким колонама. Мало је народа који разумеју колико вреди мир, као што разуме српски народ. Зато, тамо где идете идете носећи знање и свест о томе да је мир вредан и драгоцен и да сте у стању да га сачувате – нагласио је министар Вулин. Према његовум речима, Србија као неутрална земља, која не дозвољава да сукоби великих и моћних буду и њени сукоби, је Србија којој се верује. – Људи, којима ћете чувати мир, су људи који морају да вам верују. Ваши претходници су се изборили за поверење и поштовање, а на вама је да то очувате, на вама је да када се ви будете враћали својој земљи и својој кући, оставите исто поверење и исто поштовање. Чекаћемо вас, мислићемо на вас, бринућемо о томе како сте провели ноћ, какво је било јутро, бринућемо о вама да ли сте добро, знајући да тамо где сте мислите и ви на нас, бринете о својим породицама, о својој деци и о својој Србији. Али док сте тамо, изнад свега поштоваћете и чувати заставу земље која вас је послала, земље због које постојите, земље због које живите. Ваш задатак је да чувате мир, али и да честито и славно име Србије пронесте и тамо и да заставе које ће те понети, вратите овенчане славом и чашћу – поручио је министар Вулин. У наставку свечаности, министар Вулин предао је државне заставе командиру пешадијске чете мајору Бојану Стојановићу и командиру вода за заштиту снага капетану Бојану Пауновићу, које ће бити уз припаднике нашег контингента током њиховог боравка у мисији Либану. Захваљујући на указаној части, мајор Стојановић и капетан Пауновић су, у име припадника контингента, истакли да ће је часно носити поносни јер представљају Војску Србије. У мисију UNIFIL, у оквиру 12. ротације, биће упућено 175 припадника Војске Србије, који ће у наредних шест месеци, чувати мир у оквиру те мултинационалне операције Уједињених нација. Данашњем свечаном испраћају присуствовао је и командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, са сарадницима, представници држаних институција, локалних самоуправа, верских заједница, као и родбина, пријатељи и колеге мировњака. Говорећи о задацима који очекују наше припаднике у мисији у Либану, командир пешадијске чете мајор Бојан Стојановић је истакао да је ово његово прво учешће у мултинационалној операцији, а да од тог ангажовања, првенствено очекује стицање нових искустава у раду са припадницима других оружаних снага, које ће моћи да примени при повратку у своју јединицу. – Наши задаци биће у вези са надгледањем и спровођењем мировног споразума између Либана и Израела, пружање помоћи либанским оружаним снагама у потпуном преузимању надлежности у јужно делу Либана, заштита цивила и пружање хуманитарне помоћи цивилима у зони операције – нагласио је мајор Стојановић посебно истичући значај свеобухватних припрема које су претходиле упућивању у мисију. Разводник Маја Петровић припадница је пешадијске чете која се упућује у мировну операцију у Републици Либан. – Осећам се привилеговано, јер је ово једна велик част за мене и за све нас и у складу са тим ћемо се тамо и понашати, у сваком моменту достојно репрезентовати лик припадника Војске Србије – истакла је разводник Петровић. Пут Либана, мајор Радојица Радовић одлази на дужност официра задуженог за логистику у Елементу националне подршке. – Сама мисија је хуманог карактера, тако да одлазимо у Републику Либан како би правовремено извршили све постављене задатке и то нам представља изузетну част и понос. Задатке ћемо реализовати тако да достојно репрезентујемо старешину Војске Србије, онакав какав у ствари и јесте – нагласио је мајор Радовић. Биљана Миљић, МЦ Одбрана

Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са члановима колегијума, присуствовали су данас свечаном испраћају седмог контингента Војске Србије у мисију Уједињених нација у Централноафричкој Републици (MINUSCA) у касарни „Бањица 2“ у Београду. Пут Централноафричке Републике поћи ће 70 припадника Војске Србије који ће наредних шест месеци, у саставу лаке пољске болнице, бити ангажовани на медицинском збрињавању снага у операцији MINUSCA. Обраћајући се српским мировњацима, њиховим породицама и старешинама, министар Вулин је истакао да сваки пут када испраћамо наше мировњаке у Централноафричку Републику или било где у мировне мисије, радимо то са помешаним осећањима. - Поносни смо на њих, поносни смо на њихово знање, на њихову стручност, на њихову храброст, на њихову хуманост, али опет, забринути, иако им то нећемо признати, како ће бити, шта их тамо чека, јер иду далеко. Припадници Војске Србије су увек ишли далеко, и увек ишли тамо где је тешко. Припадници Војске Србије одлазе на места која би други избегавали, али они због своје Војске, због своје земље, због свог народа, спремни су увек, не само у мировним мисијама, да чине што други не би. Тамо где би се други поколебали, тамо тек почиње храброст наших припадника. Ви одлазите у земљу која је растрзана мржњом, растргнута патњом, ви долазите из народа који, као ма који други, је кроз своју историју упознао и мржњу и патњу. Баш зато, ви можете да разумете људе код којих идете, баш зато ви можете да прихватите туђу муку као своју, јер долазите из народа који је свачију муку прихватао као своју и свако дете чије је детињство прекинуто мржњом и злом, имаће у вама савезника, имаће у вама подршку, имаће човека који разуме – нагласио је министар Вулин. Према његовим речима, можда је баш то разлог зашто толико цене и воле наше припаднике где год да оду, зато што не заборављају патњу свог народа и неће да је нанесу другима. - Ваше знање, ваш професионализам, ваша стручност препоручују вас за сваки од ових задатака и где год вас пошаљемо ми не бринемо и знамо да иду најбољи. Када год одете, ви своје задатке испуњавате са највећом дозом професионализма, као зналци – сигурни и уверени људи. Али има, кажу, и других који знају не мање од нас, али нема других који разумеју патњу, који разумеју мржњу, који разумеју како се са патњом и мржњом треба односити. Таквих нема и зато ви не долазите као представници једне струке, не долазите само да дате лек, не долазите само да препознате и чудне и понекад непознате и скривене знакове ретких тропских болести. Ви одлазите тамо да предате наду, ви долазите тамо да неком детету, човеку, жени, које је напустила свака вера у човечност, вратите веру да људи могу да буду људи. И зато идете и можда вас баш зато толико високо цене и воле – истакао је министар одбране. Он је поручио окупљеним мировњацима да ћемо сви стрпљиво чекати да се врате, да се јаве, да ћемо бринути за њих и када им то не признамо, а радовати сваком њиховом успеху и јављању. - Бићемо стрпљиви и чекати да дођете, а ви ћете славу ове заставе коју сте данас понели носити високо и увек свуда са собом, као и име наше реке Мораве показати и другима и научити шта оно значи. Више од свега ви ћете показати из каквог народа и од каквих великих људи ви долазите. Живела Војска Србије! Живела Србија! – рекао је на крају обраћања министар Вулин. Командант српског контингента у мисији MINUSCA биће пуковник Горан Радосављевић из Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије, а командант војне болнице у седмој ротацији потпуковник др Данило Јоковић. У наставку данашње свечаности, министар одбране Александар Вулин је предао заставу Републике Србије команданту српског контингента, пуковнику Горану Радосављевићу који је поручио да ће се застава наше земље вијорити у Централноафричкој Републици на част и понос Републике Србије и њене војске. Обраћајући се окупљеним новинарима, министар Вулин је оценио да Војска Србије улаже велике напоре да у мировним мисијама широм света покаже вредност наше Војске и мирољубиву политику наше земље. Сви наши припадници, додао је он, оцењују се највишим оценама и заиста се о њима говори и мисли као о људима који врло достојанствено презентују нашу земљу. - Војска Србије као и Влада Републике Србије ће наставити са политиком учешћа у мировним мисијама и то оним које су веома захтевне и веома сложене и у којима много развијеније и богатије војске и државе врло ретко одлазе. Овај пут, ми говоримо о мировној мисији у Централноафричкој Републици, за коју је веома важно да се настави, без обзира на веома велике изазове, без обзира што се сматра једном од најтежих мировних мисија на свету. Ми смо поносни на наше девојке и момке, поносни смо на сваког нашег припадника, на изузетне резултате које показују и то је нешто што читава међународна заједница и УН изузетно цени – истакао је министар одбране подсећајући да Војска Србије тренутно учествује у 10 мировних мисија, од којих шест под окриљем УН, а четири ЕУ мисије. Министар Вулин је, такође, указао да ћемо наставити са таквом политиком и нећемо напуштати мировне мисије, јер смо ми посвећени очувању мира у свету, баш зато што Срби најбоље знају колико је мир драгоцен и колико га је тешко сачувати. Упитан да одговори када ће наша земља бити у могућности да самостално пошаље контингент у неку од мисија, министар Вулин је истакао да смо ми способни за то, али да је то питање политичке одлуке, као и позива да ли би то неко желео да ми урадимо. - Али, што се тиче наших оперативних способности, наше материјалне припремљености и обучености наших људи, ми то можемо да урадимо увек – закључио је министар Вулин.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић присуствовао је данас на аеродрому Батајница свечаном испраћају припадника Војске Србије у мултинационалну операцију Уједињених нација на Кипру (UNFICYP). Свечаности су присуствовали и командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак са сарадницима, представници Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије, команданти јединица РВ и ПВО, представници локалне самоуправе, цркве, чланови породица, пријатељи и родбина припадника контингента. Генерал Диковић је поручио да се одласком стрељачког вода наставља 61 годину дуга традиција нашег учешћа у мировним мисијама и да је Војска Србије данас у свету позната као поуздан партнер који професионално извршава своје задатке. – Данас су наши припадници присутни у десет мировних мисија у којима заједно са колегама из других војски бране и чувају мир у свету. То је важан задатак посебно због чињенице да данас и наша земља чини напоре да обезбеди себи бољу будућност, и, у сложеним безбедносним условима, даје пун допринос светској безбедности – рекао је начелник Генералштаба Војске Србије и додао да живимо у времену у ком се звецка оружјем у име мира, а да је на многим тачкама света безбедност људи угрожена. Он је појаснио да "срећом" то није случај у Србији, у којој је стање безбедности стабилно, „јер нам је Војска јака и кадра да одговори изазовима“ и грађанима Републике Србије обезбеди потребну безбедност и предуслове за развој. – Држава је јака онолико колико је јак систем који је брани а посебно колико је јака њена војска, као стожер. Ми улазимо у завршну фазу опремања нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и подизања њихове способности на жељени ниво и ево бројимо дане до реализације тог великог пројекта који ће умногоме унапредити наше способности, рекао је генерал Диковић и додао да су у току преговори са „нашим пријатељима“ о набавци савремених средстава и опреме, пре свега за јачање способности ракетних јединица, како би са Ратним ваздухопловством били оспособљени да бране небо изнад Републике Србије. Начелник Генералштаба је истакао да Министарство одбране чини све да се у најскорије време осети видно побољшање и ојачају способности Војске Србије, што је циљ постављен пре неколико година. Пожелевши срећу припадницима који вечерас крећу у мировну операцију на Кипар начелник Генералштаба им је поручио да им је задатак да обезбеђују мир који је постигнут пре скоро 50 година и да не сумња да ће га успешно извршити и беспрекорно представљати Војску Србије. – Ако будете извршавали задатке најмање као што их извршавате у вашим јединицама мисија ће сигурно успети. Ту пре свега мислим на одговорност, самоконтролу и висок ниво реда и дисциплине. Сигуран сам да ће састав који је предамном беспрекорно извршити сваки постављени задатак, да сви предуслови за то постоје, а даље је све на вама, рекао је генерал Диковић и поручио припадницима да чувају један другог и воде рачуна о својим колегама. За крај је поручио родбини и пријатељима припадника да буду сигурни да су њихови ближњи добро припремљени за мировну мисију, да знају шта треба да раде и на који начин да извршавају задатке. Заставу Републике Србије генерал Диковић предао је командиру стрељачког вода капетану Александру Милосављевићу. Припадници стрељачког вода 204. ваздухопловне бригаде, њих 37, одлазе у мисију очувања мира на Кипру на шест месеци. С њима ће у ротацији бити и два посматрача и шест припадника патроле.

Пре 47 година, једанаестог априла 1970, лансиран је трећи космички брод намењен слетању на Месец. Његова посада, коју су чинили Џејмс Лоуел, Фред Хејз и Џон Свајгерт ‒ на Месец, међутим, неће крочити. Летелица о којој говоримо је „Аполо 13”. Два дана након беспрекорног лансирања са космодрома Кејп Канаверал, на више од три стотине хиљада километара од Земље, снажна експлозија потресла је брод и поклонила историји космичких летова (данас већ увелико легендарну) реченицу „Хјустоне, имамо проблем“ ‒ један од најпознатијих икад изговорених извештаја астронаута. Експлодирао је, како се испоставило, један од резервоара са течним кисеоником на командном модулу, који је убрзо изгубио све залихе кисеоника, као и резерве воде, напајање електричном енергијом и погонски систем. Једина нада астронаута био је лунарни модул, који је тако постао чамац за спасавање. Да би преживела, посада је морала да се подвргне екстремној штедњи воде и кисеоника, као и да снизи потрошњу енергије на свега петину уобичајене. Ситуација у којој се нашао „Аполо 13″ била је без преседана у историји космичких летова, те је највећи део пажљиво разрађених процедура и планова намењених потенцијалним проблемима у извођењу мисије био од мале помоћи. Инжењери мисије су стога осмислили многобројне импровизације како би оштећеном броду обезбедили какве-такве изгледе повратка. Пошто маневарске могућности нису допуштале да се „Аполо 13″ напросто окрене натраг ка Земљи, стручњаци су прорачунали низ деликатних корекција путање са сложеним резултатом – да летелица начини круг око Месеца и да се, након тога, управљена силом Месечеве гравитације, послуживши се оним што се неретко означава као „гравитациона праћка“, најзад нађе на курсу који је води кући. Притом је за астронауте засебан изазов било да помоћу позиције Сунца одрже исправну оријентацију брода. Вишак угљен-диоксида у лунарном модулу, који, разуме се, није био предвиђен за дужи боравак тројице астронаута, уклоњен је тешком муком, иновативним и помало насилним адаптирањем филтера пренетих из командног модула, који уз то нису одговарали лежишту, те су астронаути морали да их прекроје на лицу места. Неизвесност је такође, до последњег тренутка, лебдела над питањем како ће се при повратку кроз атмосферу показати топлотни штит летелице. Посада „Аполо 13” након безбедног повратка на Земљу Упркос дугом списку озбиљних и потенцијално фаталних проблема, готово невероватна упорност посаде и тимова на Земљи на крају је уродила плодом. Седамнаестог априла лунарни модул „Апола 13″ безбедно је пљуснуо у Тихи океан. Тако се окончао подухват који ће бити предмет исцрпних књижевних и филмских обрада и оставити у популарној култури траг који нимало не заостаје за оним који су оставиле мисије из програма „Аполо“ које су, за разлику од „злосрећне“ тринаестице, досегле Месец. Путовање које умало није постало путовање без повратка, по славним речима једног од путника Џејмса Лоуела, остаће најјезгровитије упамћено као „успешни неуспех“ ‒ истински подвиг људског знања, креативности, одважног духа и одлучног одбијања предаје. СРБИН спасао посаду! Милојко Мајк Вучелић, машински инжењер родом из села Гарешница у Славонији, као већ потврђени стручњак у неколико ваздухопловних компанија, па и у самој НАСА-и где је „догурао“ до главног пројектанта, 1966. године постављен је за директора америчког свемирског програма „АПОЛО“. А баш ти дани Милојковог „управљања“ Аполом, остаће упамћени по две легендарне мисије тог програма. Аполо 11 Мисија Аполо 11, у склопу које су први људи отишли на Месец и Аполо 13, мисије која је читав свет 5 дана „држала“ у зебњи за животе тројице астронаута, који су замало избегли „остајање“ у свемиру до краја времена, а који су највећим делом и Милојковом заслугом спашени и враћени на Земљу. Аполо 13 Поред тога што је био одговоран за ванредне поступке на програму Аполо (ако нешто крене по злу), те што је био директор програма, Милојко је пројектовао и модел алунирања и повратка са Месеца, путем спајања са матичним бродом. И управо тај Милојков пројекат је и спасао животе тројици астронаута у Аполу 13. За исказане резултате током дотадашње каријере, за вођење програма Аполо и руковођење спашавањем астронаута, 18. априла 1970 је амерички председник Ричард Никсон одликовао Милојка највишим америчким цивилним одликовањем–Председничком Медаљом слободе. Срђа ЈАНКОВИЋ, РТС/Милан РАКИЋ, ПАТРИОТ