Претражи Живе Речи Утехе

Сверуски патријарх је одлсужио јутрењу уз читање Акатиста Пресветој Богородици. Дана 3. априла 2020. године, уочи суботе 5. недеље Великог поста – празника Похвале Матери Божјој (акатистна субота), Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је јутрењу с читањем Акатиста Пресветој Богородици пред чудесном Серафимо-Дивјејевском иконом Матере Божје „Умиленије“ у Богојављенском катедралном собору у Елохови, у Москви. Пред почетак богослужења, Предстојатељ Руске Православне Цркве обавио је обилазак Москве са иконом Матере Божје „Умиленије“, пред којом се молио преподобни Серафим Саровски. Икона Серафимо-Дивјејевска Мати Божја „Умиленије" - келијска икона преподобног Серафима чува се годину дана у цркви Владимирске иконе Матере Божје при Патријарховој резиденције у ул. Чистиј переулок у Москви. По традицији, уочи акатистне суботе икону Предстојатељ Цркве доноси у Богојављенски катедрални саборни храм. Претходно је Свјатјејши Владика упутио позив верницима да, док су у својим домовима, заједно се моле, почевши са читањем Акатиста Пресветој Богородици и додају молитву за избављење од велике опасности - заразе вирусом корона - почев од 16:00 ч. по московском времену (од почетка обиласка). По обављеној литији Његова Светост патријарх Кирил вратио се у у Богојављенски саборни храм. За време литије певао је хор при Богојављенском саборном храму, а два ТВ канала су пратила литију уживо све време. Извор из Москве наводи да је са Сверуским патријархом у молитвенмом ходу учествовало више архијереја ове Свете Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Хиљаде верних сабрало се 5. августа 2019. године да прославе једну од најомиљенијих икона Матере Божје. Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, предстојатељ Украјинске Православне Цркве, савршио је Божанску Литургију на празник Почајевске иконе Матере Божје у Преображеној саборној Успенско-Почајевске лавре, уз саслужење 23 архијереја Украјинске Цркве, међу којима је био и митрополит Владимир, игуман Почајевске лавре, извештава Одељење за информације и просвету Украјинске Цркве. Хиљаде православних верних из Украјине и иностранства дошло је у Лавру да доживе духовну радост. Велики број њих стигао је у годишњој међународној литији дугој 185 километара, која почиње у Пољској и пролази кроз Белорусију, као и области Волин, Ривну и Тернопил на путу за Лавру. Верници Украјинске Цркве такође су стигли у одвојеним литијама из Ино-Франковске, Тернопилске, Ривенске и Лучке епархије како би одали почаст Пресветој Богородици. После прочитаног јеванђељског зачала митрополит Онуфрије је напоменуо да Мати Божја „помаже да носимо свој овоземаљски крст, који се састоји од патње и бола. Морамо се непрестано окретати у молитви Богородици да наше душе постану обитавалиште Бога, а не страсти“. Током богослужења прочитана је посебна молитва за мир у Украјини и јединство Православне Цркве. После Литургије, митрополит Онуфрије је предводио литију с Почајевском иконом до Успенске саборне цркве у Лаври, где је служен свечани молбан. Традиционална свечана поворка са Почајевском иконом одржана је и неколико дана раније, почев од 2. августа, од оближњег села Савчице до Лавре, која се сваке године оорганизује у знак сећања на догађаје од пре 400 година, када је манастир спасен од инвазије татарског кана Нуредина 1675. године молитвама пред чудесном иконом. Почајевска икона Матере Божје једна је од најпоштованијих свештених предмета Православне Цркве. Позната је у целом славенском свету и широм света од стране православних хришћана. Хришћани других исповести такође долазе да одају почаст чудотворној икони Пресвете Богородице, заједно са православнима. Чува се у Почајевској лави, древном бастиону православља, већ скоро 400 година. Многобројна су чуда која је она учинила и она су збележена у манастирским књигама са потписима верника који су очишћени од нечистих духова, ослобођени из тегоба... Године 1721. Почаев су заузели унијати. Чак и у овом тешком времену по Лавру, манастирска хроника бележи 539 чуда прослављене иконе. У време владавине унијата у другој половини 18. века, на пример, унијатски племић гроф Никола Потоцки постао је добротвор Почајевске лавре под следећим чудесним околностима. Оптуживши свог кочијаша да се преврнуо у колима због разјарених коња, гроф је извадио пиштољ да га убије. Кочијаш, окренувши се према гори Почајеву, подигао је руке нагоре и повикао: „Мајко Божја, која си изображена на Почајевој икони, спаси ме!“ Потоцки је неколико пута покушао да пуца из пиштоља, који га никада није изневерио, али узалуд. Кочијаш је остао жив. Потоцки је потом отишао до чудесне иконе и одлучио да посвети себе и сву своју имовину изградњи манастира. Од његовог богатства је саграђена Успенска Саборна црква, као и зграде за сабраћу. Извор: Српска Православна Црква

Већ тринаест година се од доласка копије Иконе Богородице Портартурске она саборно и молитвено прославља у храму Светог Василија Острошког у Шапцу. Богородица Портартурска празнује се 16. (29.) августа. Иначе, пред њеном иконом читају се молитве за прогнање лукавих духова, избављење од гнева и против унинија - чамотиње. О данима Сабора Мати Божје и Богородице Портартурској, о њеном појављивању, настанку иконе и даљем чудесном путешествију, казивао је отац Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког, током Литургије коју је служило свештенство овога храма у касарским Ливадама. Верни народ из неколико градова Србије, али и Републике Српске, сабрао се у овоме храму, принети су колачи и жито у славу Матере Божје, а дивном литијом после Литургије христољубив народ је, носећи иконе Богородице и славске колаче, узнео молитве за васцели српски род. У порти је припремљена трпеза за неколико стотина људи и приређен културно-уметнички програм. О блаженопочившем патријарху Павлу казивао је Ђорђе Рандељ, аутор књиге "Патријарх Павле - светац којег смо познавали", која је по благослову патријарха српског Иринеја, преведена на енглески језик (издавачи: Висока школа модерног бизниса и Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве). Превод је урадила гђа Мери Томсон Поповић, док је супервизор превода протођакон Радомир Ракић. У књизи су коришћене фотографије ђакона Драгана С. Танасијевића и Музеја манастира Раковице. Прво издање књиге на српском језику објављено је 2014. године (издавач: Прометеј из Новог Сада); књига је у међувремену доживела неколико издања. У програму су учествовали и група Милица Костић, народни гуслари Милутин Гвозденовић и Никола Влаховић. Зорица Зец http://www.spc.rs/sr/dani_sabora_matere_bozhje_u_shapcu