Претражи Живе Речи Утехе

Сретењски манастир у Москви поново је објавио дела Светог владике Николаја Охридског и Жичког, у три књиге - издања на руском језику! Пројекат је први пут био остварен пре десет година, а тираж је одавно распродат, истакао је за Радио Слово љубве јеромонах Игњатије (Шестаков), уредник Издавачке делатности Манастира, који је за ова издања приредио кратку биографију једног од највољенијих српских светитеља у Русији: Реч о. Игнатија о издавачком подухвату Сретењског манастира - делима св. Николаја Велимировића: Извор: Радио Слово љубве

У јужнокорејском Инчеону 18. јануара, уочи празника Богојављења, почео је са радом нови мисионарски манастир Корејске епархије Руске православне цркве. Манастир, који се налази на острву Јонгјонгдо, подигао је Његово високопреосвештенство Архиепископ корејски Теофан и јерођакон Нектаријe, који је изнајмио приватну кућу и поред ње поставио приколицу. Основана је и црква која носи име Светог Антонија Великог, оца монаштва, преноси Фома. Литургијски живот новог манастира отпочео је бдењем, а затим и Божанственом литургијом Светог Василија и великим водоосвећењем уочи Богојављења. Епископ Теофан напомиње да на острву живи неколико православних породица, које су раније морале да проведу два сата путујући до Сеула да би дошле до цркве. Архијереј објашњава да је манастир основан зато што је сво руско свештенство које тренутно служи у Јужној Кореји у монаштву, укључујући два јеромонаха и јерођакона. Корејска епархија Руске цркве тренутно поред новог манастира обухвата три парохије. https://mitropolija.com/2024/01/24/ruska-crkva-osnovala-manastir-u-juznoj-koreji/

Да би помогао породицама рањених и убијених у Малом Орашју и Дубони Јован Митровић, који је 4. маја изгубио два брата, организовао је хуманитарну акцију. Трчао је до манастира Тумане, чиме је промовисао, али и испунио жељу убијеног рођеног брата. У хуманитарној акцији Јован Митровић прикупио је 4,5 милиона динара, а новац ће бити подељен породицама рањених током масовног убиства у Малом Орашју и Дубони 4. маја прошле године. Трчањем до манастриа Тумане Јован је испунио жељу свог погинулог брата, који је желео да посети тај манастир. За два дана, односно девет и по сати, истрчао је око 96 километара. “Првих 50 километара стварно нисам осетио терет, тако да сам мислио да могу то да истрчим у једном дану. После тога смо направли паузу, одморили и преспавали у Пожаревцу, пробудили се ујутру и првих 10 километара кад смо кренули било је напорно и тешко”, прича Јован за Н1. Истиче да је доста подршке добио од пријатеља Алексе, који је трчао са њим. Других 46 километара другог дана било је тешко, говори Јован и каже да су имали “неке кризе”, али су се извукли из тога. “Стварно је јак мотив био, тако да када смо стигли у манастир стигле су нас и емоције и заплакали смо… Баш сам се лепо осетио зато што сам пре свега успео да урадим тако нешто”, говори Митровић. Каже да се на хуманитарну акцију одлучио да би њему и породици било лакше, јер је то била жеља његовог брата, а говори да је и другим породицама рањених било је драго што он то ради. Тог 4. маја су у Малом Орашју убијени Јованов рођени брат Петар и брат од стрица Марко. Јован истиче да је помоћ рањенима неопходна, пре свега за лечење. "Stigli smo u manastir i zaplakali": Jovan Mitrović o akciji za ranjene u Malom Orašju i Duboni N1INFO.RS Da bi pomogao porodicama ranjenih i ubijenih u Malom Orašju i Duboni Jovan Mitrović, koji je 4. maja izgubio dva brata, organizovao je humanitarnu akciju. Trčao je do manastira...

Хуманитарни концерт за манастир Брњак биће приређен у суботу, 16. децембра, у Дому омладине Београда (Македонска 22) са почетком у 18 часова. Наступиће многобројни уметници. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве

Са благословом јеромонаха Стефана, настојатеља Манастира св. Архиђакона Стефана у Сланцима, волонтери ове светиње ће у новој акцији "Банка хране" прикупљати храну за социјално угрожене, потврдио је за Радио "Слово љубве" г. Иван Веселиновић из мисионарске манастирске заједнице. Овога пута, акција се одржава од 13. до 15. октобра, а у сарадњи са продавницама ланца "Макси" и "Темпо". С обзиром да је ове године већи број локација где ће бити постављени штандови за акцију "Банке хране" позивају се сви који су у могућности за волонтирање да се јаве сестри Гордани на број телефона 063 - 278 978. Акција је намењена социјално угроженима - пре свега породицама са више деце (које имају недовољна примања), избеглим и прогнаним лицима, затим болеснима и немоћнима, као и другим потребитим појединцима и породицама. Акција се сваке године организује поводом светског Дана хране, а прикупљају се купљене трајне намирнице (пиринач, брашно, со, шећер, макароне, разне конзерве, тегле ајвара и сл., зачини за јела, алева паприка, кекс итд.). Не остављају се кварљиве намирнице - воће, поврће, млечни производи и слично. Извор: Радио "Слово љубве"

Њеово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у манастиру Подмаине у Будви. Пред почетак Литургије Владика је у чин расе и камилавке замонашио искушенике ове обитељи Андрију, Мирка, Вука, Слободана и Сашу, којима је дао монашка имена Корнилије, Тихик, Аристарх, Антипа и Аполос. Ви сте данас поставили добар темељ на који сада треба да се зида зграда и дом вашега спасења, рекао је Владика Јоаникије. “А тај дом се зида од светих врлина: од послушања, молитве, поста, смирења, стрпљења и свакога труда све дотле докле свој живот не принесете на жртву живу, благоухану Богу да се испуните Духа Светога. И са тим можемо рећи да постижете смисао духовнога живота”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да им даје имена по апостолима из седамдесеторице. “Нека Бог да.да се ви испуните ревности за славу Божју. и да узмете крст свој, као што је Господ рекао, и да идете за Њиме одричући се себе, свјетског начина размишљања, да испразните себе од свијета да бисте се могли испунити благодатима Духа Светога”, поручио је новим монасима Митрополит Јоаникије. Митрополит Јоаникије је такође пред почетак Литургије у првине монашког лика обукао послушнике подмаинске обитељи Павла и Јована. Након Литургије благосиљан је и преломљен славски колач поводом имендана угумана манастира јеромонаха Рафаила, јеромонаха Евстатија, јерођакона Јосифа, и монаха Романа и Герасима. У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да се празници Господњи и Богородичини поздрављају по више дана. “Имамо претпарзнство, прије празника, када се унапријед радујемо. На празник је пуноћа славља, али ту пуноћу желимо да што мвише задржимо, да је што више осјећамо. И онда имамо дане попразнства и они се обиљежавају на такав начин што се у црквеним службама много тога односи, и послије празника, на сами овај догађај. Он, просто, превазилази значај времена, је3днога дана, било каквога ограничења”, објаснио је Митрополит Јоаникије. Додао је да се празник Успења Пресвете Богородице, заједно са Господњим празницима убраја у празнике нашега спасења. “Пресвета Богородица највише се помиње по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа. У томе је пуноћа њене службе, у томе је тајна њене службе. Али све што се односи на њу – све је узвишено, све је величанствено Њена чистота, њена кротост, њена смјерност су увијек биле оне врлине које је она најбоље постигла од свих људи на земљи. Њу Црква Божија прославља као чистију од серафима и неупоредиво славнују од херувима и од свих небеских сила бестјелесних”, рекао је он. Рекао је да је она ближа Престолу Божјем од свих других. “И од арханђела, и од пророка и од светитеља. Прије свега по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа, али и због укупнога њезинога живота, од почетка па до њене свеблажене кончине. Њено успеније, њену смрт, тјелесну, реалну смрт Црква просто не назива смрћу. Иако је била то реална смрт, она је смрћу својом вратила дуг којим нас је задужио све праотац Адам својим падом, својим гријехом, а смрт је последица гријеха. Међутим, она је прешла из смрти у живот. Њена смрт је уснуће, успење, прелазак у наручје свога Сина”, објаснио је Владика. Казао је да је Пресвета Богородица својом смрћу постала причасник Христове животворне смрти. “Она се удостојила такве смрти да је њезина смрт, као смрт Мајке Божије, била живоносна. Разликује се смрт Христова и смрт било кога другога. Христова смрт је животворна. А Пресвета Богородица се удостојила живоносне смрти, а после ње и многи други Божји угодници”, казао је Владика Јоаникије. Он је рекао да и данашња свечаност и догађаји на њој заиста представљају пуноћу празника Успења Пресвете Богородице.. “У Цркви је све динамично. Све се испуња Божијом благодаћу и милошћу и просвјетљује Божијом свјетлошћу. Апсолутно је, стога, погрешно што многи данас раде, а богме и од прошлих неколико вјекова: крсте своју дјецу и више их не доводе у цркву. Нити их уче вјери. То је таман као да човјек постави темеље своје куће, па их онако остави”, казао је Митрополит Јоаникије. https://mitropolija.com/2023/08/29/monasenje-i-arhijerejska-liturgija-u-manastiru-podmaine/

Mанастир Раковица организује у недељу, 9. априла у 17 часова предавање др Бојана Цакића на тему „Православна породица и искушења нашег доба“. Сви сте добродошли. Извор: Радио "Слово љубве"

Манастир Папраћа одскоро има своју интернет страницу на којој су информације и фотографије о овој задужбини српске династије Немањића из XIII-XIV века, известила је Епархија зворничко-тузланска: manastirpapraca.com Манастир Папраћа налази се у истоименом селу на путу Зворник - Шековићи. У народној поезији манастир се помиње у неколико пјесама. Тако у једној каже се „Папраћу близу Борогова“ подигао је Симеон Немања. У другој, пак, каже се да је Папраћу подигла једна од четири сестре српског „цара Шћепана“, а у стиховима пјесме „Милош у Латинима“ каже се да је Папраћа задужбина жупана Вукана. Према народном предању забиљеженом у Троношком и у Пећком љетопису манастир су подигли краљ Драгутин и његови синови Стефан, Владислав и Урош, односно Урошиц, а који су владали овим просторима крајем XIII и почетком XIV вијека. Најстарији писани помен манастира је запис на Јеванђељу из 1550-1551. године, којег је руски протопрезвитер Јаков поклонио игуману Папраће Григорију. Ово је уједно и први податак о врло живим везама манастира са Русијом. Нарочито су те везе биле честе током XVI и XVII вијека, што се да закључити по записима у којима се помињу прилози у новцу и књигама. Постоји дванаест писама руских царева која говоре о помоћи српским манастирима. Писма се налазе у Московском архиву, а Василије Ђерић их је преписао 1907. године. Претпоставља се да је и манастирски храм проширен средином XVI вијека. Поред података о историји и архитектури посјетиоци могу више да сазнају и о археолошким истраживањима у Манастиру Папраћа. Протекле двије године траје пројекат систематских археолошких истраживања манастира Папраћа у оквиру обиљежавања јубилеја поводом 170 година од последње велике обнове. Досадашња истраживања показују још већи значај манастирског комплекса, него што се до сада претпостављало. Такође, вјерни могу да оставе имена за молитву, дају прилог за манастир, и сазнају како да дођу до манастира. Уколико сте заинтересовани да помогнете даљи наставак археолошких истраживања у манастиру Папраћа, молимо вас да уплате вршите на жиро-рачун манастира: 5620038141390089 За уплате у домаћој валути 16798223 Рачун за иностранство Молимо да као сврху уплате наведете "Археолошка истраживања". Оба рачуна су у НЛБ Банци а.д. Бања Лука. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свештена српска царска Патријарашка лавра, манастир Хиландар, слави свог ктитора, Светог Саву, првог Архиепископа српског. Преносимо линк ка видеу са бденија, белешка "Пријатеља манастира Хиландара". По типику и поретку панигира, служено је свеноћно бдење, затим Света Литургија, а по завршетку службе у Саборној цркви, сабрање се наставља трпезом љубави у манастирској трпезарији. Извор: Пријатељи манастира Хиландара

Заменик помоћника државног секретара САД и Специјални амерички изасланик за Западни Балкан г. Габријел Ескобар је у недељу 11. децембра 2022. године посетио манастир Високи Дечани, заједно са гђом Алисон Грундер, замеником Шефа америчке мисије у Приштини и сарадницима, објављено је на Твитер налогу ове древне српске светиње Епархије рашко-призренске СПЦ. „Захвални смо на чврстој посвећености САД заштити свих заједница и верског наслеђа на Косову”, каже игуман Сава у потпису ове фотографије. Извор: Твитер налог манастира Високи Дечани

У манастиру Раковици ће у уторак 15. новембра 2022. године, на дан годишњице упокојења блажене успомене Патријарха Павла, своју прву свету Литургију као Епископ СПЦ служити нови викар Његове Светости, Епископ хвостански г. Алексеј (Богићевић), сазнаје радио "Слово љубве" у овој београдској светињи. Света служба Божија ће почети у 8 часова, а дочек Епископа Алексеја биће око 7 сати и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"

Хуманитарни омладински клуб „Млади за Космет“ из Подгорице почео је божићну акцију прикупљања помоћи за Народне кухиње на Косову и Метохији и манастир Дубоки поток. “Покрећемо Божићну акцију са циљем да прикупимо 10.000 евра”, саопштили су “Млади за Космет”, позвавши све људе добре воље и племенитог срца да у складу са могућностима дају свој допринос. Народне кухиње које води ДО ,,Мајка девет Југовића”, а које функционишу под Епархијом рашко-призренском и косовском-метохијском, хране више од 2.000 људи и има их шест широм Космета. Осим основних потреба које обезбјеђују најугроженијима, реализују и друге пројекте важне за опстанак нашег народа. Растом цијена намирница и онако тешка ситуација за Народне кухиње на Косову и Метохији додатно је отежана, па им је неопходна помоћ за нормалан рад. Манастир Дубоки поток налази се у близини Зубиног Потока. Потиче из 14. вијека, а након што је неко вријеме био напуштен, обновили су га монаси из Црне Реке. Вјековима је био средиште духовног живота у Ибарском Колашину. Сачињавају га црква Ваведења Свете Богородице и обновљени конак из 19. вијека. Цркву Свете Богородице вјерни народ зове и ,,Црква Свете руке” прозвана по руци Св. Никите која се чува у манастиру. Начин уплате: Хуманитарни омладински клуб Жиро рачун 510-93398-79 (ЦКБ) Paypal сервис: [email protected] Сврха уплате: Донација https://mitropolija.com/2022/11/03/bozicna-akcija-za-narodne-kuhinje-na-kim-i-manastir-duboki-potok-ukljuci-se-i-doniraj/

Хуманитарна организација "Сви за Космет" позива све који су у могућности да се придруже традиционалном хуманитарном окупљању и турниру у стоном фудбалу и пикаду, који ће овога пута бити одржан у недељу 09. октобра 2022. године у локалу "Окто паб" у ТЦ "Пирамида" на Новом Београду (Јурија Гагарина 151/34, 1. спрат) са почетком у 15 часова. Сав прикупљени приход ће са благословом Епископа рашко-призренског г. Теодосија бити прослеђен манастиру Улије, како би ова древна српска светиња код Лепосавића добила бунар са пијаћом водом. О овој акцији разговарали смо са г. Зораном Ћирићем из ХО "Сви за Космет": Разговор са г. Ћирићем: Прилози за помоћ манастиру Улије се могу уплатити и на рачуне ХО "Сви за Космет": Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 285-2295090000074-05. - Пејпал: [email protected] - Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке 100 динара) - Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије) Svi za Kosmet e.V. IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825 Ime Banke: Sparkasse Dortmund Adresa Banke: Freistuhl 2, 44137 Dortmund Swift/Bic: DORTDE33XXX Verwendungszweck: Spende - онлајн уплате: https://www.facebook.com/donate/772085727425282/?fundraiser_source=external_url https://www.instagram.com/linking/fundraiser?fundraiser_id=842271257136457 Извор: Радио "Слово љубве"

Џвари је грузијски манастир са почетка VII века, смештен на врху планине изнад ушћа реке Арагви у Мтквари, највећу реку у Закавказју. Име манастира у преводу значи Крст. По предању, спасавајући се од Диоклецијановог прогона, Света Нина Кападокијска је дошла у Иверију из Јерменије, где су мученички пострадали њени хришћански сапутници. По вољи Божјој оставши неповређена, равноапостолна Нина је донела хришћанство у Иверију. Након неког времена она је уз подршку цара Миријана подигла три велика крста, од којих је један био подигнут управо на месту на коме је касније подигунт манастир Џвари. Крст је творио је права чуда, привлачећи верујуће са целог Кавказа. Отад се хришћанство у Грузији узвисило над многобоштвом, а Блага вест почела да се шири по целој земљи. Џвари је по савршенству форме једно од ремек-дела архитектуре и први споменик светског наслеђа у Грузији. Велики утисак на посетиоца оставља чињеница да улази у цркву којој је готово 1500 година. Изградили су је да траје не један век, већ миленијумима: коришћена техника градње специфична је по томе што изгледа као да један камен „седи” на другом, а што више пролази време тим постаје чвршћа сама конструкција. Оно што је интересантно, у цркви нема стубова и додатних конструкција. У Х веку цркву су више пута спаљивали Арапи. Тада су пострадали купола и сводови који су вишекратно обнављани у последња времена. Поред цркве Џвари данас се налазе остаци зидова и кула који су подизани ради заштите од непријатеља. Фортификационе грађевине позног периода није поштедело време. Ка главном храму и хришћанском символу Грузије непрекидно тече река људи. О градитељу овог архитектонског чуда нису сачувани никакви подаци, међутим, током многих векова у срцима хришћана живи благодарност древном неимару због његове оваплоћене љубави према Творцу. Џвари без преувеличавања можемо назвати црквеном поезијом у камену, која се налази у хармонији са природом која га окружује. Црква се савршено уклапа у крајолик и приморава посетиоца да ода признање мудрости и укусу архитекте: висина цркве (25 метара) и висина целе стене у прецизној су размери један према седам. До данас се сачувала стара стаза, којом се народ вековима успињао на планину ка цркви Џвари. Приближно на средини стазе налазе се невелики шумарак и извор. Сматра се да се тај извор појавио по молитвама Свете Нине и да његова вода има исцелитељска својства. Унутар цркве нема фресака, знамо да се оне историјски не појављују пре XI века, а Џвари после изградње није мењао свој изглед. Храм нема датиране натписе, али по ликовима изображеним на спољашњим зидовима и према подацима других историјских докумената утврђено је да датум изградње храма мора бити између 584. до 604. године. Црква је украшена барељефима изнад улаза и на спољашњим зидовима у виду анђела, Христа који благосиља градитеља храма, са натписима на древном грузијском језику. Древни крст је током бурних догађаја протеклих векова украден, али је сачувано постоље на којем је вековима стајао. Данас је на одговарајућем месту постављен нови велики крст од кипариса са изображењем тринаест сцена из Јеванђеља. Најпознатији и најпрепознатљивији кадар у Грузији јесте слика Мцхете са осматрачнице поред цркве Џвари. Заиста, одатле се добро види и сам град, и кланац реке Мтквари, и долина Арагви, и планина Багинети. Вековима, тамо где се стапају и грле, као да су две сестре, реке Арагви и Кури, стоји манастир – стихови су којима је прелепу панораму опевао песник Михаил Јурјевич Љермонтов, чији споменик такође стоји недалеко од светиње и опеваних река. Историја бележи занимљиве догађаје, па тако и да је престоница древне државе, која се појавила пре хиљаду година, временом постала сеоце. Таква је Мцхета – најстарија престоница царства Картли. Слава Богу што град није избрисан са лица земље и то, пре свега, благодарећи двема великим хришћанским светињама, Светицховели и Самтавро. Данас је то невелики живописни градић. Стара легенда, која вернима шаље велику поуку о покајању, каже да су између светиња Џвари и Светицховели (катедрална црква у Мцхети у којој се чува Хитон Господњи) биле направљене веома стрме лествице. По њима су се пели и силазили поклоници и монаси. Проћи тај пут могао је само човек који је принео покајање за грехе и који је творио молитву, док су се други сурвавали и падали са огромне висине. Сваком годином лествицама је могло да прође све мање људи и, на крају, под тежином људских грехова тај мостић се обрушио. Џвари се налази на врху са којег се отварају видици и путеви који воде на разне стране Грузије. Ако погледате на исток, пред вама су древне светиње долине Кахетије. Ако гледате на север по лепом времену можете угледати планину Казбек и богату храмовима и манастирима област Хеви, а ако окренете поглед на запад, тамо ћете наћи древну Имеретију пуну светиња. Јужније су пећински храмовни комплекси Џавахетије. https://mitropolija.com/2022/09/08/manastir-dzvari-simbol-gruzije/

Манастир Буково добио је нове мозаике, рад уметнице Василисе Јанојкић из Београда. Њиме су украшени манастирски храм и чесма у порти. Централни мозаик на храму посвећен је Светом оцу Николају Чудотворцу коме је посвећена и манастирска црква, док су са његове леве и десне стране Свети краљ Милутин и Свети Никодим Тисмански. Ова два светитеља су према предањима и ктитори буковског манастира. Једно казује да га је као своју задужбину подигао Свети краљ Милутин, после победе над бугарским краљем Шишманом, крајем 13. века, а друго да му је ктитор Свети Никодим Тисмански, који је живео на овим просторима и изградио бројне цркве у 15. веку. Ауторка ових мозаика, Василиса Јанојкић, мастер ликовни уметник и докторанд Факултета ликовних уметности у Београду израдила је и мозаик за чесму у порти храма, над извором посвећеним животворном источнику, Пресветој Богородици, за који се везују бројна исцељења. Покрову Пресвете Богородице је посвећена и капела у јужном конаку буковског манастира. ~Текст: НГ Портал Манастир Буково у новом руху - EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Манастир Буково добио је нове мозаике, рад уметнице Василисе Јанојкић из Београда. Њиме су украшени манастирски храм и чесма у порти. Централни мозаик на храму посвећен је Светом...

Братство манастира Буково са игуманом Kозмом на челу, поклонило је нов лаптоп рачунар Неготинцу Јовану Милошевићу, ученику Математичке гимназије у Београду, пише Сузана М. Јовановић за НГ портал а преноси Епархија тимочка. Овај рачунар најновије генерације ће изузетном младом човеку омогућити да настави са успешним резултатима на пољу математике, физике и информатике. Млади и талентовани Неготинац и ове године наставио је са успешним резултатима у настави и након што је прошле године освојио три државна првенства. Недавно се вратио из Бугарске са златном и сребрном медаљом на Међународном такмичењу из математике. „Јован је дете наших, на првом месту пријатеља, и нашег радника брата Ивана, породично су везани за манастир, а и Јованов покојни деда је био члан Црквеног одбора и некако има те традиције у породици. Иван ми је причао за Јованове резултате још овде док је био у Неготину у основној школи, те смо одлучили, а ја на првом месту лично у име манастира, да Јована помогнемо и кад год буде нека акција да се ту нађемо, да га подржимо у свему, а знате да је на мој предлог Јован добио и Мајску награду општине Неготин. Гледајући све његове успехе и његов труд одлучили смо да га наградимо са једним лаптоп рачунаром који ће му користити и за школовање и за посао“, каже архимандрит Kозма, игуман буковског манастира. „Ове године сам на државним такмичењима из математике и физике освојио прва места, а и из информатике сам стигао до државног нивоа. На квалификацијама за међународно такмичење „Математика без граница“ освојио сам једну златну и две сребрне медаље, а у финалу једну златну и једну сребрну медаљу“, каже Јован Милошевић. Јовану ће, признаје, нови лаптоп рачунар омогућити и израду комплекснијих програма у настави и припреми за даља такмичења. „Математика ми дефинитивно одговара, пошто имамо сада шест часова недељно, а других предмета мање. На пример историју и географију имамо један и по час недељно, мање ликовног, мање музичког. Овај досадашњи лаптоп са којим сад радио омогућавао ми је неке основне радње, а нови који сам добио од братства манастира Буково, на чему сам неизмерно захвалан, омогућиће ми да се озбиљније бавим програмирањем“, додаје Јован. Извор: Епархија тимочка

Манастир Панагија Сумела (Сумелски манастир) изграђен крајем IV или почетком V века на територији данашњег турског града Трабзона, на обали Црног мора, и сматра се не само једним од најстаријих православних манастира у свету, него и најнеприступачнијим. Упркос томе, манастир изграђен у кречној стени сваке године посећује мноштво православних поклоника, али и туриста који исповедају католицизам, ислам и будизам. Нема ничег чудног што је ово свето место привлачи толику пажњу, јер се од тренутка оснивања до 1923. године унутар његових зидина чувала једна од најзначајнијих и највреднијих светиња – икона Богородице Сумелске. Постоји старо предање да је чудотворну икону, на којој је изображена Мати Спаситеља целог човечанства, насликао Свети апостол Лука. За оне који нису упознати са православном вером треба појаснити да је Свети Лука аутор једног од четири Јеванђеља, а такође се сматра и првим иконописцем. Осим тога, Свети Лука је признат у православној вери као покровитељ живописаца и лекара. Свети Лука је подарио нашем свету неколико чудотвороних икона са изображењем Богородице, које се поштују не само међу православним верницима, него и међу католицима. Све горе набројано истовремено објашњава због чега манастир Панагија Сумела у Турској ужива тако велико поштовање. На велику жалост, у наше време манастир више не може да задиви поклонике богатим унутрашњим инвентаром, фрескама и орнаментима. Много тога је уништено због неумољивог тока времена, а нешто је и намерно разрушено и избрисано од стране вандала и фанатичних исламиста. Такав однос према Сумелском манастиру почео је тек крајем ХIХ века. До тог времена је православни храм, у којем су монаси узносили своје молитве Богу, Дјеви Марији и светима, имао не само огроман утицај, него чак није био дирнут од војника Османске империје, када су успели да освоје територију савременог Трабзона. Међутим, историја уздизања и процвата манастира, исто као и његов значај за савремени свет, заслужују да се на њима подробније зауставимо. Знамо да је изградња манастира почела већ након 386. године од доласка Спаситеља у наш свет. Према летописима сачуваним до наших дана можемо начинити одређени закључак – манастир Панагија Сумела је био основан од стране двојице монаха, Варнаве и Софронија. Управо се њима јавила Мајка Божја, која је рекла да им предстоји набавити икону са Њеним ликом, коју је насликао Свети Лука, и пренети је у тешко доступно место на планини Мела и тамо започети изградњу манастира. Овде треба рећи да је манастир смештен на висини нешто већој од триста метара од нивоа мора и уклесан у кречној стени. Икона Панагија Сумела, коју је насликао Свети Лука, у она далека времена је чувана у Тиви. После сведочења монаха о јављању Пресвете Богородице, свештеници су предали велику светињу Варнави и Софронију, који су се 386. године са великим тешкоћама попели на планинске литице и тамо основали манастир. У то време Трапезунтом (сада Трабзоном) је владао Августалије Кортикије. Природно, два човека, без обзира на њихову безграничну љубав према Богу, нису могла да исклешу сопственим снагама у стени огроман манастир. Сагласно предањима, непроцењиву помоћ су им указали монаси из манастира Светог Јована Претече на планини Завулон. Тај свештени храм, изграђен у част светитеља који је крстио самог Исуса Христа и који је примио страшну смрт, имао је велики утицај и, што не чуди, поседовао је огромна средства. Благодарећи његовој помоћи започиње подизање манастира на стени планине Мела. Узгред, као потврда томе да је изградња Сумелског манастира била започета средствима и радном снагом из манастира Светог Јована Претече служе документи сагласно којима се до 1800. године из православне светиње, где се чувала икона коју је насликао Свети Лука, на планину Завулон у знак благодарности сваких седам година слала мула стара седам година, а сваке године по педесет огромних сасуда напуњених јелејем и воском. У садашње време постоје неоспорне чињенице које говоре о томе да су Варнава и Софроније на почетку изградили цркву Светог архистратига Михаила. На територији Сумелског манастира налазе се још две цркве, једна изграђена у част Мајке Божје, док је трећа посвећена Светим равноапостолним цару Константину и царици Јелени. Глас о новом Сумелском манастиру, у којем се чува непроцењива хришћанска светиња, брзо се проширила широм хришћанског света. Хиљаде поклоника устремило се ка овом светом месту да би се поклонило икони под називом Панагија Сумела. Велики прилив православних хришћана приморао је монахе да још за време изградње последње цркве почну подизање гостопримнице у којој би се могли сместити верници. То је било само прво здање за поклонике; касније су служитељи Сумелског манастира издавали наређења о изградњи нових гостинских домова. Треба нагласити да су све просторије без изузетка исклесане непосредно у стени и, без обзира на то што се она састојала првенствено од кречњака, градитељи су улагали дивовске напоре за проширење манастира. Манастир на планини Мела је још пре довршетка изградње постао место поклоњења православних хришћана. Међутим, историја показује да су монаси преживљавали и нападе варвара и вандала. Захваљујући томе што су три цркве, службене просторије и гостопримнице смештене на тешко приступачном месту, пљачке су се ретко дешавале. До наших дана доспело је сведочанство о разбојничком нападу на Сумелски манастир крајем VI века. Тада су практично све драгоцености из манастира однели вандали, чудом је остала нетакнута само икона коју је насликао Свети Лука и неки други предмети. Чудом, а како другачије, ако је реч о чудотворној икони? Већ 644. године у манастир долазе нови монаси који су га за рекордно кратко време обновили и учинили погодним за посете поклоника. Највећи процват манастир исклесан у стени планине Мела достиже за време владавине династије Комнина. Они су имали безграничну власт не само над Трапезунтом, него и у одређеним интервалима над целом византијском империјом. Сваки владар из ове династије сматрао је својом дужношћу да буде покровитељ манастира у којем се чувала света реликвија коју је насликао сведок земаљског живота Исуса Христа и који су свакодневно посећивали многобројни поклоници из далеких земаља. Огроман допринос у развоју и процвату Сумелског манастира дали су цар Јован II, његов син, унук и праунук. По царевом указу, манастиру су дарована 24 села и око 40 невеликих насеобина, од којих су приходи одлазили моансима за подизање зидова тврђаве, монашких келија и других грађевина. Осим тога, манастир је примио од праунука Јована II, који је владао од 1349. до 1390. године, готово 1370 (!) привилегија. Монаси нису заборавили ово милосрђе и непосредно над улазом у главну цркву поставили су натпис у стиховима којима се прослављају дела Алексеја III и његов непроцењиви допринос у ширењу православне вере по свету. Ову песму је било могуће прочитати до XVII века, потом ју је време заувек избрисало са кречне стене. Задивљујуће је да чак и након што су Трапезунт и њему припадајуће земље прешле у састав Османске империје, православни манастир је наставио да цвета. Један од султана потписао је указ у коме се говорило да монаси Сумелског манастира, у којем се чувала светиња православног света Панагија Сумела, имају право на пуну слободу и привилегије, остављене им још у време династије Комнина. Још више, султан Селим I и сви његови потомци, који су – природно – исповедали ислам, непрестано су даривали манастир и чак покрили бакром куполу главне цркве. Унук Селима I одлучује да је бакар недовољно племенит метал за такво свето место и наређује да га промене чистим сребром. Не може се дати просто објашњење чиме су се руководили владари Османске империје када су показивали такву бригу о манастиру који није имао никакве везе са њиховом вером. Истина, монаси су замолили султана да одустане од покривања крова сребром. Напросто су се бојали да ће такво огромно богатство пре или касније довести до напада разбојника. Процват Сумелског манастира, који се налази на територији данашње Турске, трајао је до краја ХIХ века! Током Првог светског рата војници су принудили монахе да напусте зидине некада моћног и утицајног православног манастира. Избезумљени од гнева, Турци су продрли у манастир. Заборавивши на то да је чак и у временима Османске империје манастир задржао поштовање владара, стали да разбијају све што је било пред њима. Практично су у потпуности уништили фреске, а на изображењима која нису успели да избришу светима су вадили очи. Међутим, без обзира на то што су Турци практично опљачкали и уништили унутрашњи инвентар манастира, нису успели да присвоје икону Богородице Сумелске. Док су Турци јуришали на утврђене зидине, монаси су закопали свету реликвију. Тек се 1923. године један монах одлучио на подвиг, ископао је икону и пренео је на Свету Гору Атонску. https://mitropolija.com/2022/08/05/manastir-bogorodice-sumelske/

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је у среду, 03. августа 2022. године, манастир Дајбабе где се поклонио моштима Светог Симеона Дајбабског, известила је ТВ Храм. У пратњи Његове Светости био је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и Архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода. Извор: ТВ Храм

Света српска царска лавра, манастир Хиландар је путем своје званичне интернет-странице обавестио јавност да због појаве неколико случајева оболелих од ковида 19 у овој светињи, од 19. јула 2022. године па до даљег, нису могуће посете манастиру. О променама режима посета, Управа манастира ће благовремено обавештавати јавност. Извор: Манастир Хиландар

Добротворни концерт за прикупљање средстава како би се извели радови на фрескопису у Манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој одржан је 8. јуна 2022. године у Руском дому у Београду. Пуној сали се обратио Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, захваливши се свима и говорећи о значају неговања наших светиња и духовне традиције. Наступило је више еминентних уметника и група - учешће су узели Љуба Манасијевић, Небојша Мастиловић, Павлина Радовановић, Бранка Зечевић, Србски православни појци, Косовски божури, Фенечки бисери, Београдски синдикат и Хор манастира Богородице Тројеручице. У програму је узео учешће и академик Матија Бећковић, рецитујући своје стихове. Присутнима се обратио председник Општине Никшић, Марко Ковачевић. Програм је водио истакнути драмски уметник, првак драме Народног позоришта, Небојша Дугалић. Садржајан програм, који је трајао дуже од два часа, публика је с пажњом испратила и аплаузима одушевљено наградила надахнуте интерпретације свих учесника. Концерт је завршен песмом "Са Косова зора свиће" коју су сви музичари и певачи извели заједно. Извор: Радио "Слово љубве"

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, у порти манастира Велућа представљена је збирка песама под називом „Живот у вери“ г. Миљка Шљивића, бележи мати Теодора (Спасојевић), игуманија манастира Велућа а преноси Епархија крушевачка. О овој оригиналној књизи, у којој аутор истиче пре свега породичне вредности и у стиху описује живот породице у вери, говорили су аутор Миљко Шљивић, издавач Љубодраг Обрадовић и рецензент књиге, игуманија Велуће мати Теодора. Стихове из ове збирке песама произносили су гђа Драгана Радоичић, глумица трстеничког позоришта и ауторов унук, ученик Богдан, а у музичком и уметничком делу програма наступио је Хор манастира Велућа „Ваведење“. Благослове и поздраве Епископа Давида пренео је протојереј–ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког. Извор: Епархија крушевачка