Претражи Живе Речи Утехе

У данашњем броју Политика је донела репортажу г. Живојина Ракочевића са овогодишње славе манастира Светих Архангела код Призрена, задужбине цара Душана. „Политика” у Душановој задужбини Свети Архангели код Призрена За руком патријарха Павла Омиљена игра била нам је ко ће, од нас деце, први да дотрчи до руке владике Павла и да је пољуби, присећа се Биљана Симић Аутор: Живојин Ракочевић „Призрен, то су мириси и укуси. То је сећање на мога деду који је био предратни предузимач, градио је гимназију у Приштини, мост у Качанику, запошљавао људе. Овде су му, после Другог светског рата, све узели, остала је само кућа код католичке цркве у Призрену, која је запаљена 1999. године”, каже Биљана Симић на храмовној слави Светог архангела Гаврила код Призрена. Избегла је после бомбардовања, а град, манастир и детињство повезани су у једну животну целину. „Призрен видим у разним ситуацијама, рецимо у Турској – угледам берберницу у коју сам ишла с дедом. Ето, онда се враћам, гледам своје детињство негде другде. Омиљена игра била нам је ко ће, од нас деце, први да дотрчи до руке владике Павла и да је пољуби. Кад је умро као патријарх, ми смо били у избеглиштву у Београду. Било ми је тешко па сам отишла у Саборну цркву да запалим свећу. Кад тамо, из кола износе сандук нашег патријарха, тад сам му прва од свих последњи пут целивала руку. За мене се ту завршила трка из детињства, за руком патријарха Павла”, прича Биљана Симић. Председник Удружења пријатеља манастира Светих архангела код Призрена Бојан Бабић годишње организује неколико посета Архангелима и Призрену. На славу је ове године организовано довео деведесет особа из Јагодине, Београда, Новог Сада, Суботице, Панчева и Призрена. „Људи се одушеве. Архангели и Призрен оставе посебан утисак. Ја сам необјективан, ту сам рођен, али људи са стране гледају другачијим очима и понесу чудесне утиске одавде”, каже Бабић. На славу су стигли из Котора Иван и Неда Зечевић, они су се прошле године венчали у Призрену у Богородици Љевишкој, а ове године добили кћерку Марију, која је јуче крштена и први пут се причестила у Светим архангелима. „То је наша љубав, као и благослов ових светиња и овог дивног града”, каже поносно Иван. У Свете архангеле и њихов Душанов народни конак или, како га у шали зову, ДНК долази велики број људи. То је једино место у целој призренској регији где игуман манастира архимандрит Михаило може да смести велики број људи и где се за свакога може наћи реч утехе и охрабрења. Некадашње највеће манастирско властелинство и гробна црква највећег српског владара вековима су уништавани и обнављани, а погром 17. марта 2004. за собом није оставио ни камен на камену. Реконструкција комплекса је тежак и мучан процес, а започета обнова мале Цркве Светог Николе је заустављена, јер косовске власти не дозвољавају даљу градњу, упркос потребама СПЦ, а ни подршка међународне заједнице не даје резултате. „Божја воља је да ми живимо на овим просторима, тамо где се светиње обнављају, тамо има будућности, тамо где народ долази с љубављу, вером и радошћу, као што долазе овде, сигурни смо да има будућности. Не треба да будемо кратковиди и кратке памети па да мислимо да се с нама завршава све”, рекао је владика Теодосије и, позивајући се на речи патријарха Павла, нагласио: „Доћи ће неко боље време, и неки бољи људи, који ће бити достојни да заврше оно што ми данас не можемо.” Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић јуче је апеловао да се „још јаче, снажније и храбрије бранимо и обнављамо нашу културу, наше светиње и наше обичаје”: „Чувајући их данас, ми утиремо пут, надам се, за неку бољу, лепшу и светлију будућност, за нас, нашу децу и унуке.” Манастирској слави у Светим архангелима присуствовало је неколико стотина гостију, а свету литургију, са свештенством и монаштвом, служио је епископ рашко-призренски Теодосије. Музички фестивал и школа калиграфије У Призрену се у организацији Удружења пријатеља Светих архангела одржава други Фестивал средњовековне музике у атријуму Цркве Светог Спаса. Ове године, 26. и 27. августа, учешће су потврдили Един Карамазов, Ансамбл „Левант” из Београда, словеначко-хрватски састав „Цансо” и мађарски трио „Боурдон”, а организационо помаже и Дом културе „Грачаница”. У истој организацији у Светим архангелима код Призрена од 19. до 24. августа одржава се „Архангелска летња школа калиграфије и историје”, намењена деци из дијаспоре, чији су боравак подржале Управа за дијаспору Владе Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију. View full Странице

Да би се видело најлепше и најмонументалније зидно сликарство 13. века у Европи, не морате далеко да путујете – оно се налази у Манастиру Сопоћани код Новог Пазара. Али, поред све те ванвременске лепоте које пружају сопоћанске фреске, у животу манастира има и проблема, пре свега у заштити околине манастирског комплекса. Манастир Сопоћани изграђен је у другој половини 13. века. Претрајао је многа паљења, рушења, разарања. Данас, да би заштитили непосредну околину задужбине краља Уроша Првог, монашко братство подигло је кредит за куповину падине. Цена тог земљишта је, кажу, била као да су куповали плац на Дедињу. Не жале се, монашким миром и трпељивошћу све прихватају. "Критеријуми и услови за било коју врсту радова, поготово обнову манастира, су врло ригорозни, тако да нам понекад праве сметњу за неке радове и за жељену обнову. С друге стране, то се не поштује у најближој околини, тако да зона заштите није увек поштована. Појављује се дивља градња на шта би требало обратити пажњу убудуће", каже јеромонах Наум. Недавно је подигнута џамија која се налази у најстрожој зони заштите просторно културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима. Нелегална градња у тој зони може довести у питање и статус тог споменика на Унесковој листи. У манастирском братству Сопоћана тренутно се размишља о обнови конака као и о градњи Визиторског центра, с обзиром на све већи број посетилаца. "То су ствари о којима треба добро промислити, с обзиром на то да ништа од тога што би се тамо изградило и чиме би се још унапредио живот, не сме нарушити интегритет и аутентичност самог споменика – што би последично могло да доведе у питање његов опстанак на листи светске културне баштине", указује историчар уметности Владимир Џамић из Завода за заштиту споменика културе. РТС 26 / 07 / 2017

На Вазнесење Господње биће освећен нови храм ставропигијалног Сретењског манастира у Москви, Храм Васкрсења Христовог и Новомученика и Исповједника руских. Тиме ће бити обиљежен почетак прогона Руске цркве и десетогогодишњица обнове канонског јединства Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. У току су завршни радови на унутрашњем уређењу овог, још једног руског Храма на Крви (у непосредној је близини Лубјанке, сједишта КГБ-а). Сајт православие. ру доноси фотогалерију из које може да се види спољшња архитектура и љепота унутрашњег живописа Храма. http://www.pravoslavie.ru/103060.html Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь Вседержитель. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Иеремия. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Даниил. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Росписи купола Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Хорос Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Купол и хоры Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь, преподающий Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря. Господь преподает Свои Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид из алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на алтарь с балкона второго этажа Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол и Евангелист Иоанн Богослов. Роспись паруса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись лестниц Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись колонн храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на западную стену Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Матерь Божия. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Воскресение Христово. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Фаддей Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Святая Троица. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Петр. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Художники Дарья Шабалина и Михаил Леонтьев, возглавляющие работы по росписи собора Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Крещение Господне. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Нагорная проповедь. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской. Вид с Рождественского бульвара Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Анатолий Горяинов 18 мая 2017 г. View full Странице

Српска држава и пре Немањића Борис Субашић | 23. април 2017.http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:661796-Српска-држава-и-пре-Немањића Археолошка истраживања мењају знања о средњовековној историји. Тврђава на брду Браниг над кањоном реке Градац доказ функционисања државе бар два века пре Немање Јеринин град, право градитељско чудо /Фото Б. Субашић НОВА археолошка истраживања у западној Србији откривају нову, изненађујућу слику преднемањићке Србије, као добро организоване и густо насељене државе са утврђењима која штите саобраћајнице којима се транспортују товари драгоцених руда, кажу стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву. - Откриће да је велика тврђава на брду Браниг изнад кањона реке Градац функционисала бар два века пре Немање као српска, уз проналазак мањих утврђења на античком правцу који је спајао подрињске рудне области са долином Колубаре, показује да је реч о организованој државној територији - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског завода. - Резултати истраживања указују да се преднемањићка српска држава простирала између Саве и Дрине. Од ископавања тек очекујемо изненађења, јер су на територији западне Србије и источне Босне откривени трагови утврђења и насеља раносредњовековне српске државе. Остатке зидина и кула на стрмом брду у кањону реке Градац, у атару села Бранговић, на седам километара од Ваљева, народ је назвао Јеринин град. Друго име за рушевине је Бежане, јер су се међу високим зидинама, на неприступачним литицама, и у многобројним пећинама, скривали збегови од османског зулума. Археолози кажу да још нису откривена писана сведочанства о овом великом и вешто сазиданом граду, али су на основу налаза утврдили да је утемељен још у преисторији, око 1.600 година пре Проклете Јерине, жене деспота Ђурђа Бранковића, која је у народној машти била градитељ тврђаве. - На почетку истраживања 2004. мислили смо да је реч о византијској тврђави из 5. века, из времена Јустинијанове обнове - каже Арсић. - Доцнијим ископавањима смо утврдили да су је Римљани користили у војне сврхе још од 3. века, а да су касније само додати луксузнији цивилни део и епископска црква, верско седиште целог овог дела Србије, што сведочи о значају тајанственог града. Затим смо дошли до најстаријег слоја који сеже у преисторију, у гвоздено доба, кад се на овом месту налазило насеље утврђено каменим бедемима. Археолог Радивоје Арсић Убрзо су археолози схватили да на простору тврђаве и села Бранговић постоји јача традиција насељавања него што су могли и да замисле. Највеће изненађење сачекало их је у најмлађем археолошком слоју. - Иако је највише оштећен ерозијом и ископавањима дивљих археолога, налази су недвосмислено указивали на то да су Срби овде живели у континуитету од времена насељавања од 7. до 10. века. Град је, изгледа, напуштен у време ратова кнеза Часлава са Угарима - каже Арсић. Остаци вишеслојног утврђења су на површини од три хектара. - У доњем делу града налазило се цивилно насеље, а горњи део, где је била велика донжон кула, имао је искључиво војну сврху - каже Арсић. - Геодетска снимања и ископавања указују да се цивилно насеље развило поред античког пута кроз кањон реке Градац, спајајући долину Колубаре са Ваљевским планинама и Подрињем, који су обиловали рудним лежиштима сребра, бакра, олова и злата. Јеринин град је право градитељско чудо са својим високим и дебелим зидовима који се стрмо спуштају у дужини од око 200 метара изнад самог речног тока. Градитељи су, где год су могли, користили природне бедеме од стена и повезивали их зидовима који су из даљине тешко уочљиви. За потребе одбране су у стрме стене уклесане стазице и степенице чији се трагови и данас јасно виде. ХРИШЋАНСТВО ИЗ ПЕЋИНА КАЊОН реке Градац поред тајанственог Јерининог града чува и сведочанства о ширењу хришћанства у Србији. Поред остатака ранохришћанских богомоља у ромејском насељу, у високим, сурим стенама око града налазе се многе пећине, келије, где су средњовековни монаси испосници тиховали гледајући с висине на крајолик клисуре и околних ваљевских планина као слику раја на земљи. Тим испосницама, сматрају научници, своје име дугује манастир Ћелије, који се налази у непосредној близини Јерининог града.

Дана 20. и 21. марта 2017. године, у сусрет Међунардном дану шума, манастир Буково је у оквиру спровођења редовних планова газдовања шумама, наставио са већ познатом традицијом бриге о својим шумама. Наиме, поред природне обнове шума и превођења изданачких (неквалитетнијих) у шуме семеног порекла (квалитетнијих), које је у великој мери успело, извршено је пошумљавање одређених површина висококвалитетним садницама букве и храста китњака. Прошлогодишње пошумљавање је успело са изузетно великим процентом. Тако се заокружује процес стварања нових шума на месту презрелих. Само су младе шуме, када интезивно прирашћују, велике фабрике кисеоника, а повећањем обраслости, умножавају се и остале функције шума. Манастир Буково, као и остали манастири Епархије тимочке, наставиче бригу о својим шумама. Путем подизања нових шума, негом, реконструкцијом и обнављањем постојећих, израдом планова на нивоу Епархије, које ће се у току ове године реализовати, пружиће велики допринос у остваривању свих општекорисних функција које шума пружа целокупном друштву. Извор: Епархија тимочка Епархијске вести | View full Странице

Драга браћо и сестре у Христу, Свједоци смо злоупотребе имена манастира Острог (a и других манастира), на разноразним ФБ профилима, који немају благослов цркве, и који апсолутно немају никакве везе са манастирима по којима носе име, нити ca учењем свете цркве православне! У светим јеванђељима нас Господ наш Исус Христос упозорава:" Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити." Браћо и сестре, опасно и душепогубно зло се брзо шири на поменутим лажним и безбожним ФБ профилима, a који да би заварали неупућене у вјери , намјерно носe имена манастира (Острог итд), и тиме заводе народ на пут који га одваја од цркве Христове и спасењa. Још од пада првог човjека па до данашњих дана људи не престају да вире иза завjесе стварности не би ли видjели од чега је она саздана. Чак ни божанско откривање истине није било довољно да утjеши човjека гладног разумjевања. Данас, мас-медији, лажни и душепогубни ФБ профили који носe имена светих манастира, све више постају пропагандна трибина свакојаких лажних пророка и пророчица дневне људске судбине, који лове у своје погубне мреже вjерне, неосjетно их удаљујући од спасоносног окриља Цркве и Христове Истине! Размjере ове појаве су толике да су због ње, разумије се из више «цивилизацијских « разлога, забринути и неки наши атеистички и паганизирани кругови. Православна црква треба да се огласи и поводом овог «крупног друштвеног проблема», поготово они који су носиоци истинске духовности и чувари наших светиња. Посљедњих година више није било потребно да се иде у Бугарску код Ванге и расколника, код нас се «открило» видовњаштво и бајање, нешто не типично за ово поднебље. Као печурке послије кише, ничу многобројни приватни издавачи који се баве објављивањем искључиво езотеричне, окулитискитчке литературе. Појава «пророка» се искоришћава чак у политичке сврхе. Пракса употребе сувјеверја нa телевизији незамислива је у модерном свету. Ово не представља никакав степен демократије. Астрологијa и пророчанство више нису ведра духовна разбибрига, већ озбиљан посао, у чистом моралном и политичком смислу. Усред буке и збрке модерних времена, појава лажних пророка, «чудотвораца» је уобичајена, то је симптом болести духовног организма једног народа, који се одрекао правде и истине Христове и похрлио у таму новог паганизма. Особе које су популарне и «проричу» не чине то у име Христа Бога, него из свог демонски прелешћеног срца и ума, најчешће и зарад своје славе, због чега су, такође, веома опасне за вjерски непросвjећене. Ничег заједничког са истином Астрологија и хиромантија немају ничег заједничког са истином Откривења Цркви Божјој. Шта више, строго су забрањене. Ноомоканон, зборник правила црквеног живота, одређује шест година забране светог причешћа за оне који се баве астрологијом или питају астрологе за савjет. Учење о «судбини» и «карми» су многобожачке самообмане. Не постоји накаква судбина као нужност да човjек учини овај или онај поступак. Мада Господ зна шта ће неко учинити, свако од нас има слободну вољу по којој се опредjељује. Божје свезнање не утиче на нашу слободу. «Карма» и учење о «предходним животима» су оријенталне вjерске доктрине које су од светих отаца одбачене као неистине. Планете и звијезде су небеска тијела, без разума, воље и осjећања; оне као ни остaли физички објекти не могу управљати човjековим поступцима. Свети оци који су о овим проблемима писали, од светог Јована Златоуста до дана данашњега, упозоравају хришћане да се клоне свих видова тобожњих предсказања, астрологије, магије, спиритизма, итд. Ко то не буде појмио, лишиће се заступништва Божијег и свjесно ће се предати у руке непријатељу нашег спасења – злом духу. Иако се окултизам појављује у различитим формама, његова препознатљива и кључна карактеристика је поистовећење са ђаволом и пријатељски однос са њим. Постоји, ипак, квалитативна разлика између наивног консултовања астролошких карата и призивања ђавола за остварење неког циља. Док је астрологија просто причање основних истина хришћанске вјере, окултизам је изједначавање са ђаволским силама. Окултизам је у свом бићу изједначавање са демоном, заправо употреба ђаволских сила ради остваривања нечијег циља или жеље. Он је познат као сатанизам. Разумије се да је целокупно биће Цркве позвано да се одупре оваковом поистовећивању са силама таме. Уствари, Црква наставља дjело Христово које је Царство Божије, Царство Светлости, спасења човjека од ђавола – још од крштења преко светотајинског живота Цркве. Одрицање од сатане на крштењу, радост поноћног васкршњег богослужења указује на суштинско размимоилажење Цркве и сваког покрета, који би да се повезује са демонским силама. Има много хришћана којима је тешко повјеровати у личну силу зла, сатане иако је Црква од самог почетка учила о оличеном злу. Безбожни простор Једно је јасно и очито, да је моћ и сила ђавола сасвим релна, а то је очигледно на нашим обезбоженим просторима. Многи који занесени својим слободама и правима, у свој својој виоленетности, заробљени су ђаволским мрежама. Морамо признати да секуларизовано друштво жели да потисне хришћанску вјеру из јавног живота. Отуда толико збуњивање нашега народа, умjесто истинске Цркве, у њему појављују и разврежују, уједињени, сујевјерје и идолослужење. Хришћани имају право да се супроставе свакој врсти окултизма, а посебно оним његовим формама које директно упућују на били какву везу са злом, без обзира како се звала. Пошто «видовњаци» и «пророци» шаљу многе под Острог или покушавају злоупотребити Светињу, ми који служимо Светињи одоворно свједочимо љубав и отвореност према сваком људском бићу. Ми не сjедимо скрштених руку, нити пак, плачемо над судбином нашега народа, већ излазимо у сусрет изманипулисаном народу од свих његових «усрећитеља». Наравно да се благодат и берићет не може купити никаквим новцима. Било је нажалост оних који су покушали да своје чаробњаштво озаконе нашом саглашношћу, а ми морамо истаћи да без обзира на своју срдачност према свима било које вjере, невjере и «пасје вјере», никаквог «чуда» у земљи појаве разних чудака не би без Божије помоћи и наше спремности за промjеном и покајањем. Острошка светиња и њено дуготворство позива на право чудо, које доводи човjека до чудесног усхићења, благодарности Богу и живота другог човjека. Свети Василије је био такав човjек који се молио Богу, постио и служио смjерно и скромно ближњима. Он је чинио чуда за вријеме свог земаљскога живота, као што и сада чини многа чудеса, али с тим што то себи никада није приписивао, већ Живом Богу. Његово тијело се напунило као живи сасуд енергија Божијих и постало нетрулежно и лековито. Лијек који се добија у Острогу подразумијева живу вjеру а не сујевјерје и маловјерје; подразумјева активан и динамичан живот у Православној цркви. Зато смо ми православни одговорни за цио свијет који у злу лежи. Ми позивамо на будност и расуђивање, на спремност да одолимо свим искушењима, лажним духовностима и политизацији и идеологизацији хришћанства. И на крају да се помолимо да нас Господ сачува од овог зла, и за оне који су упали у ову замку да их Господ спаси и помилује: Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови, и нека бjеже од лица Његова сви који га мрзе. Као што ишчезава дим, да ишчезну, као што се топи восак од лица огња. Тако да погину грешници од лица Божијег, а праведници нека се веселе. Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему. Христос, истинити Бог наш, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, заштитништвом часних небеских Сила Бестjелесних, молитвама часног славног Пророка Претече и Крститеља Јована, Светих славних и свехвалних Апостола, Светих отаца наших васељенских учитеља и јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Атанасија и Кирила, Јована Милостивог патријарха Александријског, Николаја Мирликијског, Спиридона епископа Тримитундског Чудотворца, светог апостола првомученика и архиђакона Стефана, Преподобних и богоносних отаца наших: Антонија, Ефтимија, Саве Освећеног, Теодосија Општежитеља, Онуфрија, Арсенија и свих преподобних, Светих и цjелебних Бесребреника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, Сампсона и Диомида, Фотија и Аниките, Талалеја и Трифуна и Панкратија архиепископа, Светих славних и добропобjедних мученика, преподобних и богоносних отаца наших, Светих славних великомученика Георгија Побjедоносца, Димитрија Мироточивог, Теодора Тирона и Теодора Стратилата, Мине чудотворца и свештеномученика Харалампија и Елефтерија, Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, Светог свештеномученика Кипријана и Свете Мученице Јустине и свих Светих, молимо Те Многомилостиви Господе, услиши нас грешне који Ти се молимо и помилуј нас. Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин. Ваш молитвеник пред Господом, О. Саша Ј.Туркић сабор онлајн часопис Епархије франфуртске и све Немачке

View full Странице