Претражи Живе Речи Утехе

На помолу наставак замрзнутог дијалога СПЦ и непризнате цркве у Северној Македонији. О решавању статуса најпре са аутономном православном Охридском архиепископијом РЕШАВАЊЕ црквеног раскола у православљу у Северној Македонији је на помолу! Како "Новости" сазнају, у току су интензивне припреме стратегије за релативно брзи наставак замрзнутог дијалога комисије Српске православне цркве и неканонске цркве у Северној Македонији. Поново испољену спремност СПЦ за дијалог како би се коначно достигло решење проблема на аутентично канонској основи, како је то потврђено у саопштењу Светог архиерејског сабора после мајског заседања у Београду, владике неканонске Македонске православне цркве - Охридске архиепископије (МПЦ-ОА), званично засад не коментаришу. Према поузданим сазнањима "Новости", темељно, међутим, раде на стратегији за наставак разговора у ишчекивању одговора на њихову молбу и молбу премијера Зорана Заева васељенском патријарху Вартоломеју "за одлуку утврђивања статуса цркве у овој земљи, прикључењем признатим црквама у православном свету". Портпарол Синода МПЦ, владика Тимотеј, није желео да коментарише евентуалне потезе, уз примедбу "да ће владике заседати и разматрати евентуалну понуду СПЦ за наставак дијалога када то званично стигне у Скопље". Према делу тих припремних питања, како наводи извор нашег листа, опрез је разумљив, поготово у могућој солуцији отварања иновираних етапних преговора за решавање статуса МПЦ-ОА, најпре са аутономном Православном охридском архиепископијом (ПОА), архиепископа охридског и митрополита скопског Јована (Вранишковског). - Тај приступни квалификациони део могућих постепених преговора пожељан је и упутан, независно колико болан, јер би евентуалним прикључењем МПЦ у ПОА, био обезбеђен неопходан канонски услов стицања претходне аутономије, на путу ка самосталности, захтевом за аутокефалију - тумачи извор "Новости", подсећајући да је патријаршијски и Саборски томос о аутономији ПОА у литургијском и канонском јединству са СПЦ, дат 24. маја 2005. са потписом тадашњег патријарха српског Павла. Саборна црква у Скопљу / Фото М. Станчић Уколико би та "прва етапа" обновљених преговора била задовољена, реална су очекивања да би захтев за статусно решење самосталности МПЦ био брзо разматран у СПЦ. ПРОБЛЕМ ОД 1967.НЕКАНОНСКА МПЦ-ОА пребива у расколу још од 1967. године. Тада је дошло до једностраног издвајања од мајке СПЦ, проглашењем аутокефалије коју до сада није признала ниједна помесна црква у православном свету. Евентуална резервна солуција могла би да буде припремљена и у пакету трилатералних разговора комисија СПЦ, ПОА и МПЦ-ОА. И за такав "обрт", како се објашњава, чекаће се и одговор Васељенске патријашије на писано реаговање СПЦ, због евентуалне одлуке о стављању на дневни ред питања за отпочињање разматрања захтева из Скопља за решавање статуса МПЦ-ОА. Оптимизам владика неканонске МПЦ оснажен је после решења спора између Скопља и Атине због службене употребе имена државе потписивањем Преспанског споразума, али и контроверзне одлуке васељенског патријарха Вартоломеја о признању самосталности парацрквене структуре у Украјини. Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован ВЛАДИКА ПЕТАР БИО У БЕОГРАДУ ЗА време заседања Архијерејског сабора СПЦ, у Београду је боравио владика Петар из неканонске МПЦ-ОА у настојању да, потврђено је "Новостима", издејствује убрзање дијалога, који никада није био ни прекидан, већ замрзнут у периоду док је поглавар ПОА, у литургијском и канонском јединству са СПЦ, митрополит Јован био у затвору. Иако је најпре негирао, владика Петар је, иако невољно, ипак, потврдио да је заиста боравио у Београду, и да је "у једном ресторану" надомак Патријаршије, разговарао са неким од владика СПЦ, "старим пријатељима са којима је заједно студирао". НОВОСТИ http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:797019-УЈЕДИЊЕЊЕ-ПА-ПРИЗНАВАЊЕ-На-помолу-крај-раскола-православља-у-Северној-Македонији View full Странице

mitropolija.com/2018/10/17/vaseljenska-patrijarsija-crkvu-u-makedoniji-iskljucivo-vidi-kao-dio-jurizdikcije-spc/ На македонском порталу „Слободен печат“ и у његовом штампаном издању, под насловом „Након Бугарске и Цариград диже руке од МПЦ-ОА“, објављен је текст у коме се наводе изводи из писма којим је Цариград одговорио на захтјев тзв. Македонске Православне Цркве о добијању Томоса којим би ова самопроглашена и непризната црквена заједница добила аутокефалност. „Васељенска Патријаршија је јасно и недвосмислено саопштила да Православна Црква на територији Македоније је саставни дио Пећке Патријаршије и припада искључиво Српској Православној Цркви„, наводи се у писму. У писму се такође наводи да се не може испунити паралелан захтјев Скопља и Кијева, јер је ситуација потпуно различита. По њиховим ријечима, Константинопољ никада није званично укинула аутокефалију у Украјини на рачун Москве, као што је то урадила са епархијама у Македонији, признавши их као саставни дио СПЦ, одлуком из 1922. године. Митрополит преспанско – пелагонски, тзв. МПЦ, Петар потврдио је за овај портал да је из Цариграда стигло писмо у коме се јасно ставља до знања да немају подршку за добијење аутокефалности. Међитим, овај архијереј је убијеђен да то неће обесхрабрити МПЦ и да ће она и даље функционисати као аутокефална црква. Ово је само још једна потврда да ова неканонска јерархија тоне све дубље у еклисиолошку јерес, остајући и даље при ставу да не зависе нити од СПЦ ни од једне Помјесне Православне Цркве. Иако свјесни да нису дио једне, свете, саборне и апостолске Цркве Православни, саговорник за то окривљује друге Помјесне Цркве, а не себе и нада се да ће држава ријешити и ово питање. Извор:https://www.slobodenpecat.mk/makedonija/po-bugarija-sega-tsarigrad-kreva-ratse-od-mpts-oa/ Доносимо и превод текста са грчког сајта Ромфеа: Позивајући се на високе званичнике тзв. Македонске Православне Цркве, писани медиј Слободни Печат наводи да је Васељенски Патријарх Вартоломеј одговорио на недавно писмо тзв. Македонске Православне Цркве у којем тражи да јој се додијели аутокефалија под новим називом Архиепископија Охридска И Прве Јустинијане. На основу информација које даје наведени медиј одговор Патријарха је био негативан. Васељенска Патријаршија је одлучила да се о том захтјеви не сазива никаква синодска сједница, јер та црквена област није под њеном канонском јурисдикцијом, већ под јурисдикцијом Пећке Патријаршије, односно, Српске Православне Цркве. Такође, наведи се да је Васељенски Патријарх у свом одговору нагласио да се не може упоређивати решавање црквеног проблема Православне Цркве у Украјини са питањем тзв. Македонске Православне Цркве, И да су то два у потпуности различита случаја. Васељенски Патријарх у свом писму објашњава да никада није пренио на Москву црквене области данашње Украјине, док су 1922. дате црквене области данашње БЈРМ под јурисдикцију Српске Православне Цркве. У својој изјави митрополит Петар тзв. МПЦ рекао је да : “ И ако пропадне нада за решење црквеног проблема преко Цариграда, МПЦ ће надтавити да функционише као аутокефална црква“. Са грчког превео: протојереј Никола Гачевић Извор: http://www.romfea.gr/oikoumeniko-patriarxeio/24418-allagi-stasis-apo-to-oikoumeniko-patriarxeio-gia-tin-sxismatiki-ekklisia-tis-pgdm

Иза подршке канонски непризнатим ЦПЦ и МПЦ крије су намерe центара моћи који преуређују Балкан више по НАТО стандардима него по бриселским Многи као да нису схватали озбиљно то што митрополит Амфилохије годинама упозорава како канонски непризната црногорска православна црква покушава да уз помоћ власти у Подгорици Српској православној цркви преотме цркве и манастире. Али, сада, када је патријарх Иринеј подигао глас, постало је јасно у каквом се тешком положају налази Митрополија црногорско-приморска. Ситуација није боља ни у Македонији, где се наставља притисак на епископе српске цркве. Тако је 9. јула архиепископу Охридске архиепископије СПЦ Јовану Вранишковском без икаквог објашњења поново одузет пасош при преласку македонске границе. Одмах је реаговала Охридска архиепископија поручивши да је реч о дискриминацији типичној за земље у којима не постоји владавина права. Ново ускраћивање основних људских права архиепископу Јовану, који је већ провео три године по македонским затворима, дешава се после одлуке Европског суда за људска права. Суд у Стразбуру је 16. новембра прошле године утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу. Овај европски суд је практично признао постојање Охридске архиепископије и наложио Скопљу да је региструје и омогући јој несметано деловање. На другој страни, поједини центри моћи безуспешно су покушавали да у Црној Гори инсталирају као духовног поглавара самозваног митрополита Михајла (Мираш Дедеић). Али, када им то није пошло за руком, уследио је лукавији план. Из кругова ЕУ је посредно сугерисано Митрополији црногорско-приморској да ступи у дијалог са „Црногорском православном црквом”. Циљ је био да се у Црној Гори склепа православна црква коју би народ некако прихватио, али под условом да нема везе са Српском патријаршијом. Како да митрополија, која од 1219. године постоји у саставу Српске православне цркве, противно канонима крене у преговоре са „Црногорском православном црквом” која је основана као невладина организација 2000. године у полицијској станици на Цетињу? Осим тога, како разговарати са лажним верским поглаваром на којег је цариградски патријарх Вартоломеј бацио анатему? Претходни руски патријарх Алексије Други је приликом једног сусрета са Милом Ђукановићем јасно скренуо пажњу црногорском председнику да Мираша Дедеића и његове сараднике неће прихватити ни у једној православној цркви. Непризната црква у Скопљу, коју предводи архиепископ Стефан, у бољој је позицији. Македонска православна црква, која се 1967. године неканонски одвојила од СПЦ, може да настави преговоре са српском црквом, које је прекинула 2002. године одбацивањем већ утаначеног Нишког споразума, чији је циљ био превазилажење раскола. Упркос одбацивању споразума, Српска патријаршија је поново позвала у духовно јединство вернике и свештенике у Македонији. Том позиву се одазвао тадашњи митрополит велешки и повардарски Јован, који је постављен за егзарха аутономне Охридске архиепископије. На Сабору СПЦ 2005. Јован је потврђен као архиепископ охридски и митрополит скопски и председник Светог синода Охридске архиепископије. И уместо да МПЦ тражи решење за свој положај од СПЦ, она је упутила прошле године позив Бугарској православној цркви да јој буде „мајка црква”. Најгоре је то што је БПЦ прихватила да заступа неканонску МПЦ пред осталим помесним црквама. У цео процес се на непримерен начин умешала и Цариградска патријаршија. Поводом најаве да су Грчка и Македонија усагласиле споразум о промени имена бивше југословенске републике, васељенски патријарх Вартоломеј је позвао сестринске цркве да прихвате „цркву у Скопљу” у православно јединство. Иза подршке канонски непризнатим ЦПЦ и МПЦ очито се крије намера појединих центара моћи који преуређују Балкан више по НАТО стандардима него по бриселским. Циљ је да се у свакој од новонасталих држава бивше Југославије направи самостална квазиправославна црква. Власти у Подгорици и Скопљу свесрдно иду наруку таквим пројектима, чији је циљ да се СПЦ онемогући да делује на својој вековној канонској територији. Алармантну патријархову изјаву др Стеван Гајић из Института за европске студије тумачи као упозорење да се тек очекује велики удар на СПЦ у Црној Гори. Овај политиколог подсећа на оно шта је Збигњев Бжежински поручио приликом распада Совјетског Савеза: пао је СССР, али ми и даље имамо главног непријатеља, а то је Руска православна црква. Гајић истиче да је овај амерички геостратег у РПЦ, иако сломљеној под комунизмом, видео снагу у којој може да се обнови руска држава. „СПЦ је препозната као једина национална институција српског народа која прелази границе садашње Србије. Српска црква многима смета не само зато што на овим просторима негује православну духовност већ и зато што подсећа да ми Срби имамо вековима дугу традицију државотворности. А то се не уклапа у агенду ЕУ и НАТО”, објашњава сарадник Института за европске студије. Извор: Политика View full Странице

Извор:https://www.patriarchate.org/-/anakoinothen-30-05-2018- Свети и Свештени Синод, сабран данас под председавањем Његове Свестости, размотрио је захтев шизматичке Цркве у Скопљу, поткрепљено и писмом Премијера премијера БЈРМ, Његове Екселенције г. Зорана Заева, за преузимање иницијативе од стране Васељенске Патријаршије за поновно враћање ове Цркве у канонски поредак под именом Архиепископија Охридска, и одлучио је да прихвати то, и да учини све што је потребно према неприкосновеним одредбама историјско-канонске компетентности и привилегија првопрестолне Васељенске Патријаршије. У Патријаршији, 30. маја 2018. год. Од Првог Секретара Светог и Свештеног Синода View full Странице

Завршница НАТО акције стварања „АУТОКЕФАЛНИХ ЦРКАВА“ у Македонији и Украјини! 31. маја 2018.https://www.vidovdan.org/aktuelno/zavrsnica-nato-akcije-stvaranja-autokefalnih-crkava-u-makedoniji-i-ukrajini/ Јуче је обелодањен одговор васељенског патријарха Вартоломеја и цариградског синода на захтев, од пре месец дана македонског премијера Зорана Заева, да се Македонској цркви да аутокефалија. Цариградска патријаршија је одговорила да преузима одговорност за решавање статуса Охридске архиепископије у складу са својим „историјским и канонским правима“, нигде не помињући права Српске православне цркве. Иако у македонским медијама има тврђења како се није одступило од захтева да црква носи назив и „Македонска“, портпарол расколничке структуре у Скопљу, митрополит дебарско-кичевски Тимотеј у контрадикторним изјавама, заправо најављује да би за њих било прихватљиво и име Охридсака и Јустинијана Прима архиепископија, само да имају аутокефалан статус. С обзиром да ће и име саме Републике Македоније да буде промењено, логично је да ће се и име цркве у њој мењати. Оно што забрињава јесте папистичка претензија Фанара да самостално даје аутокефалију у просторима туђе канонске надлежности. У случају Македоније показало се да је игра са „мајчинством“ од Бугарске православне цркве била само блеф, у склопу ширих планова да се направи систем НАТО – „аутокефалних цркава“ у источној Европи. Бугари су сада искључени из игре за рачун Цариграда. Они су и сами били упознати да НАТО господари палицу дају другима, па су одбили учешће у прослави 1000 година Охридске архиепископије. Да ствари буду компликованије Цариград увелико ради на стварању, опет „НАТО-аутокефалне“ цркве у Украјини. По изјавама које се умножавају на руским „либералним“ и украјинским расколничким сајтовима нацрт Томоса аутокефалије Украјинске цркве, већ је написан. Ситуација по јединство православног света никада није више била забрињавајућа. Српски патријарх је јасно поручио у Москви на дан Светих Кирила и Методија, да мора да се очува канонски поредак православља и не сме да се изађе у сусрет „унијатама и расколницима“. Слично је поручио дан касније и Свети Синод канонске Украјинске православне цркве (Московске патријаршије). Нажалост, Цариградска патријаршија углавном испуњава жеље НАТО пакта. Пример наглог заокрета у Македонији то јасно показује. У овом тренутку није угрожено само канонско јединство свих помесних Православних цркава, него, и у перспективи, канонско јединство Српске православне цркве, не само у Македонији. Уколико Цариград заиста повуче најављене кораке у Македонији и Украјини, словенске Цркве, пре свих Руска и Српска ће се веома оштро одупрети том антиканонском деловању. У овом тренутку нови расколи су извеснији, него решења ситуације. У Српској и Руској патријаршији полажу се наде у древне патријаршије Александрије, Антиохије и Јерусалима, да спрече Цариград у деструктивном деловању. Екипа Видовдана

Извор: https://dveri.bg/uxw98 У Светлу среду, васељенски патријарх кир Вартоломеј је на Фанару примио групу ђака и предавача из Богословије "Св. Климент Охридски " у Скопљу, која је на ходочашћу у Истанбулу и Солуну. Током састанка је разговарано о ситуацији у вези са Македонском православном црквом, а посебно о корацима Бугарске патријаршије да превазиђе раскол у овој земљи. Патријарх Вартоломеј верује да су кораци БПЦ у том правцу погрешни и не доприносе решавању проблема. Он је рекао да се такви комплексни проблеми решавају "поштено и отворено" и подсетио на одбијање Бугарске православне цркве да учествује на Сабору Православне Цркве на острву Криту 2016. године, где су могла да се расправљају спорна питања између помесних цркава. Пресс центар Васељенске Патријаршија наводи речи Патријарха Вартоломеја: "Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство. Бугарска не може да вас упозна са канонским поретком, канонским односима са другим црквама. Међуправославне везе морају да буду одговорне и искрене. Кад год сам сазивао састанак православних примата - било овде или у Шамбезију, Васељенска Патријаршија покушавала је да стави све проблеме на сто и да о њима разговара искрено и одговорно. На исти начин смо урадили на Светом и Великом Сабору, који су заједно припремиле све цркве. На последњем Синаксису православних поглавара у јануару 2016. године у Шамбезију смо разговарали, имали смо тешкоће око неких питања, али смо припремили све текстове који је прихватио Велики Сабор. Ми смо припремили прописе за рад Сабора и рекли смо: "Да се састанемо на Криту у јуну". Све је потписано, прошло је три или четири месеца да се ништа ново није десило, а онда је у последњи тренутак четири цркве рекло: "нећемо доћи." Али окупљање се одржало. Међутим, то не показује искреност и одговорност ове четири цркве, када смо све претходно разумели и потписали. " Патријарх Вартоломеј је позвао грађане Скопља да посећују Цариград и седиште васељенске цркве. "Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства. Сваки пут када дођете у Цариград, не осећајте се странцима, осећајте се као код куће. За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама." Патријарх Вартоломеј поклонио је богословима и њиховим наставницима књиге о историји Васељенске патријаршије и званичне текстове Светог и Великог Сабора Православне цркве, а затим их угостио на ручку у патријаршијској трпезарији. View full Странице

Извор: http://www.romfea.gr/katigories/10-apopseis/20246-i-ekklisia-tis-boulgarias-kinduneuei-na-ginei-sxismatiki И Александријска Патријаршија упозорава Бугарску Цркву на антиканонска мешања у Републици Македонији, и упозорава на опасност упадања и Бугарске Цркве у раскол. То је пета Православна Црква која је у последњих два месеца упозорила Бугарску Цркву да престане да чини антиканонске потезе у Македонији. ( Васељенска, Руска, Грчка, Александријска и Српска). ПРЕВОД САОПШТЕЊА - испод Александријаска Патријаршија: Бугарска Црква у опасности да постане расколничка. Подсећајући на Победу Православља 842 године, званично Саопштење Александријске Патријаршије упозорава на опасност новог раскола и истиче да "православни празник Победе Православља подсећа на то да када православци (БПЦ) комуницирају са расколницима (МПЦ), при одсуству оне Цркве којој то припада (СПЦ-ПОА), они (БПЦ) онда сами постају расколници заједно са њима (са МПЦ), јер су са онима који су изван Цркве, пошто данас постоји очевидна опасност која се десила при посети представника Бугарске Патријаршије расколницима из Скопља." View full Странице

Извор:https://dveri.bg/uarqc "Свети и Свештени Синод Васељенске Патријаршије састао се на свом редовном заседању у Константинопољу од 7. до 9. фебруара 2018., под председништвом Његове Свесветости архиепископа константинопољскога, Новога Рима и васељенског патријарха кир Вартоломеја. Разматрајућу сва питања која су била на редовном дневном реду, Свештени Синод саопштава да је посебну пажњу поклонио антиканонској делатности Бугарске Православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији." View full Странице

Свештени Синод Цркве Грчке, на свом засиједању од 14. децембра одлазеће године, у поводу саопштења Свештеног Синода Цркве Бугарске, разматрао је одлуку истога, да прихвати 29. новембра 2017. године молбу расколничке Цркве ‘’Македоније’’ и да преузме улогу ‘’матере Цркве’’ исте. Након овога, Свештени Синод изражава своју забринутост због чињенице мијешења Цркве Бугарске овим својим дјеловањем, у принадлежности друге Православне Цркве, дакле Цркве Србије, а који је акт у супротности са Свештеним Канонима и Предањем Цркве, превиђа канонско право и узвишену улогу Васељенске Патријаршије, и доводи у могућност почетак резултирања са нежељеним посљедицама. Свештени Синод, жели, да се одржи разумност, и да се одлука Сестре Цркве Бугарске ипак не спроведе у дјело. Из Свештеног Синода Извор: http://www.ecclesia.gr/greek/holysynod/anakoinothenta.asp?id=2341&what_sub=announce Превод: Поуке.орг View full Странице

Феноменална предавања Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована http://www.poa-info.org/video/pouki Предавања су на македонском језику, али нормално је да се разуме.