Претражи Живе Речи Утехе

Преносимо лични став докторанда теологије г. Марка Делића о збивањима у Епархији франкфуртској и све Немачке. Као личан, овај став је под ризиком да буде оптужен као једностран. Заиста има у њему и неких нервозних тонова, који можда могу да се оправдају, дуго нерешеним питањима у овој, тако важној епархији наше Цркве. Толико вишегодишње (скоро деценијско) лоше стање заиста узнемирава. Молимо се Господу да умудри и наше пастире и њихово стадо у Немачкој, а свештеноначалију наше Цркве да снаге да нађе права решења. А.Ж. 20суботајан 2018 Posted by Стање ствари in Разномислије “ Објављујемо реаговање тибингеншког докторанда теологије и потпредседника Црквене општине у Штутгарту, Марка Делића, поводом скорашњих дешавања у Епархији франкфуртској и све Немачке. Текст је писан за недељник српске дијаспоре, „Вести“, али је уређивачки колегијум тог листа одбио да га објави Епископ Андреј (Ћилерџић) Када данас упитате просечно обавештеног интелектуалца, па, богме, и теолога, да ли је у Византији поред официјелне црквене књижевности постојала још нека форма литерарног изражавања, мало је оних који би знали да је на политичко-црквеним маргинама цветала еротска као и хумористичко-сатирична књижевност. Управо једна згода из ове друге литерарне врсте долазила ми је на ум при ишчитавању приговора што су се, поводом управе епископа Андреја и његових сарадника дијацезом Српске Православне Цркве у Немачкој, на страницама дневног листа „Вести“ појављивали. Листа, не треба то посебно наглашавати, врло приземне новинарске културе. Наиме, у једној сатири из XII века појављује се, на оном свету, митски лекар, Асклепије, и то у необичном издању. Огрнут је дотични некаквим златастим велом, и то тако да он своје свеже упокојене саговорнике може да види, док они њега, захваљујући том велу, опазити не могу. Могу слушати само његове речи. Неком врстом вела, само у тривијалном контексту наших епархијских прилика у Немачкој, заоденули су се они што су петицијом подигли медијску жалбу против управе па и личности епископа Андреја Ћилерџића. Подигли су је они, наводно, у име еванђелских принципа, премда онај који ово пише основано сумња да су свештеници-приговарачи уопште прочитали Нови завет, док сумњу уопште нема да Стари завет нису ни прелиставали. Стога ће, онај који ове редове бележи, мало да разгрне вео овдашњи, додуше саткан не од златастих струна већ испреден бурлескно-лакрдијашким бојама, те да читаоцу добре воље, у неколико тачака, предочи оно што му се чини важним. Прво: Епархија франкфуртска и све Немачке неоспорно се налази, на унутрашњем плану, у духовној, интелектуалној и материјалној кризи, са озбиљно нарушеним угледом у друштвеној и екуменско-црквеној јавности. За такво стање, међутим, ваља одати признање не епископу Андреју Ћилерџићу, већ његовим претходницима, епископима Константину Ђокићу и Сергију Карановићу. После кратке администрације патријарха Иринеја, када су се коначно постигли значајни резултати, а насукани брод поново изашао на пучину, доласком епископа Сергија наступа период заустављања процеса консолидације и ваљаних тенденција. На пољу међуцрквених односа долази до равнодушности према дијалогу, што је међу угледницима Римокатоличке и Евангеличке Цркве означено као рестаурација Константиновог система изолације, у шта се и лично, а не преко гласина или из медија, уверио и писац ових редова, будући активно укључен у теолошке и међуцрквене разговоре. Један од прилога у франкфуртским „Вестима“ Друго: У јавној делатности, епископ Сергије није радио готово ништа, а и оно што је покушавао – боље би било да се посла није ни лаћао. Свака врста озбиљнијег друштвено-екуменског ангажовања изостајала је, а поменути владика окруживао се радо управо онима из редова свештеника-приговарача, којима је до духовне и пастирске делатности било стало колико и до лањскога снега. Треће: И епископ Сергије имао је своје издање већ помињаног златастог вела. Покушавао је властиту неукост и врло слабо познавање Библије да огрне неком врстом тоталитарног начина епископовања, утемељеног на једној трибалистичкој, идеолошкој матрици, присутној, нажалост, делом и у православној теологији. По томе би епископ био нека врста омнипотентног субаше, коме се треба покоравати и не мислити скоро ништа, или тачније – ништа. Отуда и отпор епископа Сергија према недогматичним појединцима и отклон од оних теолога који, наместо удворичког и ума лишеног климања главом, настоје да мисле. У то се и лично уверио писац ових редова када му је, на запрепашћење, један од врлих потписника петиције, што у слободно време воли да се разговара са онима из надрилекарско-магијске бизнис-бранше, преко посредника, за његово добро, послао добронамерни савет епископа Сергија с којим се то непоћудним минхенским теолозима не би смело ни у разговор ступити. Четврто: Где ли се, они који данас Андреју Ћилерџићу постављају ултиматуме, премда елементарне културе лишени, дедоше да укажу на правно недопустив чин ad hoc смењивања благајника Црквене општине у Минхену од стране епископа Сергија и његове свите? Или да дигну глас, преко медија или бар колегијалном подршком, против тоталне дифамације честитог минхенског свештеника, o. Предрага Гајића и његове породице? Онај који ово пише одбио је – из протеста према поменутим поступцима бившег немачког владике, противним статуту минхенске парохије, регистроване као eingetragener Verein[1] – да учествује у програму обележавања епархијске славе. Пето: Где су они којима је до правде стало, у Химелстиру и око њега, па да подигну глас што у време епископовања Сергија Карановића седница Епархијског управног одбора две године није одржавана? Манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру (Фото: Р. Лукић/Вести) Шесто, и потоње: Епископ Андреј Ћилерџић на место администратора није дошао из ћефа нити каквог личног ћара, већ је за администратора промишљеном одлуком Архијерејског Сабора постављен, и то стога да решава големе проблеме које му је, у наслеђе, оставио његов знаменити претходник. Он их, и поред тешкоћа, решава. Преименовање манастира Химелстира у женски манастир, у којем свој подвижничко-духовни живот воде угледне монахиње, представља чин еманципације а не деградације манастира. Од манастира на чијем челу се налазила врло проблематична фигура бившег игумана Германа, који је, будући без основних богословских компетенција, хришћанство сводио на племенско-националне тонове, манастир Химелстир постао је местом у коме се одвија аутентични богослужбени живот, у коме „нема више Јудејца ни Грка, нити роба нити слободњака, нити мушког нити женског“ (Гал. 3,28). Као личност изузетног моралног интегритета, коју за разлику од свог претходника – садашњег бихаћко-петровачког владике – красе скромност, познавање библијске теологије, еманципованост и схватање епископства као служења и координирања а не деспотског владања, управо је епископ Андреј, по расуђивању оног који ово пише, најпогоднија личност која може повратити углед епархији којом администрира. У поређењу са епископом Андрејем, који умногоме наставља управо тамо где је патријарх Иринеј био стао, његови нападачи баштиници су оне врсте критике, која је то само по имену, а коју су за нијансу суптилније предузимали њихови духовно-идеолошки преци, представљени на оној познатој литографији с краја 19. столећа, која имађаше претензију да понуди ликовну представу познатог појма што га је сковао Карл Маркс: појма лумпенпролетаријат. „Критика“ лумпенпролетаријата ондашњег имала је место у локалним сеоским крчмама. Ова њихових потомака осване и у медијима. Само тога ради латих се пера, посвећујући овај запис благонаклоном читаоцу. Маркo Делић je дипломирани теолог Православног богословског факултета у Београду, а од 2016. докторанд теологије на Универзитету у Тибингену. Бави се, у оквиру дисертације, рецепцијом епикурејске филозофије у Оригеновој расправи „Против Келса“. Поред теологије, бави се филозофијом, теоријом књижевности и политичком теоријом. Рођен је у Тополи, живи у Штутгарту Текстови у рубрици „Разномислије“ одражавају ставове њихових аутора, а не нужно и став „Стања ствари“ View full Странице

Ево покренуо сам прву тему!

Серијал Медија центра „Одбрана“ – „С ПИСЦЕМ У ЛИЦЕ“ наставља се гостовањем академика Матије Бећковића, али на несвакидашњи начин, јер ће госту – Матији Бећковићу, у Дому Војске Србије 17. новембра 2017, од 19 часова, домаћин бити – Матија Бећковић. Наш највећи живи песник, казивањем својих објављених и неких нових стихова, провешће гледаоце кроз магију духовног егзила, попут Вергилија кроз Дантеово Чистилиште. „Матија са Матијом“ је јединствена изражајна и сценска форма, која се годинама уназад хуманитарно изводи у Звезара теарту и за коју се због великог интересовања увек тражи карта више. Улазак на представу у Дому Војске Србије (Браће Југовића 19, Београд) је слободан, као симболичан културни дар Медија центар „Одбрана“ намењен верној публици која редовно прати догађаје ове установе. Добро дошли!

31 октобар 2017 Ђаци гимназије „Петар Први Петровић Његош" у Даниловграду још једном су показали да је жив дух слободне Црне Горе. Током свечаности поводом Дана школе у холу су развили транспарент са натписом „Свети Петре каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице". Овај гест ученика старијих разреда поздрављен је бурним аплаузом свих ђака, али и професора сада већ чувене гимназије која негује праву историју Црне Горе, а свој дан слави на црвено слово — по календару Српске православне цркве, данас је Свети Петар Цетињски. Агресивном ампутацијом историјске и духовне баштине Црне Горе, коју је извела власт Мила Ђукановића, ћирилица је искључена из званичне употребе у школама, па су родитељи чак приморани да, ако желе сведочанство детета на српском писму, школи пишу посебан захтев. То је само један од примера у којима се ћирилица у Црној Гори појављује као изузетак, а никако као правило, како је до недавно било. Подсетимо, седамнаесту годишњицу бомбардовања Србије и Црне Горе, матуранти ове школе обележили су тако што су са школског разгласа пустили звук сирена за узбуну и бацали авионе од папира на којима је била исписана порука „Да се не заборави!" Са разгласа се затим чула песма „Рибље чорбе" — „Децу ти нећу опростити". Наставничко веће Гимназије „Петар Први Петровић Његош" једногласно је одбило да расправља о кажњавању ученика који су 24. марта пуштањем сирене за узбуну и авионима од папира обележили годишњицу почетка НАТО агресије.Тадашња директорка даниловградске Гимназије Славица Павићевић послата је у пензију одлуком министра просвете, јер није хтела да казни ђаке. Апели њених колега остали су без одговора надлежних. Поводом Дана школе, домишљати и храбри гимназијалци штампали су и посебне мајице са натписом „Ћирилица — наше писмо". Ђаци Гимназије у Даниловграду за ову прилику штампали су и мајице са натписом "Ћирилица - наше писмо". Сенка Милош Спутник

Апокалипса - лицем у лице ТВ Храм Јован Лазаревић и Јован Благојевић „Апокалипса се лечи лепотом“ – записао је један од најзначајнијих песника нове српске књижевности, Миодраг Павловић. Уколико Апокалипсу или Откривење Јованово препознајемо као спис који описује „смак света“, космичке сукобе и страдање једини начин на који можемо да ту представу „излечимо“ заиста јесте лепота. Но, да ли је Апокалипси уопште потребно лечење? Да ли је можда она сама лек и лепота? Шта је заправо порука ове, последње, и најконтраверзније новозаветне књиге која је вековима изазивала спорове и била предмет спорења? https://bkcentar.rs/sr/blog/apokalipsa-licem-u-lice

ТВ Храм Јован Лазаревић и Јован Благојевић „Апокалипса се лечи лепотом“ – записао је један од најзначајнијих песника нове српске књижевности, Миодраг Павловић. Уколико Апокалипсу или Откривење Јованово препознајемо као спис који описује „смак света“, космичке сукобе и страдање једини начин на који можемо да ту представу „излечимо“ заиста јесте лепота. Но, да ли је Апокалипси уопште потребно лечење? Да ли је можда она сама лек и лепота? Шта је заправо порука ове, последње, и најконтраверзније новозаветне књиге која је вековима изазивала спорове и била предмет спорења? https://bkcentar.rs/sr/blog/apokapisa-licem-u-lice View full Странице

Француски писац познат по русофобним и србофобним ставовима, Бернар Анри Леви погођен је данас тортом у лице, неколико секунди пошто је почео да се обраћа публици у Културном центру Београда после пројекције свог филма у оквиру програма Белдокса. Уз повике "Убицо напусти Београд" и "Овај гад се залагао за бомбардовање Југославије осам година пре интервенције НАТО", троје левичара припадника СКОЈ-а, прекинула су данас обраћање француског филозофа Бернара Анрија Левија у Дворани Културног центра, после пројекције његовог филма "Пешмерга" у оквиру програма Белдокса. Контроверзни француски филозоф је добио парче торте у лице неколико секунди након што је почео да говори публици која је видела филм. Озбиљнији инцидент спречили су сниматељи различитих телевизија, који су задржали једног припадника СКОЈ-а, који је имао намеру физички да насрне на француског филозофа. На бини изнад места где је редитељ Горан Марковић имао намеру да разговара са Левијем о његовом филму, други младић је развио транспарент на коме је на енглеском писало "Бернар Леви подржава импријалистичка убиства", у потпису СКОЈ и срп и чекић. За сво време инцидента два полицајца су била изван сале, на улазу у Културни центар Београда. Публика је извела младиће из сале, из повике "Ко сте ви да прекидате културни догађај у сред Београда”. Леви је у току инцидента говорио да је ово што се догађа фашистички чин. После инцидента, Леви се вратио у салу, захвалио публици што је гледала његов филм и казао да се Србија није променила колико су се надали њени пријатељи. "Демократија још није победила у Београду. Истину не желе сви да чују у овом граду. Живела Европа и живела демократска Србија у Европској унији. Поносан сам што данас пред вама браним тековине антифашизма у Европи" казао је Леви. БЕЛДОКС: ДРЖАВА ДА ЗАШТИТИ ГОСТЕ ФЕСТИВАЛА Организатори Међународног фестивала документарног филма Белдокс, поводом вечерашњег напада на француцког филозофа, писца и редитеља Бернара Анри Левија, госта Белдокса, захтевају да Град Београда и држава Србија заштите госте фестивала и омогуће слобода говора. У саопштењу организатора Белдокса се наводи да је “Бернар Анри Леви рекао након напада да је спреман да говори на трибини фестивала, која се одржава сутра у 12 сати у Дворани Културног центра, уколико му се омогући безбедно учешће”. "Белдокс фестивал захтева од надлежних да се починиоци инцидента идентификују и одговарајуће казне. Такође, фестивал осуђује сваку врсту насиља, спречавања слободног говора и јавне речи", пише у саопштењу. (Танјуг)