Претражи Живе Речи Утехе

„Тренутно ми је најтеже не учити мужа како да живи и не бити му мајка. Било је невероватно тешко мењати се“ „Мислила сам да је трава само једна епизода из прошлости мог супруга.“ Сада Александра има 35 година. Осам година живи заједно са супругом, имају троје заједничке деце, а ту је и Сашин најстарији син из првог брака. „Кад смо се први пут срели“, сећа се Саша, „знала сам да се у прошлости мој супруг лечио од зависности од дрога три или четири године, али нисам у томе видела проблем. У време када смо се упознали, мој супруг тек што је завршио двогодишњи курс рехабилитације и ресоцијализације. Такође, као и многи људи, веровала сам да је могуће оставити супстанцу само ако човек чврсто одлучи да је не користи више. Дакле, зависност мог супруга учинила ми се само епизодом из његове прошлости. А мени је он изгледао као једна образована особа из добре породице, са којом је било занимљиво разговарати, путовати”. У трећој години брака муж је поново почео да пуши марихуану. У почетку су разговори о овоме били једноставни: „Надувао си се?“. – „Да, надувао сам се.“ Није било потребно да претражујем џепове, да га проверавам, пазим и контролишем – супруг није ништа скривао. Штавише, неко време Саша је покушавала да уклони траву са истакнутих места како не би била на дохват руке деци. „Осећала сам да ствари иду наопако. Али мужу нисам говорила ништа“.

На почетку емисије отац Момчило је тумачио Свето Јеванђеље на 22. недјељу по празнику Педесетнице, у којој наша Црква доноси причу из Јеванђеља по Луки, о богаташу и Лазару. У дијелу емисије о празнику отац Момо је говорио о предстојећем празнику Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског и како се у Котору слави слава цркве посвећене Светом Луки, као и о томе како је правилно прославити крсну славу. Звучни запис емисије Одговарајући на питање о томе како се борити против депресије, отац Момо каже да је депресија болест и да је понекад, уз редовне молитве и одласке у цркву, потребно затражити и љекарску помоћ. Говорећи о гријеху гордости отац Момчило каже да је због гордости и сам Сатанаило отпао од Бога, поставши непријатељ рода људског-Сатана. Отац Момчило је говорио и о томе како је правилно одгајати дјецу и осим редовних одлазака на службе у цркву, на који још начин упознавати децу са основама Православља? На ова и још нека питања наше вјере одговоре ћете наћи ако одслушате ову нашу емисију коју топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора View full Странице

У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске православне цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници… Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у парохијски дом саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан – 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста…

Студија рађена на Универзитету Јејл је закључила да оболели од рака који прибегавају алтернативним терапијама за лечење своје болести имају двоструко веће шансе да умру од оних који користе традиционалне лекове. Без обзира на ове резултате, мало је вероватно да ће индустрија алтернативне медицине имати мање посла. Пацијенти који користе алтернативне третмане имају два пута веће шансе да умру Студија рађена на Универзитету Јејл је закључила да оболели од рака који прибегавају алтернативним терапијама за лечење своје болести имају двоструко веће шансе да умру од оних који користе традиционалне лекове. Без обзира на ове резултате, мало је вероватно да ће индустрија алтернативне медицине имати мање посла. Истраживачи су анализирали податке америчке Националне базе података о раку и открили да је пацијентима далеко вероватније ће се излечити користећи конвенционалне лекове, упркос непровереним доказима од којих су неки указивали да је рак био излечен преласком на природне или алтернативне лекове. Пратили су 280 особа којима су 2004. године дијагностиковане различите врсте рака, укључујући рак дојке, плућа, простате и колоректални, а одабрале су алтернативну медицину и 560 „контролних“ пацијената који су прошли конвенционалне методе лечења — хемотерапију, радиотерапију, операцију итд. После пет година, 78,3 одсто оних који су се определили за лечење званичним лековима били су живи, у поређењу са само 54,7 процената који су се определили за алтернативне терапије. Пацијенти са карциномом плућа имали су два пута већу вероватноћу да ће умрети након пет година, ако би се определили за алтернативне терапије, док су пацијенти са карциномом дојке који користе алтернативне терапије имали пет пута веће изгледе да ће се болест завршити фатално, а пацијенти са колоректалним карциномом су четири пута угроженији — само 33 посто пацијената на алтернативној терапији су преживели, насупрот 79 одсто оних који су се определили за конвенционалне третмане. Алтернативну медицину пропагирају људи ван и унутар медицинске струке за лечење карцинома, са терапијама као што су лечење кирпотрактиком, хомеопатијом, акупунктуром и исхрани заснованој на соковима — иако студија Јејла није специфично навела алтернативне лекове које су субјекти користили. Аутори сматрају да су алтернативни лекови могли бити и биље и енергетски кристали — они за које се верује да поседују лековите моћи. Друга ограничења студије су то што није измерен утицај других људи и предрасуда на избор методе лечења, што може утицати на преживљавање. Међутим, будући да су пацијенти који се лече алтернативном медицином највероватније млађи и богатији (америчко здравствено осигурање не покрива алтернативне третмане), истраживачи верују да то не би објаснило опажене разлике у вероватноћи преживљавања. У студији је такође утврђено да су пацијенти који су одабрали конвенционално лечење заједно са алтернативном медицином, имали мањи проценат преживљавања и затражили су бољу контролу коришћења алтернативне медицине за лечење карцинома. „Сада имамо доказе који указују на то да употреба алтернативних лекова уместо доказаних лекова против карцинома резултира лошим преживљавањем. Надамо се да ће ове информације бити од користи пацијентима и лекарима када се буде расправљало о утицају одлука о лечењу рака на преживљавање“, рекао је главни аутор студије др Скилер Џонсон. Британска добротворна организација „Канцер рисерч“ је приметила да постоји низ разлога због којих се пацијенти подвргавају алтернативном лечењу — укључујући и жељу за већом контролом. Понекад пацијенти сматрају да њихов доктор доноси све одлуке о њиховом лечењу, а сами имају малу или никакву контролу над оним што се њима догађа. Као резултат, алтернативна и/или допунска терапија нуди им шансу да преузму активнију улогу у њиховом лечењу и опоравку. С друге стране, коришћење алтернативних лекова може да постане важније за особе са узнапредовалим обликом у каснијој фази болести, ако њихов конвенционални третман више не помаже. Разумљиво је да осећају узнемиреност и очај и надају се да ће алтернативни лекови бити од помоћи. Само у Великој Британији, чак до 33 одсто пацијената са раком користе неку врсту алтернативних лекова у једном периоду током своје болести. Када су у питању неке врсте, као што је рак дојке, овај број се повећава на скоро пола. Упркос томе, званична медицинска наука је јасна — не постоје докази који указују на то да било који тип допунске терапије спречава или лечи рак.

У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца. Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске Православне Цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку Владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници... Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у Парохијски дом Саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан - 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста... -Имамо лекаре који су су тек завршили факултет, али и професоре Универзитета и докторе пред пензијом или у пензији. Основни принцип рада јесте да ко год дође овде да лечи неће добити за то ни динар, а ко год дође да се лечи неће платити ни динар. Статутом амбуланте је утврђено и да се медицинске услуге пружају свима, без обзира на пол, године живота, националност и вероисповест, каже др Симо Билбија, истичући да међу сарадницима амбуланте има и муслимана и Хрвата. Амбуланта, уз класичну ординацију, има и ултразвучни кабинет, ЕКГ апарат, мању операциону салу, где се обављају захвати у локалној анестезији, апотеку. Сарађују са више од десет приватних ординација и са клиничким центром и домом здравља у Бањалуци. -У клиничком центру годишње нам одобре одређени број претрага, анализу патохистолошких препарата, на пример, радимо код њих. Приватни лекари понуде сами колико пацијената месечно ће они прегледати. Један офталмолог пријавио је да ће месечно обавити две операције катаракте бесплатно, а једна ординација ради и прегледе магнетном резонанцом, каже др Билбија. Амбуланта је отворена сваког дана, осим празника, од 15 часова, у просеку буде прегледано десет пацијената дневно, објашњава медицинска сестра Лепа Кецман. Она је свакодневно у амбуланти, помаже пацијентима да дођу до специјалисте који им је неопходан, позива лекаре и прави распореде, заказује термине. -У амбуланти су свакодневно два лекара опште праксе, који се смењују, док остале зовемо по потреби. Отворили смо недавно и зубну ординацију у којој ради 20 стоматолога и један орални хирург. За 14 година рада кроз амбуланту је прошло више од 29.640 пацијената, овде је отворено 1.200 картона за људе који нам редовно долазе, наводи Лепа Кецман. Опрема и лекови набављају се из донација, а када се деси да оне пресуше, Црквена општина Бањалука помаже у набавци основних лекова и тако се периоди несташица премосте. Црква је амбуланти „Свети Лука” уступила просторије, помогла њено опремање, а део опреме тада је уступила и Војска Републике Српске. Црквена општина Бањалука плаћа месечне режије, па је тако до данас остала и један од покровитеља, каже духовник амбуланте јереј Миодраг Копања. -Град Бањалука такође је помагао, али то, нажалост, последњих година није случај. Међутим, у току су преговори да се та сарадња са градским властима обнови. Ово није обична амбуланта и пацијенти који то желе и који имају за тим потребу могу добити овде и духовну подршку нашег свештенства. Увек смо ту за оне којима је потребан разговор, читање молитве за здравље, исповест. Има пацијената којима је највећа помоћ да их неко саслуша. Међутим, нема никаквог наметања будући да у амбуланту долазе и припадници других вероипосвести, атеисти, каже отац Миодраг Копања. Амбуланта је место сусрета лекара и свештеника, а један од циљева њеног оснивања, како објашњава др Симо Билбија, и јесте био да се ова два позива приближе један другом, да се боље упознају. Да се удруже у јединственој мисији – помоћи онима које су тешка времена неправедно гурнула на друштвено маргину. Извор: Храм Христа Спаситеља у Бања Луци, politika.rs Епархијске вести | View full Странице