Претражи Живе Речи Утехе

Имате и линк ка видеу на Видовдану. Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...

ево ко би могао бити лажни моралиста ( Вукајлија ) : Kompleksaš prve kategorije,zavidan,gord obično prosečne inteligencije koju svojim shvatanjima dovodi na nivo granične.Nikad u životu nije bio nikakav faktor,najveće dobro delo koje je učinio bilo je što je nekoj babi ustao u autobusu.Frustriran samom činjenicom što na svetu ima talentovanih i posvećenih ljudi,prihvata se religije ili politike kao svog glavnog utočišta i keca iz rukava.Traži da svi oko njega rade po JUS-u,a on sam je napravljen iz deformisanog kalupa.Osećajući u dubini duše da bi baš on mogao biti izgubljeni Satanin sin,počinje da satanizuje sve oko sebe kako bi neko primetio jedini njegov talenat. -Čovek koji skoro trideset godina živi u vanbračnoj zajednici,a sinu zabranjuje da dovede dugogodišnju devojku da prespava jer nisu u braku. -Čovek koji sebe naziva humanistom a smatra da je sve Jevreje trebalo pobiti do zadnjeg i da je šteta što je Hitlerova misija propala. -Čovek koji se okolini predstavlja kao veoma častan,pošten i brižan a sina koji je za par godina više od 50 puta bio u bolnici posećuje jednom. -Čovek koji plače na sahrani starijeg čoveka koga je tokom života prebijao kad god je imao priliku. ако имате још неки пример, додајте... зашто су људи лажни моралисти...? да ли су они тога уопште и свесни..? шта ви лично мислите о њима...?

Лажни сакупљачи прилога за манастир Тумане! Опрез! Порука игумана манастира Тумане о појави превараната који подкрадају цркву и верни народ. 16.4. 2020. ФБ профил игумана манастира Тумане оца Димитрија В А Ж Н О О Б А В Е Ш Т Е Њ Е !!! Овим путем обавештавамо јавност да се извесна лица под именима о. Предислав, брат Срећко, сестра Нада позивају на манастир Тумане тражећи од верног народа новац за манастир, при том се бавећи магијским радњама. Све молитвене потребе и имена манастир прима на тел: 0127675195, мејл: [email protected], вајбер: 0658516777 Прилози намењени манастиру уплаћују се на жиро рачун манастира и на вајбер број јеромонаха о. Петра Богдановића 0601451088 ДЕЖУРНО ЛИЦЕ ЈЕ БРАТ ЈОВАН СРБУЛОВИЋ моб. 0658516777 Братство манастира Тумана

Све у Србији је симулација. Нити имамо праву и правну државу, нити праве инститицује. Немамо ни парламентаризам. Скупштина је ту само декор, да се јавности, како домаћој тако и страној, замажу очи. Избори су једна обична представа за јавност. Све активности државних фунционера су постале ријалити програм. Држава чије функционисање зависи од једне ружичасте телевизије, од пропаганде са те телевозије, и од бесконачних конференција за новинаре, не може се назвати озбиљном државом. Вучић преко својих медија формира јавно мњење, то више није никаква новост, а и не можемо му превише замерити на томе, јер су и претходне власти чиниле исто. Оно што је озбиљан проблем, јесте то што Вучић преко својих ружичастих медија формира свој, и само за себе, подобан народ. Њему није добар српски народ. Њему треба послушан, поданични народ. Народ без осећаја за слободу. Треба му стадо, чопор, послушне овце. Сувише је слободарског духа у српском народу. Зато Вучић мора да направи нови народ. Народ по његовој мери али и по мери његових западних ментора. Народ који ће прихватити Вучића као изабраног месију, као пророка, и већ га је прихватио као таквог. Опозиција мора бити пацификована. Може да се бори за своја права али само гандијевским методама. Покуша ли другачије, ту је Вучићева полиција да им објасни да не може. Вучићева држава је симулација државе. Он је симулација државника, месије, и пророка, 3 у 1. Напредна странка је симулација цркве, политички програм напредњака је њихова Библија. Вучић је више верски лидер него државник. Њему није претња само опозиција, већ и црква. Патријарх мора бити лојалан, јер зна се ко је прави патријарх. Зна се која је права црква и где је права вера. Шта, не верујеш у Вучићеве заповести? Па какав си ти то Србин и православац? У Србији могу да постоје само Вучићеви сведоци, само њихова деца имају право да наследе Србију, јер само они су права вера, права нација, права партија. Остали могу одмах да се иселе или да буду протерани, како то лажни месија и сам признаје да чини својим противницима. У Вучића се верује. Његов олтар је Пинк телевизија. Са тог олтара сваки дан његови свештеници-аналитичари проповедају веру у мученика и месију. Он је пророк, он обећава куле и градове. Он решава проблеме. Он је фактор стабилности у региону. Он је све и свја. А после њега потоп! Шта ће бити оног момента када његови западни ментори кажу: Не требаш нам више! СНС ће се срушити као кула од карата. Већина чланова СНС ће потражити спас у опозиционим партијама, а многи и већ сад прелазе. А народ ће остати слуђен. Коме сад да верује? Где је сад месија? Где је тај спаситељ, који је годинама спашавао народ од странаца, непријатеља из региона, и страшне опозиције? Вучићева политика није највеће зло. Он као лажни спаситељ, и лажна нада коју даје народу то је највеће зло. Његов пројекат прављења народа у народу, преко ружичасте телевизије, поделе народа на лојалне вернике и невернике, то је велико зло, и ту поделу, бојим се, нећемо превазићи ни после Вучића! Саша Мирковић патриот

9. јун 2018. 9. новембар 2011. http://www.pogled.ba/clanak/lazni-statusi-koji-vas-nerviraju/24237

Преносимо са https://m.cdm.me/drustvo/iz-podgoricko-dukljanske-eparhije-se-pitaju-ko-pravi-podjele-u-crnoj-gori/ Iz Podgoričko-dukljanske eparhije se pitaju ko pravi podjele u Crnoj Gori Učinili smo sve da se konstruktivno i dobronamjerno u okviru organa crkve riješe otvorena pitanja i nagomilani problemi, saopštili su Klirici Podgoričko-dukljanske eparhije nakon što nisu dobili pozitivan odgovor na Inicijative Sinodu i na žalbu oca Lajoviča. “Dobili smo samo prezir, zataškavanje i nova isključenja. Nezvanično smo obaviješteni da su ipođakoni Bulat Bulatovič i Nebojša Miranovič prećutno isključeni, jer im je zabranjeno da služe u mantijama i da se pričeste. Koji je razlog? Ima li pravde, milosti i transparentnosti u odlučivanju? Pitamo se, ko pravi podjele u Crkvi? Onaj koji govori istinu i traži pravdu ili onaj koji poseže za isključenjima i podmetanjima, protiv svakog slobodnomislećeg sluge Božjeg koji se ne miri sa statusom kvo i sa 20-godišnjom stagnacijom, nazadovanjem i propuštanjem ove istorijske prilike da se riješi crkveno pitanje u Crnoj Gori poslije 100 godina”, kažu iz Podgoričko-dukljanske eparhije. Imajući u vidu nastalu situaciju, a polazeći od Kanaona Svete pravoslavne crkve, na sastanku klirika Podgoričko-dukljanske eparhije, kako su poručili, jednoglasno je odlučeno da se izađe sa javnim saopštenjem o njivoj odluci da prihvate Omofor Italijanske pravoslavne crkve, konkretno Mitropolita Volodimira koji je član njenog sinoda, kako bi mogli legitimno da nastave svoju službu Bogu i Crnoj Gori. U svojoj gramati od 04. ¡una o.g. Visokopreosvećeni imenuje oca Lava Lajovića za svog Arhiepiskopskog vikara za Crnu Goru , navodeći sljedeće:” Mi Volodimir, Božijom milošću, voljom Svetog Sinoda i Ukrajinske Pravoslavne Crkve-Kijevskog Patrijarhata, arhiepiskopa ostrva Sv. Julija i Civitas Classis, ovim sinodičkim pismom sa našim potpisom i pečatom, potvrđujemo prečasnom prezviteru ocu Lavu Lajoviću da smo prihvatili njegovu peticiju i nakon što smo analizirali sve Svete kanone Svete pravoslavne crkve Isusa Hrtsta, odlučili smo da ga postavimo kao dio Klira naše Pravoslavne Arhieparhije (dijeceze) i da ga unaprijedimo kao predstojatelja Podgoričko-dukljanske metohije. Mi smo ga unaprijedili na rang Protoprezvitera i takođe smo odlučili da isti bude naš vikar i da ima pravo da nosi Mitru i dva naprsna krsta. Mi blagosiljamo njegovu jevanđelsku misiju i dajemo mu našu duhovnu zaštitu da predstavlja našu Pravoslavnu Arhieparhiju na od Boga blagosiljanoj zemlji Crne Gore.” “Sav klir naše Podgoričko-dukljanske metohije koji pored oca Lava Lajovića, čine i Marko Lukovac, đakon, Boris Popović, đakon, Nebojša Miranović, ipođakon, Nikola Eraković, ipođakon i Spec.pravnih nauka Bulat Bulatović, sekretar i ipođakon, iako ožalošćen u srcu zbog svega ovog odbacivanja, nipodaštavanja i progona, ovim javnim putem proglašava svoju čvrstu odluku da nastavi služenje Bogu i Crnogorskoj crkvi”, navode oni. Dodaju da ovo čine uvjereni da uvijek ima načina da se raskoli kojih je nažalost uvijek bilo u istoriji Crkve rješavaju dijalogom, tolerancijom i bratskim oproštenjem. “Daćemo vremena vremenu da se Crnogorska pravoslavna crkva koja se negdje zaplela i skrenula sa puta koje je postavio blaženopočivši Vladika Antonije Abramović obnavljajući je sa svojim narodom davne1993.godine na Cerinju. To slavno ime Crnogorske crkve koje ona nosi obavezuje pred Bogom i ljudima da se vrati Hristovoj spasonosnoj jevanđeoskoj misiji i da se prestane sebično baviti sobom, nekim sitnim privilegijama, diskvalfikacijama i isključivanjem novih snaga i školovanih ljudi i časmih Crnogoraca, koji bi da se manje bave populizmom, pseudoduhovnošću, politikanstvom i prebacivanjem krivicu za svoje neuspijehe na druge a više da se bavi propovijedanjem i služenjem običnom čovjeku koji je gladan Božje riječi i duhovne utjehe i spokoja”, kažu iz Podgoričko-dukljanske eparhije. “Mi javno proklamujemo da prihvatanjem omofora Visokopreosvećenog Mitropolita Volodimira ne prestajemo da se molimo za Vladiku Mihaila, da mu Gospod da mudrosti i snage da napravi neke promjene u svojim redovima i da ne dijeli Crnogorsku crkvu, nego da je vodi putem pomirenja, jedinstva, jačanja i napretka, na blagoslov svih vjerujućih ljudi u Crnoj Gori a na slavu našeg Gospoda Isusa Hrista. Zato, slava Bogu na visini, a mir i dobra volja među ljudima. Da je vječna Crna Gora!”, poručuju na kraju.

Ових дана на друштвеним мрежама и на неким сајтовима промовишу се идеје извесне "Српске лиге" и њеног председника г. Александра Ђурђева. Не оспоравајући легитимитет, чак ни оправданост таквих захтева, преносимо их, а потом дајемо прву вест коју добијете кад изгуглате "александар ђурђев". Патријарх српски мора наизменично да столује у Пећи, Карловцима и Београду! 22. августа 2017. milos http://srpskaliga.rs/2017/08/22/patrijarh-srpski-mora-naizmenicno-da-stoluje-u-peci-karlovcima-i-beogradu/ Као свој јасан став према будућем статусу Косова и Метохије, али и Срба на целом простору Републике Србије, Српска православна црква мора да, још пре отпочињања унутрашњег дијалога о КиМ, и практично, властито седиште, као и трон српског патријарха,током сваке календарске године, на одређено време, почне да измешта из Београда и сели га у Пећ и Сремске Карловце – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, подсећајући да је пуна титула српског црквеног поглавара „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“. Извор: spc.rs -Српска православна црква увек је, кроз историју, била заједно са својим народом, тамо где је српском народу и верницима било најтеже. Када је српском народу на Косову и Метохији тешко и када се, под притисцима моћних западних мешетара, доводи у питање статус још неких делова Србије, СПЦ и патријарх српски господин Иринеј, својим личним примером, морају да покажу какву и колику Србију виде у будућности, тако што ће највиша црквена тела и великодостојници, по четири месеца годишње, наизменично столовати у историјским седиштима СПЦ – у Пећи, Сремским Карловцима и Београду – истакао је Ђурђев. Мошти свих српских црквених поглавара пренети у Пећку патријаршију! 25. августа 2017. miloshttp://srpskaliga.rs/2017/08/25/mosti-svih-srpskih-crkvenih-poglavara-preneti-u-pecku-patrijarsiju/ Београд, 25.8.2017 – Паралелно са хитним наизменичним измештањем трона српског патријарха, по четири месеца годишње, у његова историјска седишта Пећ, Сремске Карловце и Београд, Српска православна црква треба да Пећкој патријаршији врати и статус маузолеја у који би били пренети мошти што више српских црквених поглавара, али и где би убудуће били сахрањивани српски патријарси – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, сматрајући да би то био најпримеренији и најефикаснији прилог СПЦ унутрашњем дијалогу, али и наставку разговора представника државе Србије са Бриселом и Приштином о статусу Косова и Метохије. Ђурђев подсећа да је, откако је 1219. године Свети Сава изборио прву аутокефалну архиепископију, тј. цркву у српским земљама (Жичко-пећка архиепископија), на њеном трону је било 87 архиепископа, митрополита и патријараха, да многи од њих почивају у комплексу Пећке патријаршије, али и да многи други, из објективних или неких других разлога, нису ту сахрањени и зато не би била добра порука српским верницима да се, убудуће патријарси сахрањују искључиво у београдском „кругу двојке“, у крипти испод Храма Светог Саве на Врачару. Према доступним подацима, у Пећи, између осталих, почивају српски архиепископи из периода 1219 – 1346: Свети Сава Други, Јевстатије Први, Свети Никодим Први, Свети Данило Пећки, Свети Јоаникије Други (иначе, од 1346, и први спрски патријарх); затим, поред осталих, српски патријарси из периода 1346 -1463: Сава Четврти, Свети Јефрем, Спиридон Први и многи други. Александар Ђурђев напомиње да је Пећка патријаршија била аутокефална црква са седиштем у Пећи од 1346. до 1463, а затим поново од 1557. до 1766. године и да садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед уздигавши је 1346. године на степен патријаршије. Тада је српски архиепископ Јоаникије II проглашен за првог српског патријарха са престолом у Пећи. Српска лига (СЛ) предлаже да се, за почетак, у комплекс Пећке патријаршије пренесу посмртни остаци свих шест српских патријараха од времена откако је, 1920. године, организационо обновљена Пећка патријаршија под именом Српска православна црква. Према овом предлогу, у Пећ би требало да буду пренете мошти патријарха Димитрија (Павловића) које тренутно почивају у манастиру Раковица, поред Београда; затим мошти патријараха Варнаве (Росића) који почива у малом храму Светог Саве на Врачару, Гаврила (Дожића) који је, као и патријарх Викентије (Проданов) сахрањен у Саборној цркви у Београду; мошти патријарха Германа (Ђорића) које почивају у београдској Цркви Светог Марка, као и мошти покојног патријарха Павла (Стојчевића) који је сахрањен у манастиру Раковица. POLITIČARI KAO KAUBOJI Aleksandar Đurđev i Miroslav Ilić hteli da se biju u kafiću M. Stanić | 01. 10. 2015 - 18:46h | Komentara: 8 Aleksandar Đurđev, bivši generalni sekretar Treće Srbije i bivši izvršni direktor novosadske „Informatike“, tvrdi da ga je danas bivši stranački kolega iz Treće Srbije i zamenik predsednika Skupštine grada Novog Sada Miroslav Ilić fizički i verbalno napao u jednom novosadskom kafiću. Vreme sloge: Miroslav Ilić (drugi sleva) i Aleksandar Đurđev (treći sleva) Đurđev je opisao da je do incidenta došlo dok je on sedeo sa prijateljem, a Ilić je prišao njegovom stolu, prvo ga vređao, a zatim i fizički napao na zaprepašćenje gostiju lokala. Iz Srpske lige, nove partije koju Đurđev vodi, traže da Ilić bude smenjen sa funkcije u Skupštini grada, jer “svojim siledžijskim ponašanjem šalje jasan signal svim novosadskim siledžijama da mogu napadaju građane”. Oni su takođe zabrinuti zbog sve češćih napada na Đurđeva. - Naš predsednik je prvo medijski razapinjan, a onda je protivpravno otpušten iz preduzeća u kom je radio, da bi bili svedoci kako se uništavanje bilborda sa njegovim likom i to pucnjima u čelo mecima sa bojom - poručuju iz Srpske lige. Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, tvrdi da nije bilo nikakvog incidenta, te da je njegovog najbližeg saradnika Ilića, zapravo Đurđev izazivao na tuču. - Ilić je došao da se javi prijatelju sa kojim je Đurđev sedeo. Aleksandar je počeo da divlja i poručio Miroslavu da je izdajnik, te da se skloni od stola, ako neće da problem reše na drugi način. Đurđev je zapravo njega izazivao, ali do incidenta nije došlo - kaže Parović. Aleksandar Đurđev On dodaje da je Ilić izuzetno kulturan i miran čovek, ali da mu “Đurđev svojim potezima sve više liči na Šojića”. - Svakog dana njega neko navodno napada. To što se desilo sa bilbordima je isto sumnjivo i zaista počinje da me podseća na Šojića iz tv serije „Bela lađa“ - dodaje Parović. Iz Srpske lige su danas takođe poručili da je Ilić pretio i drugom članstvu te partije. Oni su rekli da je Ilić nedavno na društvenim mrežama pretio i direktoru Kulturnog centra Novog Sada Bojanu Panaotoviću, koji je prešao iz Treće Srbije u Srpsku ligu. Da podsetimo, Đurđev je dospeo u žižu javnosti kada je kao izvršni direktor novosadske „Informatike“ karticom preduzeća plaćao basnoslovne kafanske račune, kao i kada je zbog navodne buke razbio čajnu kuhinju u tom preduzeću. Početkom ove godine napao je konobara u Skupštini grada optuživši ga da mu je servirao otrovnu kafu, a njegovi telefonski računi za službeni mobilni bili su rekorderski i kretali su se čak do 200.000 dinara. Ilić je pak zavredeo pažnju medija nakon što je postao najplaćeniji gradski funkcioner, koji mesečno prima i do 150.000 dinara. Ovom, kao i drugim incidentima između nekadašnjih partijskih kolega prethodio je raskol u Trećoj Srbiji, kada je Đurđev izbačen, a potom je osnova svoju stranku i odborničku grupu u novosadskom parlamentu. Извор:(Блиц)https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiPkvSIsvTVAhUDVhoKHZZqALQQFggvMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fvesti%2Fvojvodina%2Fpoliticari-kao-kauboji-aleksandar-djurdev-i-miroslav-ilic-hteli-da-se-biju-u-kaficu%2Fzq2w0g7&usg=AFQjCNFwzbSJkZiouZJl0N5QjEHiPq0tMA

Канал Балкан-инфо који се издаје за националистички, на дан Светог Саве избацује на свој канал видео клип за лажним, артемијевским "хороепископом" Максимом. Трабуњање о екуменизму, исмејавање са СПЦ, глупирање за медаљу. Лично, због свих тих квази-националистима ми се потпуно смучила та прича. Немам ама баш никакав однос према њој. Кад видим ко се све издаје за националисту и велике вернике, све губи било какав смисао.

Истрага у фабрикама лажног пиринча Европски медији упозоравају да постоји опасност да се овај производ, који се од кромпировог брашна и пластичне масе илегално прави у појединим земљама Азије, појави у продаји у Европској унији Свет поново потреса афера „лажни пиринач”. После вести да је у Нигерији откривено неколико тона ове намирнице спремне за тржиште, и контроле у Европској унији су појачане, а купци упозорени на проблем који већ неколико година забрињава. Реч је вештачком пиринчу који се углавном у азијским земљама, пре свега Кини, производи од мешавине кромпировог брашна и пластичне масе. По изгледу готово је идентичан природном пиринчу, али када се скува, остаје тврд. Још пре годину дана светски медији су објавили да је кинески пиринач сорте вучанг, назван по истоименом граду, популаран због свог јединственог укуса, те стога и троструко скупљи од других врста. Због тога су поједине компаније нашле могућност за још већом зарадом и почеле да праве лажни, а спекулише се да је та опасна намирница на тржишту Кине већ четири године. У међувремену, према писању медија, покренуте су и истраге против фабрика које су се баве овим нелегалним послом, међутим, то очигледно није било довољно. Годишње се у Кини произведе око 800.000 тона правог вучанг пиринча, а прода десет пута више, што је био један од разлога да се посумња да постоје и илегалне фабрике. Ипак, то је заташкавано, све док се проблематична намирница није нашла и на другим тржиштима – у Индији, Вијетнаму... Убрзо су се појавили и снимци илегалних фабрика у Вијетнаму, где се чак приказује и цео процес производње. На снимку се види како радници у специјалне машине убацују нешто налик провидним пластичним кесама, а касније се види како млевењем настаје смеса коју затим, због њене структуре, лако развлаче у нити и „обогаћују” састојцима који им дају изглед и укус пиринча. На крају процеса, џакове пуне „пиринчем” који је готово идентичан правом. Иако нема информација да је овај вештачки пиринач стигао у Европу, ова тема је последњих дана поново топ-вест и у њиховим медијима. На друштвеним мрежама развила се полемика о томе да ли би било добро забранити увоз, а многи су критиковали прописе који засад у Америци, а планира се и у ЕУ, не обавезују истицање земље порекла на производу. Потрошачи то тумаче као велику опасност пошто неће бити у могућности да сами одлучују да ли ће куповати производе који стижу из овог дела света. Јавили се се и скептици који тврде да је пластична маса скупља по тони од пиринча и да нема логике ни рачунице у томе да неко прави лажни пиринач. Пошто су неки упрли прстом у произвођаче из Вијетнама, објављена је и статистика која показује да овај један од највећих произвођача пиринча у свету има толико ове житарице да је јефтина и да се чак даје у добротворне сврхе, те су лоптицу пребацили у Кину, која га, како кажу, нема довољно. Овде се у недостатку пиринча гаји и такозвани суперпиринач – хибрид који има много већи принос, тражи мање воде и заштите, а у предности је у односу на ГМО. Он је мешавина око 250 сорти пиринча и хибрида и прилагођен је еколошким условима узгајања. Према последњим подацима сеје се на више од 60 одсто површина у Кини и из године у годину обара рекорде у производњи. Не чуди, јер Кини је годишње потребно 500 милиона тона пиринча да би задовољила само домаће потребе. Пиринач, једна од најстаријих пољопривредних култура, код нас и није толико омиљена. У свету је и даље основна намирница за чак половину светске популације и 60 одсто кинеске. Ми је у исхрани, према неким статистичким подацима, користимо тек три килограма годишње по становнику, што је отприлике на нивоу и других европских земаља. У продаји је претежно заступљен бели пиринач, што је заправо ољуштено зрно (без љуске и клице). После таквог технолошког поступка, пиринач је доста осиромашен јер губи витамине и минералне материје. Он је обично полиран због привлачнијег изгледа, а у целом овом процесу губи се више од 90 одсто садржаја витамина Бе1. Код нас је најпопуларнији македонски – кочански, али има и италијанског, који имају најсавременију производњу у свету, али и мађарског, бугарског и из Вијетнама. У Србији је 2013. године на тржишту пронађен вијетнамски пиринач у коме су пронађене силиконске куглице за које је увозник имао све потврде о здравственој исправности. Пољопривредна инспекција је после контроле забранила промет спорног производа, али сличних анализа скоро није било. Милан Рејкић, власник и директор фирме „АДС Интеркомерц”, која се већ 18 година бави увозом пиринча углавном из Вијетнама, са Тајланда, из Италије и Македоније, каже за „Политику” да на тржишту има доброг, али и лошег пиринча. – Неке фирме које нису дуго у овом послу увозе пиринач који је и по четири-пет година стар, а било је и случајева да се код нас нађе и амерички пиринач стар 15 година, који је откупљен јефтино из немачких робних резерви. Рок трајања ове намирнице је две године, а потрошачи тешко могу да открију каквог је квалитета пиринач који купују. Онај који је старији обично постаје жућкаст, а што дуже стоји, има у себи све више афлатоксина – каже наш саговорник. У Министарству пољопривреде кажу да је у 2016. години пиринач у Србију стизао из неколико земаља, а највише из Македоније (200 пошиљки), Италије (153 пошиљке) и Грчке (73 пошиљке). – Из Кине су увезене само четири пошиљке где прегледом, како инспектора тако и овлашћене лабораторије, није утврђено да реч о лажном пиринчу – наводе у Управи за заштиту биља.Антрфиле „Тестови” за проверу квалитета пиринча Упоредо са причом о лажном пиринчу појавили су се и савети како купци могу да провере да ли је пиринач прави. Тако се саветује да се у чашу воде сипа кашика сировог пиринча. Ако потоне, јестив је, ако плута на површини, кажу није. Тест може да се направи и ватром, тако што би вештачки пиринач требало да има карактеристичан мирис паљене пластике. Још једна метода којом може да се провери квалитет ове намирнице јесте да се стави у аван и уситни. Ако је прах бео, пиринач је добар, ако је жућкаст, требало би га бацити. Пиринач који се остави у херметички затвореној посуди на топлом месту, уколико је прави, за неколико дана би требало да се на њему појави плесан, док то није случај са вештачким.