Претражи Живе Речи Утехе

,,Непоновљиво поновљив'' је Господ Исус Христос, према речима св. Јована Златоустог. Овај израз је био инспирација за назив књиге, а разумљив је само у контексту Свете Евхаристије. Књига садржи различите текстове, а неке од њих је о. Александар писао у својој младости. У потрази за адекватним сведочењем Христа у данашње време, о. Александар је присутнима говорио о значајном утицају хришћанства на културу и цивилизацију (инкултурализацији хришћанства) од Христовог доба до данас. Христос је својом појавом у историји ,,развалио врата Торе – Мојсејевог закона''. Хришћанство је потекло из јеврејске заједнице, али се веома брзо излило у различите народе. Кроз историју хришћани су давали свој допринос цивилизацијским тековинама. Отац Александар је посебно нагласио да хришћанска проповед данас не може бити ограничена црквеном портом, да црква не треба да личи на неки музеј, кога одређује искључиво прошлост. Говорио је о потреби да се савремене теме и изазови данашњице сагледају из хришћанског угла и свету укаже на исправан став. У излагању се осврнуо на поједине актуелне биоетичке теме, попут еутаназије и вантелесне оплодње. Занимљиво излагање о. Александра подстакло је присутне да постављају питања, тако да је остатак вечери протекао у пријатном разговору. Сања Николић, вероучитељица ИЗВОР: Епархија крушевачка

Ова историографска и теолошка студија на преко 200 страна расветљава вишевековни континуитет богослужбеног живота Православне цркве у Црној Гори, али пружа и значајан увид у различите светотајинско-литургијске и историјско-богословске изазове пред којима се налазио, посебно се везујући за период 18. и 19. века. Присутне је поздравио Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, а књизи су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго Перовић и аутор. Извор: Матица српска

У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић. Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде.

Дана 14. фебруара 2018. год. у парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организована је Духовна трибина на којој су говорили аутор и водитељ емисије „Агапе“ Александар Гајшек, историчарка науке Александра Нинковић Ташић и француски хуманитарац Арно Гујон. Повод њиховог гостовања било је представљање књига издавачке куће Агапе. У двочасовном разговору, уживало је више стотина слушалаца. Због мноштва људи који нису могли да нађу место у препуној сали парохијског дома, снимак трибине ће бити постављен на званичном YouTube каналу младеновачке Цркве. На самом почетку Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић је поздравио присутне и подсетио их на богату и плодоносну делатност гостију и указао на велики значај предавача у животу Србије и српске Цркве. Након уводних речи наступио је хор „Благовести“, који је током вечери извео три песме са Косова и Метохије. Телевизијска емисија „Агапе“ траје пуних тринаест година, док је недавно из штампе изашла „Агапе – антологија 4“, збирка од 12 разговора коју је начинио академик др Владета Јеротић, сатрудник Александра Гајшека на овом богоугодном подухвату од самог почетка. Књига нам доноси мало познате приче о детињству и школским данима истакнутог српског психотерапеута, а ту су и казивања о разним актуелним темама Митрополита Порфирија, проф. др Александра Зечевића, угледног дипломате др Дарка Танасковића, писца Душана Ковачевића, протођакона Љубомира Ранковића и многих других. Трудом Александре Нинковић Ташић по први пут српска јавност има прилику да прочита комплетне аутобиографије Николе Тесле и Михаила Пупина. Својим путем ка истини ходили су велики умови огромних срца Михаило Пупин, Никола Тесла и Милутин Миланковић. Миланковић је дао Канон осунчавања земље, који до данас задивљује светску научну јавност. Михаило Пупин, чудесан човек, даривао је српски народ као нико. Никола Тесла је поред мноштва патената писао о Косовском боју, Марку Краљевићу и другим јунацима српске историје. Али, и Пупин и Тесла су „прекривени“, истакла је Александра Нинковић Ташић. Ми не знамо да је Тесли у самртном часу крај узглавља била књига народне поезије, на страници са песмом „Смрт мајке Југовића“, као и да је Пупин говорио да га је наука учинила бољим хришћанином, објашњава она. Сва тројица су били стубови науке, који су умели да ухвате трачак божанског надахнућа. Пупин је говорио да га је до науке довела вера његове мајке и да се нада да ће људе његова наука довести до вере, подсетила је на мисао великог научника и хуманисте Александра Нинковић Ташић. Њена књига „Звездобројци“ говори о тројици великана, који су били загледани у звезде као дечаци. По томе се, старо је српско веровање, препознаје надарено дете. Сви великани ума и срца дивили су се звезданом небу над њима. Познато је, али корисно је подсетити, Михаило Пупин користио је сво своје и богатство својих пријатеља да би помагао Србији. Институцијама и народу кроз разне врсте помоћи даривао је око две милијарде долара. Такође, указала је Нинковић Ташић, нама Србима подваљена је прича о сукобу и непријатељству Михаила Пупина и Николе Тесле, која је апсолутно неистинита. О томе говори чињеница да је Пупин бранио Теслу у сукобима са Едисоном и Марконијем, као и писмо Теслино тадашњем конзулу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Њујорку, у коме се види његова забринутост за Пупиново здравље. Истина о томе скида нам терет са рамена, каже Александра Нинковић Ташић. Време је да коначно научимо да своје великане посматрамо са дивљењем које су заслужили. На крају чули смо ,,Великог принца“, како га је описао академик Душан Ковачевић, ,,Француза по рођењу и Србина по опредељењу“ како га је најавио Александар Гаjшек – Арноа Гујона. Овај хуманитарац је говорио о својој књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“. Ова необична књига узбудљива је исповест младог Француза који сведочи о драми српског народа на Косову и Метохији. Аутор описује Србију онакву какву је види странац који је сопствену судбину повезао са судбином Срба тако што се, из љубави према овој земљи, са супругом Иваном настанио у Београду. Сви моји путеви воде ка Србији – истовремено је и морални став Арноа Гујона, дирљив исказ вере у хумане вредности и доброту, сведочанство о устрајној и неодустајној решености да се у време великих искушења буде на страни невиних страдалника. Више од десет година доносећи сваковрсну хуманитарну помоћ српским енклавама на Космету, Арно Гујон је увидео патњу недужних људи, чија је можда највећа кривица то што припадају народу који је крајем 20. века прокажен у медијима западног света. Његов ангажман, проистекао из традиције аутентичног француско-српског пријатељства, редак је пример солидарности и саосећања с људима који пате. Арно Гујон поручује да је дужност данашњег човека да се ововременом варварству супротстави снагом оних идеала и братства међу народима којима се одликовала дојучерашња Европа. У завршној речи прота Жељко Ивковић је захвалио гостима на незаборавној вечери и присутнима који су се у огромном броју одазвали. Након промоције разговор са гостима је настављен у непосредном контакту, приликом потписивања књига. Младеновачки свештеници су издвојили новчана средства за све који нису могли себи да приуште представљене књиге, тако да љубављу братства храма Успења Пресвете Богородице синоћ нико није отишао у свој дом без жељеног дела.

Драги читаоци Поука, љубитељи књига, С Божјом помоћу на Спомен Светог Нектарија Егинског, 22.11. 2018., почињемо акцију Поклон књига Поука сваки дан. Да бисте добили књигу која је потребна Вама или бисте је поделили некоме коме је потребнија, треба само да пошаљете ПП (Приватну поруку у Инбокс) са Вашом адресом на коју ћемо послати књигу. Списак књига и часописа предвиђених за даривање од 22.11.-14.1, можете да пронађете у теми. Прва књига која ће бити подељена, како и доликује празнику, биће, предивна: Свети Нектарије Егински: Земаљски анђео - Небески човек (Животопис, Житија, Сећања, Чуда), треће, допуњено издање, Београд 2011. У оквиру даље акције можете да се придружите нашем отвореном клубу за поклањање књига и будете и дародавац: Свима захваљујемо на пажњи и молитвама за успех ове акције.

https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/20_12_2017_americki_srbi.m4a

Владика је истакао да је г. Радуловић увидео да литература коју су производили пустињаци, усамљеници, молитвени тиховатељи, није ван живота, него да се налази у сржи живота и проблема свакога човека. Духовни живот се доживљава као непрекидни подвиг, успињање на лествицу која води са земље на небо, а у том успињању има падова и успона, нису само успони. Једини прави лек за искушење којем је и један од апостола Христових који је гледао Његова чуда, слушао Његове речи, ипак подлегао, налази се у покајању, дубинском и суштинском унутрашњем преображају човековог бића, његове душе и савести, што је такође један од мотива Селимирове поезије, казао је Епископ бачки. Академик Предраг Пипер је рекао да су Селимиру Радуловићу, као песнику молитвене поезије, страна постмодернистичка претерана експериментисања са формом и садржајем молитве. Он структуру своје молитвене поезије гради следећи оно најбоље што је опстало кроз време, а најближе му је, рекао бих, исихастичко молитвено певање, као индивидуална комуникација са Богом, оценио је г. Пипер. Књига Дах мале молитве показује не еволутивне путеве песникове, него Селимира Радуловића као хришћанског песника, навео је Иван Негришорац, додајући да аутор из године у годину постиже духовне и песничке ефекте који заслужују сваку пажњу. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске је захвалио Епископу бачком г. Иринеју на учествовању у представљању збирке песама Дах мале молитве, али и осталим беседницима који су увеличали промоцију. Књижевној вечери у Читаоници Градске библиотеке присуствовали су г. Игор Мировић, председник Покрајинске Владе, г. Мирослав Илић, помоћник Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, представници институција културе, песници. У књизи Дах мале молитве сабране су поједине песме из збирки Сенка осмог еона, О тајни ризничара свих суза, Снови светог путника и О пастиру и камену са седам очију, којима су придодате поеме Седам малих дрхтаја и Девет душа Јосифа Исихасте, а књигу заокружује ново певање, за српску, па можда и читаву светску поезију по много чему јединствено - Отровни пипци полипа Искариотског. Нову књигу песника Селимира Радуловића објавила је новосадска Фондација Група север. Извор: Радио Беседа

У петак 15. децембра је у препуној сали шабачке Саборне Цркве, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шабачког г. Лаврентија, одржана промоција деветог издања књиге ”Од Косова до Јадовна” Епискога Атанасија (Јевтића). Представљање ове књиге је одржано у времену када се о Косову и Метохији као најболнијој теми Српског народа многи оглашавају на различите начине и са различитим циљевима. Приликом организовања овог величанственог скупа, организатор је имао у виду речи Светог Владике Николаја: ”Црква је била тумач Косова, а Косово тумач свега што се догодило пре и после пропасти земаљског царства српског. Помоћу та два верна тумача, народ је схватио суштину слободе...” Представљањем књиге ”Од Косова до Јадовна” Владике Атанасија нашој јавности је предочено и његово вишедеценијско искуство које је стицао небројеним посетама напаћеног и многострадалног Српског народа и Светиња на Косову и Метохији, а потом и великомученичким крајевима у тзв. НДХ. Ово духовно косовско-метохијско вече у Шапцу је започето отварањем изложбе слика ”Манастири Косова и Метохије”, у присуству Владике Лаврентија, мати Гликерије, игуманије Манастира Ћелије, мати Варваре, игуманије Манастира Троноше, монаштвом, свештенством и многобројним народом. На почетку промоције књиге и разговору о Косову и Метохији емитован је документарни филм ”УНИВЕРЗУМ БОЛА”, који је приредио књижевник и песник Ранко Ђиновић, прогнани Србин из родне Ђаковице. Након потресног филма, обраћајући се својом стиховима присутном многобројној публици, догађај је увеличао песник Ранко Ђиновић, аутор многих песама од којих је најпознатија о монаху Харитону. ”Хвала Богу да смрт не постоји Но са земље Небу пресељење Земаљско се у растанак броји А на Небу заувјек Сретење”. Говорећи о Косову и Метохији, др Велибор Џомић, протојереј-ставрофор, осврнуо се на неколико важних детаља, при томе истичући данашњи значај књиге ”Од Косова до Јадовна” коју је објавила Епархије Рашко-Призренска и Косовско-Метохијска са благословом Епископа г. Теодосија. Између осталог, отац Велибор је напоменуо да је књига заправо плод рада владике Атанасија, његовог боравка на Косову и Метохији још као војника, а посебно касније када је и започео писање књиге ”Путни записи јеромонаха Атанасија”, а потом и прво издање књиге ”Од Косова до Јадовна” у издању ”Гласа Цркве”. У том издању је објављен и први ”Апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову и Метохији”, као и чувено ”Тамнавско писмо” које су Патријарху Герману и Светом Синоду упутили свештеници Архијерејског намесништва тамнавског ондашње Епархије Шабачко-Ваљевске. Приказао је садржај књиге, а посебно се бавио њеним рефлексијама и порукама данашњим и будућим Србима и то првенствено епископима и свештеницима. По његовом мишљењу, данас изгледа да су нам руке свезане и да не можемо да учинимо ништа за Косово и Метохију, али да Владика Атанасије разбија ту лажну слику и тај привид и подсећа нас да можемо да учинимо много када учинимо и мало или онолико колико можемо или, како је говорио Патријарх Павле, да учинимо колико до нас стоји. Посебно је проблематизовао евидентно прећуткивање ове веома важне књиге у световним, као и у неким црквеним медијима. Владика Атанасије је, као и Митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије на свој начин, посећивао напаћени Српски народ на Косову и Метохији из чега су настале књиге као сведочанства и наше будуће тапије и надахнућа нових достојнијих покољења од нашег - књига владике Атанасија, као и четири књиге митрополита Амфилохија као ”Поменик новог косовског страдања”. То нису компилације и интерпретације, копања и претакања историјских архива већ жива реч и сведочанство двојице епископа са лица места косовске голготе и патње. Отац Велибор је истакао да народ и његови свештеници не смеју данас да ћуте о Косову и Метохији и да своју пастирску реч уступају другима већ су дужни пред Богом, историјом и својим образом да говоре и дигну свој глас за свој духовни, историјски и национални идентитет и очување Косова и Метохије. Давне 1984. протођакон Љубомир Ранковић је био један од потписника ”Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову и Метохији”, издавач првог издања књиге од Косова и Јадовна, али и издавач десетине часописа ”Глас Цркве” у којима је објављивао текстове о Косову и Метохији, углавном јеромонаха Атанасија Јевтића, митрополита Амфилохија, академика Матије Бећковића и других. Давне 1987. је објавио и интервију са јеромонахом Атанасијем под насловом ”Пролеће је бурно и ветровито”, па је подсећајући на то пролеће напоменуо да ће пролеће које долази бити олујно какво Србија није запамтила. Протођакон Љубомир Ранковић је Владику Атанасија назвао трагичним јунаком косовске мисли исто онако као што је Иво Андрић назвао владику Његоша. Ранковић је додао да је владика Његош први јунак косовске мисли, а владика Николај други. Трећи јунак који је наставио континуитет претдходне двојице је Владика Атанасије Јевтић. Отац Љубомир је изразио наду да ће проблем Косова бити решен уз помоћ Српске Православне Цркве и њеног народа. Осврћући се на тему Косова, захвалио се Ранку Ђиновићу на филму којим је приказана истинска патња и голгота Српског народа на Косову и Метохији. Протођакон Љубомир подсетио је на речи једне честите и пркосне Српкиње из филма ”Универзум бола”, која је у болном грчу своје трагедије изговорила кључне речи: ”Вратићемо се на Косово - кад тад! На Косову ће поново цветати наше воће и наше цвеће и рађаће се наша деца” и напоменуо да ће Косово и Метохија бити српско кад тад. Посебно је указао да српски епископи, свештеници, монаси и верници немају право да ћуте пред овим болним питањем. ”Косово мене, а верујем и све нас Србе, поодавно боли. Ја сам на Косову служио војску од 1958. до 1960. године; тамо сам изграђивао путеве, насипе, мостове; тамо сам и туберкулозу добио. Косово ме боли и као човека и хришћанина, и као свештеника и као монаха српског. Од догађаја 1981. године, који званична функционерија зове ”контрареволуцијом”, иако је то уствари само резултат читаве политике према Косову и Србима, бивао сам врло често по Косову и Метохији, зато што мислим да је бар то оно што моментално можемо сви да чинимо: да ту нашу напаћену браћу и наше светиње посећујемо, нађемо им се у муци, показујући им да нису сами. Истовремено, старамо се да и друге заинтересујемо, износећи, колико је то могуће, на видело право стање на Косову. Сећате се, ми српски свештеници били смо први који смо, после паљевине Пећке Патријаршије, дигли свој глас у оном познатом Апелу за заштиту српског живља и његових светиња на Косову....” - говорио је Владика Атанасије још давне 1987. године, пре тачно тридесет година, за интервију ”Пролеће је бурно и ветровито”. Данас, после тридесет година и након новог тридесетогодишњег искуства и сапатње са Србима са Косова и Метохије, Владика Атанасије напомиње исто, истим вапајем, да Косово не сме бити издано, предато, продато или подељено. Он је истакао да је сваком председнику државе, осим актуелном, слао писма у којима им је приказивао слику Косова и Метохије из свог живог искуства које је понео са Косова, молећи сваки пут да се не огреше о српскога кнеза Лазара и остале косовске мученике и страдалнике. На жалост, ретко или готово никада, није добијао разумевање, нити одговор оних којима је своје дописе слао. Вече је завршено препуно емоција, међу присутним монаштвом, свештенством и верним народом, исто онако, како су се завршавале чувене беседе Светог Владике Николаја и то оне Видовданске, одржане у организиција ”Косовског дана”, које је Свети Владика одржавао да би приказао светској јавности голготу косовских Срба! ”Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно”. ђакон Саво Лазић Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka