Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'књига'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Задужбина манастира Хиландара из Београда и ове године на 63. Међународном београдском сајму књигу представља великим број наслова. Посебно се издвају дела руског мислиоца Ивина Иљина у издању Задужбине Хиландара. У оквиру изабраних дела објављенo су четири књиге: Појуће срце, Загледан у живот, Поглед у даљину, Наши задаци. У петој књизи се налази дело Александра Михаиловича Шарипова „Руски мислилац Иван Александрович Иљин“. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  2. Православна Епархија нишка имаће свој штанд на 63. Међународном београдском сајму књига у хали 4, где ће представити своја издања, као и издања и производе манастира из Епархије нишке. Поводом Сајма књига, из штампе су ових дана изашла нова издања: Свети Јован Златоусти, Дела. Том VII; Архимандрит Кипријан (Керн): Мемоари. Сећања на Митрополита Антонија (Храповицког) и Епископа Гаврила (Чепура); Костас В. Карастатис: Константин Велики. Осуде и истина; Митрополит месогејски и лавреотикијски Николај (Хаџиниколау): Тамо где се Бог не види, као и Нотни зборник, оца Бојана Крстића. Промоција Сабраних дела Светог Јована Златоуста заказана је за петак, 26. октобар, када ће на штанду Епархије бити и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније. Извор: Радио Глас
  3. Православна Епархија нишка имаће свој штанд на 63. Међународном београдском сајму књига у хали 4, где ће представити своја издања, као и издања и производе манастира из Епархије нишке. Поводом Сајма књига, из штампе су ових дана изашла нова издања: Свети Јован Златоусти, Дела. Том VII; Архимандрит Кипријан (Керн): Мемоари. Сећања на Митрополита Антонија (Храповицког) и Епископа Гаврила (Чепура); Костас В. Карастатис: Константин Велики. Осуде и истина; Митрополит месогејски и лавреотикијски Николај (Хаџиниколау): Тамо где се Бог не види, као и Нотни зборник, оца Бојана Крстића. Промоција Сабраних дела Светог Јована Златоуста заказана је за петак, 26. октобар, када ће на штанду Епархије бити и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније. Извор: Радио Глас View full Странице
  4. Посетите штанд Српске Православне Цркве - Обиље духовне литературе на једном месту! 63. Међународни сајам књига биће одржан од 21. до 28. октобра 2018. године у Београду. Српска Православна Црква ће представити своја издања на штандu у хали 1. Епархије српске Православне Цркве своја издања излужу у халу 4. Ове године Библиотека Српске Патријаршије, са благословом Светог Архијерејског Синода, организује представљање црквене издавачке делатности на Сајму кљига. У хали 1 изложено је на стотине најактуелнијих наслова - разноврсна духовна и црквена литература из продукције домаћих и иностраних издавача: монографије о манастирима и црквама, светитељима, литература за студије, речници, поучна и аскетска дела, светоотачка књижевност у преводу на српски језик, теолошка литература, тумачења Светог Писма, богослужбене књиге, студије из црквене историје и уметности, основе веронауке, хришћанска књижевност, календари, православни планери и подсетници, књиге за децу... Поред наслова на српском, изложено је и на десетине публикација на енглеском језику. Препоручујемо: View full Странице
  5. Песник и академик Матија Бећковић отворио је 63. Међународни београдски сајам књига, а у име земље почасног госта Марока присутне је поздравио историчар и писац Абдулах Бусуф. До 28. октобра, под слоганом „Радост читања“, на површини од 30.000 квадратних метара представиће се око 1.000 издавача из земље и иностранства, од тога 500 директних. Бећковић је у поздравном говору рекао да је Београдски сајам највољенији сајам књига на свету и ново црвено слово у календару српске културе. Његов говор преносимо у целости: „Журим да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ниједан на којем бисте, ма откуд дошли, били добродошлији. На другима ћете срести славне писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на коме ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају кад им је крсна слава, знају и кад је Сајам књига. И у ове дане, из најзабаченијих крајева, Камених гора и Сувих долова, крећу колоне ка Београду да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи, а још мање како ће се вратити. Ту је већ стигао и дечак кога жуљају ципеле, јер га мати без ципела не би пустила да дође у Београд, а камоли на Сајам књига. Зна се да само Срби имају крсну славу. Али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године, ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко. Не верујем да се још негде овако огроман простор греје на читаоце. Под бетонском куполом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци. На концертима опомињу да се искључе мобилни телефони. На Сајму књига се не искључују. Сваки звук и свака вибрација су добродошли. Без обзира што ниси нашао књигу коју тражиш, или си се погрешно обукао или те жуљају ципеле, немогуће је разочарати се у Сајам књига. Срби воле да су негде заједно и да их је што више. Још ако је то због књиге, то је и велики празник. А човек је и у највећој гужви често сам. Скоро сам срео читаоца који се распитивао за судбину неких људи за које је веровао да их познајем. Подсећао ме на многе појединости и ја сам се једва сетио да је реч о ликовима из једног романа. Њега је живо занимало шта је било с њима пошто је књигу прочитао. Велико достигнуће је да у време свакодневних претњи и забрана није забрањено читање. Свако може купити и читати књигу коју хоће. Нема више ни обавезне лектире за одрасле ни прописа шта се мора мислити о неком лику и делу. Сајам књига је духовна својина читалачког народа и никоме је не би смео узети. Сајам се указује и као једино од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, где можемо видети свој народ. Нека га нико не присваја и не уписује у свој посед како никад не би постао хотел са пет звездица. Годинама књигу са свих екрана проглашавају анахронизмом и замењују новим, модернијим оружјима. У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфа технологије, књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: Књига је била на почетку, па ће бити и на крају. На заставама нашег века осванула је загрижена јабука. Она што је убрана са дрвета знања, због које смо истерани из раја, која је Адаму запала у грлу. Јабука раздора, симбол непослушности и буне против Бога и књиге. А Бог, као Бог, само ћути и гледа. Поштовани читаоци, гледаоци и слушаоци, можда је ове речи требало свима послати на вајбер групу, али сам се за ову прилику одлучио за традиционалну форму. Хвала што сте ме слушали. Оглашавам да је Сајам књига у Београду био и остао отворен, с надом да га нико никад неће затворити“. Отварању су присуствовали и министри културе Србије, Марока и Русије, Владан Вукосављевић, Мухамед ел Араж и Владимир Медински. У име земље почасног госта током Сајма представиће се писац и уметник Тахар Бен Желун, списатељица и преводилац Сана Чаири и песникиња Сафае Сижилмаси Идриси, док ће Фарид Ганам одржати 22. октобра концерт у Дому омладине. Међу бројним гостима из иностранства биће и Сантјаго Ронкаљоло (Перу), Валтер Уго Маи (Португалија), Роберт Симонишек (Словенија), Никола Маловић (Црна Гора), Питер В. Брет (САД), Јелена Сагалович (Русија), Мирјана Витман (Немачка). Припремљено је више од 500 програма који ће се одвијати у салама и на штандовима издавача. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Песник и академик Матија Бећковић отворио је 63. Међународни београдски сајам књига, а у име земље почасног госта Марока присутне је поздравио историчар и писац Абдулах Бусуф. До 28. октобра, под слоганом „Радост читања“, на површини од 30.000 квадратних метара представиће се око 1.000 издавача из земље и иностранства, од тога 500 директних. Бећковић је у поздравном говору рекао да је Београдски сајам највољенији сајам књига на свету и ново црвено слово у календару српске културе. Његов говор преносимо у целости: „Журим да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ниједан на којем бисте, ма откуд дошли, били добродошлији. На другима ћете срести славне писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на коме ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају кад им је крсна слава, знају и кад је Сајам књига. И у ове дане, из најзабаченијих крајева, Камених гора и Сувих долова, крећу колоне ка Београду да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи, а још мање како ће се вратити. Ту је већ стигао и дечак кога жуљају ципеле, јер га мати без ципела не би пустила да дође у Београд, а камоли на Сајам књига. Зна се да само Срби имају крсну славу. Али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године, ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко. Не верујем да се још негде овако огроман простор греје на читаоце. Под бетонском куполом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци. На концертима опомињу да се искључе мобилни телефони. На Сајму књига се не искључују. Сваки звук и свака вибрација су добродошли. Без обзира што ниси нашао књигу коју тражиш, или си се погрешно обукао или те жуљају ципеле, немогуће је разочарати се у Сајам књига. Срби воле да су негде заједно и да их је што више. Још ако је то због књиге, то је и велики празник. А човек је и у највећој гужви често сам. Скоро сам срео читаоца који се распитивао за судбину неких људи за које је веровао да их познајем. Подсећао ме на многе појединости и ја сам се једва сетио да је реч о ликовима из једног романа. Њега је живо занимало шта је било с њима пошто је књигу прочитао. Велико достигнуће је да у време свакодневних претњи и забрана није забрањено читање. Свако може купити и читати књигу коју хоће. Нема више ни обавезне лектире за одрасле ни прописа шта се мора мислити о неком лику и делу. Сајам књига је духовна својина читалачког народа и никоме је не би смео узети. Сајам се указује и као једино од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, где можемо видети свој народ. Нека га нико не присваја и не уписује у свој посед како никад не би постао хотел са пет звездица. Годинама књигу са свих екрана проглашавају анахронизмом и замењују новим, модернијим оружјима. У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфа технологије, књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: Књига је била на почетку, па ће бити и на крају. На заставама нашег века осванула је загрижена јабука. Она што је убрана са дрвета знања, због које смо истерани из раја, која је Адаму запала у грлу. Јабука раздора, симбол непослушности и буне против Бога и књиге. А Бог, као Бог, само ћути и гледа. Поштовани читаоци, гледаоци и слушаоци, можда је ове речи требало свима послати на вајбер групу, али сам се за ову прилику одлучио за традиционалну форму. Хвала што сте ме слушали. Оглашавам да је Сајам књига у Београду био и остао отворен, с надом да га нико никад неће затворити“. Отварању су присуствовали и министри културе Србије, Марока и Русије, Владан Вукосављевић, Мухамед ел Араж и Владимир Медински. У име земље почасног госта током Сајма представиће се писац и уметник Тахар Бен Желун, списатељица и преводилац Сана Чаири и песникиња Сафае Сижилмаси Идриси, док ће Фарид Ганам одржати 22. октобра концерт у Дому омладине. Међу бројним гостима из иностранства биће и Сантјаго Ронкаљоло (Перу), Валтер Уго Маи (Португалија), Роберт Симонишек (Словенија), Никола Маловић (Црна Гора), Питер В. Брет (САД), Јелена Сагалович (Русија), Мирјана Витман (Немачка). Припремљено је више од 500 програма који ће се одвијати у салама и на штандовима издавача. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ и ове године учествује на Међународном београдском сајму књига који ће се одржати од 21-28. октобра. Поред излагачког штанда на овој регионално највећој манифестацији посвећеној књизи, љубитељи писане ријечи моћи ће да присуствују и традиционалној промоцији Светигориних нових издања. На Сајму ће бити уприличене три промоције и то књига: ”Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)”, „НАТО агресија траје“ и ”Свети Јован Владимир“. Монографија ”Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)” биће представљена у понедељак 22. октобра у 19.00 часова у сали „Борислав Пекић“. О овој књизи издатој поводом јубилеја 680 година постојања овог манастира код Будве, говориће Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, архимандрит Јефрем Дабановић игуман и др Павле Кондић сабрат манастира Стањевићи и Ђорђије Вујовић предсједник СО Будва. Своје слово рећи ће и Јован Маркуш уредник монографије „која свједочи како је ова некада највећа грађевина Црне Горе предвиђена, и то од стране стручне комисије, да се сачува као најмонументалнија рушевина благодарећи несебичној жртви и труду монашког братства, помогнутом од честитих људи, стручњака и добричинитеља – васкрсла из мртвих, послије 180 година рушевног и заборављеног стања“. Промоција „НАТО агресија траје“ одржаће се у уторак, 23.октобра у 11.00 часова у сали Иво Андрић. О овом издавачком подухвату који говори о последицама НАТО бомбардовања, говориће проф. др Алек Ј. Рачић, аутор књиге и др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник. Седам зборника у девет свесака ”Свети Јован Владимир ” представиће се читалачкој и стручној публици истог дана у 19.00 часова у сали Борислав Пекић. О едицији и личности Светог Јована Владимира краља српског говориће Митрополит Амфилохије, протојереј др Велибор Џомић, протојереј Јован Пламенац и приређивачи Др Васиљ Јововић и Јован Маркуш. У девет свесака ”Свети Јован Владимир ” је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог Владике Николаја (Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру) и послије њега. Своје мјесто у овом издању нашли су и текстови са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, у којем су учествовали бројни уважени историчари, теолози, лингвисти, историчари умјетности, археолози… из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније… Модератор свих промоције је Желидраг Никчевић. Како је раније данас најављено, 63. Међународни београдски сајам књига отвориће пјесник и академик Матија Бећковић, а у име земље почасног госта Марока присутне ће поздравити историчар и писац Абдулах Бусуф. Организатори су саопштили да се овогодишњи сајам одржава под слоганом „Радост читања” и да ће угостити 5.000 учесника, 500 програма и бројну публику. Неформално познат као празник књиге, Сајам књига сваке године угости најзначајније домаће и бројне иностране писце и издаваче, који представљају своја стара издања и актуелну продукцију. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ и ове године учествује на Међународном београдском сајму књига који ће се одржати од 21-28. октобра. Поред излагачког штанда на овој регионално највећој манифестацији посвећеној књизи, љубитељи писане ријечи моћи ће да присуствују и традиционалној промоцији Светигориних нових издања. На Сајму ће бити уприличене три промоције и то књига: ”Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)”, „НАТО агресија траје“ и ”Свети Јован Владимир“. Монографија ”Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)” биће представљена у понедељак 22. октобра у 19.00 часова у сали „Борислав Пекић“. О овој књизи издатој поводом јубилеја 680 година постојања овог манастира код Будве, говориће Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, архимандрит Јефрем Дабановић игуман и др Павле Кондић сабрат манастира Стањевићи и Ђорђије Вујовић предсједник СО Будва. Своје слово рећи ће и Јован Маркуш уредник монографије „која свједочи како је ова некада највећа грађевина Црне Горе предвиђена, и то од стране стручне комисије, да се сачува као најмонументалнија рушевина благодарећи несебичној жртви и труду монашког братства, помогнутом од честитих људи, стручњака и добричинитеља – васкрсла из мртвих, послије 180 година рушевног и заборављеног стања“. Промоција „НАТО агресија траје“ одржаће се у уторак, 23.октобра у 11.00 часова у сали Иво Андрић. О овом издавачком подухвату који говори о последицама НАТО бомбардовања, говориће проф. др Алек Ј. Рачић, аутор књиге и др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник. Седам зборника у девет свесака ”Свети Јован Владимир ” представиће се читалачкој и стручној публици истог дана у 19.00 часова у сали Борислав Пекић. О едицији и личности Светог Јована Владимира краља српског говориће Митрополит Амфилохије, протојереј др Велибор Џомић, протојереј Јован Пламенац и приређивачи Др Васиљ Јововић и Јован Маркуш. У девет свесака ”Свети Јован Владимир ” је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог Владике Николаја (Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру) и послије њега. Своје мјесто у овом издању нашли су и текстови са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, у којем су учествовали бројни уважени историчари, теолози, лингвисти, историчари умјетности, археолози… из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније… Модератор свих промоције је Желидраг Никчевић. Како је раније данас најављено, 63. Међународни београдски сајам књига отвориће пјесник и академик Матија Бећковић, а у име земље почасног госта Марока присутне ће поздравити историчар и писац Абдулах Бусуф. Организатори су саопштили да се овогодишњи сајам одржава под слоганом „Радост читања” и да ће угостити 5.000 учесника, 500 програма и бројну публику. Неформално познат као празник књиге, Сајам књига сваке године угости најзначајније домаће и бројне иностране писце и издаваче, који представљају своја стара издања и актуелну продукцију. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. На представљању говорили су јеромонах Игњатије из Сретењског манастира, домаћин – јереј Владимир Марковић, старешина топчидерског храма Светих Апостола и секретар Старатељства - и Никола Дробњаковић, уредник куће "Бернар". Књига протојереја Ткачова је књига о савременим питањима и проблемима и клирика и лаоса Цркве, закључено је на сабрању. Извор: Православие.ру
  10. У Митрополитовом конаку у порти храма Светих Апостола Петра и Павла на Топчидеру вечерас је представљена књига протојереја Андреја Ткачова "Анђео у олтару" у издању Верског добротворног старатељства и издавачке куће „Бернар“, a коју је приредио јеромонах Игњатије (Шестаков) из Сретењског манастира. Звучни запис представљања На представљању говорили су јеромонах Игњатије из Сретењског манастира, домаћин – јереј Владимир Марковић, старешина топчидерског храма Светих Апостола и секретар Старатељства - и Никола Дробњаковић, уредник куће "Бернар". Књига протојереја Ткачова је књига о савременим питањима и проблемима и клирика и лаоса Цркве, закључено је на сабрању. Извор: Православие.ру View full Странице
  11. У оквиру трећег Фестивала хришћанске културе, 26. септембра у Мисионарском центру Епархије тимочке "Гостопримница", одржана је промоција књига у издању Епархије браничевске. О књигама оца Георгија Флоровског говорио је Његово Преосвештенство Епископ пожаревачко-браничевски г. Игнатије. Благодарећи информативној служби Епархије тимочке доносимо видео запис промоције. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  12. Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа
  13. О Александри Анатољевној Серђуковој – значајној Новосађански, Рускињи, научници, било је говора 16. септембра, у вечерњим часовима, у Змај Јовиној Гимназији, где је представљена књига под насловом Заветно служење руској култури. Благословом Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, књигу је издала Гимназија Јован Јовановић Змај и Руски центар Фонда Руски свет. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа View full Странице
  14. Јако је интересантна књига о Јестири (http://www.hacbg.org/biblija/biblija.php?K=17&G=2), Ми учимо у Историји, да је за време владавине Персијског цара Кира великог, јеврејима допуштено да напусте Вавилон и обнове Израел унутар Персијског царства. Значи, Персија је савладала Вавилонско Царство и постала главна сила у Азији, са главним градом Вавилоном. Део јевреја који није отишао да обнови Израел. Остао је у Персији, где су дочекали да у време Персијског владара Асвира, Јеврејка, Јестера постане царица Персије. Оно што ја запажам је следеће: Јестера је била усвојена од стрица, након смрти својих родитеља. Стриц је био богат човек-јеврејин преко ког је упознала Персијског цара и тако стигла у харем. Након што је постала главна жена наишла је на одраслу децу бивше главне супруге која је оставила цара како се наводи у књизи, (по књизи о Јестири) 3.1: Послије тога подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Агагеја, и узвиси га, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њега; 3.2: И све слуге цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше. Значи овде се описује да, цар Асвир поставља Хамана (сина Амана) за своју десну руку. Аман је самим тим, тада постао, божанство на земљи и морају људи да му се поклоне. Марохеј који је послао у царев харем Јестиру, није хтео да се покори цару као божанству, јер није хтео да падне и јер је веровао у Бога Аваамовог. Због чега Хаман одлучује да изврши истребљење јевреја, за казну не поштовања божанских владара. Тада Јестира, под наговор Марохеја, код цара успева да издејствује прекид тог плана и цар убија свог сина Хамана и поставља јевреја Мардохеја, за управника Персијом. Након што је Мардохеј признао цара Асвира за божанство. Ко је био син Јестире, и да ли је владао Персијом? Ја сам сматрао да је то Дарије други, који је укинуо забрану изградње другог храма у Јерусалиму. Али сам пронашао нека тумачења Старог Завета, где се покушава прецизније одредит датум и историјско име неких владара из Старог Завета. Овде објашњавају могућност да је њен син могао да буде Кир велики (Извор 1, Извор 2, ). У књизи пророка Исаије се Персијски цар, Кир наводи као Божији помазаник 45.1: Овако говори Господ помазанику својем Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена; 45.2: Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу; 45.3: И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену; 45.4: Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш. Књига Пророка Исаије 14, где се наводи да неки Персијски владар умишља да је звезда Даница (извор Православног тумачења),14.7: Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа; 14.8: Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сјече; 14.9: Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне; 14.10: Сви ће проговорити и рећи теби: и ти си изнемого као ми? изједначио се с нама?; 14.11: Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих, прострти су пода те мољци а црви су ти покривач; 14.12: Како паде с неба, звјездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?; 14.13: А говорио си у свом срцу: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; 14.14: Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим. Јевреји преводе њено име и као "јутарња звезда". Због захвалности јер спашени од истребљења и јер су добили право да се бране од било кога унутар Персије. Јевреји су установили обичај Поста посвећеног Јестири где је одређено да се на тај дан чита Псалм 22. Књига о Јестири 8.11: Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду, да се скупе и бране свој живот, да потру и побију и истријебе сваку војску којега им драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе. Са једне стране у старом завету, је паганско божанство Баал био Асирско-Вавилонски симбол звезде Данице, коме су жртвована деца (Јер. 19:4-6). Хришћани прихватају касније латински израз Луцифер-Ђаво-Сотона за јутарњу звезду. То је данас планета Венера. (Извор: Откровење 20.1; По Матеју 26.41; По Луци 10.17) Повратници у Израел, јевреје који су остали у Вавилону називају "Јестерина деца". Ако је Јестира, мајка Персијског владара који је за Персијанце, сматран за Бога на земљи, исто као и њен супруг Асвир коме су се морали клањати као Божанству. Да ли је могуће да је Јестирија некако постала симбол јеврејског покоравања-паду у Вавилону, пред Персијским владарима који су сматрани за богове? Вавилонска курва која се касније помиње у књизи Откровења као мајка Антихриста-човека (који може симболично бити Јестерино дете-Вавилонски јеврејин) који нема веру од својих предака (не познаје Бога Авраамовог) и проглашава се за Бога. Како објашњавамо то различито описивање звезде Данице. У једном контексту звезда даница (планета Венера) мења назив у Ђавола-Сатану који по апостолима пада са неба у пакао. Док у другом контексту код Пророка Исаије може бити позитиван симбол помазаника Божијег, Кира великог, или другог Персијског владара који је умислио да је на нивоу звезде Данице а заправо је пао у пакао?
  15. Borhesova lista knjiga koje svako treba da pročita Jedan je od najvećih književnika 20. veka Foto: Profimedia Argentinski pisac Horhe Luis Borhes predstavlja jednog od najuticajnijih književnika 20. veka, a jednom prilikom sastavio je listu od 16 najvećih dela iz različlitih oblasti. Svojim kratkim pričama je preoblikovao modernu književnost. On je jedan od prvih autora koji je spajao žanrove, naučnu fantastiku i detektivske priče sa filozofskim diskursom. Borhesova priča Vrt sa stazama koje se račvaju je nagoveštaj hipertekstualnosti internet doba Pored ovoga, pisao je književne, ponekad i filmske kritike. Bio je direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu. Borhes je za sebe govorio da je čitalac pre nego pisac, tako da bi bilo zanimljivo videti izbor knjiga autora koji ima percepciju svemira kao biblioteke i kome je čitanje bila vrhunska strast. Argentinska izdavačka kuća Hispamerika je zamolila Borhesa da napravi listu najvećih dela iz različitih oblasti. Od 74 naslova koje Borhes naveo izabrano je 16. 1. Sabrane priče, Franc Kafka Najneospornija Kafkina vrlina je izum nesnošljivih situacija. Dovoljno mu je tek nekoliko redaka da bi stvorio nezaboravnu sliku… Zaplet i ambijent su bitni, ne razvoj radnje ni psihološko poniranje. Otud prednost njegovih pripovedaka nad romanima. 2. Priče, Hulija Kortasara 3. Guliverova putovanja, Džonatan Svif 4. Putovanja, Marko Polo 5. Zli dusi, F.M. Dostojevski Ruski majstor je ušao više od svih ostalih u lavirinte slovenske duše. 6. Hiljadu i jedna noć 7. Igra staklenih perli, Herman Hese 8. Ep o Gilgamešu 9. Priče, Edgar Alan Po 10. Grčki mitovi, Robert Grevs 11. Nevidljivi čovek, H. Dž. Vels 12. Ogledi i dijalozi, Oskar Vajld Razmišljati o njemu znači razmišljati o bliskom prijatelju koga nikada nismo videli, ali kome poznajemo glas i koji nam svakoga dana neizmerno nedostaje. 13. Knjiga Mrtvih 14. Per Gint, Henrik Ibzen 15. Bhagavad Gita 16. Mol Flanders, Daniel Defo Izvor: kultivisise.rs
  16. У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици у суботу 11. августа 2018. године је представљена књига проф. др Алека Рачића „НАТО агресија траје“. Осим аутора, на представљању су говорили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протонеимар Момчило Станојевић и Марина Јочић. Модеретор вечери био је протојереј Предраг Шћепановић. Звучни запис промоције View full Странице
  17. У суботу, 14. јула 2018. године, одржана је промоција књиге „Свети цар“ у спомен стогодишњице страдања свете царске породице Романових. О цару Николају, његовој породици и њиховом значају за српски народ говорили су Ранко Гојковић, приређивач и преводилац књиге, Никола Дробњаковић, уредник издања, и о. Оливер Суботић. Програм је водила Јасмина Хинић, модератор. Својим појањем, програм су улепшали руски ансамбл „Роса“ и девојчица Ангелина Ђурић. Извор: Храм Вазнесења Господњег на Жаркову View full Странице
  18. Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића синоћ је у Центру за културу у Даниловграду сабрала Бјелопавлиће, као и све оне који се годинама надахњују и живе овом светињом и Божјим угодником Светим Василијем. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. Ово, прво издање оваквог типа у Србији, изашло је поводом обележавања Стогодишњице страдања свете царске породице Романових. Књигу је са руског превео и приредио Ранко Гојковић. Књига садржи размишљања о императору Николају II, ретке биографске податке о његовом животу, беседе и проповеди светитеља – савременика цара Николаја, текстове савремених научника, историчара и теолога који се баве темом мученичке кончине императора и његове породице, као и породични фотоалбум цара Николаја, царице Александре и њихове деце. Из поговора протојереја Александра Шаргунова: „Ако буде Цара, биће и Русије – ако не буде Цара, неће бити ни Русије“ – тако је говорио преподобни Анатолиј Оптински, и тако су тада многи говорили. И, ево, нестало је Цара – је ли нестала Русија? Не, Русија постоји. И над целим 20. Веком и даље пламте те речи нашег светог Цара: „Око мене су издаја, кукавичлук и превара“. После првог светског рата, а такође и после Другог, људи су се у већини надали да ће та страшна појава заувек нестати из људске историје. Иако удобна и наивна, вера многих у долазак праволинијског прогреса заувек се распршила као илузија. Револуција 1917.године у Русији и њене конвулзије: грађански рат, глад, концентрациони логори, немилосрдно уништење милиона људи; а на Западу ни са чим упоредив кошмар нацистичке Немачке, када су велики културни народи устукнули пред невиђеним колективним безумљем, говоре сами за себе. Мир који ће бити достигнут – што даље, то постаје све очигледније – само је предах, достизање равнотеже страха. Узајамне претње, атомска или хемијска смрт, надвијају се, с времена на време, над свима. И сећамо се речи из Светог Писма: Јер када буду говорили мир је и сигурност, тада ће на њих изненада наићи погибија... и неће је избећи. Најчешће о хришћанству говоре, желећи да уздигну или понизе са чисто земаљске тачке гледишта, на следећи начин: да ли оно садејствује спољашњем процвату живота, или обрнуто, води ка деградацији. Да би се спознала истинска људска историја у њеној целини, у њеној пуноћи, или барем у неком историјском периоду, треба бити Бог – Који јесте и Који беше и Који долази. Или треба бити Божанствем – онај ко по Христовом дару, као свети Цар-страстотерпац Николај, зна куда идемо. “ Књигу можете набавити путем маила на [email protected] и [email protected] и путем телефона на 011/23 -91-519 и 064/7034-904. Извор: Православие.ру
×
×
  • Креирај ново...