Претражи Живе Речи Утехе

Процене су да се само у последњих пет година на подручје јужне Србије доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године. Албанци највише купују имовину у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом. Општина Бујановац током последњих месеци подсећа на велико градилиште. Зграде ничу као печурке, а у новим становима углавном нико не живи. Квадрати се продају по нереално високим ценама, око 700 евра по метру квадратном, а станове купују искључиво — Албанци. Да ли је ово покушај Албанаца да „тихом окупацијом“ понове „косовски сценарио“? Сан о „великој Албанији“ Доктор Јелена Вукоичић за Спутњик каже да је масовним досељавањем Албанаца на Косово и Метохију и почела припрема терена за све што нам се касније десило. „Они су, практично, у врло кратком периоду у време СФРЈ бројчано „освојили“ КиМ, а до тада — нити су били већина, нити им је Косово припадало. Јасно је да Албанци имају стратегију насељавања простора које сматрају својим и тако афирмишу идеју о такозваној ’великој Албанији‘, која је им је дугорочан план“, објашњава наша саговорница. Она упозорава да у овом случају треба бити јако опрезан, нарочито зато што Албанци у дијаспори имају огромне количине новца, а управо тај новац великим делом и завршава реализацију идеје о Албанцима у једној држави. „То је прљав новац, зарађен од трговине дрогом, и тим новцем су они излобирали, великим делом, и признање независности Косова, али и америчку подршку. Они тим новцем купују земљиште и некретнине и на тај начин истискују Србе са тих простора, чиме постају бројчано јачи. То је сада случај и са југом Србије, што је само један део у њиховом пројекту“, објашњава она. Наша саговорница напомиње да треба бити посебно опрезан када је у питању Општина Медвеђа, где Албанци нису већина, али су је уцртали у своје границе. При том, додаје — овај процес се не одвија само у Србији. Већ имају пола Скопља „То се дешава и у Македонији, где су Албанци узели пола Скопља, а видимо да се сличне ствари дешавају и у Црној Гори…. Они то раде свуда где их има у неком броју и где сматрају да треба да освоје територију. Не би ваљало да се пробудимо у неком тренутку и да схватимо да око нас живе Албанци који нису никада живели на тим просторима и да, затим, траже међународну подршку, како би нам одузели још један део територије“, закључује она. Срби мештани са југа Србије сматрају да је посреди насељавање припадника албанске националне мањине и прибојавају се да се иза нагле трговине некретнинама крије некаква намера о изненадном насељавању већег броја Албанаца. На округлом столу 2017. године, који је био посвећен унутрашњем дијалогу о Косову, изнет је податак — да Албанци на југу и у централној Србији, у последњих 15 година, купују све што је српско. Тај тренд је нарочито заступљен у Бујановцу и у Медвеђи, а у тим општинама има неупоредиво више бирача него грађана, због више хиљада фиктивно пријављених Албанаца, који у ствари живе у дијаспори. Нереалне цене Процене су да се, само у последњих пет година, на подручје Ниша доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије, а разлог због ког Срби продају имовину је беспарица. Са друге стране, циљ Албанаца је да се да бројчано прошире ван административне линије Косова. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године. Албанци највише купују земљиште и куће у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом, дакле област око Врања, дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ, Прокупље, Куршумлија, Блаце… За имања у тим местима Албанци дају неколико пута већу цену од реалне. Међутим, траг о купопродаји имовине не постоји, па је зато тешко установити колико Албанаца заиста поседује имовину у овом делу Србије. Имовину за њих купују Срби са Косова, а у суду се направи уговор по ком Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, док се као гаранција да ће му новац бити враћен наводи управо та некретнина. Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Албанац постаје власник стана, а да при том не остави траг о купопродаји. Други проблем је и то што се Албанци са Косова и даље сматрају грађанима државе Србије, па могу слободно да купују некретнине по Србији. Нови Пазар је, такође, на списку пожељних локација за Албанце, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града, због чега се по медијима често спекулише да је реч о припадницима вехабијског покрета. Придошлице у околини Пазара врло су заинтересоване и за куповину имања у Апатину, у Војводини, где је, наводно, већ купљен већи број салаша и других некретнина. https://rs.sputniknews.com/analize/201908221120669687-albanci-po-kosovskom-scenariju-kupuju--jug-srbije-a-bacili-su-oko-na-sandzak-i-vojvodinu-/

Чак око 150 жена старијих од 45 година породило се у последњих шест година само у клиници “Народни фронт” у Београду, пошто су претходно купиле ембрионе, који су им потом усађени у материцу, сазнаје “Блиц”. Све ове жене нису могле да роде децу природним путем, па су за цену од око 5.000 евра „купиле бебе“ на клиникама у Чешкој, Македонији, Грчкој или Шпанији, а у последње време овакве захвате ради и неколико клиника у нашој земљи. Стручњаци упозоравају на потребу доношења правилника јер приватне клинике омогућавају и женама од 60 и више година да затрудне, што може бити опасно по њих, а недостатак регулативе омогућава и поједине процедуре које су етички спорне. Донација ембриона је дозвољена новим Законом о биомедицински потпомогнутој оплодњи, али како правилници још нису донети, ова процедуура се званично не примењује у нашој земљи. Донација ембриона би подразумевала да парови који су прошли вантелесну оплодњу поклоне неком у земљи или иностранству ембрионе који им нису потребни. У ту сврху замрзавања ембриона и полних ћелија требало би да буде отворена банка у Kлиничком центру Србије. Ипак, приватне клинике на црно тргују ембрионима, и мимо етичких стандарда и приципа доводе у проблем и будуће труднице, али и њихову децу. РИЗИЧНЕ ТРУДНОЋЕ Проф. др Снежана Ракић, начелница породилишта у ГАK „Народни фронт“, упозорава на читаву серију опасности. – Имали смо случајева код близаначких трудноћа где су рађене донације, где је од два близанца један имао Даунов синдром без обзира што су подаци о донору били добри. У малом броју случајева је код оваквих процедура рађена преимплантациона генетика. У светским центрима који се баве старијим трудницима и раде донацију ембриона, обавља се и преимплантациона генетика, односно након оплодње се бира ембрион који има најбоље генетске карактеристике, па тако може да се одабере и пол детета – објашњава професорка Ракић. Према њеним речима, иако су људи који се баве вантелесном оплодњом померили границе, не препоручује се да труднице буду у старијој доби. – Цена је око 5.000 евра и за ембрион и јајну ћелију, у свету је у ту цену укључена и преимплантациона генетика. Ипак, донирани ембриони нису биолошка деца. Kада погледате које су компликације, ту су етички и хумани кодекси који би требало да узму главну реч – прича проф. Ракић, један од наших најбољих стручњака у гинекологији. ЕТИЧKИ KОДЕKСИ Извор „Блица“ из клинике која се бави оваквом трговином каже да не постоје комплетни подаци о ембриону, попут анамнезе болести у породици и слично и да то представља велики проблем. – Уколико би се том детету нешто догодило у будућности у здравственом смислу, родитељи не би могли да кажу да ли је у породици неко боловао од одређених болести које се не срећу свакодневно, јер се углавном не ради преимплантациона генетика. Kако то није регулисано, нису донети правилници после доношења закона, па није искључено да у некој будућности имамо сродничке везе, јер када нико не контролише где иду ембриони и коме, велика је вероватноћа да ће брат и сестра имати дете са низом деформитета и ретардација. Трговина ембрионима је уносан посао па етички кодекси некада изостају јер мајке у 60-им годинама вапе за децом и нуде шаком и капом – објашњава наш извор. Старије жене неретко током читаве трудноће морају да леже у болницама, а компликације које се јављају могу бити опасне по живот. Свега 14 одсто таквих трудноћа прође без компликација. Проф. др Снежана Ракић са својим колегама је спровела истраживање које је показало да је у овој установи у последњих шест година 290 трудница које су остале у другом стању уз помоћ вантелесне оплодње (укључујући и дониране јајне ћелије и ембрионе) било старије од 45 година. Само 14 одсто њих успело је да трудноћу изнесе до краја без компликација, док их је четири одсто изгубило бебе. ПОРОЂАЈ У KЛИМАKСУ – Те жене су остале трудне у старијој животној доби, вантелесна оплодња је рађена без обзира на неуспеле трудноће, конизације и миомиктомије (конизација грлића материце је интервенција којом се уклања конус грлића материце код премалигних промена и карцинома, миомектомија је хируршка процедура којом се уклањају миоми без уклањања материце). Неке од њих су биле у климаксу, а многе имале и више од 10 вантелесних оплодњи. Значајно расте број таквих трудноћа, али само 14 одсто њих изнесе трудноћу до краја без компликација – објашњава проф. др Ракић. Према њеним речима, те трудноће су компликоване различитим стварима, што од стране самог стерилитета и технике рада, хиперстимулационог синдрома, хипертензије, дијабетеса, па до превремених порођаја и ниских гестација (та деца захтевају смештање у неонаталну интезивну негу). – Ризик који носе овакве трудноће је велики. Застој у расту је један од највећих проблема који се јавља код беба – каже проф. др Ракић и додаје да су ту и труднице које су долазиле из Атине, Скопља, Прага, али има и наших жена које су тамо ишле како би урадиле вантелесну оплодњу. Нови закон Здравствени осигураници моћи ће да замрзавају своје јајне ћелије о трошку државе, да поклањају ембрионе после вантелесне оплодње како у земљи тако и у иностранству, али и да их увозе, према новом Закону о поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења. Док правилници новог Закона не буду донети, животи будућих малишана из епрувете остаће неконтролисани. http://patriot.rs/crno-trziste-embriona-u-srbiji-zene-kupuju-plod-za-5-000-evra/