Претражи Живе Речи Утехе

На празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, 14/27. септембра 2018. године, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у новосадском Саборном храму, уз саслужење братства храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У свом пастирском слову, после прочитаног јеванђелског одељка, прота Миливој је говорио о историји данашњег празника и о његовом значају за спасење свих нас. На крају беседе, прота Миливој је у име присутног верног народа, верног народа Епархије бачке, братства храма и свештенства Епархије бачке, честитао Епископу Иринеју значајан јубилеј у његовој служби, педесет година од рукоположења у чин јеромонаха, желећи му да у здрављу душе и тела још дуго година служи Господу и Цркви. После отпуста свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник свима присутнима, призивајући благослов Божји, Животворну силу Часног Крста Господњег и Спасоносну благодат његову на све људе овога света, уједно молећи све нас да се молимо Богу да још, колико му је од Њега дато, послужи на њиви Господњој. Извор: Епархија бачка View full Странице

На празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, у четвртак 27. септембра 2018. године, Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборној цркви у Крушевцу, а уз саслужење братије ове свете цркве и благочествог верног народа града Крушевца. Извор: Епархија крушевачка View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2018. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су Епископ рашко-призренски г. Теодосије, игуман манастира Драганца архимандртит Иларион, старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Бранко Топаловић и протођакон Дамјан Божић. Јереј Славиша Поповић беседио је сабраном верном народу. На крају свете Литургије, Патријарх је служио чин великог освећења Крстовданске водице. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 19. јануара 2018. године, на Богојављење, свету Литургију у земунској Николајевској цркви, после чега ће предводити празничну литију до Земунског кеја, где ће освештати воде Дунава и присуствовати традиционалном пливању за Часни крст. На празник Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј богослужиће у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. СПЦ View full Странице

Извор:https://www.facebook.com/ZaduzbinaHilandara/?hc_ref=ARRP5sbFETbDL1aLt1Yr7sWLVuSrwjJ3fT-Cwno7hEsTMNX6RdjIzHibcV83EdkTPBU&fref=nf Јуче су се убирали плодови лозе Светог Симеона. Грожђе се не употребљава за производњу вина већ се као благослов дели бездетним паровима. Када се монах Симеон упокојио (13. фебруара 1200. године), био је сахрањен у наосу католикона, уз јужни зид. По казивању Доментијана, писца Живота Светог Саве и Живота Светог Симеона, за време службе је потекло миро из гроба и из Симеоновог лика на зиду. И одмах је почело да чини чуда. Године 1207. , у пратњи групе хиландарских монаха, Сава је пренео очеве "целе и нетакнуте" мошти у Србију и похранио их у манастир Студеницу. Тако је испунио очеву последњу жељу да почива у "земљи отачаства свога" и ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се Свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. Та лоза се одржала и до наших дана. Иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, што представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе. Симеоновој лози се приписује чудотворна моћ. Много је сведочења да је бесплодним супружницима, који су чврсто веровали, даровала пород. Најпознатији такав случај збио се у 16. веку када је солунски паша, благодарећи овом грожђу, добио наследника. У знак захвалности, он је 1582. године поклонио Хиландару велико имање ван граница Свете Горе, звано Мило Арсеница (Каково).Чак је и свог сина послао да буде монах у Хиландару, али су га хиландарци одговорили од тога видевши да му није мило. Свакоме ко затражи, Хиландарци дају ово грожђе са упутством за употребу. View full Странице

Хиландар – Беседе на празник Воздвижења Часног Крста за манастирском трпезом хиландарског игумана Методија и игумана Порфирија из манастира Светог Јована Претече у околини Верије (Веријски скит). Скит је познат по томе што се у њему подвизавао Св. Григорије Палама. Звучни запис беседа Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“. Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА – Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин. Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења. Вода освећена на тај празник, који се слави увјек уочи Богојављења када се у православним црквама наставља обред водоосвећња, дијели се вјерницима и чува у кућама ради здравља. Тај празник, у српском народу познат и као Зимски Крстовдан, слави успомену на прве хришћане – катихумене или оглашене – који су примили хришћанску вјеру и прве поуке нове вјере. Зимски Крстовдан је непокретан празник, али не и заповједни, за разлику од Крстовдана који је обиљежен црвеним словом у календару СПЦ и слави се 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос. Тонски прилог Радија Светигора View full Странице