Претражи Живе Речи Утехе

Завршена међународна научна конференција у Подгорици 5. Мај 2019 - 9:28 Усвајањем закључака 4. маја 2019. године у Подгорици је затворена дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима тог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње Стијене Пиперске у којој је тог дана служио свету Литургију, који показује у каквом је стању била деценијама после Другог светског рата, а како изгледа данас. Митрополит је казао да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било речи на скупу У завршној речи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо нацрт Закона о слободи вероисповести: -Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас. Митрополит је подсетио на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео неколико година и чије страдање се и даље наставља. Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсетио је на 1945. годину када је убијен митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника. Такође је говорио о народу отераном из Цркве, који се тек сада враћа вери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта. -Ваше присуство је драгоцено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо, поручио је митрополит Амфилохије. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио задовољство што је могао да учествује у раду тог важног скупа: -Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање. Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вероисповести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању: -Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити. Владика је казао да је иста ситуација и с правом на веронауку у школама: -Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо. На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић. Повод за одржавање међународне научне конференције Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вероисповести који је од стручне јавности и представника највећих верских заједница оцењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о верским слободама. Намера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори. Прва сесија: Слобода вероисповести или уверења у међународном праву и праву ЕУ Трећа сесија: Аутономија Цркве да сама уређује свој живот и мисију је стандард у Естонији, Немачкој и Аустрији Четврта сесија: Представници струке из Румуније, Бугарске и Италије оценили као дискриминаторан нацрт Закона о слободи вероисповести Пета сесија: Успех отпора оваквом нацрту Закона значајан за међународно право у целини Повезане вести: Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“ Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас је у Подгорици почела са радом дводневна Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела. На конференцији ће говорити међународни и домаћи правни стручњаци о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Конференцију су отворили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије (Радовић) и Пречасни г. Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава из Брисела. Конференцији се обратио путем видео линка и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења, затим протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Поздрављајући учеснике конференције Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу богочовјеку и Његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто вријеме и слободе од смрти и тиме задобијања вјечне слободе и достојанства. „Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе.“ Према његовим ријечима Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и побједу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу: „Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава.“ Митрополит је подсјетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вјероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су прије свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена. Нагалсио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом а да је једина заједница која је остала ван тога још увијек Митрополија црногорско- приморска, односно Српска православна црква. Истакао је да је у посљедње вријеме било сусрета са министром правде господином Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени: Митрополит је исказао благодарност свима који су узели учешће у раду конференције и изразио наду да ће и ова међународна конференција помоћи црногорским државним органима да још озбиљније схвате озбиљност теме слобода вјероисповијести и да ће бити донијет закон који ће бити усаглашен са европским и међународним законодавством. У свом поздравном обраћању, Пречасни г. Кристијан Кригер се захвалио на позиву и исказаном повјерењу на том осјетљивом питању. Он је казао да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета. „Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима.“ Господин Кристијан Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама институцијама да дођу до правног признања. „Конференција европских цркава као и Митрополија, подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замјени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вјероисповијести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и вјерских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим дјеловима. Вјерујемо да ти дијелови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође вјерујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти.. Захваљујући се свим учесницима конференције, Пречасни г. Кристијан Кригер је казао да Конференција европских цркава може савјетовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успјешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17 Споразума о функционисању Европске уније: „Унапријед се радујем продуктивној размјени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измјену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вјероисповијести или увјерења.“ Проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву. Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донијет закон о слободи вјеросповјести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима. Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. „Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.“ Након поздравних обраћања услиједила је прва сесија „Слобода вјероисповјести или увјерења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава. Током ове сесије своја излагања ће изнијети проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован (Вранишковски), Скопље. ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: https://mitropolija.com/2019/05/03/prva-sesija-sloboda-vjeroispovjesti-ili-uvjerenja-u-medjunarodnom-pravu-i-pravu-eu/ https://mitropolija.com/2019/05/03/treca-sesija-autonomija-crkve-da-sama-uredjuje-svoj-zivot-i-misiju-je-standard-u-estoniji-njemackoj-i-austriji/ https://mitropolija.com/2019/05/03/cetvrta-sesija-predstavnici-struke-iz-rumunije-bugarske-i-italije-ocijenili-kao-diskriminatoran-nacrt-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti/ Извор: Митрополија црногорско-приморска

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела 3. и 4. маја у Подгорици организују Међународну научну конференцију ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори. Конференцију ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије и Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава, а путем видео линка Конференцији ће се обратити и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења. Имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно је да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Међународни и домаћи правни стручњаци ће, током трајања дводневне научне конференције у Подгорици, расправљати о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Позиви за присуство овом научном догађају су упућени великодостојницима традиционалних цркава и вјерских заједница, надлежним државним органима, представницима међународних организација и посланичким клубовима у Скупштини Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На московском Богословском факултету за постдипломске студије Светог Кирила и Методија од 11. до 13. априла 2019. одржава се VI међународна патристичка конференција „Свети Василије Велики у богословској традицији Истока и Запада“. У форуму учествује више од 20 иностраних и руских научника, патролога, богослова и историчара Цркве, специјализованих за проучавање богословског наслеђа Светог Василија Великог. Ову научну конференицију отвориће митрополит волоколамски Иларион, ректор овог Факултета. У оквиру конференције организоваће се следеће тематске секције: Свети Василије и његово богословско наслеђе, Свети Василије Велики: историјско-културни и књижевни контекст, Тринитарно богословље Св. Василија Великог, Егзегетска питања Светог Василија Великог, Морално-аксетско учење Св. Василија Великог у историјском контексту, Литургичко наслеђе Светог Василија Великог, Богословље Светог Василија Великог и потоња хришћанска традиција, Богословље Василија Великог и источна хришћанска традиција. Извор: Српска Православна Црква

Радни део научног скупа “Православно монаштво” данас је одржан у манастиру Светог Стефана у Липовцу. Уводну беседу произнео је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, у којој је подсетио на значај монаштва за свет, посебно за српски народ, који је у монасима увек препознавао не само хришћанску философију и теорију, већ живе примере подвижника на Христовом путу, на који смо сви ми позвани. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201300-178_17_28_127-955.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201414-178_17_28_127-248.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202139-178_17_28_127-604.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-193703-178_17_28_127-571.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202224-178_17_28_127-492.mp3 Све присутне је поздравио дирљивом беседом високопреподобни архимандрит Дионисије, који се захвалио на почасти што је овај научни скуп и зборник радова инспирисан његовим седамдесетогодишњим животом у манастиру, што је за њега охрабрење и обавеза да упркос позним годинама још усрдније служи Богу. Након поздравних речи отпочео је научни део конференције. Искушеник Урош Бабић прочитао је делове из „Животописа архимандрита Дионисија, духовника манастира Свети Стефан у Липовцу“, рад који је написао у сарадњи са Исидором Јакшић и сестринством манастира Липовац. Последњи научни рад професора Владете Јеротића „О монаштву уопште, из угла једног психијатра“, који је почивши академик специјално написао за овај зборник, прочитала је Кристина Митић из Центра за црквене студије. Аутори осталих научних студија су у наредним сатима сажето изложили своје радове: Бранко Горгиев: „Циљ (σκοπός) и сврха (τέλος) монашког живота по Св. Јовану Касијану“ Драгана J. Јањић: „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“ Слађана Алексић: „Чежња за божанском лепотом и савршенством православних монаха“ Ђура Харди: „Средњовековни Срем као географско и цивилизацијско одредиште руских монаха и духовника“ Јелена Јонић и Немања Јонић: „Правни статус Свете Горе, од античког периода до данас“ Марија Копривица: „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“ Синиша Мишић: „Историја манастира Светог Стефана у Липовцу од оснивања до краја 19. века“ Владимир Димитријевић: „Православни покрет богомолника и обнова српског монаштва“ Ружица Левушкина: „Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна и њена Обитељ милосрђа“ Сунчица М. Денић: „Симбол срне и јасике као вид духовног подвига у делу Јустина Поповића и монахиње Стефане“ Ивица Живковић и Владимир Цветковић: „Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима“ Жарко Н. Миленковић: „Мотив монашења у старој српској житијној књижевности“ Снежана Ј. Милојевић: „Мотив љубави према Богу у Теодосијевом Житију Светога Саве“ Драгиша Бојовић: „Житије анђела или: Kако се Петар Коришки бестелесним у пустињи показао“ Теодора Бојовић: „Портрети игумана у прози Григорија Божовића“ Слађана Ристић Горгиев: „Буђење унутрашњег човека у исповедним писмима монахиње Стефане“ Гордана Благојевић: „Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању“ О смислу овог научног скупа говорио је професор доктор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије. Он се подсетио на први научни скуп који је организовао пре више од две деценије, 1996. године, на тему „Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки“, приметивши да га је и тада и данас водила „истоветна љубав према манастиру и његовим подвижницима којима се треба дивити“ и да је то дивљење покретачки мотив духовног и научног прегалаштва који је синтетизован у Центру за црквене студије у Нишу. О значају овог скупа и његовом сећању на сарадњу са архимандритом Дионисијем, ексклузивну изјаву за радио Глас Православне Епархије нишке дао је и Његова Светост Патријарх српски Г, Г. Иринеј: „Монаштво је слика праве побожности. Снага једне Цркве и духовна снага једног народа мери се према монаштву које има тај народ. Тамо где је доста монаха, тамо је присутан живот по Христу и по Јеванђељу.“ Велика сала конака Манастира у Липовцу била је испуњена до последњег места; скупу је присуствовало бројно свештенство и монаштво из више Епархија СПЦ, а за све учеснике и окупљени народ сестринство манастира је припремило богату трпезу љубави. Тиме је завршена дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије у Нишу. Фото:Хаџи Миодраг Миладиновић Радио Глас Православне Епархије нишке Извор: Радио Глас

Поводом трогодишњице историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила са римским папом Фрањом у Хавани, 12. фебруара 2019. организована је међународна конференција на Факултету за постдипломске и докторске студије Св. равноапостолног Кирила и Методија у Москви. Тема конференције је била „Смрт и умирање у технолошком друштву: између биомедицине и духовности“. Организатор овог научног скупа били су Одељење за спољне односе Московске Патријаршије, Папски савет за јединство хришћана, овај Факултет и Папска академија живота. У својој поздравној речи митрополит Иларион је напоменуо да је прва годишњица сусрета Папе и Патријарха обележена на Фрибуршком универзитету у Швајцарској, а друга у Бечу и била је посвећена положају хришћана на Блиском истоку. Истакнуто је, између осталог, да је еутаназија преступ човека против самог себе и против друштва. Пропагирање еутаназије може се на крају крајева претворити у смртоносну друштвену идеологију и на тај начин би се стварала „цивилизација смрти“ уместо, „цивилизације љубави“, о којој је као о задатку хришћанског друштва много писао папа Јован Павле II. На конференцији су говорили представници Папског савета за јединство хришћана и Епископ орехово-зујевски Пантелејмон, који је рекао и то да се тема конференције тиче не само болесних, него и свих људи који се спремају да пређу у други живот, па и сваког од нас; сваки човек је смртан, истиче епископ. Напомиње се да ће ова конференција пружити веома важан и потребан допринос, а у практичном раду лекара, мединцинских сестара, свештеника може помоћи да више помогну другима и тиме их припремити за неизбежни крај живота. Научном скупу су прусуствовали представник патријарха антиохијског и свег Истока у Москви митрополит филипопољски Нифон, старешина Подворја Српске Цркве у Москви епископ моравички Антоније, старешина Подворја Цркве Чешких земаља и Словачке архимандрит Серафим (Шемјатовски), старешина Подворја Православне Цркве у Америци у Москви протојереј Данило Андрејук, као и генерални секретар Конференције католичких бискупа Русије свештеник Игор Ковалевски, сарадник Папског савета за јединство хришћана свештеник Јакинт Дестивел, стручњак за биоетику, медицинско и морално богословље свештеник Ренцо Пегораро и други. Извор: Српска Православна Црква

На новосадском Кеју жртава рације, у среду, 23. јануара 2019. године, са почетком у 12,00 часова, биће обележена 77. годишњица Новосадске рације. Тим поводом, у понедељак, 21. јануара, у Градској кући је одржана конференција за медије на којој су програм обележавања годишњице од трагичног погрома извршеног од 21. до 23. јануара 1942. године, представили г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације и чланови Одбора ̶ протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад. Поздравивши присутне, г. Илић је представио детаље програма и истакао да ће Град Нови Сад ове године традиционално и достојанствено обележити годишњицу Новосадске рације. Према његовим речима, програм ће почети у подне, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, који ће, на почетку свог говора, позвати присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације. Потом ће, у име Јеврејске заједнице Србије, помен служити врховни рабин Србије Исак Асиел, а у име Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј. Уследиће полагање цвећа на споменик Породица који се налази на Кеју жртава рације а речна морнарица ће бацити венац са брода Речне флотиле у Дунав. Програм ће бити настављен у 13,45 часова, на новосадској плажи Штранд, где ће бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад уступило је аутобус који ће бити паркиран на самом Кеју жртава рације и који ће грађани, нарочито старији, којима је шетња напорнија, моћи да искористе. Аутобус ће кренути у 13,35 часова ка новосадској плажи Штранд. Господин Илић је захвалио Културном центру Новог Сада, институцији која је у оквиру обележавања 77. годишњице Новосадске рације, организовала програм под називом Ледена тишина. Програм је доступан путем следећег линка: https://www.kcns.org.rs/vest/77-godisnjica-novosadske-racije/ У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, изразивши благодарност председнику Одбора, Граду Новом Саду за добар пријем и подршку за организацију овог тужног сећања. У току претходне године и, ако Бог дâ, у наредном периоду, овај Одбор се бавио поред програма обележавања Новосадске рације, и тиме да се нашој деци школског и средњошколског узраста презентује оно што се догодило 1942. године у нашем граду и широм Бачке. Дакле, да кроз пригодне садржаје и предавања у школама они сазнају истину о ономе што се догодило и да та истина буде покретачка снага у смислу нашег будућег заједничког живота на овим просторима, казао је секретар Епископа бачког. Такође, прота Владан је истакао да је договорено да се већ од ове године почне са обновом појединих гробних места наших суграђана пострадалих у Рацији. На првом месту то су гробови на Алмашком и Успенском гробљу. Гробно место Јелене Јовандић, мајке браће Јовандић, биће прво обновљено, а на местима где су наши суграђани страдали у масовном броју, биће постављене спомен-плоче и такозване информативне табле. Истина нас обавезује да, поштујући жртве, поштујемо време у коме ми живимо и оне са којима живимо, поручио је протопрезвитер Владан Симић. Представник Јеврејске општине Нови Сад г. Мирко Адам позвао је све који су у прилици да 23. јануара дођу на Кеј жртава рације како би на достојанствен начин био обележен један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у новијој историји за Нови Сад. ПРИЛОГ Радио-Телевизије Војводине: Извор: Епархија бачка

У руском Духовно-културном центру у Паризу 29. новембра 2018. године одржана је Међународна богословска конференција посвећена 60-годишњици смрти угледног руског богослова Владимира Николајевича Лоског (1903-1958). Прво предавање је изложио митрополит волоколамски Иларион, који је истакао да је богословско дело поч. Лоског унело значајан прилог развоју хришћанског богословља у 20. веку. И данас, у 21. веку, његови радови и даље су очували актуалност и значај. Као што је познато, управо позив „напред ка Оцима“ лежао је у основи богословског метода водећих представника Париске богословске школе у коју спадају протојереј Георгије Флоровски и Владимир Лоски. Рад Владимира Лоског је захватао више тема, као што су догматско и мистичко богословље, патрологија, еклисиологија, религијска философија, црквена уметност. Међу најпознатијим његовим делима су „Мистичко богословље Источне Цркве“ (преведено на више светских језика), „Догматско богословље“, „Боговиђење“, „По обличју и подобију“ и друга. Не мање од значаја је његов фундаментални рад о Мајстору Екхарту, немачком мистичару из 12. века, чији радови су допринели проучавању католичке мистике. Дела Владимира Николајевича не одликује стављање нагласка на схоластички рационализам, већ на живи опит општења с Богом. О животу и делу Владимира Лоског је познати црквени публициста и новинар Анатолије Васиљевич Ведерников објавио књигу под насловом „Владимир Лоски и његово богословље“, у којој је истакао да је Лоски био склон сазерцатељној молитви. „На свеноћним бденијима Владимир Лоски је често прислуживао: носио је свећу или додавао кадионицу свештенику. И то је чинио сасвим једноставно. Без обзира на то, никада није испуштао молитву из вида. Према мишљењу свештеника, у њега је било „литургијско сазерцање“ и он би се понашао као мало дете које трчи по храну. Понекад је читао шестопсалмије. И у његовом снажном гласу осећао се древни призив на молитву.“ Склоност ка сазерцању, постизању Бога кроз молитву одразило се и на карактер богословске мисли Владимира Лоског, коме је нарочито била блиска мистичка страна богословског сазнања. Без мистичког опита, сматрао је он, истинско богословље је немогуће. Силом прилика Владимир Лоски је био призван да о Православљу сведочи, пре свега, у западном свету. Писао је на француском језику, а руском читалаштву су му радови познати у преводима. Његово обраћање светим Оцима, мистичком доживљају православног богословља, насупрот схоластичкој традицији, било је веома значајно за западног читаоца који је могао да често превиди битне карактеристике православног богословља. Митрополит Иларион истиче да је актуалност православног сведочења на Западу очувана је и у наше дане. Опит међухришћанског дијалога показује да је православно богословље у западној мисли и даље умногоме замагљено и није до краја јасно. Многи западни хришћани су слушали о суштини Православља, а нису се упознали са њим непосредно, тако да радови Владимира Лоског за многе представљају увод у православно богословље, приручник за изучавање источног богословског предања које се ослања на светоотачко наслеђе. Догматско богословље не треба сводити на сувопарно изучавање историје догмата. У предању источне Православне Цркве постоји круг тема, као што су боговиђење, сазерцање Божанског Савета, обожење људске природе, које имају како догматску тако и мистичку компоненту. Све ове теме које су од кључног значаја за поимање правосланог богословља, није могуће искључити из истраживачког рада уколико желимо да га у потпуности упознамо. Радови Владимира Лоског, нарочито његов уџбеник из Догматике, могли би послужити као показатељ како се предаје Догматика, која је код нас била увелико под утицајем западног богословља. Завршавајући своје излагање, митрополит Иларион истиче да је наслеђе Владимира Лоског универзално, пошто се обраћа непосредно опиту живог општења с Богом. Карактеришући ту богословску карактеристику Лоског, протојереј Јован Мајндорф је написао. „И као историчар и као богослов, Владимир Лоски нас позива на дијалог, на такав дијалог који води дубоко у суштину ствари, тражећи истину која обједињује и ослобађа: истину, не византијску, не латинску, него само ону која происходи од Духа истине, од Онога који исходи из Оца.“ На овом симпозијуму обрађене су теме: „Примери пријема богословља В. Лоског у савременој Русији“ (А.И. Кирлежев), „Ново обраћање Оцима Цркве: неопатристичка синтеза В. Лоског“ (П.Б. Михаилов), „Учење Светог Максима Исповедника у богословском наслеђу В. Лоског“ (П.Ј. Малков), „Схватања општења у правном, социолошком и еклисиолошком контексту“ (Стефан Домушћи), „Рецепција радова В. Лоског“ (патролог и богослов Жан-Клод Ларше), „Мистичко богословље између Истока и Запада“ (Горан Секуловски), „Наводи Светог Григорија Паламе код Владимира Лоског“. Конференцијом су руководили др филолошких наука на Католичком институту у Паризу, предавач Московске духовне академије свештеник Сергије Ким и др филолошких наука на Париском универзитету Сорбона, научни саветник Лувенског универзитета (Максим Венецков). Извор: Српска Православна Црква

У организацији Православног центра за младе Митрополије дабробосанске ''Свети Петар Дабробосански'' из Источног Сарајева 7. новембра 2018. године у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву отворена трећа Конференција српске православне омладине. На конференцију су стигли млади из Републике Српске, односно БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске. Отварању скупа присутвовали су Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, градоначелник Источног Сарајева г. Ненад Вуковић, начелници општина Источне Илиџе и Источног Новог Сарајева, који су и поздравили сабране и пожелели им успешан рад, као и угледни професори Филосовског и Богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, локално свештенство Источног Сарајева и други гости. Конференција ће трајати до 11. новембра 2018. године. Извор: Српска Православна Црква

Повод радне посете Светом граду Јерусалиму била је међународна изложба и конференција о Јасеновцу. У склопу радног дела, делегацију на челу са владиком Јованом - а коју су чинили министар просвете г. Младен Шарчевић, генерални секретар Министарства спољних послова г. Вељко Одаловић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић - примио је и Његова Светост Патријарх јерусалимски г. Теофило. Извор: Српска Православна Црква

04/04/2018 Поводом званичног завршетка пројекта „АРТОС – Прилика свима“ Епархија будимљанско – никшићка у уторак 3. априла 2018. организовала је Дан аквапоније и завршну прес конференцију. Догађај је одржан на плацу у Мушовини, поред ријеке Мркошнице, гдје је инсталиран пластеник са аквапонијским системом. Догађају је присуствовало преко 50 гостију из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Међу њима били су: представница Министарстава за људска и мањинска права Александра Поповић, Милена Крсмановић испред канцеларије Заштитника људских права и слобода Црне Горе, Бранка Гиљен из Министарства пољопривреде, проф. Ћирковић са Института за ветеринарство „Нови Сад“, Милош Ћосовић „ИКРА - Аквапонија“ Нови Сад, Александар Бундало – Удружење грађана „Нешто Више“, биљни произвођачи као и учесници на пројекту. Координатор пројекта ђакон Константин Дојић представљајући резултате пројекта рекао је: „Између осталог Овај програм треба да служи финансирању народних кухиња, које су прилично велики трошак, а запошљавајући особе са инвалидитетом (ОСИ) остварићемо посредно и финансирање народних кухиња. Планирамо да у будућности наставимо запошљавање ОСИ, да финансирамо продају производа и да остваримо одрживост и остваримо жељене резултате“. Александра Поповић из Министарства за људска и мањинска права нагласила је да су овом пројекту дали пуну подршку од почетка, јер су препознали да ће кроз иновативни приступ који је примијењен обезбиједити услове запошљавања ОСИ у складу са принципима антидискриминације једнаких могућности. Корисница програма и једна од запослених Тијана Машнић рекла је да је задовољна досадашњим радом и условима у пластенику и истакла да је рад у занимљив и другачији али да је у суштини све то садња и производња. Од почетка развијања аквапонијске производње до сада су обављене двије бербе. Пластеник је површине 400 квадрата а његов годишњи капацитет производње је 2 тоне рибе и око 60 000 садница зелене салате. Кроз пројекат, осим набавке специјализоване опреме и обуке ОСИ, припремљен је приручник за аквапонијску производњу који је у штампи, а у образовном систему Црне Горе уз помоћ Центра за образовање одраслих, развијена је квалификација произвођача у аквапонијској производњи што нас чини првом државом у Европи са том образовном квалификацијом. Кроз овај пројекат 20 лица са инвалидитетом је обучено за управљање аквапонијским системом од којих је троје запослено на шест мјесеци у току трајања пројекта. Пројекат је између осталог укључивао: инсталацију пилот аквапонијског пластеника у урбаном језгру Никшића, теоријске обуке кроз предавања и праксу, акредитацију курса, пружање психолошке подршке лицима са инвалидитетом, студијску посјету примјерима добре праксе из региона. Пројекат је финансиран од стране Европске уније посредством Министарства финансија Црне Гoре - Директорат за финансирање и угoварање средстава ЕУ помоћи кроз Оперативни програм – Развој људских ресурса 2012-2013, Министарства рада и социјалног старања. Укупна вриједност пројекта износила је 87.611,60 еура, при чему је Епархија Будимљанско – никшићка учествовала у пројекту са 10% својих средстава.

Тим поводом, у понедељак, 22. јануара, у Градској кући је одржана конференција за медије на којој су програм обележавања годишњице од трагичног погрома извршеног 21. до 23. јануара 1942. године, представили председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Мирослав Илић и чланови Одбора - протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад. Поздравивши присутне, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Илић је представио детаље програма и истакао да ће Град Нови Сад ове године традиционално и достојанствено обележити годишњицу Новосадске рације. Према његовим речима, програм ће почети у подне, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић који ће на почетку свог говора позвати присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације. Потом ће, у име Српске Православне Цркве, помен служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, а у име Јеврејске заједнице Србије, врховни рабин Србије Исак Асиел. Уследиће полагање цвећа на споменик Породица који се налази на Кеју жртава рације а ратна морнарица ће бацити венац са брода Речне флотиле у Дунав. Програм ће бити настављен у 13.45 часова, на новосадској плажи Штранд, где ће бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад уступило је аутобус који ће бити паркиран на самом Кеју жртава рације и који ће грађани, нарочито старији, којима је шетња напорнија, моћи да искористе. Аутобус ће кренути у 13.30 часова ка новосадској плажи Штранд. У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, изразивши благодарност председнику Одбора, Граду Новом Саду за добар пријем и лепу организацију овог тужног сећања. Ове године је новина то да ће Епархија бачка у току 2018. године организовати својеврсно обележавање највећег броја места где су наши суграђани страдали тих јануарских дана, тако што ћемо на свим тим местима поставити спомен-обележја са приогодним текстом. Верујем да ћемо сви заједно успети да сећање на жртве Рације подигнемо на један виши ниво и да је то задатак првенствено овог Одбора, не само организација овог једногодишњег обележавања, него и да се кроз читаву годину тема Новосадске рације на разне начине актуализује у јавном и културном животу Новог Сада, казао је секретар Епископа бачког. Представник Јеврејске општине Нови Сад г. Мирко Адам позвао је све који су у прилици да 23. јануара дођу на Кеј жртава рације како би на достојанствен начин био обележен један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у новијој историји за Нови Сад. Извор: Радио Беседа

У Патри, граду Светог апостола Андреја, где почивају његове мошти које већ столећима пружају утеху и благослов молитвене заштите и покровитељства становницима овог живописног пелопонеског града, 17. и 18. новембра 2017. године, под покровитељством, а благословом и трудом Свештене Митрополије патранске Еладске цркве, уз сарадњу Фонда Свети Андреј Првозвани из Москве и у присуству представника помесних Православних Црква и великог броја професора и научника из области теологије, геополитике, економије, историје, социологије, филозофије, антропологије, природних наука и културе из Грчке, Русије, Србије, Бугарске, Грузије, Кипра и Украјине, одржана је Међународна православна конференција под називом Пронашли смо месију - глас Светог апостола Андреја у савременом свету. Конференција одржава се у данима припрема за празновање Светог Андреја, и започела је молитвено, у четвртак 16. новембра 2017. године увече, дочеком моштију Светог Серафима Саровског, које су благословом Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом овог скупа донели, представници Руске Православне Цркве, и свечаним бденијем у част Светог Серафима у Саборном храму Митрополије Патре, цркви Светог Андреја Првозваног. Радни део конференције започео је сутрадан, 17. новембра 2017. године, поздравом Митрополита Патре г. Хризостома и г. Владимира Јакуњина, директора Фонда Свети Андреј Првозвани који су пожелели добродошлицу свим делегатима и учесницима скупа. Након отварања конференције уследиле су поздравне поруке предстојатеља помесних Православних Цркава које су прочитали њихови представници на конференцији. Овом приликом прочитана је и поздравна порука Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, коју је организаторима и учесницима пренео представник Српске Православне Цркве на овом скупу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Цркве Цариграда, Александрије, Јерусалима, Руска Православна Црква, Бугарска Патријаршија, Архиепископија кипарска и Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије су такође имале своје представнике на овој конференцији. Рад конференције био је подељен у тематске целине: 1) Свет источног хришћанства и криза савременог човечанства, у којој су обрађиване теме као што су: Парадигма система вредности у источно-хришћанском свету - изазови обезвређивања човека; У шта то младост Европе верује?; Брак и породица насупрот глобалних процеса трансформације друштва; Прогон и страдање хришћана у савремено доба: Одговорност савремене цивилизације према православно-хришћанском свету, 2) Хришћанске вредности и хуманитарне иницијативе нашег времена и 3) Поштовање Светог Андреја Првозваног у хришћанској прошлости и садашњости. У излагањима чак 37 угледних предавача током дводневног рада симпосиона значајан међународни и мултидисциплинарни карактер својим излагањима као и запажен допринос раду конференције дали су и министар образовања, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, г. Драгомир Карић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије др Милета Радојевић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду г. Радивоје Стојковић и научни сарадник при Византолошком институту САНУ г. Срђан Пириватрић. При закључивању конференције скуп је као кратак сиже рада конференције и закључка богатих и тематски разновсних излагања уважених предавача издао и саопштење које је у виду разрађених теза нагласило најзначајније трендове, теме и методе истарајавања православно-источног предања у колизији али и кохезији са савременом цивилизацијом. Стална интеракција Цркве и света је историјски, следећи пут Апостола, изродила богатство локалних и националних традиција православних народа и непобитно обезбедила своје место у креирању савремене западно-европске цивилизације, која је сада у дубокој кризи идентитета покушавајући да игнорише, и чак и поништи, своје хришћанске корене. Учесници конференције, наглашавајући значај идентитета, упућују поруку која извор и крајеугоани камен сваког даљег деловања православних у свету нашег доба, као и претходних доба, јасно види у лику Христа Спаситеља који је како некада кроз Апостоле, тако данас кроз Цркву и заоставштину хришћанских вредности и љубави за ближњег без дилеме једини курс ка исправном начину решавања кризе савременог човечанства. У недељу, 19. новембра 2017. године, у препуном Катедралном храму Светог апостола Андреја Првозваног, као круна труду учесника конференције и потврда њиховог богословског, научног и друштвеног прегалаштва током рада конференције, узнесена је свештена евхаристијска жртва свете Литургије, коју је принео митрополит Александар из Цариградске Патријаршије, уз саслужење митрополита Тимотеја из Јерусалимске Патријаршије, епископа Илије из Руске Православне Цркве, епископа нишког Арсенија из Српске Православне Цркве, епископа Поликарпа из Бугарске Патријаршије, епископа Христофора из Архиепископије кипарске, епископа Луке из Украјине, епископа Хрисанта - викара Митрополита патранског, и домаћина митрополита Хризостома и многобројног свештенства и народа. Тиме је ова прва међународна православна конференција у Патри завршена, уз наговештаје могућег редовног годишњег рада исте конференције у годинама пред нама. Линкови за повезане вести са званичног сајта Митрополије Патре: Линк 1 Линк 2 Линк 3 Извор: Епархија нишка

У име Црквене општине новосадске, презвитер Велимир Врућинић је поздравио присутне, нагласивши да је ово важан догађај не само за Нови Сад, него и за целокупно наше друштво и државу. Ми, у име Цркава и верских заједница које делују и живе овде у Новом Саду покушавамо да различитости објединимо. Треба подржати нашу намеру јер чинимо оно што је најквалитетније, дружимо се и заједничаримо, користимо песму као најлепши израз човека и комуникације, поручио је отац Велимир. Представник Јеврејске општине Нови Сад господин Горан Леви је казао да живимо у граду који је конгломерат традиционалних Цркава и верских заједница и да је, из тог разлога, важно сваке године организовати овакве концерте. Убеђен сам да, иако живимо у великим разликама, међусобно се јако поштујемо, додао је господин Леви. Истакавши духовну димензију организовања добротворног концерта, отац Владимир Обшуст је, у име Словачке евангеличке Цркве, позвао све Новосађане да дођу на концерт и да отворе своје срце за ближњег и за помоћ угроженима. Поред хора Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у програму добротворног концерта ће наступити хорови Хашира, мешовити хор младих, хор Умет из Земун Поља, потом хор Реформатске црквене општине у Војловици и мешовити хор Римокатоличке жупе Име Маријино. Приход од овогодишњег концерта у Студију М (Игњата Павласа 3) намењен је за подршку Центру за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности Земља живих. Извор: Беседа НАЈАВА: ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У НОВОМ САДУ Извор: Епархија бачка

Институт за културу сакралног „Монс Хемус“ и Институт за литургику и црквену уметност ПБФ Универзитета у Београду организују Међународну конференцију „Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања“ на Православном богословском факултету у Београду, под покровитељством Фондације „Конрад Аденауер“, у трајању од 3. до 4. новембра текуће године. Конференција је отворена данас у Великом амфитеатру Факултета у 10 часова. Током дводневног рада конференције, који ће се састојати из четири сесије и једног округлог стола, своја саопштења ће изложити двадесет еминентних учесника из земље и иностранства.

Шеста Међународна конференција Удружења православних научника (Први Међународни конгрес православних научника и Прва конференција православних научника у Србији) «Православље и наука» Позивамо Вас да учествујете у раду Међународне конференције православних научника која се одржава у оквиру Првог међународног конгреса православних научника. Рад конференције посвећен је чувању и развоју традиционалних православних вредности, како у науци и образовању, тако и у свим сферама примењене и привредне делатности. На учешће у Конференцији позива се широки круг научних, просветних и културних радника, специјалиста из различитих области знања – чији рад је управљен или тежи да буде управљен ка бољој и тешњој сарадњи држава православног света, а тиме очувању и ширењу Православља уопште. Конференција се одржава с благословом Његове светости патријарха српског господина Иринеја. ОРГАНИЗАТОРИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Међурегионална просветна друштвена организација (МПДО) «Удружење православних научника» (Русија) Српско одељење (наведеног) Удружења (Београд), Међународни центар за православне студије (Ниш), Друштво пријатеља српских манастира „Студенчки круг“ (Београд). МЕСТО И ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Београд, 23.-28. октобар 2017. Обавештења и сазнања о ауторима, текстовима и сродним темама са претходних, а у будућности и са ове конференције – можете погледати у следећим часописима: Теоретический и научно-практический журнал «ФЭС: Финансы. Экономика. Стратегия», Научно-практический журнал «Международный научный вестник (Вестник Объединения православных ученых)» Српски народно-просветни часопис „Боготражитељ“ Ток Конференције пратиће културно-просветни радио «Благовестие» (Русија), радио „Словољубве“ и телевизија „Храм“ (Србија) ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Председници: Протојереј Генадиј Заридзе – председник «Удружења православних научника» (Вороњеж, Русија) и Проф. др Миленко Бодин – председник српског одељења «Удружења православних научника» (Београд, Србија). Чланови Међународног организационог одбора: Проф. др Радомир Милашиновић (Србија); Проф. др историјских наука, Иван Асенов Тутунџијев (Бугарска); Проф. др Мироновић Антоније - Бјелостокски универзитет (Пољска). Чланови Саветодавног одбора: Косинова И. И. – доктор геологије, професор, управник Катедре еколошке геологије Вороњешког државног универзитета; Малиш В. Н. – доктор техничких наука, професор, управник Катедре за хуманистичке и природнонаучне дисциплине Липецког одељења Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику Руске Федерације; Попов В. И. – доктор медицинских наука, професор, управник Катедре Вороњешког државног медицинског универзитета; Шульгина Л. В. – доктор економских наука, професор Катедре економике и основа предузетништва Вороњешког државног универзитета ГАСУ; Шахов С. В. – доктор техничких наука, професор на Вороњешком државном универзитету инжењерских технологија; Ильичева И. М. – доктор психолошких наука, професор на Московском обласном социјално-хуманистичком институту; Џелетовић Миленко – доктор економских наука, професор у области менаџмента на Факултету безопасности Универзитета у Београду. Координатори Конференције: Будјукин Дмитриј Анатољевич +7 903 6995859, [email protected] (Русија); Левушкина Ружица +381 655522752; +79637700252; [email protected] (Србија) Крутских Олга Валентиновна - [email protected], +7 9204173256 (за питања која се тичу путовања и превоза). ОБЛАСТИ РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ: - теологија и философија, - педагогија, - информационе технологије, - медицина и биотехнологија, - економија, - историја и филологија, - архитектура и грађевина, - екологија и геологија, - право, - политикологија и социологија, - култура и уметност. СЕКЦИЈЕ ће бити формиране према најширим научним областима: 1. Секције друштвено-хуманистичких наука, 2. Секције природних наука и 3. Секције техничких наука. Време излагања је: 20 минута за реферате на пленарном заседању и 15 минута за реферате на секцијама. После сваког реферата даје се 5 минута за питања. Неке од могућих тема секција су следеће: 1. Улога православног погледа на свет у развоју савременог друштва и формирању његове будућности. 2. Културне и језичке традиције држава: сећања генерација. Светоотачко наслеђе. Очување и развој православних вредности у савременом свету. 3. Проблеми социјалне интеракције и сарадње црквених и светских установа. Путеви интеракције образовних и црквених структура у процесу формирања будућности православног света. 4. Морални оријентири у решавању проблема младих. Искуство и подвиг новомученика као пример васпитних идеала светости и благородности у државама православног света. 5. Јеванђелске вредности у систему савременог образовања. 6. Православље у медицини и биологији, питања биоетике. 7. Информациона безбедност у контексту духовно-моралног васпитавања младих. 8. Филозофско-научна парадигма у креирању будућности света и утицај православља. У оквиру рада Конференције планира се одржавање и округлог стола, са учешћем личности из јавног и медијског живота, а под називом: „Православље 100 година после Октобарске комунистичке револуције – 1917-2017“. Округлим столом завршава се радни део Конференције, а од 26.-28. октобра планирано је поклоничко путовање по светињама СПЦ. Уколико сте заинтересовани за учешће у раду Конференције, молимо Вас да пошаљете потврду о учешћу са темом излагања до 20. јула 2017, попуњавањем обрасца (табеле на крају писма) и слањем на мејл: [email protected]. Уплата за трошкове за смештај, као и трошкове котизације требало би да се обави најкасније месец дана пре почетка Конференције (о износу и начину плаћања заинтересовани учесници биће информисани у другом позивном писму). Планира се и штампање материјала у зборнику Конференције. Материјали се примају до: 20. 09. 2017. Публикација ових материјала је бесплатна. Организациони одбор има право да бира и врши редакцију добијених материјала. ПРАВИЛА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПАЊЕ У ЗБОРНИКУ МАТЕРИЈАЛА КОНФЕРЕНЦИЈЕ Радови се штампају на руском, српском и енглеском језику (опционо), анотација и кључне речи на енглеском (уколико је текст на енглеском, анотација и кључне речи пишу се на српском или руском језику). Обим материјала – не више од 6000 компјутерских карактера с проредима (тј. не више од 3 стр.). Користи се програм Microsoft Word 2003/2007 Формат листа је А5 (14,8 см / 21 см) Маргине – 2 см са сваке стране Увлачење пасуса –1 см, с переносом речи и без нумерације страница Интервал између редова – single Фонт – Times New Roman, величина слова 11, за текст испод цртежа, табела и сл. - 9 Ако се користи фонт који се разликује од фонта основног текста, фајл са тим фонтом обавезно треба приложити у посебном документу. Табеле и цртежи обавезно морају бити нумерисани и у тексту треба да буде указано на њих. Ако постоје формуле, наводе се уз помоћ Microsoft Equation Графички материјали стављају се у текст, а шаљу се и одвојено, у виду фајлова у форматима дигиталних слика tiff, jpg, bmp, са резолуцијом не мање од 96 dpi. Илустрације треба да буду припремљене у црно-белом формату. Списак коришћене литературе треба нумерисати, према ГОСТ.7.1–2003 и дати на крају рада (упућивање на литературу даје се у квадратним заградама тако што се укаже на број под којим је дата публикација наведена у списку литературе. Неколико публикација у истој загради одвајају се зарезом између бројева. У првом реду – назив рада (болдирано, у средини) У другом реду – иницијали, презиме (презимена) (аутора), е-mail (курзивом и у средини) У трећем реду (за младе научнике) иницијали, презиме ментора (курзивом у средини) У четвртом реду – пун назив организације из које долази аутор, град, држава (курзивом у средини) У петом реду и даље – текст рада с илустрацијама (ако их има), уз поштовање датих правила. Уколико могућности буду дозвољавале, настојали бисмо да објавимо изабране комплетне радове у часопису посвећеном духовним наукама и култури, о чему бисмо обавестили учеснике након одржане Конференције. ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ 1. Презиме, средње слово, име 2. Научни степен, звање 3. Радно место, дужност 4. Коаутори (ако их има) 5. Назив реферата 6. Форма учешћа (излагање реферата, публикација рада без излагања) 7. Ваше излагање укључује и презентацију? 8. Контакт-телефон 9. E-mail 10. Адреса 11. Да ли Вам је потребна организација боравка? 12. Да ли Вам је потребан позив за конференцију (у овом случају указати име и презиме директора или научног руководиоца, адресу установе, број факса или електронску адресу на коју треба послати позив) С поштовањем, за Организациони одбор Конференције Проф. др Миленко Бодин (тел. + 381-63-7753968)