Претражи Живе Речи Утехе

У Храму Светог Николе у Баошићима у четвртак, 11. октобра свечано и лутургијски је прослављена 161. година од упокојења Свештеноисповједеника бокешког и далматинског Кирила Цветковића – знаменитог Бокеља и великог борца за вјеру православну. Светом литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Предраг Видаковић уз саслуживање протојереја- ставрофора Вида Вуковића, протојереја Гојка Мрачевића, јереја Небојше Вуловића, ђакона Драгомира Видаковића, као и пароха баошићког јереја Илије Мотике. Да Света Литургија буде још свечанија побринуо се отац Никола Тодоровић заједно са дјецом, полазницима вјеронауке,садашњим и некадашњим као и парохијанкама баошићким које иначе пјевају за пјевницом у славу Божију сваке недеље и празника. О унијатима, погубности њиховог пада и вјере као и покушају од стране епископа далматинског бококоторско-дубровачког Венедикта Краљевића да се Бока- которска и Далмација поунијате као и о отпору тадашњег српског живља на челу са протосинђелом Кирилом Цвјетковићем, говорио је у проповједи парох кумборски отац Гојко Мрачевић. Прота Гојко је објаснио како је лукаво и “ испод жита“ српски народ покушан да буде увучен у унију и остане наизглед православни, а у ствари преко лажних латинских учитеља преобучених у православне свештенике, призна римског папу за свог врховног поглавара и самим тим се одрекне своје вјере. Отац Кирил који је представљао главну тачку ослонца далматинским Србима у одбрани од Уније, међу првима је открио погубне намјере Епископа Венедикта да поунијати Далматинску православну епархију и то је саопштио народу: „Свети Кирил који је овде одрастао, у манастиру Савина примио монашки чин и са 26 години рукоположен у свештеника за Боку и Далмацију, открио је шта нам се спрема. Открио је да се школују унијатски свештеници – калуђери, пуштају браду да би споља изгледали као наше свештенства и монаштва и да треба да дођу и отварају школе гдје би се учила католичка вјера.“ Отац Гојко Мрачевић је говорећи о овоме велико светитељу, свештеномученику и подвижнику преподобном калуђеру из Баошића, казао да његов подвиг био раван оцима који нису дали да уђемо у Унију и признамо папу као патријарха, послије раздвајања двије Цркве за вријеме окупација Млетачке и Турске. Подсјетио је да је након побуне шибенских Срба, те организације атентата на неке лажне калуђере и испоснике римске, Свети Кирил био оптужен као организатор и осуђен. Са робије је изашао послије 25 година – 1846. године. Од тада па до краја свог живота био је у румунском манастиру Бездин гдје се и данас налазе његове мошти у Храму Ваведења Пресвете Богородице. Прота Гојко је закључио да је послије 160 година Бог прославио оца нашега Светога Кирила и да ми данас треба да се угледамо на њега и да морамо знати што смо, ко смо и што треба да останемо. Посебан благослов за Храм Светог Николе и вјернике на Светој литургији је била честица моштију Св. Симеона Богопримца. Послије Литургије пререзан је славски колач у славу и част Св. Кирила и постављена трпеза љубави за све присутне вјернике. Трпезу су припремиле попадија и парохијанке уз подршку Удружења жена Баошића. Свети Кирил Цвјетковић је рођен у Баошићима 1791. године у свештеничкој фамилији а крштен је 15-ог септембра исте године у Цркви Светог Николе. Скоро 25 година је тамновао у затворима тадашње Аустро-Угараске гдје је био најстрашније мучен. Издржао је све, побједио и надживио многе непријатеље своје, и Господ га је наградио вјечним животном и славом да свједочи живима о тврдој вјери и колико је Бог милостив према онима који га се не одричу ни за какву славу земаљску. попадија Миомира Мотика линк View full Странице

Патријарх московски и све Русије г. Кирил обратио се поглаварима свих Православних цркава са предлогом да размотре ситуацију у вези са црквеним животом у Украјини на свеправославном нивоу, изјавио је за „Интерфакс“ протојереј Николај Балашов замјеник предсједника Синодалног Одјељења спољних црквених послова РПЦ. „Писмо је послато свим представницима Православних цркава“, рекао је протојереј Балшов. „У писму Патријарх извјештава о догађајима у Украјини, као и о положају Руске православне цркве и напомиње да овакве једностране одлуке Цариградске патријаршије могу довести од озбиљних последица које би угрожиле јединство православља.“ Према његовим ријечима Патријарх Кирил је у писмима поглаварима Цркава предложио да „учине све што је у њиховим моћима да се покрене свеправославно разматрање и расправа по овом питању“. Синод Руске православне цркве 14. септембра је поглаварима свих Православних цркава предложио разматрање ситуације у Украјини. Како је казао председник Одјељења за спољашње црквене односе Руске цркве Митрополит волоколамски Иларион, у РПЦ су „дубоко су убијеђени да ако Константинопољска патријаршија једнострано не одлучи о овом питању, у братском односу ће се наћи решење које ће смирити, помирити све и помоћи у превазилажењу подјеле“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Архимандрит Кирил Говорун, клирик Московске епархије Руске Православне Цркве, ванредни је професор на Богословским студијама Лојола Маримаунт Универзитет у Лос Анђелесу и извршни директор Хафингтон Екуменског института. Дипломирао је на Богословској академији у Кијеву и Националном Универзитету у Атини. Своје докторске студије окончао је на Дарам (Durham) универзитету, под руководством о. Ендрју Лаута. Био је председник Одељења за спољне односе Украјинске Православне Цркве (Московске патријаршије [МП]), први заменик председавајућег Образовног одбора Руске Православне Цркве, а касније научни сарадник на Јејл и Колумбија универзитету, као и продекан Теолошке академије Свети Игњатије у Шведској. Објавио је више књига на различитим језицима: Политичка православља: неправославља Цркве (Political Orthodoxies: The Unorthodoxies of the Church Coerced, Minneapolis: Fortress, 2018); Украјинска јавна теологија (Ukrainian Public Theology, Kyiv: Dukh і Litera, 2017, на украјинском), Скеле Цркве: Ка пост-структуралној еклисиологији (Scaffolds of the Church: Towards Poststructural Ecclesiology, Eugene, OR: Cascade, 2017; украјински превод објављен 2018); Чуда Свеправославног сабора (Moscow: Christian Book Club, 2016, на руском); Мета-еклисиологија: Хронике Црквене присутности (New York: Palgrave Macmillan, 2015; украјински превод објављен 2017); Од Антиохије до Сиана: еволуција „несторијанства“ (From Antioch to Xi’an: an Evolution of ‘Nestorianism’, Hong Kong: Chinese Orthodox Press, 2014, на кинеском); Воља, акција и слобода: Христолошке контроверзе у седмом веку (Will, Action and Freedom: Christological Controversies in the Seventh Century, Leiden – Boston: Brill, 2008). За наш сајт говори о ситуацији у Украјини, позицијама Васељенске и Московске патријаршије, будућој Украјинској Православној Цркви итд. У књизи Скеле Цркве (The Scaffolds of the Church) једна од ваших главних теза јесте да су аутокефалија и аутономија у прошлости коришћене као алати еманципације народа и цркве. У ком смислу Украјина потребује еманципацију, 27 година после независности? – Заиста, после мојих истраживања историјске еволуције аутокефалије, дошао сам до закључка да постоји потпуна разлика између ове институције у њеним средњовековним и модерним издањима. Средњевековне аутокефалије су примењиване како би се изградиле империје. Такви су били аутокефални покрети у средњевековној Бугарској, Србији и Московији који су заправо изазивали Римско (Византијско) царство и покушавали да га замене својим сопственим империјама. Како би постигли овај циљ, они су употребили инструмент аутокефалије. У модерно доба, када су се Србија и друге балканске нације бориле за еманципацију од Отоманског и Хабсбуршког царства, оне су поново посегнуле за инструментом аутокефалије. Овога пута, пак, аутокефалија није била инструмент за изградњу империја, него напротив, инструмент за њено уништење – тј. аутокефалија је постала постројење за изградњу нација. Српске и бугарске аутокефалије су еволуирале од империјалног ка анти-империјалном, али је руска аутокефалија остала иста као и у средњевековљу. Штавише, и у модерно доба, она наставља да доприноси изградњи империје. Из руског угла, Украјина је угаони камен сваког руског нео-империјалног пројекта. У овој перспективи, Руси могу подржати само своју сопствену аутокефалију, али не могу да прихвате украјинску. Када је Русија отпочела своју агресију против Украјине 2014. године, Украјинска православна црква (МП) је остала једина руска империјална испостава у Украјини. Из тог разлога, већина људи у Украјини верује да еманциповање од нео-совјетске империје, захтева да имају своју православну цркву као аутокефалну. Типолошки, украјинско резоновање о аутокефалији идентично је српском или другим балканским оправдањима аутокефалије у 19. веку. Једина разлика између украјинског и српског случаја јесте да је прва одложена. Уколико Цариград пошаље Томос о аутокефалији, која црквена структура ће га примити? УПЦ (МП), УПЦ (Кијевске патријаршије [КП]), УПЦ? Колико ми је познато, УПЦ (МП) као једина канонска црква није послала такав захтев, уживајући аутономију у овом тренутку. – Поједини епископи УПЦ (МП) потписали су петицију васељенском патријарху за давање Украјинској цркви аутокефалије. Такве петиције су Фанару упућене и од других украјинско-православних јурисдикција. Томос аутокефалности био би одговор на ове захтеве. Међутим, он неће бити дат нити једној цркви која је молила за аутокефалију, него новој црквеној структури. Ова структура биће основана као потпуно нова – на сабору. На сабору у којем ће учешће узети епископи свих украјинских цркава. Стога, ово неће бити легитимизација шизме, као што то тврде неки руски противници украјинске аутокефалије, јер нити једна шизматичка група неће бити препозната. Друкчије, ове групе ће бити поништене одлуком епископа, који ће формирати нову заједницу. Та нова заједница ће заправо примити Томос и на основу Томоса они ће изабрати свог поглавара. Уколико се аутокефалија буде дала једном новом црквеном ентитету, ипак нам остаје УПЦ (МП) као призната од свих православних данас? Да ли то значи да ћемо бити суочени са ситуацијом какву имамо у дијаспори – више канонских јурисдикција на истој територији: једна канонска у очима Москве, а друга у очима Цариграда. Нисам сигуран колико је начин црквеног организовања у дијаспори довео до неке еманципације православних на том простору? Да ли се плашите да можда иста судбина можда не чека и Украјину, уколико буде уређена по том моделу, тј. да ће више бити подручје конфликта, а мање подручје еманципације? – Као што сам раније објаснио, аутокефалија неће бити дата нити једној постојећој шизматичкој групи у Украјини, него новој Цркви. Истовремено, потпуно сте у праву, јурисдикција Москве ће да настави да постоји у Украјини. Такође, у праву сте када кажете да ће овај модел да подсећа на ситуацију у дијаспори. По мом суду, модел дијаспоре са мноштвом јурисдикција на једном месту није идеалан, али је еманципаторски за парохије. Заједнице које могу да бирају између две канонске јурисдикције, имају осећај мањег притиска од административних власти Цркве. Овај модел је мање зло него постојећи модел где милиони православних верника у Украјини остају ван канонског оквира. После 2014. године, хиљаде верујућих је напустило канонску УПЦ (МП), јер је она имплицитно подржавала руску агресију против Украјине. Неки од њих су отишли у Грко-католичку цркву, неки у различите шизматичке заједнице, а само неколицина је напустила Цркву у потпуности. Сматрам да управо ово постаје велики пастирски проблем који конституише главну бригу за Васељенску патријаршију. Васељенска патријаршија, дотичући украјински проблем, имала је два лоша избора те је изабрала најмање лоше решење. Ово решење није добро, али је свакако боље него задржавање status quo. У вашој књизи #Кунсткамера Великого и Ужасного нисте поштедели критике ни једну Цркву која је узела учешће на Критском сабору 2016. године? Рекао бих чак да је Ваша критика Цариградске патријаршије више него очигледна. Да ли сте променили свој став према Цариградској патријаршији у међувремену, верујући да би васељенски патријарх требало да има више моћи у унутар-православним односима? – Као црквени историчар, не могу идеализовати Васељенску патријаршију. Па ипак, у садашњој свеправославној ситуацији, верујем да Цариград има историјску улогу да извлачи цркве из, да тако кажем, ћорсокака у којем су се сада нашле. Потпуно ми је јасно да већина Православних цркава данас више брине о својим корпоративним интересима, него ли о свеправославном јединству и солидарности. Упечатљив пример овога јесте управо њихов став у вези са недавним ратовима у Грузији и Украјини. Једини ратови које смо имали у Европи на почетку 21. века били су ратови између православних народа: Руси и Грузијци 2008. године и Руси и Украјинци 2014. године. Мало пре тога постојали су ратови који су уследили након распада Југославије. Као унутар-православни конфликти, они морају бити од великог интереса за све Православне цркве. Па ипак, готово све Православне цркве су затвориле очи пред овим конфликтима. Једино је Васељенска патријаршија направила искорак и сугерисала да се нешто уради по овом питању. Сматрам да је ово од изузетне важности за глобално православље и Васељенска патријаршија је доказала да је потпуно дорасла својој историјској улози. Знамо из историје да је готово свака Црква која је тражила аутокефалију у прошлости, била убачена у дуг и болан процес, испуњен сукобима и шизмама. Верујете ли да су православни у 21. веку позвани да коначно науче да воде дијалог како процес добијања аутокефалије не би имплицирао конфликте од самог почетка? Или је процес задобијања аутокефалије доказ наше неспособности да разговарамо и дискутујемо о проблемима као православни хришћани? – Процедуре око аутокефалије су готово идентичне процедурама саборности: ми верујемо да су ове ствари важне нашим црквама, али нисмо у стању да их изведемо до краја на миран начин. Скорашњи Свеправославни сабор (Panorthodox council) јесте добар доказ у прилог овој тези – све православне Цркве су у припреми овог Сабора барем од 60их година прошлог века, па ипак неке од њих су на крају одбиле учешће у последњем тренутку. Мислим да оног тренутка када будемо у могућности да практикујемо саборност и прихватимо аутокефалију са више разумевања и мање борби, тек онда можемо тврдити да православни свих народа јесу једна Црква – не само на речима, него и делима. У једном од ваших интервјуа за Euromaidan Press поменули сте многе покушаје Украјинаца да имају своју Цркву. Тако сте поменули покушај од 1917–1923, али истовремено избегли сте да поменете покушај из 1941–1945. године? У оба случаја, Украјина је била под немачком окупацијом? Да ли је покушај задобијања аутокефалије од 1941–1945. значајан у борби за украјинском аутокефалношћу? – У неким другим чланцима и поглављима бавио сам се украјинском борбом за аутокефалију у току периода нацистичке окупације Украјине. У том периоду, борба је била подржана од стране Пољске Православне Цркве, која је 1924. године добила аутокефалију од стране Васељенске патријаршије. Битно је уочити да су нацисти били против аутокефалистичког покрета у Украјини. Веровали су да је овај покрет помогао украјинској побуњеничкој армији која се борила на два фронта: против нациста и против комуниста. Нацисти су радије подржавали покрет „аутономије“ који је желео да задржи односе са Москвом, а против мешања Васељенске патријаршије у украјинску ситуацију. Као што се може видети, покрети „за“ и „против“ аутокефалије Цркве у Украјини нису се много променили од тог времена. Како видите своју улогу у процесу украјинске црквене аутокефалије? Да ли себе доживљавате као посредника који доноси дијалог или некога ко се бори за еманципацију? – Доживљавам себе, пре свега, као посредника у процесу зближавања између антагонистички настројених цркава. Покушао сам да играм ову улогу још пре десет година, још док сам водио Одељење спољних послова УПЦ (МП). Тако сам 2009. године најавио почетак дијалога између УПЦ МП и УПЦ КП. Три дана после те најаве сам склоњен у Москву. За мене је то јасна индикација да Руска Православна Црква не жели искрен дијалог између цркава у Украјини. Московска патријаршија је тако оставила празнину коју сада Цариградска патријаршија попуњава. Извор: Теологија.нет View full Странице

Како смо јавили, у Даниловском манастиру у Москви данас се одржава ванредно заседање Свештеног Синода Руске Цркве. Редовни чланови овог Синода су митрополити: кијевски и све Украјине Онуфрије, крутицки и коломенски Јувеналије, кишињевски и све Молдавије Владимир, астански и казахстански Александар, ташкентски и узбекистански Викентије, петроградски и ладошки Варсонуфије, мински и заславски Павле и волоколамски Иларион. У поздравном слову на отварању учесницима се обратио патријарх Кирил који је, између осталог, рекао: „Данас је на дневном реду само једно питање повезано са реализацијом одлуке Цариградске Патријаршије да се у Украјину упуте тзв. егзарси. Наш Синод је 8. септембра издао саопштење у вези са одлуком Цариградског Синода о слању таквих представника, и данас имамо поуздану информацију о томе да су приспели у Украјину и приступили раду,“ рекао је Патријарх отварајући заседање. Раду заседања из здравствених разлога није могао присуствовати Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, па је намештен видео бим преко кога је митрополит Онуфрије изложио члановима Синода о стању ствари у вези са јерарсима Цариградске патријаршије назначеним за Украјину. „Доиста, оба та тзв. егзарха Цариградске Патријаршије дошли су у Украјину, потврдио је митрополит Онуфрије.“ Један је постављен да води преговоре са стране тзв. патријарха Филарета, а други са стране „митрополита“ Макарија, поглавара „Украјинске Аутокефалне Православне Цркве“. „Ми се са њима нисмо срели, и то не намеравамо, јер су дошли без нашег благослова. Као представници канонске Цркве у Украјини нећемо са њима општити, али ћемо пратити збивања како се буду одвијала“, рекао је, између осталог, митрополит Онуфрије. На основу саопштења митрополита Онуфрија, данас ће архијереји донети одлуку везано за дату тему. Поздрављајући Блажењејшег Владику, Свјатејши Кирил је изразио наду да ће архијереји Украјинске Православне Цркве „и даље следити једини правилни пут - остваривати своје служење у сагласју са канонима Православне Цркве“. Његова Светост Кирил је упоредио садашње уплитање Цариградске Патријаршије у унутарња питања Руске Цркве са стањем кад се ова Патријаршија мешала поводом избора патријарха Тихона у веома тешким данима по православне у Русији двадесетих година 19. века. Свјатјејши Патријарх је истакао да ће пуноћа Руске Цркве следити ону линију коју је веома храбро одредио патријарх Тихон у најтеже дане Руске Цркве, а која је била једино исправна и канонски заснована. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свјатјејши Патријарх Кирил примио је надбискупа Туркаа и све Финске Тапијо Луома и делегацију Евангеличко-лутеранске Цркве Финске 5. септембра 2018. у Петрограду. После поздравних говора финска делегација је позвала патријарха Кирила да посети Финску, који позив је Предстојатељ Руске Цркве прихватио и истовремено позвао надбискупа Финске да званично посети Москву. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Често људи тражећи Бога, стављају акценат на познање Њега својим разумом. Читају књиге-богословске и филозофске; читају Јеванђеље и то им помаже. Људи слушају проповеди у храму и дешава се не баш често, да речи проповедника сагоревају срце. Али да ли је то довољно да би познали Бога? Да би доживели лични сусрет са Господом, увидели Његово присуство у своме животу, у животу свога народа у животу људског рода? Не, никакве речи не могу пробудити осећај сапричасности Божанственом животу. Никакве, чак ни умне речи нису способне сјединити човека са Богом, а наиме кроз то сједињење се познаје Бог. То се дешава само тада када са искреним покајањем ми једемо Тело и Крв Христа Спаситеља. Тада ни речи, ни умне књиге у нама не делују. Ми можемо у том моменту све заборавити, али разумом и срцем и ми осећамо присуство Бозије у нашем животу. Ето зашто Црква не престаје проповедати о важности причешћивања Светим Христовим Тајнама. Савршавање Евхаристије је у центру нашег живота, у центру живота Цркве. Црква постаје Црквом када она врши Евхаристију. Црква- по целој васељени, она је у милионима милиона људских зивота и судбина. Али увидети и схватити да је Црква таква могуће је када се врши Тајна Тела и Крви Христове. Тада нам се отварају очи нашег срца, и у његовим радосним откуцајима ми осећамо Божанско присуство, што не могу дати ни најубедљивије речи. View full Странице

У недељу 26. августа 2018. г. патријарх Кирил је обавио чин великог освећења новоподигнутог храма Блажене Матроне Московске у предрграђу Димитровски града Москве.Централни престо храма посвећен је у част Блажене Матроне Московске, а доњи у част Светог праведног Јована Кронштатског. У богослужењу су учествовали свршени богослови Хабаровске духовне семинарије из Народне Републике Кореје. Богослужењу су присуствовали и председник Православног комитета Северне Кореје Ким Чи Сон и високи градски функционери Москве. Певао је хор при овоме храму. Патријарх је рукоположио ђакона Владимира Тжана, дипломираног богослова Хабаровске духовне академије, при чему је Патријарх казао да је отац Владимир дошао са групом младих из НР Кореје која је завршила Хабаровску духовну семинарију. Он је подсетио да је раније рукоположио двојицу клирика за Северну Кореју. „Желим В ам, оче Владимире, помоћ Божију да као православни свештеник проносиш светлост Христове истине Вашем народу, делећи с њим радост и тугу, помажући људима и да својим животом и проповеђу пројављујете у своме срцу Христа.“ Он је пожелео и другим дипломираним богословима Божју помоћ у учвршћењу православне вере на корејској земљи и замолио их да пренесу његове поздраве председнику господину Ким Чен Ину, желећи му помоћ Божју у развијању свих страна живота корејског народа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Дана 13. јула 2018. године отпочела је првопастирска посета Патријарха московског и све Русије г. Кирила Митрополији екатеринбуршкој, где су предвиђена пригодна догађања посвећена стогодишњици мученичке кончине Светих царских мученика. Наиме, 17. јула Руска Православна Црква слави успомену на Свете мученике цара Николаја, царицу Алекандру, царевића Алексеја, велике кнегиње Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и страстотерпца праведног Евгенија Лекара убијене у Екатеринбургу. У ноћи 18. јула 1918. године, после поубљења царске породице, 18 километара од града Алапајевска у руднику Нижнаја Селимскаја погубљене су Свете преподобномученице велика кнегиња Јелисавета и монахиња Варвара, чланице Дома Романових, и лица њима блиска. Предстојатељ Руске Православне Цркве допутовао је у Екатеринбург с моштима велике кнегиње Јелисавете. По благослову Његове Светости, ковчег са моштима, донет из ставропигијалног манастира Марте и Марије у Москви, налазиће се у Митрополили екатеринбуршкој од 13. јула до 20. јула 2018. године. На аеродрому Кољцово у Екатеринбургу Свјатјејши Патријарх се састао са Митрополитом екатеринбуршким и верхотурским г. Кирилом и још тројицом епархијских архијереја. Свечаном дочеку присуствовали су заменик председника у НЛО Н.Н. Цуканов, гувернер Свердловске области Е.В. Кујвашев, председник законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкин, свештенство Митрополије екатеринбуршке, као и студенти Свердловског регионалног медицинског факултета у историјским костимима медицинских сестара. Његова Светост предао је ковчег са моштима великомученице Јелисавете Фјодоровне двојици епископа. Од аеродрома светиња је однета у Храм на крви. Сутрадан ујутру светиња ће бити превезена у Алапајевск, где ће остати до 18. јула, након чега ће се вратити у Екатеринбург. Обраћајући се медијима на аеродрому, Његова Светост је рекао: -У години 150-годишњице рођења цара Николаја II и 100-годишњице његовог мучеништва са посебним осећањем дошао сам у Екатеринбуршку земљу, јер је у њој окончан његов овоземаљски живот... Стога, наравно, моја посета је испуњена посебним значењем. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свјатјеши Патријарх московски и све Русије Кирил сусрео се данас у својој радној резиденцији на Чистом переулку у Москви са члановима делегације Константинопољске патријаршије Митрополитом галским Емануилом и смирнским Вартлоломејем, саопштено је на званичном сајту Московске патријаршије. Са стране Руске православне цркве сусрету су такође присуствовали предсједник Одјела спољних црквених веза Митрополит волоколамски Иларион и замјеник предсједника овог Одјела протојереј Николај Балашов. Током разговора покренута су питања везана за проблематику очувања међуправославног јединства, стоји у саопштењу. РИА Новости објавиле су кратку изјаву протојереја Николаја Балашова, који је након састанка рекао да је сусрет Патријарха Кирила с представницима Константинопољске цркве био користан за обје стране. „Чланови делегације Константинопољске цркве обећали су да ће позицију Руске православне цркве исказану током разговора пренијети Патријарху константинопољском Вартоломеју и члановима Свештеног синода Константинопољске цркве“, казао је отац Николај Балашов. Раније је саопштено да ће делегација Константинопољске патријаршије, у склопу консултација с осталим помјесним црквама, након што је украјински предсједник Петро Порошенко затражио од Константинопољског патријарха Вартломеја да помогне у успостављању јединствене аутокефалне православне цркве у оквиру украјинске државе, посјетити Московску патријаршију. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Свјатјејши Патријарх московски и све Русије Кирилје поводом овог значајног јубилеја упутио писмену честитку генералном секретару Светског савета Церкава преч. Олафу Твејгу, у којој каже: „Срдачно Вам честитам 70-годишњицу Светског савета Цркава, значајне међународне организације и јединствене платформе за дијалог између хришћана различитих вероисповедања. Светски савет цркава је годинама свог рада учинио много на развијању међуконфесионалне сарадање, промовисању правду у друштву и мира међу народима. Ступање Руске Православне Цркве у ССЦ 1961. године омогућило је да се у сарадњи са другим помесним православним Црквама учествује у дијалогу, сведочи о апостолском и светоотачком схватању Цркве Божје, о њеним Светим тајнама, литургијском предању и пастирском раду. У време хладног рата наша посебна брига били су заједнички напори у превазилажењу конфронтације између Истока и Запада и борба за мир и правду у међународним односима. С великом захвалношћу се сећамо солидарности коју су наша браћа и сестре пројављивали у жељи да се превазиђу спутавања верске слободе као последице државне политике коју је формирала идеологија милитантног атеизма. Данашњи изазови нису ништа мање озбиљни од оних из 20. века. У ситуацији сталне секуларизације друштва, сауочавамо се с дубоком духовно-моралном кризом проузрокованом одступањем од вере и традиционалних хришћанских вредности. Свет који пролази кроз друштвене и економске проблеме поново се нашао на ивици глобалног рата. Моје дубоко уверење је да је могуће решити нагомилане проблеме само јачањем наших духовних предања и враћањем на вредности које је Господ наш Исус Христос донео на свет. Посебно је потребна наша пажња и подршка хришћани на Блиском истоку и северној Африци, где постоји стварна опасност од потпуног нестанка хришћанских заједница у региону. Руска Православна Црква је предузимала многобројне напоре како би помогла у решавању ових проблема, а надамо се и у активној сарадњи са Светским саветом Цркава. Светски савет Цркава води дијалог са државним и друштвеним високим личностима широм света, залажући се за начела правде и људског достојанства. Захвални смо на чврстом ставу који је генерални секретар ССЦ изразио пред украјинским властима у заштиту Украјинске Православне Цркве која је данас изложена дискриминацији и прогону. Желим Вама и свим Вашим сарадницима добро здравље, Божију помоћ и успех на пољу међухршћанске сарадње.“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

На празник Вазнесења Господњег, 17. маја 2018. године, по завршетку Божанске Литургије патријарх московски и све Русије Кирил примио је предстојатеља Етиопске Цркве, патријарха- католикоса Абуну Матију. Патријарх Кирил је подсетио да је први пут он посетио ову далеку афричку земљу 1971. године када је у Адис Абеби одржано заседање Централног одбора Светског савета Цркава. Патријарх је истакао своје лично интересовање за живот Етиопске Цркве и да је настојао да се почев од 70-година прошлог века на руским богословским школама образују етиопски студенти. Говорећи о ситуацији у Северној Африци и на Блиском истоку и о положајима тамошњих хришћанских заједнциа, Патријарх је констатовао да је сасвим очигледно да у том региону света највише страдају хришћани, међу којима и верници Етиопске Цркве; цео свет се потресао када је телевизија објављивала извештаје о терористичким нападима на хришћане Етиопске Цркве у априлу 2015. године на обали Средоземног мора у Либији, док су само неколико месеци касније овде мученички страдали верници Коптске Цркве. Свјатејши Патријарх Кирил је изразио убеђење да у верским заједницама постоји моћан миротворачки потенцијал и да тај потенцијал данас треба упослити. Он је додао да све хришћанске Црве и заједнице треба да удруже напоре у сузбијању тероризма, а посебно геноцида над хришћанским заједницама у великом броју земаља. Током разговора Свјатејши је додирнуо тему богословског дијалога између Православне Цркве и древних Источних (дохалкидонских) Цркава који се сасвим успешно развијао у другој половини прошлог века и да се последњих година покушава освежити такав дијалог. Поред дијалога који се води преко Међуправославне комисије, Московска Патријаршија води и билатералне дијалоге са појединим оријенталним Црквама када је такође могуће обрадити постојеће проблеме у односима Цркава и друштва,размотрити питања социјалног рада и дијаконије, разменити мишљења о мисионарењу итд. У том циљу је Патријарх предложио да се продубе контакти међу богословским академијама. Патријарх-католикос Абуна Матијас је изразио заинтересованост за развијање сарадње на просветном плану. „Много наших етиопских студената школовано је у Вашим високошколским установама. Неки од њих су постали епископи, архиепископи и данас пастирствују у Етиопији“, истакао је он. Етиопски Патријарх је говорио и о стању хришћана у Африци: „Екстремисти нападају на храмове, упропашћују наше наслеђе. Терористи убијају људе, и то не само хришћане, но и муслимане који не желе да се држе њихове идеологије“. „Треба да сав свет ради на решењу проблема тероризма, и у том смислу хришћани треба да показују солидарност...“ На пријему који је приредио митрополит волоколамски Иларион речено је да је неопходно примати што више етиопских студената и да ту стоји на располагању Факултет за постдипломске и докторске студије, где, како је рекао Високопреосвећени, студирају кандидати из Грчке, Србије, Јапана, Сирије и других држава. У наставку је Абуна Матеј изнео укратко историју Цркве у Етиопији, где је 65% становника исповедају хришћанство и додао да данас у Етиопској Цркви има 63 епархије, око 500.000 свештеника који служе у 45.000 храмова. У овој држави је гарантована слобода вероисповести. Иначе, разговорима су присуствовали професори и студенти овог Факултета. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свјатјејши сверуски патријарх Кирил је савршио молебан благодарења у Саборном храму Благовештенском у Кремљу поводом инаугурације председника Русије В.В. Путина. Богослужење је одржано 7. маја 2018. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Истог дана раније Владимир В.ладимирович Путин је инаугурисан за председника Руске Федерације и том свечаном чину присуствовао је и Његова Светост Патријарх Кирил. Касније је на кремаљском скверу приређена смотра Председничког пука и сусрет председника Путина са волонтерима и представницима омладинских организација, након чега је Председник дошао у Благовештенску саборну цркву у Кремљу. Његова Светост Патријарх је сусрео се В.В. Путина на улазу у саборни храм. Председник државе и и предстојатељ Руске Православне Цркве зајендо су ушли у цркву, где је обаљено благодарење. Благодарењу су присуствовали: митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије, председник Одељења за спољне цркве односе митрополит волоколамски Иларион, први викар Патријарха московског и све Русије митрополит истрински Арсеније, директор Административног секретаријата Московске Патријаршије архиепископ солнечногорски Сергије. На јектенији је произнесена прозба за „председника наше државе руске Владимира, да му се са неба подаре, ради управљања и правичности, врлина и мудрост, да добро управља нашом земљом, да чува мир и изгађује слогу, а да непријатеље њене и противнике обраћа у страх и бекство“. Свјатјејши Патријарх је прочитао и посебну молитву која се увек чита кад глава државе учествује у свечаном чину благодарења. Извор: Патриархиа.ру / Српска Православна Црква View full Странице

Традиционална Марковданска литија са моштима преподобног Симеона Дајбабског прошла је вечерас, у част и славу Светог апостола и јеванђелиста Марка, улицама Погорице. Превођена изабраним Епископом буеносајреским и централно-јужноамеричким г. Кирилом, она се кретала од цркве Светог Ђорђа под Горицом, улицом Слободе, поред хотела „Хилтон“, до мјеста гдје се некада налазио манастир Светог Марка и даље поред Сат-куле, преко моста браће Златичанин, назад до цркве Светог Ђорђа. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- На централном градском тргу вјернима се обратио протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић,старјешина цркве Светог Ђорђа, ријечима да литија пролази улицама главнога града Црне Горе у вријеме кад хришћани свијета на четири стране прослављају васкрсење Христово, побједу живота над смрћу. „Славимо вјечни и непролазни живот који нам је Христос открио својим васкрсењем. Са тугом говоримо да у овај дан пролазимо окрвављеним улицама нашега града. Падају главе, гине омладина. Велике трагедије су задесиле многе породице од прошле до ове године“, рекао је он. Он се помолио за погинуле да их Господ упокоји и подари им опроштај сагрешења и живот вјечни. „Молимо се Господу да упокоји све оне који су пали у међусобним обрачунима, да и њима опрости свако сагрешење, да оне који су их убијали приведе к тајни покајања. Да оне који су преминули у миру Господ упокоји у царству своме, да свима нама који ходимо овим градом, овом земљом у овом времену подари вјере, наде, доброг здравља, љубави, покајања и међусобног праштања“, рекао је отац Велибор Џомић. На мјесту гје се налазио манастир Светог Марка, Владику Кирила, свештенство и вјерни народ добродошлицом је, по устаљеној традицији, дочекала породица Ђечевића. Благодарећи им на срачном дочеку, Владика је рекао да у Светом Писму стоји да су благословене ноге оних који проповиједају мир. „А благословена је и та кућа и тај дом из које мирни одговор долази. Таква је ваша породица и ваша кућа. Увијек нас дочекујете с миром, с љубављу и чувате спомен наше велике светиње – древнога Марковог манастира“, рекао је Владика. Пожелио је породици Ђечевића да јој Бог умножи потомство и утврди њен дом. „Да пожелимо да има више таквих људи на овом свијету, јер кад би их било више било би мање мржње, мање страдања и мање непријатних догађаја у нашем времену“, рекао је Владика Кирило. По повратку, у порти цркве Светог Ђорђа благосиљан је славски колач Кола српских сестара „Свети апостол и јеванђелист Марко“, чије чланице су приредиле послужење за учеснике овог крсног входа. Подмладак фолклорног ансамбла „Ђурђевданско коло“ на крају је извео краћи празнични програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице