Претражи Живе Речи Утехе

дец 23, 2021 у 08:32 Руски патријарх Кирил и папа Фрања срешће се на неутралном терену после католичког и православног Ускрса. То је изјавио митрополит Иларион председник Одела за спољне црквене везе Московске патријаршије после сусрета са Папом у Ватикану. Они су разговарали у среду поподне и договорили се да је најбоље да “црквени самит” буде после ускрса. Ове године католички Ускрс је 17 априла а православни 24 априла. Папа Фрања је предлагао да он допутује у Русију али у московској патријаршији сматрају да још није дошло време за то и да је најбоље да други њихов сусрет буде у некој трећој земљи. Као што је познато први сусрет је био у Хавани. Где ће бити други сусрет за сада се не зна и о томе и тачном термину ће се тек договорити. Већ сада се зна, а то је потврдио и митрополит Иларион папа и патријарх Кирил неће разговарати о питањима богословске и црквене доктрине. – На сусрету руског патријарха и папе на дневном реду нису питања доктринарне противречности између православних и католика , казао је Иларион. За те проблеме и покушај да се реше треба много времена и преговора. И пре одласка на разговор са папом Фрањом митрополит Иларион је објаснио да о уједињењу православное и католичке цркве неће бити говора али важно је то да престане многовековно супарништво. Папа се за време боравка у Грчкој извинио за грешке католика у односу на православце. Извор: Новости View full Странице

Печат 30/07/2021 БРОЈ 675 С руског превели: Иван С. Недић и Јелена Недић Редактура превода: епископ бачки Иринеј извор: https://spzh.news/ru/zashhita-very/81129-strasti-po-vakcine-i-vakcinacii (8. јул 2021) Пише Кирил Александров Вакцинација против болести ковид-19 већ одавно је из медицинског проблема прерасла у политички проблем, а сада прети да постане и верски. Хоћемо ли ускоро зачути анатеме вакцинисаних упућене невакцинисанима и обратно? Прети ли Цркви раскол око овог питања и какав је тренутни став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије]? Да видимо о чему се све ту ради. КАКВЕ ВАКЦИНЕ ПОСТОЈЕ Све вакцине се заснивају на истом принципу деловања: на ћелијском нивоу у људски организам се убацује нешто што изазива имуни одговор, а да при томе не узрокује болест. Ипак, у зависности од тога шта је то нешто, вакцине се деле на класичне, векторске и иРНК вакцине. Класичне вакцине се, даље, деле на неколико подврста, али ми се у то нећемо удубљивати. Размотрићемо само принцип њиховог деловања. Имуни одговор организма на дејство ових вакцина изазива вирус који је узрочник болести, али инактивисан или ослабљен помоћу разних технологија. Међу такве вакцине спадају, на пример, кинеска CoronaVac (у Украјини најзаступљенија) и руске ЕпиВакКорона и КовиВак. Класична технологија израде вакцина стара је већ око две стотине година, добро је проучена, али има најнижи степен ефикасности против вируса корона. По неким подацима, степен ефикасности вакцине CoronaVac износи свега 50%. Векторска вакцина се прави тако што се узме неки други вирус, који је потпуно безбедан за човека (он служи као вектор), па се у њега угради генетски материјал вируса који изазива болест, тако да у овом случају имуни одговор изазива генетски материјал. У ове вакцине спадају британско-шведска AstraZeneca, америчка Johnson&Johnson, руски Спутњик Ве и друге. Ефикасност ових вакцина износи 80–90% и више. Код иРНК вакцина реч је о сасвим новој технологији вакцинације, која је до појаве актуелне пандемије вируса корона прошла само клиничке стадијуме испитивања. Пре појаве ковида 19 ниједна вакцина израђена овом технологијом није била одобрена за примену код људи. Када се појавио вирус корона, донета је одлука да се зажмури на недостатак објективних података, како би се овај тип вакцине што пре увео у масовну примену. Вакцине иРНК не садрже сâм вирус (инактивисан или ослабљен) нити делић вируса уграђен у други вирус већ само одређено „упутство“ у виду молекула информационе рибонуклеинске киселине (иРНК) у којем је записана информација о беланчевини вируса SARS-CoV-2. Када доспе у ћелију људског организма, то „упутство“ је примора да синтетише дату беланчевину, на коју, даље, наш организам ствара жељени имуни одговор. У иРНК вакцине спадају америчко-немачка Pfizer-BioNTech и америчка Moderna. Њихова декларисана ефикасност износи 95%. Ова врста вакцине изазива највише контроверзи, с обзиром на сасвим логичну бојазан: не садржи ли, случајно, тај молекул иРНК, поред упутства за синтезу спајк-протеина, још и неке друге инструкције за које не знамо ни ми, а можда ни они који су вакцину направили? Какво ће дејство то упутство, убачено у људски организам, имати после неколико година или деценија? На које системе у организму поред имуног оно може деловати? Одговоре, дакле, на ова питања немамо, када је реч не само о вакцинама против вируса корона него и о иРНК вакцинама уопште. ШТА СЕ СВЕ ЗАМЕРА ВАКЦИНАМА Аргументи које износе противници вакцинације против ковида 19 условно се могу поделити на неколико група. 1. Чиповање. Неки сматрају да се под изговором вакцинације у људски организам убацује некакав микроскопски електронски уређај помоћу којег се може вршити контрола над човеком, то јест чип. Они, даље, сматрају да тај чип који се убацује под маском вакцине јесте управо жиг Антихриста о којем говори Свето Писмо. Ове тврдње се не заснивају апсолутно ни на чему осим на фантазијама оних који их износе у јавност. Пред искушењем стицања популарности међу људима склоним разним теоријама завере падају понекад и познате, поштоване личности. На пример, руски режисер Никита Михалков је [у својој емисији „Бесогон“] најпре веома убедљиво говорио о томе како се приликом вакцинације у људски организам убацује чип, а затим се после одређеног времена вакцинисао и тај податак изнео у јавност. У датом тренутку технички би било веома тешко изводљиво убацити чип у вакцину, као што би било тешко изводљиво и организовати јединствен систем управљања „чиповима“ у вакцинама различитих произвођача. 2. Мењање генетског кода. Постоји мишљење да вакцине против вируса корона имају способност да мењају човеков генетски код и да утичу на одређене функције организма. Ове замерке се односе углавном на иРНК вакцине. Оне у себи носе одређено упутство које људски организам треба да испуни. И мада произвођачи вакцина тврде да молекул иРНК не може да се угради у наше молекуле ДНК и РНК и да промени наш генетски код, поједини научници су опрезнији у својим тврдњама. Они говоре да могућност уграђивања молекула иРНК у човеков ДНК и РНК није доказана. Другим речима, наука располаже сувише малом количином података да би могла недвосмислено тврдити било једно било друго. Противници вакцина најчешће тврде како оне негативно утичу на репродуктивну функцију и како је вакцинација завера која за циљ има смањење броја становника на планети. Ова тврдња ће се моћи доказати или оповргнути тек за неколико деценија. Сем тога, на овако нешто се може сумњати само када је реч о иРНК вакцинама. Оптуживати друге типове вакцина за утицај на човеков ДНК и РНК исто је што и тврдити да на наш генетски код могу утицати одређене врсте хране. 3. Нежељена дејства. Није реч о томе да неко може накратко добити повишену температуру или свраб на месту убода већ о прилично озбиљним последицама. На пример, поједини медији, позивајући се на истраживање америчког Националног центра за биотехнолошке информације, тврде да је у САД код више од 80% (!!!) трудница које су у раном периоду трудноће вакцинисане против ковида 19 дошло до спонтаног побачаја. А поједине европске земље, као што су Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге, обуставиле су примену вакцине AstraZeneca због честих случајева тромбозе који доводе, између осталог, и до смртног исхода. 4. Низак степен ефикасности. Клиничка испитивања су показала да читав низ вакцина има веома низак степен ефикасности. У том погледу критикују се углавном кинеске вакцине Sinovac Biotech Ltd. (ефикасност 50,4%) и Sinopharm (72–79%). Али поједине европске вакцине такође имају низак степен ефикасности, на пример ефикасност вакцине немачке компаније Curevac је свега 47%. Ипак, низак степен ефикасности појединих вакцина и није толики проблем, будући да ефикасност вакцина Pfizer-BioNTech или Спутњик Ве износи 90%, а када је реч о тешким случајевима болести и целих 100%. Невоља је у томе што ковид-19 непрестано мутира и што су вакцине пред одређеним мутацијама потпуно немоћне. Колико пре неки дан, 5. јула 2021, генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебреисус изјавио је да се такозвани индијски или делта сој шири светом упркос свим вакцинама. „Овај сој се шири како у земљама са ниским, тако и у земљама са високим процентом вакцинисаних. То захтева пажљиво праћење ситуације и кориговање стратегије борбе против њега. Ширење индијског соја говори да произвођачи вакцина засад немају одговор на изазов појављивања нових мутација“ – рекао је Гебреисус. Поставља се оправдано питање: зашто се вакцинисати и излагати ризику појаве нежељених дејстава ако ће примљена вакцина већ сутра бити потпуно бескорисна пред новим сојем вируса корона? Засад се не може рећи да постоји директна веза између степена оболевања и степена вакцинисаности становништва у различитим земљама. На пример, у Украјини, где вакцинација протиче веома споро, пропраћена читавим низом скандала због кршења рокова и неиспоручивања вакцина, 6. јула 2021. за 24 часа регистровано је свега 610 новозаражених и 33 преминулих, с тим што по званичној статистици Украјина има око 40 милиона становника. У исто време, у Русији, где вакцинација напредује ударним темпом и где је вакцинисано већ скоро 18% становништва, истог датума је забележено 23.378 нових случајева вируса корона и 737 преминулих. 5. Главна замерка – верска или етичка. Све набројане замерке на рачун вакцина немају толико значаја за вернике, колико питање њихове етичке оправданости. Раније се ово питање није постављало на тако широком нивоу. Међутим, с појавом ковида 19 почели су да се сазнају поједини веома непријатни аспекти индустрије вакцина. Испоставило се да се многе вакцине (не само против вируса корона него и против других обољења) заснивају на биолошком материјалу добијеном путем абортуса. Испоставило се да многе светске лабораторије у развоју вакцина деценијама користе ћелијске линије које воде порекло од ткива абортиране деце. На пример, у производњи вакцине Спутњик Ве коришћена је једна од најпознатијих ћелијских линија на свету, HEK 293 (Human Embryonic Kidney), добијена 1973. од ћелија ембрионалних бубрега абортираног детета. Линија WI 38 је добијена 1964. од диплоидних ћелија плућног ткива девојчице абортиране у дванаестој недељи трудноће. Линија MRC 5 је добијена 1996. године од ћелија плућног ткива четрнаестонедељног дечака. Ове три линије представљају основ веома великог броја – ако не и већине – вакцина на свету, на пример против рубеола, хепатитиса А, овчијих богиња, беснила и других болести. Већина западних вакцина против вируса корона, укључујући вакцине Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, AstraZeneca и друге, такође је заснована на некој од ових линија. Наравно, у вакцинама нема абортираних ћелија, чак ни у траговима, нити су ти абортуси вршени у циљу добијања биолошког материјала, али чињеница остаје чињеница: многе вакцине се заснивају управо на греху абортуса. Произвођачи руских вакцина КовиВак и ЕпиВакКорона изјавили су да у њиховом развоју нису коришћене ћелијске линије које потичу од абортивног материјала. СТАВ ЦРКВЕ И ДРУГИХ ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Данас можемо рећи да ниједна од основних верских заједница на свету нема јасан и јединствен став према вакцинацији против вируса корона. У свакој од њих постоје заговорници радикалних ставова који сматрају да су вакцине средство чиповања или сузбијања плодности. Неке верске вође позивају да се вакцине разликују, да се једне одобре, а друге забране. На пример, у неким муслиманским земљама вакцине се деле на „халал“ (дозвољене) и „харам“ (забрањене). У ове друге спадају не само оне које су развијене помоћу абортивних ћелијских линија него и оне у чијој производњи се користи свињски желатин. У јудаизму постоје групације које разликују вакцине по томе да ли су „кошер“ или не. У хришћанству такође постоји подела вакцина на „етички беспрекорне“ и оне које то нису, у зависности од тога да ли су приликом њихове израде коришћене абортивне ћелије. Такође, у свим религијама и конфесијама постоје вође које уопште не обраћају пажњу на то да ли су вакцине „кошер“ или нису већ позивају људе да се вакцинишу било којом вакцином која им је доступна. Њихова аргументација је једноставна и јасна: потенцијал вакцина у спасавању људских живота надилази све расправе о њиховој прихватљивости или неприхватљивости. Многи сматрају да у ситуацији када од ковида 19 свакодневно умире на хиљаде људи нема места за расправе о греху абортуса учињеном пре пола века. С тим у вези, занимљив је став Ватикана који је формулисала Конгрегација за веру, а потврдио папа римски Франциско у децембру 2020: „Уколико не постоји алтернативна могућност примене ’етички беспрекорних’ вакцина, морално је прихватљива употреба вакцина против ковида 19 у чијем развоју и производњи су коришћене ћелије које потичу од абортираног плода.“ Значи, грех престаје да буде грех ако нема алтернативе. Веома католички! Ни у Православљу нема јединствене тачке гледишта када је реч о вакцинацији. Нећемо разматрати исказе спорних личности, као што је бивши игуман Средњеуралског женског манастира Сергије Романов. Међу противницима вакцинације има особа са високим ауторитетом, које своје ставове заснивају на озбиљним аргументима. На пример, велики ауторитет Кипарске Цркве, митрополит морфски Неофит сматра да је вакцинација један од елемената спровођења некаквог „новог светског поретка“, чији заговорници „отварају пут новој епохи високих технологија без морала, без врлина, без Богочовека Исуса Христа“. Овај архијереј сматра да „вакцинација представља један од начина смањивања бројности становништва путем узроковања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младих нараштаја“. Главни аргумент противника ставова митрополита Неофита веома је једноставан и логичан: док је непосредна штета по здравље коју вакцине узрокују минимална, а њихов дугорочан утицај није проучен, дотле од ковида 19 умире око десет хиљада особа свакодневно. Шта је то ако не смањивање броја становника против којег се залаже митрополит Неофит? Пре неколико дана два велика ауторитета међу јерарсима Руске Православне Цркве упутила су јавни позив на вакцинацију, користећи при томе веома оштре изразе. Начелник Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве, митрополит Иларион (Алфејев) изјавио је 5. јула 2021. да су они који одбијају да се вакцинишу потенцијалне убице: „Ја се и сада стално суочавам са ситуацијама када људи долазе к свештенику да би се покајали зато што нису вакцинисали себе и своје ближње и што су мимо своје воље били узрок смрти других људи. Долазе и говоре: ’Како сада да живим са тим?’ А мени је тешко чак и да кажем како сада с тиме живети. Цео живот се треба молити за опроштај учињеног греха.“ И поред логичности оваквог начина размишљања, не могу се превидети макар два слаба места: 1. Оваква логика се може применити на све инфективне болести, а не само на вирус корона. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године од болести повезаних с обичним грипом умире до 650 хиљада људи. Испада да су убице они који су те људе заразили. А да ли сам митрополит Иларион може бити сигуран да током свог живота никог није заразио? 2. Произвођачи вакцина не тврде да су они који их приме гарантовано заштићени од заразе. Претпоставља се само да вакцина може обезбедити заштиту од тешког тока болести. Према томе, чак ни вакцинисана особа не може бити стопроцентно сигурна да не представља извор заразе. Митрополит псковски Тихон (Шевкунов) је отишао још даље када је 2. јула 2021. изјавио да свештеници који се изјашњавају против вакцина могу бити подвргнути канонским мерама: „Ако се неки од оних који се нису вакцинисали захваљујући томе што сте их ви убедили да то не чине, не дај Боже, тешко разболе или умру (…), ако се тако нешто, не дај Боже, догоди, онда ће ти свештеници или монаси морати да сносе пуну канонску одговорност за такве поступке“ – изјавио је владика. Опет, све је логично. Али шта у случају ако неки конкретни верник на позив владике Тихона оде, вакцинише се и услед компликација умре или постане инвалид? Какву ће одговорност, канонску и другу, у том случају сносити сам псковски митрополит? Наравно, можемо рећи да су хиљаде живота вредније него десетине, али са богословског становишта, отворено речено, то и није баш неки аргумент. У контексту сукоба између заговорника и противника вакцинације, индикативно је оно што се догодило у Валамском манастиру. Намесник манастира, епископ Панкратије (Жедјајев) обавезао је не само братство него и све друге који се налазе у манастиру да се вакцинишу. У супротном је запретио истеривањем из манастира без икаквог права на издржавање – и братији, и свештенству, и трудбеницима, и плаћеним радницима. Владичин оштри потез потпуно је објашњив са психолошког становишта, будући да је он недавно веома тешко прележао индијски сој вируса корона. Ево како је он сам описао своје стање: „Недељу дана сам имао температуру од 38 до 39, није се спуштала. Паклена главобоља, паника, притисак 160, пулс 120. Ни непријатељу да не пожелиш.“ Поред свега што је преживео, видео је и ужасне патње других. Зато и не чуди што је по повратку у манастир написао: „Читаво братство нека се припреми за потпуну вакцинацију. Прва партија ће бити вакцинисана у суботу и недељу. У случају одбијања вакцине сваки виновник ће бити одстрањен из манастира без издавања средстава.“ При томе напомињемо да се владика Панкратије вакцинисао још у септембру 2020. вакцином Спутњик Ве. Поставља се питање: будући да је он недавно у тешком облику прележао вирус корона, да ли је вакцинација била бескорисна или га је, напротив, сачувала од смрти? Сваки одговор на ово питање биће чисто субјективан. Било како било, наредба епископа Панкратија је супротна тврђењу о добровољности вакцинације које су више пута износили како јерарси Руске Православне Цркве, тако и представници световне власти у Русији. На намесника Валамског манастира обрушиле су се оптужбе за деспотизам и кршење људских права. Све се завршило тиме што је 30. јуна 2021. целој Московској епархији и свим ставропигијалним манастирима разаслато циркуларно писмо са потписом првог викара патријарха московског и све Русије за град Москву, митрополита воскресенског Дионисија (Порубаја), у којем, поред позива на вакцинацију, стоји: „Документи са упутствима у погледу вакцинације службеника верских установа, издати на иницијативу њихових руководилаца, саветодавног су карактера.“ Исто тако, заменик канцелара Руске Православне Цркве, епископ зеленоградски Сава (Тутунов) написао је на свом Телеграм-каналу: „Што се тиче Валама, данас је тема принуде отклоњена. Владика Панкратије се труди да очински саветује браћу. Ни о каквом ’исељавању’ због невакцинисања не може бити речи.“ Дана 20. маја 2021. у Москви је одржан округли сто на тему „Вакцинација: етички проблеми у светлу православног учења“, у којем су учествовали епископи Руске Православне Цркве, свештенство, верни народ, научници и медицински радници. Смисао документа који је донет као закључак округлог стола своди се на следеће: – православно учење не захтева одрицање од вакцинације; – против пандемије вируса корона треба се борити, између осталог, и путем вакцинације; – појединац сам треба да донесе одлуку о вакцинацији; – не треба да постоји никаква разлика у правима између вакцинисаних и невакцинисаних; – нежељена дејства вакцинације, укључујући и тешке последице, постоје, те стога треба обезбедити квалитет вакцина и самог процеса вакцинације; – мишљење о чиповању или стављању Антихристовог жига помоћу вакцина је погрешно, а ширење таквог мишљења је грех; – по могућству треба бирати вакцине које су развијене без коришћења абортивних ћелијских линија. У последњој тачки резолуција округлог стола готово у потпуности понавља формулацију Ватикана. Цитат: „У датом тренутку, у случају да не постоји доступна алтернатива, имајући у виду претњу коронавирусне инфекције ковид-19 по здравље и животе људи, православни хришћанин који прими вакцину против те болести, развијену или тестирану уз примену људске ембрионалне ћелијске културе, нема удела у греху абортуса чији је резултат било стварање те ћелијске културе.“ С обзиром на непостојање саборског документа Руске Православне Цркве о питању вакцинације, резолуција овог округлог стола може се веома условно сматрати ставом Руске Православне Цркве о датом питању. ПРЕТЊА РАСКОЛА Очигледно је да се питањима која цепају Цркву, као што су признање „Православне Цркве Украјине“ [од стране Цариградске Патријаршије] и претендовање Фанара на врховну власт у Цркви, придружило још једно питање – однос према вакцинацији. Већ смо поменули веома оштар негативан став митрополита морфског Неофита према вакцинацији. Реагујући на тај став, Свети Синод Јеладске Православне Цркве упутио је писмо Синоду Кипарске Православне Цркве са захтевом да се проповеди митрополита Неофита против вакцинације „ограниче“. При томе, у писму се јасно каже да проповеди митрополита Неофита носе у себи опасност од „прекида односа између Кипарске Цркве и Цркве у Грчкој“. Но и у самој Јеладској Цркви постоје противници вакцинације. Ситуацију у Руској Православној Цркви већ смо описали. У многим другим помесним Црквама одвијају се слични процеси. Заговорници вакцинације истичу застрашујућу статистику оболевања и смртности, претећи противницима вакцинације канонским мерама. Противници вакцинације пак постављају веома оправдана питања о ефикасности вакцина, о нежељеним дејствима и етичким аспектима примене вакцина заснованих на биоматеријалу добијеном путем абортуса. Постоји и група заговорника теорије чиповања или печатирања Антихристовим жигом, који све оне који су се вакцинисали посматрају као одступнике од вере. Да ли ће сукоб ових групација довести до раскида црквеног општења? Данас је вероватноћа таквог развоја догађаја мала, али ствар је у нечем другом. Већ данас се могу чути мрачне прогнозе, како из уста научника у области вирусологије, тако и из уста моћника овога света. На пример, Бил Гејтс, кога многи називају „аутором“ пандемије вируса корона, у јануару 2021. године, у интервјуу датом новинама Süddeutsche Zeitung, најавио је наредну пандемију, која би могла бити „десетинама пута страшнија“ него ковид-19, наводећи при томе и могући рок појаве следећег смртоносног вируса – за две до три године. Наравно, ми ћемо рећи: „Не дај Боже!“ и прекрстити се. Али ако се то заиста догоди, можемо само замислити колико ће у црквеним круговима сукоб између заговорника и противника вакцина и других епидемиолошких мера бити интензивнији него сада. У том случају, Цркви би заиста могао претити раскол. СТАВ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ [МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ] У поређењу са тиме како се предводници унијата или „Православне Цркве Украјине“ [признате од стране Цариградске Патријаршије] вакцинишу уживо у телевизијском програму, став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије] на први поглед делује доста аморфно. Нема никаквих званичних изјава, округлих столова, позива на вакцинацију, нити одбацивања исте. Ми не делимо људе на вакцинисане и невакцинисане, не осуђујемо заговорнике нити противнике вакцинације, не организујемо јавне расправе које би нас још више могле удаљити једне од других. У тренутним околностима такав став се чини као једини исправан, будући да све што има везе са вирусом корона оставља више питања него одговора: – Због чега не постоји директна веза између степена вакцинисаности и степена обољевања? – Због чега и вакцинисане особе болују, понекад и тешко? – Због чега код једних болест протиче у лаком облику, а код других у тешком, независно од узраста и, често, независно од присуства хроничних болести? – Због чега се код неких ствара имунитет, а код неких не? – Које могу бити дугорочне последице примене вакцина? – Не подривају ли, случајно, вакцине човеков имуни систем? Докле год на сва ова (и многа друга) питања нема јасног одговора, Црква не може да заузме ово или оно становиште. Уосталом, вакцинација је медицинско, а не црквено питање, изузев када се тиче коришћења абортивних ћелија у развоју вакцина. Ипак, Украјинска Православна Црква [Московске Патријаршије] требало би да изрази свој став, како у погледу саме вакцинације, тако и у погледу њених правних аспеката. Сматрамо да би било сврсисходно да тај став садржи два основна момента: добровољност вакцинације и једнака права независно од вакцинације. И, што је главно, мора се имати у виду да, ма колико човеков живот на земљи био драгоцен, његов удео у вечности је неупоредиво важнији. Господ је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28). Господ од нас очекује да волимо ближње, а ако их будемо мрзели због тога што се њихов став о вакцинацији разликује од нашег, какав ћемо онда одговор дати Богу? View full Странице

Патријарх Кирил пронеће икону Умиленије улицама Москве У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви. Вест преноси инфо служба Српске Православне Цркве. У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо два тв канала. Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима, заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне - почев од 16:00 ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године. ** Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године. У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе. После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи. У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч. патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва). Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38). Извор: Patriarchia.ru (с руског протођакон Радомир Ракић)

Поводом 11. година патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је данас, 02. фебруара 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројце, подворју Московске Патријаршије у Београду. Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј је рукоположио у презвитерски чин ђакона проф. др Зорана Ранковића декана Православног богословског факутлета (ПБФ) Универзитета у Београду. Његовој Светости су саслуживали: протојереј – ставрофор Трајан Којић, протојереј – ставрофор Милан Топић, протојереј Виталиј Тарасјев, протојереј Небојша Тополић, јереј Арсеније Арсенијевић, јереј Иван Делић из Епархије браничевске, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумане, ђакон Александар Секулић и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. После Великог входа исповедно писмо за ђакона Зорана Ранковића прочитао је његов духовник протојереј – ставрофор Милан Топић, а затим је ђакон Зоран прочитао свештеничку заклетву и том приликом је целивао Часни Крст и Свето Јеванђеље. Потом је уведен у олтар где је Његова Светост Патријарх Иринеј, пред Часном Трпезом, рукоположио ђакона Зорана у свештеника. На крају свете Литургије и Причешћа верних старешина Подворја Московске Патријаршије протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се Његовој Светости Патријарху Иринеју на очинској бризи и љубави и, том приликом, даривао му је икону Светог Ђорђа, указујући да је Св. Ђорђе заштитник града Москве и све Русије. Свјатјејши се захвалио на дару и у беседи подсетио на велику блискост наша два братска народа која се у највећој мери огледа и пројављује управо у литургијском заједништву. Светој архијерејској Литургији присуствовали су министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, академик Димитрије Стефановић, директор Руског дома Надежда Викторовна Кушченковна, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Републици Србији Андреј Н. Хрипунов, професори ПБФ и многобројни верни народ. На крају, подсетимо, декан проф. др Зоран Ранковић рођен је 1971. године у Пожаревцу, ПБФ у Београду је завршио 1997. године. 2001. године магистрирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију је одбранио 2006. године на истом факултету. Од 2017. године је редовни професор ПБФ за црквенословенски језик. Научне области којима се јереј проф. др Зоран Ранковић бави у својим истраживањима су палеославистика, црквенословенски језик, српскословенски језик, теолингвистика, литургика, историја српске средњовековне културе. Аутор је многобројних монографија, студија, чланака и огледа објављених у еминентним научним часописима. Извор: Радио Слово љубве View full Странице