Претражи Живе Речи Утехе

View full Странице

У издању Московске Патријаршије објављено је шесто издање књиге Патријарха московског и све Русије Кирила „Реч Пастира – Бог и човек. Историја спасења. Беседа о православној вери.“ Ова књига садржи проповеди који Свјатејши Патријарх одржао на телевизији од 1994. до 1996. године. И баве се савременим темама о смислу хришћанског живота и о изазовима са којим се данашњи човек сусреће као и о духовном припремању будућих свештенослужитеља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Ваша Светости најсветији Патријарше цариградски и васељенски, Ваша Светости свети Патријарше српски господине Иринеје, Ваше високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, Ваша блаженства, Ваша високопреосвештенства, уважени предтсавници државних органа Црне Горе, уважени гости, драга браћо и сестре, данас је велики догађај у Подгорици, у главном граду Црне Горе. Освећен је овај велелепни Храм од стране најсветијих патријараха и представника свих православних Цркава. Овај велелепни храм са јединственом и спољашњом и унутрашњом архитектуром заиста је најљепше мјесто, не само у овоме граду него и у читавој Црној Гори. Стога, јер је овдје уткана Православна традиција на којој се темељи ова држава и овај народ овдје. Али, Храм сам по себи није најбитнија ствар, битно је да у овом историјском моменту, када овај народ и ова држава пролазе кроз један тежак период, да је народ донио решење и одлуку да сазида овај велелепни Храм. Храм није могуће уздићи уколико је то декрет и воља некога ко је на власти, Храм није могуће изградити уколико то представља вољу неког црквеног руководиоца. Храм се зида тамо гдје постоји народна воља да он буде подигнут, јер то исказује потребу људи за постојање самога Храма. Овај Храм је споменик ове генерације. Овај Храм је и споменик који ће бити видљив за неколико стотина година у будућности и овај храм је симбол вјере ваше,вјере ваше генерације и овај Храм је симбол помоћи и Благодати Божије која долази са неба у најтежим моментима ваше историје. Овај храм није само споменик вјере постојеће, него је Храм, споменик изазову овог времена. Најљепши украс Храма није ни архитектура, ни иконопис, него су то људи који се моле Богу у Храму. И овај Храм се одликује тиме да су у њему увек постојали људи који су узносили молитву. И онај који се моли зна да се сила Божија оваплоћује у нашој људској немоћи. И онај који се моли Богу зна, и свјестан је тога да је сила Божија јача од било које љутске силе. И као доказ свега тога је историја, изузетно тешка историја Цркве и изузетно тешка историја Црне Горе. Ваш народ се сачувао искључиво из једног јединог разлога зато што је умио да сачува вјеру Православну. Када су у прошлости страни завојевачи угрожавали и сам опстанак црногорског народа, Црногорци су себе идентификовали са Православном вјером. Ви сте се сачували као Црногорци, Ви сте се сачували као Црна Гора, као држава искључиво из тог разлога што никад нисте издали вјеру Православну. Овај храм није споменик само ове генерације, него је споменик свим претходним генерацијама, и овој данашњој, које су заједно сачувале Православну вјеру. И у наше вријеме када наступа процес глобализације, када се границе растојања бришу и смањују, неопходно је задржати и сачувати своју културну, духовну, националну идентификацију. Дај Боже да Црногорци и народ у Црној Гори сачува свој идентитет и да се идентификује са великом Православном вјером. Хтио бих да се најсрдачније захвалим вама, драги Владико Амфилохије, за Ваш подвиг и за Ваше трудове. Ви сте истакнути архијереј Православне Цркве. Својим талентима и својом вјером не служите само својој Цркви него служите васцјелом Православљу. Дај Боже да се под Вашим омофором окупе и они који се на данашњи дан, нажалост, не моле Богу заједно са свима нама Православнима. Молићемо се за јединство православног наслеђа овдје у Црној Гори. Наручито за Вас, Ваше високопреосвештвенство, јер на вама лежи највећа одговорност у сабирању духовних чеда овдве у Црној Гори. На молитвени спомен, на овај велики догађај хтио бих да принесем дар, ову икону Знамења Пресвете Богородице. По Црквеном календару који важи у Руској Православној Цркви на данашњи дан ми празнујемо управо овај образ иконе Пресвете Богородице Знамења. Нека Царица Небеска својим омофором покрије и заштити Цркву и људе овде у Црној Гори. У знак захвалности и за све Ваше подвиге и труд молим Вас да примите ову свету Панагију. Хтио бих и Вама да се захвалим, Ваша светости Патријарше српски господине Иринеје за љубазан позив који сте Нам упутили, да учествујемо како на великом јубулеју 1700-годишњице Миланског едикта тако и на празновању освећења ове светиње и овог Храма Нека Господ чува све вас миром, љубављу, једномислијем. Чувајте вјеру православну, у њој се налази наше спасење. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохијe је 13. септембa 2018. године присуствовао литургији у Цетињском манастиру, коју је служио протосинђел Исак Симић. По завршетку литургије, монасима, професорима и ђацима Цетињске богословије те сабраном вјерном народу је пренио утиске са устоличења владике Кирила и посјетеЕпархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој. Звучни запис беседе View full Странице

Градоначелник града Ресистенција господин Хорхе (Ђорђе) Капитанић примио је данас у званичну посјету Његово Високопреосвестенство Архиепископа цетињског Митрополита Црногорско-приморског господина Амфилохија и Преосвећеног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила и Епископа диоклијског г. Методија. У пратњи архијереја био је мјесни парох протојереј Бранко Станишић и остала делегација Митрополије црногорско-приморске која ових дана борави у посјети Аргентини. У веома срдачном разговору, г. Капитанић уручио је Митрополиту дозволе за градњу на плацу који је као градоначелник Ресистенције поклонио новоформираној Епархији буеносајреској – Српског Патријархата. Господин Хорхе Капитанић обећао је током разговора да ће испред плаца гдје се гради храм израдити и прилазне путеве и обавијестио да је у плану да се испред будућег храма прави велики парк, као и позориште и зграда универзитета, и да се нада да ће уз помоћ општине храм Свете Тројице бити завршен за годину дана. Митрополит Амфилохије и Владика Кирило су заблагодарили господину градоначелнику који иначе веома добро познаје историју свог бањског краја, као и историју Православне цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваша Високопреосвештенства, високоуважени представници наших сестринских Цркава, Ваша Преосвештенства, високоуважени представници дипломатског кора, високопреподобни и високопречасни оци, веома љубљена браћо и сестре у Христу Спаситељу: Свети пророк Исаија чу глас Господњи који му говораше: Кога ћу послати? и ко ће нам ићи? И Исаија рече: Ево мене, пошаљи мене Господе. И посла га Господ к људима својим, да грешницима саветује покајање, и да им објави ствари онога света, то јест различне казне ако се не покају, а милост и опроштај ако се обрате Богу покајањем (Ис. 6, 1-11). Данас и ја желим са светим Исаијом да кажем пошаљи мене Господе! Али задржава ме други глас пророка Мојсеја који је молио Господа да не шаље њега јер није речит и да пошаље некога способнијег. Глас светог пророка Исаије је пун љубави према Богу, пун љубави према народу Божјем и према ближњему и пун вјере и наде; глас светог пророка Мојсеја је пун смирења и послушања и кротости. Оба та гласа се чују у мојој души и они се данас уједињавају одлуком и савјетом наше свете Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије. Захваљујем Светом Архијерејском Сабору наше Цркве на челу са његовом Светошћу Патријархом Иринејем што је донио одлуку да мене недостојног пошаље овом народу Божјем и постави за првог епархијског архијереја наше помјесне Цркве у Јужној и Централној Америци. Свети Сабор наше Цркве је процијенио да је дошла пуноћа времена да се оснује епархија и под ”Јужним Крстом” у овом најзападнијем кутку васељене. Бити први епархијски епископ на овом континенту наше древне помјесне цркве, која идуће године пуни 800 година трајања, је велика част и привилегија али и велика обавеза и одговорност и веома тежак задатак. Тежак је тај задатак због деценијског нередовног стања у црквеним заједницама нашег народа овдје, кроз одсутство или мали број свештенослужитеља, које је имало као последицу удаљавање људи нашег поријекла од своје, вјере, традиције, културе, језика… Тежак је он и због глобалне економске и политичке кризе која је, нарочито захватила земље овог континента. Тежак је тај задатак и због модерних трендова у култури због многих покрета за ”права” човјека који су често потпуно супротни библијском откровењу. Опет као у свему утјешавају нас ријечи нашег Спаситеља: ”Јарам је мој благ и бреме је моје лако”. Дакле, тако се и наша помјесна Црква Пећке Патријаршије, као и многе друге помјесне православне Цркве, проширује на сву Васељену, подвлачећи још једном да је спасење човјека и човјечанства Васељенски задатак који Бог испуни кроз његовог љубљеног Сина и Спаситеља Исуса Христа а који он савршује Духом Светим у својој светој Православној Цркви. ”Идите и научите све народе Крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа…” рекао је својим ученицима једини и васељенски Спаситељ свих народа и људи. Христос је тим ријечима заувијек установио Васељенски карактер – ”Глобализам” Цркве, и Црква се не може о њега оглушити. Јеванђелска свјетлост треба да огрије сваки народ и сваког човјека и то је воља нашег Спаситеља и заповијест: ”идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље свакоме створењу” (Марко 16, 15). За вријеме свог боравка на Земљи Христос углавном није напуштао границе Обећане Земље, тадашње Палестине, осим кратких излета у њој сусједне земље. Али како читамо у учењу Цркве у вријеме свога крсног страдања, смрти и Васкресења Христос је душом својом испуњеном Божанством ушао у ад да порази државу смрти и дарује људим живот и истинску слободу. Или како се тамо каже Христос је ушао у дубине Земље да би све испунио. И ту нам се открива тајна Васељенског дјела Христовог домостроја Спасења. Он који се кретао у једној локалној географској карти земље Палестине постаје глобални Спаситељ свих људи. Ту велику тајну ћемо покушати да опишемо кроз икону Њутн Лајбницове формуле, формуле која повезује дејство унутар неког тијела са дејством на површини тог тијела. Дакле док Христос дјелује унутар Земље, у срцу и дубини Земље, као једног лоптастог тијела то Његова Света Црква дјелује на површини тог тијела то јест на сфери. Њутн Лајбницова Формула између тих дејстава поставља једнакост. Ви чујете? поставља једнакост! Тако се на један мистичан начин дјеловање Цркве Христове у историји повезује са Крсно – Васкрсном Жртвом нашег Спаситеља. Зато се истинита Црква с правом назива мученичка Црква. Али је она и Црква Васкресења. Једна госпођа, која се представила као инославна хришћанка неког од праваца протестантизма, питала ме је зашто носим крст ако је Христос Васкрсао. Каже она, ми живимо у ери Духа Светога и нама не треба Крст. Одговорио сам контра питањем, да рекао сам Христос је заиста Васкрсао али да ли смо ја и ти васкрсли? Ми заиста живимо у времену Духа Светога који дјелује кроз свету Цркву али нам он доноси оно што је Христово – Христову Крсно- Васкрсну Жртву нарочито кроз Свете Тајне које се дотичу усана наших и узимају безакоња наша. Светим Духом Христос дјелује кроз своју Свету Цркву у сваком времену и простору и то дјеловање је једнако по сили и снази и значају како у Јерусалиму тако и на Православном Балкану тако и овдје у Јужној Америци и свуда на земљином шару. Дакле Спасење је већ извршено али се оно и даље савршава, то је антиномија и тајна Крста Христовога којим се ми једино хвалимо заједно са светим апостолом народа Павлом. У том тежком задатку на њиви Господњој хвала Богу нијесмо сами. На првом мјесту са нама је благослов и молитва свете Цркве Православне који је и благослов Христов. Без благослова Цркве нека се нико не усуди да себи присваја звања и чинове, и да се мијеша у црквене ствари, како што неки и чине и тиме лијепим ријечима али срцем поквареним збуњују и смућују народ и обмањују оне који им олако повјерују. Учи нас свети апостол Павле да ако нам и анђео са неба донесе науку различиту од учења Цркве да га не примамо. Са нама су даље дјело и поука и молитва наших предходника, архимандрита Доситеја који је сада епископ Британско- скандинавски, епископа Митрофана садашњег епископа канадског и блаженог спомена попа Радојице Поповића и свих свештенослужитеља који се овдје потрудише да унаприједе црквени живот на овом континенту. Нарочито је са мном молитва и благослов мог духовног оца и учитеља високопреосвећеног архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорског и Приморског г. Амфилохија из чије руке данас примам овај владалачки жезал. Њега и са правом сматрамо оснивачем или иницијатором оснивања ове нове епархије наше помјесне Цркве. Митрополит Амфилохије је овдје први пут дошао негдје 2007 године и као пастир добри који тражи своју изгубљену овцу и као милостиви самарјанин који не оставља човјека у невољи, није се оглушио о жеље и вапаје и вјеру овдашњег народа Божјега него га је прихватио у своја очинска њедра и на сваки начин се потрудио да помогне нарочито да се душа овога народа, прије свега нашега националнога поријекла, обнови у истинској вјери. Обнављајући Цркве и манастире, установио је парохије и поставио свештенике, неуморно путујући по огромним просторима Јужне и Централне Америке. Владика Амфилохије је надахнут на ову мисију и молитвама нашег заједничког оца и пастира светог Саве и светог Василија Острошкога, јер су поред Бога и Богородице имена њих двојице нарочито присутна у молитви овдашњег народа. Ја ћу се, са мојим скромним могућностима, трудити у свему да наставим то добро дјело нашег духовног оца и архипастира Митрополита Црногорског и Приморског Амфилохија. Са мном су даље сви моји сарадници у клиру наше епархије од којих су већина данас овдје и доносе нам благослове поред Србије и Црне Горе и Аргентине и из Бразила, Чилеа, Венецуеле, Колумбије, Еквадора, Гватемале, Доминикане, Панаме, Ел Салвадора, Костарике… Са нама је даље народ Божји овога континента чији су се преци и они као њихови наследници старали и старају да сачувају вјеру православну, своју културу, традицију и језик и изграде многе православне богомоље широм Јужне и Централне Америке. Нећу набрајати њихова имена, јер их само Бог зна, да не бих у незнању заборавио неког од њих. Тај њихов рад је припремио и омогућио да се догоди и овај наш данашњи празник. Народе Божији мислим да се данас ваши преци радују на небесима у овом дану, у овом дану када славимо и славно Успење Мајке Божије, јер заједно са душом Богородице Господ уздиже ка небу душу и срце и овога народа. У Богу нема живих и умрлих него су сви живи, и сви заједно учествујемо у овом литургијском догађају, ту су са нама душе наших предака ту је и душа Сава Кривокапића чији је унук свештеник Момчило дошао са намјером да његове земне остатке после скоро 80 година од његове смрти пренесе у стари крај. То још једном свједочи о нашем нераскидивом јединству у Христу. Нека вас све Бог благослови народе Божији нека Бог насели ваше преминуле претке у Царство Небеско а вама и вашим потомцима дарује свако добро и привремено и вјечно. Са нама су и друге нама сестринске Православне Цркве које одавно дјелују на овом континенту, као што су наша Мајка Црква Константинопољска Патријаршија, Антиохијска П., Московска П., Загранична Руска Црква, Америчка Православна Црква и друге; са којима вјековима заједно радимо на истој њиви Господњој. Заједно дакле са вама предстоји нам прво да радимо на обнављању вјере код људи нашег поријекла, традиције и културе. Као друго, не служећи се јефтиним прозелитизмом, морамо бити отворени за све оне људе било које расе, нације, културе или религије који истински желе да се упознају са Православљем и приме истиниту вјеру Православну. Као треће, али не мање важно треба изграђивати добре односе са другим инославним Црквама које дјелују на овом континенту, нарочито са римокатоличким хришћанима, да би се кроз дијалог и сарадњу учвршћивало наше узајамно поштовање. Као четврто, живећи у земљама Јужне и Централне Америке требамо се молити за просперитет и напредак у свему свих народа који у њима живе. Знајући да је вјера без добрих дјела мртва, морамо се старати да нашу вјеру увијек поткријепимо добрим дјелима јеванђелске љубави и милосрђа према нашим ближњима. Драга браћо и сестре црквена јерархија је неопходна, јер се циљ Цркве постиже само помоћу ње. Без ње не може бити цркве, нити она може обављати своју спасоносну службу. Св. Игњатије Богоносац тврди: “Без јерархије нема Цркве”. Кипријан Картагенски каже: “Епископ је у цркви и црква је у епископу. Ко није у јединству са епископом, тај није у Цркви”. Због тога паства треба да се повињава јерархији и да је слуша. Сам Спаситељ каже апостолима, а преко њих и јерархији: “Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче”; “Ко вас прима мене прима а који прима мене, прима онога који ме је послао”(Лук. 10, 16; Мат. 10, 40). С друге пак стране, пастири су обавезни да уче своје стадо, духовно управљају њиме и свршавају за њих свештенодејства, и прије свега да буду угледи стаду кроз примјер доброг живљења у Христу. Љубав треба да уједињује јерархију и вјерне. И једни и други заједнички треба да решавају сва важнија питања која се тичу цркве. Климент Римски каже: Као што глава у тијелу без ногу не значи ништа, тако и ноге без главе. И мали делови у телу потребни су и корисни за цијело тијело. Тако и у Цркви: Ни велики без малих ни мали без великих не могу постојати. Уједињени доносе обострану корист. Поред осталих функција улога епископа је нарочито важна као фактора уједињења, обједињена, окупљања стада Христовога. Јер Христос и хоће да сви једно буду као што је он једно са својим Оцем Небеским. Али како је могуће остварење таквог јединства људи у Цркви у хришћанској заједници? Христос нам је дао и учење о љубави и заповиједио нам да љубимо ближњег као самога себе, али то учење о љубави неби било само за себе довољно, ако нам Господ неби дао и силу да га извршимо. Сјетимо се литургијског возгласа који каже: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и Причастије Светога Духа да буде са свима вама. У неким преводима стоји и заједница Светога Духа. Али заједница и друштава има много и те заједнице и друштва могу бити основане на различитим принципима и са различитим циљевима. Црквена заједница се формира због причастија Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса Нашега Исуса Христа и обратно то причастије Богом форми ра и утврђује ту заједницу и чини је вјечном. Тајна Причешћа сједињује људе са Богом и самим тим, сједињује их једне са другима. Ето зашто је Причешће, више од свега, извор црквеног живота. Смисао Тајне Причешћа је у њеној црквености. Ван црквеног јединства нема ни Причешћа. И Обратно без причешћа нема ни црквене заједнице. На тај начин, по Христовом учењу, и по благовијести светих отаца, истински живот је могућ само при тијесном природном, или, како говоре, реалном сједињењу са Христом у Тајни Евхаристије, али то јединство са Христом ствара и јединство људи једних са другима, то јест, ствара једно тијело Цркве. Сабрао нас је овдје Господ и његова Света Мајка у овом Светом Храму који као да је пренијет из древне Светиње Студеничке ”Мајке свим Црквама” овдје смо, на самом крају земљиног шара, под Јужним Крстом, и наша је молитва Богу и Пресветој Богородици да овај Саборни Храм Рођења Богородице буде и сам Мајка свим Црквама у нашој новој Епархији, Амин Боже Дај. Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и причастије Светога Духа да буде са свима Вама. Амин. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У недељу 14. По Духовима, Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења при Богословији Светог Кирила и Методија у Нишу. Звучни запис беседе Владике Арсенија Епископу су саслуживали професори ове школе, на челу са ректором протојерејем-ставрофором Милутином Тимотијевићем. У току литургије, оджан је молебан за почетак нове школске године. По завршетку, Преосвећени Владика пожелео је професорима и ђацима пуно успеха у раду и учењу. Напоследку Епископ је уручио Орден Светог Саве другог степена, протојереју-ставрофору Николи Божанићу, дугогодишњем економу Богословије, за истрајну и делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним трудом на очувању библиотеке Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Извор: Епархија нишка View full Странице

Српска православна заједница у Берну као и у читавој Швајцарској имала је у недељу, 2. септембра 2018. године, изузетну част и благослов да присуствује историјском догађају - освећењу храма Светих Кирила и Методија у Белпу поред Берна, првог саграђеног српског православног храма у Швајцарској. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тим поводом канонску посету овом храму извршио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је уз саслужење Митрополита Француске, Западне и Јужне Европе г. Игнатија (Антиохијска Патријаршија), Митрополита западноевропског г. Јосифа (Румунска Патријаршија), Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, свих свештеника из Архијерејског намесништва за Швајцарску, као и свештеника и ђакона из Васељенске Патријаршије, Антиохијске Патријаршије, Руске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве извршио велико освећење храма после кога је служена и света архијерејска Литургија. При самом дочеку Његове Светости и других архијереја старешина храма протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, поздравио је Свјатјешег Патријарха у име свих окупљених верника и захвалио му што је православну заједницу у Белпу удостојио своје архипастирске посете. После свете архијерејске Литургије Свјатјејшег Патријарха поздравио је и Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј који је Његову Светост упознао са активним духовним и културним животом православне заједнице која ужива велики углед у Берну. Патријарх српски Иринеј упутио је очинске речи окупљеном народу саветовајући их да новоосвећеном велелепном храму удахну живот кроз редовна учешћа на богослужењима и кроз окупљања у њему. Патријарх је подсетио вернике да се православна хришћанска вера потврђује активним животом у Цркви и да градња храмова има смисла само онда када су они испуњени верницима који се у њима окупљају. У знак своје архипастирске посете и освећења храма Свјатјејтши Патријарх даровао је старешини храма протојереју-ставрофору Станку Марковићу икону Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, а Епископу аустријско-швајцарском г. Андреју панагију. Као израз дубоке благодарности и молитвеног заједништва отац Станко је уручио Његовој Светости у име парохије икону Светог Саве. После Литургије уприличена је свечана трпеза љубави у парохијској сали у којој су учешћа узеле многе званице, представници других верских заједница и државних власти Швајцарске. Старешина храма отац Станко Марковић подсетио је госте на важност и значај посете Патријарха српског заједници у Берну и о свим напорима које је она учинила да до овог дана дође. У име Црквене општине Његовој Светости и осталим гостима обратио се члан управе г. Драган Прерадовић који се осврнуо на улогу храма и целокупне Црквене општине у духовном животу православних Срба у Берну и очувању њиховог културног и верског идентитета. Посебну част Црквеној општини и верницима учинио је представник швајцарске Владе др Михаел Хекендорн (Michael Heckendorn) из Савезног одељења за миграцију и интеграцију који је у свом поздравном говору нагласио изузетно добру интегрисаност српског народа у швајцарском друштву. Он је такође изразио задовољство због градње православног храма у Берну чиме је културни и духовни живот овог краја додатно обогаћен. У име Старокатоличке Цркве са којом Српска Православна Црква негује вишедеценијске изузетне пријатељске односе присутнима се обратио др Урс фон Аркс (Urs von Arx), професор емеритус Универзитета у Берну, који је Свјатјејшег Патријарха и присутне госте подсетио на почетке мисије Српске Православне Цркве у Швајцарској, као и на дугогодишње добре односе између Српске Православне Цркве и Старокатоличке Цркве у Швајцарској, који су се огледали у размени студената и помоћи новооснованим српским парохијама у Швајцарској. Прилику да се високим гостима обрате имали су и амбасадор Републике Србије у Швајцарско, др Снежана Јанковић и амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској г. Анђелко Граховац. Поред великог броја верника из свих крајева Швајцарске, историјском догађају у Белпу присуствовали су и амбасадор Републике Грчке у Швајцарској гђа Хара Сколариу (Hara Skolariou), заменик амбасадора Руске Федерације у Швајцарској г. Сергеј Кудриавтсев (Sergey Kudryavtsev), представници Општине Белп на челу са г. Бенјамином Мартијем (Benjamin Marti), као и представници Швајцарске Реформаторске Цркве и Римокатоличке Цркве. Кум освећења храма био је г. Небојша Стојановић са породицом. На крају, Свјатјејши Патријарх обратио се још једном пастирском беседом окупљеном народу и подсетио је на сва страдања кроз која је прошао српски народ, због чега су многи били приморани да напусте своју отаџбину. Његова Светост је захвалио верницима што и ван своје отаџбине, и поред тога што се труде да буду добро интегрисани у своје локалне заједнице, чувају своју веру и културу и што је преносе даље на своје потомство. Поводом освећења храма и историјске посете Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја у порти храма настављено је народно весеље уз пригодан културни и уметнички програм. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужноамеричког г. Кирила биће обављено у недељу, 2. септембра 2018. године. Извршавајући одлуку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, свечани чин устоличења Епископа буеносајреског и јужноамеричког г. Кирила обавиће Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на светој архијерејској Литургији која ће се служити у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу с почетком у 10,30 часова. Више архијереја различитих јурисдикција, међу којима и Епископ диоклијски г. Методије, узеће учешће у чину устоличења првог српског епархијског епископа у Јужној и Централној Америци. Животопис Епископа буеносајреског и јужноамеричког г. Кирила (Бојовића) Владика Кирил (у свету Милан) Бојовић се родио 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке (рођене Јовановић), као пето по реду дете. Осмогодишњу и средњу школу (Гимназију „Петар Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Средњу школу је завршио 1987. године и исте године је отишао на служење војног рока у Карловцу. По повратку из армије (1988.) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици, који је завршио у предвиђеном року (4 године) са средњом оценом 9,68. Дипломски рад је одбранио 1992. године. Од 1993. до 2000. године је радио као асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици. Године 1993. уписао је постдипломске студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ је одбранио 17. јула 1996. године, код проф. др Неде Бокан. У том је периоду био и дугогодишњи члан Црквеног одбора Црквене општине подгоричке. У периоду од 1. фебруара 1998. године до 1. фебруара 1999. године био је на специјализацији на Универзитету „Ломоносов“ МГУ у Москви. Крајем 2000. године добровољно је дао оставку на посао на факултету у Подгорици и, по благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постао је искушеник Цетињског манастира. Уочи Петровдана 2004. године на празничном бденију (11. јул увече) владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирил (по Светом Кирилу Словенском). Исте године на Божић рукоположен је у чин јерођакона, такође од стране митрополита Амфилохија. По благослову истог архијереја уписује Московску православну духовну академију 2005. године. Дана 21. маја 2006. године владика Амфилохије га је рукоположио у чин јеромонаха. Исте године (јун-јул), по благослову митрополита Амфилохија, бива у пратњи Деснице Светог Јована Крститеља, која је више од 40 дана путовала по градовима Русије, Украјине и Белорусије. Године 2008. дипломирао је на Московској духовној академији: 4. јуна 2008. године одбранио је кандидатску дисертацију на МПДА на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. За кандидатски рад је добио прву награду у генерацији – награду Свештеномученика Илариона, Архиепископа верејског II степена. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију која траје 5 година. Од 1. јануара 2009. године, по одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године, по одлуци Светог Синода, постављен је и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, где предаје Свето Писмо Новога Завета. Од Петровдана 2008. године обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске. Од 2008. године такође обавља и дужност координатора наставе веронауке у Митрополији црногорско-приморској. Дана 3. јануара (на Оце) 2010. године митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела. По благослову митрополита Амфилохија одлучује да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља коју је стекао на Московској духовној академији чиме је стекао услове за пријаву докторске дисертације на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Наставно веће Православног богословског факултета Универзитета у Београду му је одобрило пријаву теме докторске дисертације са називом „Еклисиологија Светог Филарета Московског“ код ментора Епископа крушевачког др Давида. Дана 30. јуна 2013. године, на празник Свих Светих, приликом освећења крипте Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита. Одлуком Епископа-администратора Епархије буеносареске и јужно-централноамеричке Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија 15. децембра 2014. године постављен је за архијерејског заменика у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој Српске Православне Цркве. За викарног епископа у Епархији црногорско-приморској, са титулом „епископ диоклијски“, изабран је на Светом Архијерејском Сабору маја 2016. године. Хиротонија изабраног Епископа диоклијског архимандрита мр Кирила Бојовића обављена је 31. јула 2016. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са више архијереја отачаствене Цркве. На заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве маја 2018. године изабран је за Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког. По националности је Србин, држављанин је Црне Горе. Одлично познаје руски и црквенословенски, шпански добро, а служи се енглеским, старогрчким и латинским језиком. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У среду, 4. јула 2018. године, о празнику Светог мученика Јулијана Тарсијског и Преподобне Анастасије Српске, по молби Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована и благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Загребачко-љубљанског г. Порфирија, из музеја Епархије загребачко-љубљанске, где се привремено налазио на чувању од 1983. године, Епископији славонској враћен је музејски предложак Архијерејски жезал Епископа пакрачког Кирила Живковића. Епископ Кирил Живковић столовао је у Пакрацу од 1786. до 1807. године као седамнаести архијереј пакрачки и оснивач Епархијске књижнице. Његов архијерејски жезал се чувао и традиционално преносио у наслеђе сваком потоњем првојерарху Епископије пакрачке кроз историју. С тим жезлом епископ Кирил Живковић насликан је на свом тзв. „великом портрету“, а са истим је фотографисан и епископ Мирон Николић о 40-годишњици своје архијерејске службе 1931. године. Благодарећи митрополиту Порфирију, 14. септембра 2014. године с тим жезлом у трон Епископа пакрачких и славонских, као двадесет и седми њен архијереј, устоличен је и епископ г. Јован. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

На празник Светих Кирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније служио је свету Литургију у храму Васкрсења Господњег при Богословији у Нишу. Поред многобројних свештенослужитеља Епархије нишке, учешћа у служби су узели и јереј Предраг Тимотијевић старешина храма Светог Василија Острошког у Београду, јереј Владимир Марковић старешина храма Светог Петра и Павла и у Београду, јереј Марко Максовић парох при храму Светог Василија Острошког у Београду и ђакон Бранислав Јоцић из храма Свете Тројице у Београду. Звучни запис беседе Епископа нишког Арсенија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присутвовали су и професори из београдске и крагујевачке Богословије, представници Општине, Коло Српских Сестара, ученици Богословије и многобројни верни народ. Након заамовне молитве Преосвећени Владика је осветио славске дарове и преломио колач са ректором Богословије протојерејем-ставрофором Милутином Тимотијевићем, и обратио се присутнима пригодном беседом, посебно усмереној ђацима Богословије: „Свети Кирило и Методије нису само словенски свеци, они су свеправославни свети. Угледајмо се на њих драга браћо и сестре, угледајмо се на њих драга децо која се спремате да сутра будете пастири стада Христовога. Желео бих да честитам храмовну слава оцу Ректору, оцу Милутину који већ 54 године је професор у овој школи и води је. И хвала Богу, генерације и генерације ђака је одшколовао и испратио на пут Јевађеља Христовог и ту децу упутио како да буду пастири стада Христовога.“ Извор: Епархија нишка View full Странице

Богослужбена прослава Светитељâ је почела празничним бденијем које је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Ђорђа Ђурђева, протонамесника Мирослава Милића и презвитера Ивана Спасевског. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан празника, светом Литургијом је началствовао прота Миливој, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Сергеја Барилика и презвитера Иве Озиманича из храма Светих Кирила и Методија у Михаловцу (Митрополија михаловско-кошицка), затим протопрезвитера-ставрофора Душана Колунџића, протопрезвитерâ Чедомира Чалића, Владана Симића, Бранка Вујиновића и Жељка Тешића, протонамесникâ Бранислава Мркића и Милорада Мировића, презвитерâ Игора Игњатова и Леа Малешевића, ђаконâ Александра Билића и Владимира Живковића, и братства храма на Телепу. За певницом су били полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској под руководством протопсалта и учитеља појања, јерођакона Јеротеја. После прочитаног Јеванђељског одељка присутнима се обратио началствујући свештенослужитељ, отац Миливој, са пригодном празничном беседом. Отац Миливој је поздравио браћу и саслужитеље из Словачке, као и њихове парохијане. После заамвоне молитве и литије, освештани су славски дарови које је принео кум храмовне славе господинн Драгољуб Збиљић са породицом. Извор: Радио Беседа View full Странице